Британски Телеграф: Морамо се спремити за распад Руске Федерације

фото: standard.rs

Идеја о потреби за „деколонизацијом“ Русије већ неко време се помиње на Западу. „Телеграф“ пише да сада треба постављати тешка питање о потенцијалном крају Руске Федерације, како се он не би десио изненада

Постаје све јасније да ће Украјина победити у овом рату и да се Кремљ суочава са историјском кризом поверења, пише британски „Телеграф“.

Постоји реална могућност да су откривене слабости Владимира Путина толико озбиљне да могу бити почетак краја – не само његовог режима, већ и Руске Федерације.

Ова огромна земља која обухвата више од 120 етничких група на неодрживим је основама, пише британски лист и додаје да њен колапс у почетку може бити постепен, али би брзо могао да постане изненадан, насилан и неконтролисан догађај. Ако се Запад не припреми за ову могућност, као што се раније није припремимо за распад Совјетског савеза, то би могло да унесе огромну нестабилност у светску геополитику.

„Телеграф“ наводи три фактора који би могли да доведу до распада Федерације. Први је слом домаћег поверења у руску војску, која је традиционално била срж легитимитета Кремља. Њено понижење у Украјини је сада скоро потпуно, а поносна Црноморска флота се и даље крије иза Крима, превише уплашена да би предузела акцију против земље која чак и нема морнарицу.

А руски мушкарци масовно избегавају регрутацију знајући каква их судбина чека на бојном пољу. Ово је појачало несразмерно регрутовање етничких мањина из Чеченије и других региона на рубовима Федерације – група које је најлакше користити као топовско месо – што је изазвало незадовољство које Москва неће лако потиснути.

Друго, штета коју је претрпела руска економија превише је разорна да би издржала популацију од 144 милиона људи, пише „Телеграф“. Губитак енергетских тржишта, који је компензовао недостатак модерне индустрије у земљи, не може се преокренути. Европске владе се неће поново ослањати на Северни ток 1.

Русија се такође ослањала на извоз оружја, али која ће земља сада бити заинтересована за куповину њене опреме или наоружања? Таква економска криза може се одржавати месецима у погрешној нади да ће се ситуација опет стабилизовати – али чак и у Русији извор стоичког подношења има своје границе. Ово доводи до трећег фактора, а то је ретка густина насељености. Јер, упркос томе што поседује 70 пута већу копнену површину од, на пример, Велике Британије, Руска Федерација има само двапут више становника. Ови подаци отежавају постизање грађанске солидарности и у најбољим временима, али сада, са престоницом у слабој позицији, сваки осећај националног идентитета могао би да се брзо погорша.

Западне санкције ће приморати московске елите да направе тешке економске компромисе. Они ће неизбежно спасити средњу класу у престоници, која представља непосреднију претњу режиму, на штету мањинског становништва у конститутивним покрајинама.

Идеја о потреби за „деколонизацијом“ Русије већ неко време се помиње на Западу. „Телеграф“ пише да сада треба постављати тешка питање о потенцијалном крају Руске Федерације, како се он не би десио изненада ниоткуд.

На пример, како би се ово одиграло у земљи која има значајне залихе нуклеарног оружја и неколико центара моћи? Ко би извукао нуклеарке? Како да се избегне одлив оружја и милитаната у балтичке државе? Да ли је велики унутрашњи сукоб неизбежан или се колапс може обуздати у политички контекст?

Заједно, ове дилеме представљају веома значајан изазов за Запад. Један погрешан корак и могли би да се суоче са катастрофом.

 

Извор Политика, 19. септембар 2022. 

 

Фото: AP Photo / Matt Dunham

standard.rs