БЕЧ: Отворена изложба посвећена српској архитектури
Фото: Танјуг
Бечка осигуравајућа кућа Винер штедише (Wiener Stadisce) организовала је у главном граду Аустрије изложбу “Град као регионални контекст архитектуре” која је посвецена Србији.
Изложба обухвата претече модерне архитектуре од 1920 до1930. године и градитељски замах из период од 1945. до 1980, епохе када је модернизам био проглашен за “државни” стил.
Грађевинске специфичности социјалистичке Југославије приказане су кроз бројне архитектонске примере и биографске портрете уметника, док неколико дела савремене сцене представљају спој са садашњошћу.
Амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић рекао је приликом отварања изложбе да архитектура Србије из тог доба показује турбуленције у историји Балкана, а да је типичан пример за то Београд.
“Чињеница да је ова изложба организована у Бечу говори о томе да су се у овом граду у 19. и 20. веку образовали интелектуалаци, али не само из Србије. И данас су односи Србије и Аустрије на веома успешном нивоу”, истакао је он.
У изузетне представнике модернизма, осим Николе Добровића, пре свега се сврставају архитекте Драгиша Брашован, Бранислав Којић и Милан Злоковић.
За једног од најважнијих протагониста модерног архитектонског језика у Новом Саду важио је Ђорђе Табаковић у чију уметничку заоставштину спадају здања која су изменила изглед града, а то су вишеспратница Др Рудолф Клајн и Стамбена
зграда Др Јовановић из 1932. године или пак Танурџићеве палате из 1934. године.
У најважније представнике следеће генерације архитеката убрајају се Иво Антић познат по Музеју савремене уметности, Алексеј Бркић познат по пословној згради Хемпо из 1953. године, затим Милорад Мацура који је познат по Војногеографском институту у Београду и Богдан Богдановић, чије је најпознатније дело Споменик посвећен јеврејским жртвама фашизма у Београду.
Најстарији живи представник архитектонске сцене који и даље ствара је Михаило Митровић који ће остати упамћен по Генексовој кули из 1970-1980.године.
У Србији је, такође, градило много архитеката са простора ондашње СФРЈ, будући да су за велике градитељске подухвате скоро увек расписивани конкурси отворени за архитекте из целе земље.
Осигуравајућа кућа Винер штедише је покровитељ културе и уметности и зато и организује овакве догађаје.
