Болесник којем је нож под грлом: Француска (још) није „банана република“

Француска је постала нови болесник Европе, и то баш уочи наредних председничких избора, пише „Политико“.

После два викенда током којих су стотине хиљада демонстраната изашле на улице захтевајући од владе да повећа плате наставницима, обнови запуштене школе и помогне грађанима да се изборе са наглим растом трошкова живота, друга највећа економија Европске уније увучена је у зачарани круг две кризе – фискалне и друштвене – које једна другу додатно продубљују.

„Француска је на ивици финансијске кризе“, изјавио је за „Политико“ бивши премијер Мишел Барније. „Морамо да пошаљемо сигнал тржиштима“.

Власти су протеклог викенда успеле да спрече нереде и пљачке какви су обележили први талас демонстрација 17. и 18. октобра, али су финансијска тржишта узнемирена.

Чак и пре почетка демонстрација, инвеститори су продавали француске државне обвезнице или захтевали историјски високе приносе због неуспеха владе да значајније смањи упорно висок буџетски дефицит, обори јавни дуг од 3,5 билиона евра, подстакне привредни раст и реформише неодрживи пензиони систем.

Инвеститоре додатно плаши могућност да се у другом кругу председничких избора следећег пролећа суоче фавориткиња крајње деснице Марин ле Пен и њен ривал са крајње левице Жан-Лик Меланшон, који се, према већини анкета, налази међу кандидатима са највећим изгледима да освоје друго место.

Оба кандидата желе да потроше милијарде евра како би снизили старосну границу за одлазак у пензију, наводи се у тексту.

За сада се процењује да су нереди проузроковали штету од више десетина милиона евра, чији ће велики део покрити осигуравајуће компаније. Међутим, хаос додатно погоршава већ експлозивну ситуацију, шаљући забрињавајуће сигнале инвеститорима, посебно уколико се грађански немири наставе.

Протести „жутих прслука“ од 2018. до 2020. године, који су избили на почетку председничког мандата Емануела Макрона, коштали су француску економију 0,1 одсто бруто домаћег производа, док су продавнице пријавиле губитке од две милијарде евра.

„Јасно је да протести утичу на тржишта“, рекао је Ерик Ломбар, који је прошле године обављао функцију министра економије и финансија.

С обзиром на то да предлог буџета за 2027. годину актуелног премијера Себастијена Лекорнија већ предвиђа уштеде од 43 милијарде евра, што оставља мало простора за додатне резове, влада је суочена са готово немогућим избором – да се додатно задужује и наредној генерацији остави милијарде евра обавеза по основу камата или да се нада да ће протести сами од себе престати.

„Нож нам је под грлом и осећамо капи крви на вратној жили“, рекао је један министар, који је желео да остане анониман како би могао да говори о тренутној ситуацији.

„Морамо да покажемо да смо чули огорчење грађана. Али, с обзиром на то какво је стање на тржиштима, имамо веома мало простора за маневрисање“.

Играње ватром

Марио Монти, који се као премијер Италије суочио са сличном ситуацијом и успео да спречи финансијску кризу 2011. године смањењем потрошње и реформом пензионог система, казао је за „Политико“ да ствари могу да се одвијају веома брзо.

Монти је подсетио да је тада разлика између приноса на италијанске и немачке десетогодишње државне обвезнице – показатељ који мери ризичност дуга једне земље у поређењу са традиционално сигурном Немачком – за свега неколико месеци порасла са око 150 на више од 500 базних поена.

Разлика између приноса на француске и немачке обвезнице износила је 169 базних поена на затварању тржишта у петак, док је принос на референтне француске десетогодишње обвезнице претходног дана достигао 5,14 одсто, највиши ниво од 2002. године.

Француска је дуго сматрана „размаженим дететом“ Европске уније, рекао је Монти, јер је користила своју политичку и економску тежину да прилагођава или крши фискална правила блока.

Међутим, мало ко је веровао да би тако велика и моћна земља могла да се нађе на првој линији европске дужничке кризе.

Иако могућност да Европска централна банка под одређеним условима купује државне обвезнице на секундарном тржишту представља снажан инструмент за спречавање кризе у еврозони, Монти сматра да француски бирачи морају да схвате да криза државног дуга у њиховој земљи више није нешто што постоји само у теорији.

Према „Политиковом“ агрегатору анкета с почетка овог месеца, Ле Пенова ужива подршку 34 одсто бирача, док Меланшон има 15 одсто. То значи да готово половина бирачког тела намерава да гласа за кандидате који се представљају као противници политичког естаблишмента.

Кандидат десног центра Едуар Филип, који се сматра једним од најбоље позиционираних представника традиционалних политичких снага за супротстављање Ле Пеновој, покушао је да се представи као заговорник фискалне дисциплине, спреман да се суочи са непријатним истинама. Међутим, његова кампања тешко успева да ухвати замах.

Зачарани круг

Званичници, посланици и дипломате са којима је „Политико“ разговарао сагласни су да Француској не прети сценарио сличан грчком, у којем би влада била приморана да обустави исплате државним службеницима и повериоцима.

Међутим, могла би да доживи кризу сличну оној у Италији, када је Монти 2011. године заменио Силвија Берлусконија на месту премијера.

„Још нисмо ‘банана република’ којој прети банкрот“, рекао је искусни центристички посланик и стручњак за буџет Шарл де Курсон.

Посматрајући ситуацију из Брисела, Вашингтона или Њујорка, дипломате и економисти признају да Француска вероватно неће успети да до 2029. године смањи буџетски дефицит на три одсто БДП-а, како је раније обећала Европској унији.