БЕЛОРУСИЈА НИЈЕ СЛУШАЛА СЗО НИТИ ЈЕ УВОДИЛА КАРАНТИН: Ево како су прошли!

ИСКРА на Фејсбуку

фото: intermagazin.rs

Председник Белорусије Александар Лукашенко недавно је објаснио да је искуство његове земље у борби против коронавирусне инфекције већ постало „власништво читавог света“, а Светска банка је чак спремна да Минску да 300 милиона долара да подели детаље своје тактике.

Такве изјаве белоруског лидера током пандемије Цовид-19 нису нове. Раније је рекао да је ситуација у Белорусији постала интересантна за светску заједницу, јер нису ишли путем који је препоручила Светска здравствена организација (СЗО), не стављајући грађане своје земље у карантин.

Белоруске власти су више пута нагласиле да су успеле да спрече високу смртност од коронавируса у земљи због чињенице да је у земљи сачуван совјетски здравствени систем и предузете све потребне мере како би се изборили за сваки људски живот.

Чињеница је да је Белорусија заиста успела да се избори са пандемијом. Током протеклих недеља стопа заражених коронавирусом у републици почела је постепено да се смањује, а број људи који су се опоравили, напротив, нагло се повећао.

Важно је подсетити да Белорусија није званично прогласила ванредно стање због ширења коронавирусне инфекције, иако је први случај забележен пре него што је пандемија објављена крајем фебруара.

У контексту паничне Европе, Белорусија се заправо претворила у готово најлибералнију земљу, где људска права и слободе нису умањиване.

Kао што знате, белоруске образовне институције формално су наставиле с радом, одржани су бројни јавни догађаји, укључујуц́и параду у Минску, настављена је већина спортских првенстава, а република је оставила границе отворене.

Упркос чињенице да карантин није званично уведен, земља га је у неком облику свкако имала. Тако су од средине марта многе приватне компаније на властиту иницијативу пребациле раднике на рад на даљину.

Након тронедељног одмора, ученицима је било дозвољено да не похађају наставу и студирају онлајн. Сличан приступ је организован на већини белоруских универзитета.

Према различитим истраживањима, око две трећине Белоруса почело је чешц́е да пере руке, а половина је престала да посец́ује друштвене догађаје. Све је мање људи на улицама и у јавном превозу.

Због недостатка гледалаца, већина концерата и представа је отказана, а кафићи, барови и биоскопи своје време су почели да затварају или скраћују.

Истовремено, белоруски лекари су предузели низ мера с циљем спречавања ширења заразе. У Белорусији су почели да се хоспитализују не само због упале плућа, већ и пацијенти са веома благим симптомима коронавируса. Поред тога, почели су да долазе у болнице и људи првог и чак другог нивоа контаката.

У исто време, у земљи су се појавиле многе волонтерске иницијативе, које су биле укључене у прикупљање средстава за лекаре, кување хране, шивење личне заштитне опреме и још много тога.

Генерално, белоруско друштво и Министарство здравља показали су солидарност упркос било каквим изјавама званичника. А, према мишљењу експерата, управо то је омогуц́ило да се, без званичног карантина, избегне развој негативног сценарија у Белорусији.

Важно је напоменути да је влада Белорусије 15. јуна одлучила да се коронавирус уврсти на листу болести које дају право на бесплатно издавање лекова.

Министарство здравља, коментаришући ову одредбу, приметило је да тренутно неки пацијенти са Цовид-19 инфекцијом „добијају лечење код куће“. То су почели да добијају „болесници са благим и умереним облицима болести, укључујући благу упалу плућа“.

С обзиром на ову околност, чињеница да су белоруске болнице престале да имају превелико оптерећење због епидемије коронавируса, постаје сасвим разумљива.

(Wебтрибуне.рс)

intermagazin.rs

1 коментар

  1. Гира каже:

    Из текста се може закључити да је реч о разумним људима који су схватили каква опасност прети.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.