БРИГА ЗА ЉУДЕ ИЛИ ЛИЧНИ МАРКЕТИНГ: Хоће ли Ричард Гир уступити избеглицама своје виле у Холивуду

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: AP Photo / Valerio Nicolosi

Полемика на највишем светском врху један је од догађаја који је обележио претходне дане. Актери овог „рата речима“ били су славни холивудски глумац Ричард Гир и Матео Салвини, заменик италијанског премијера и један од најпопуларнијих европских политичара.

Почело је тако што је Гир апеловао на европске лидере да се прими брод са мигрантима који је дошао до италијанске обале на прес конференцији у суботу на италијанском острву Лампедуза.

Салвини није дозволио да брод уђе у италијанске воде, а Гира је назвао великодушним милионером.

„Захваљујемо му. Он ће моћи да их све превезе приватним авионом у Холивуд, где ће боравити у његовим вилама“, рекао је Салвини након Гирове конференције.

Салвинијев жесток одговор популарном холивудском лепотану отворио је питање активизма славних, односно — колико је њихов активизам резултат стварне бриге за проблеме човечанства, а колико је реч о личном маркетингу.

Глумци моћнији од држава

Зоран Стефановић, сценариста и историчар популарне културе, процењује да ће полемика попут Салвинијеве и Гирове бити све више и више.

Он додаје да смо сада у ситуацији у којој се светска елита, односно — људи који управљају токовима којима ће ићи глобална цивилизација, због отворености технологија све чешће суочавају једни са другима, и то у ситуацији када практично имамо неку врсту пробног решавања будућности планете на неким неуралгичним тачкама.

„Ми можемо да мислимо да су државе сувереније него што су међународни системи, односно компаније, које држе медије и финансирају поп-културу. Међутим, у пракси — међународни системи капитала, који држе медије и поп-културу, су исто моћни, или су моћнији него појединачне државе и не бих ни у ком случају потцењивао било који апел, посебно не онај који долази од славних људи, укључујући ту и глумце“, каже Стефановић.

У тим случајевима постоји једна легитимна забринутост славних за судбину планете, као и људска потреба да се учествује у таквим расправама, међутим, као и понекад у животу — „ви можете бити у служби нечега што не бисте хтели“.

„Имамо много случајева где видимо да је хуманитарни и етички активизам славних људи понекад доводио и до врло непријатних, па чак и трагичних последица“, наглашава наш саговорник.

Бернар Анри Леви против Де Нира и Дастина Хофмана

У том контексту, Стефановић подсећа на време распада бивше Југославије, посебно Босне и Херцеговине, где смо имали „читаву групу чудних људи, у суштини псеудохуманитараца“, односно политичких активиста, као што је Бернар Анри Леви.

Левијев ангажман не може се третирати као самосталан етички избор, већ као нека врста заступања одређених геополитичких интереса, а његов наводни хуманитарни рад од почетка је био лаж намењена да „разори ту несрећну земљу“.

„Уметнике би у том контексту требало издвојити од филозофа и социолога, јер се у њиховој природи меша више унутрашњих сила у човеку“, истиче саговорник Спутњика.

Стефановић подсећа и да је један део Холивуда током НАТО агресије на СРЈ врло храбро иступио против политике тадашњег америчког председника Била Клинтона.

„Сетимо се филма ’Ратом против истине‘, који је у суштини прича о томе како се медијским путем прави једна лажна, посредована историја, која служи да сакрије праву историју, и ми данас видимо да је све што су ти људи показали у том филму, у ствари, довело до тога да је Америка у системској кризи, а тиме повлачи и свет у системску кризу. Значи, у том случају су уметници били потпуно у праву, чак гледано и геополитички“, подсећа саговорник Спутњика.

Лењинови корисни идиоти

Међутим, уметници не морају бити потпуно у праву, али могу имати потребу или интуицију да се умешају у неке проблеме, јер их доживљавају као важну ствар, а такав проблем данас је мигрантска криза, коју је практично немогуће зауставити.

„У случају мигрантске кризе и мешања поп-културе у једну велику трагедију која се у Африци дешава већ неколико деценија, а ускоро ће и у Европи, требало би обратити пажњу на мотивацију људи који су директни активисти. У суштини, криза је тек почела и ми чак не можемо да проценимо ни где нас један симболички догађај, или нешто што је израз личног чина, какав је случај господина Гира, може историјски довести“, упозорава наш саговорник.

На питање колико је код звезда активизам ствар личног убеђења, а колико ствар личног маркетинга, Стефановић одговара да то зависи од звезде до звезде.

„Ви неке људе не можете ни сломити ни купити. Неке можете, неки су медиокритети који покушавају да се уздигну, а неки су, међутим, лењиновским речником речено, корисни идиоти. Сви смо ми, који смо се бавили уметношћу, имали прилике да будемо корисни идиоти, односно да се заложимо за нешто што је општа јавна ствар, а да се то на крају претвори у неку врсту преигравања једне фине шаховске партије, коју неко води у позадини“, истиче Стефановић.

Од Анџелине Џоли до Сузан Сарандон

„Међутим, ниједна од тих појава, чији су актери славни глумци, није се десила због чистог личног хира, или због чистог политичког интереса једне групације“, сматра наш саговорник.

„Ово су дубински токови, они су у вези са геополитичким силама, те силе су у вези са одређеним климатолошким и другим процесима, и ми сада на једном ситном елементу видимо много крупнију ствар“, сматра Стефановић.

Према његовим речима — у половини случајева славни људи правили су историјски грешке и до сада смо се нагледали људи са генијалним особинама који су, историјски гледано, погрешили.

„Славнима нико не може одузети право да буду активисти, али је проблем да се виде догађаји унутар којих они делују и куда нас они воде“, додаје Стефановић.

Када је реч о холивудским звездама, постоји више врста активизма.

„Једна врста је она којом се бавила Анџелина Џоли, која је била у директној служби одређених геополитичких интереса на Балкану, док наспрам ње стоји Сузан Сарандон, која је одлучила да од случаја до случаја диже свој глас“, закључио је Стефановић.

rs.sputniknews.com, Владимир Судар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.