Архитекта хаоса: Сорош улаже стотине милиона да сруши Трампа

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AP Photo / Kin Cheung

Један од најмоћнијих људи на свету, Џорџ Сорош, у свом последњем интервјуу изражава наду, да ће у новембру америчком лидеру Доналду Трампу „доћи крај“.

Његова фондација активно повећава финансирање непријатеља америчког председника. На пример, у јулу је најавио да је издвојио више од 200 милиона долара за црнце у Америци, односно, за покрет „Black Lives Matter“ који се активно бори против Трампа.

Сорош је у овој години из свог буџета издвојио 260 милиона долара (20 одсто) за финансирање организација лојалних демократији, односно сваки пети долар фонда је потрошио на борбу против Трампа, наводи телевизија „Звезда“.

Спознао цинизам још у детињству

Џорџ Сорош је рођен као Ђерђ Шорош. Родио се у Будимпешти у мађарско-јеврејској породици. Током Другог светског рата му је претила смрт као и милионима његових суграђана. Када је имао десет година родитељи су га послали у хришћанску породицу како би га спасили од нациста. Испоставило се да је отац усвојитељ био саучесник нацистима, профитирао је на имовини Јевреја који су послати у логоре. Тада је будићи милијардер научио и прихватио цинизам. За њега је, и после много година, ова епизода живота била као игра на берзи.

„Могао сам да будем на другој страни. Могао сам да будем један од оних коме су све узели. Али ја нисам имао осећај да нисам на правом месту. Знате, то је као на финансијском тржишту: ако новац не узмем ја, узеће га неко други. Тада сам схватио да ће јеврејску имовину отети, ако не овај, онда неко други. Ја ништа нисам узимао, само сам посматрао, зато не осећам никакву кривицу“, рекао је Сорош у емисији „60 минута: Џорџ Сорош“ 1999. године.

Сорош – „архитекта хаоса“

Лекције из серије „живот је рулет“ или „ништа лично“ нису биле узалудне. Оне су исковале карактер Сороша као бизнисмена, а потом и политичара. Одувек је ишао тамо где је владао хаос и забацивао удицу у мутну воду.

Своју прву милијарду долара је зарадио 1992. године, када је у Великој Британији предосетио банкарску кризу, почео је да откупљује британску валуту. Затим је све продао, одлично зарадио и истовремено оборио фунту. После неколико година исто то је урадио са тајландским батом. Током 1998. године је добио инсајдерску информацију од америчких тајних служби и у Русији зарадио на променама курса. Тада је добио незванични надимак – „архитекта хаоса“, јер се у том хаосу осећао најудобније. На томе се и заснива читава Сорошева филантропија.

Током Совјетске перестројке повезао се са академиком Андрејем Сахаровом. Сорош му је предложио да финансира културни или образовни фонд, а Сахаров је информацију пренео породици генералног секретара Михаила Горбачова.

„Повезао сам се са фондом који је водила Раиса Горбачова. То је била група људи из КГБ-а, која је активно подржавала перестројку“, Сорош је изјавио 2016. године.

Сорош је схватио да у периоду криза може да заради много више. Почео је да се састаје са важним људима по целом свету, закључци тих састанака су били нови фондови, који би требало да промене економски модел суперсиле која пуца по шавовима, претварајући је у терен за шпекулације и инвестиције.

Бивши премијер Украјине Николај Азаров присећа се како је упознао Сороша почетком 1990-их година у Донецку: „Његове идеје су биле просте: ваша индустрија је застарела, нигде нећете стићи тако, ни у какав цивилизовани свет. Морате да почнете све поново и створите услове за привлачење инвеститора“.

Поткупљивање интелигенције

Сорош је убеђивао политичаре да су потребни страни инвеститори, док је осиромашену интелигенцију поткупљивао новцем.

Борис Надеждин, који је 1990-их година радио у Думи и влади, сећа се америчког милијардера:

„Немам тачну статистику, али се ради о хиљадама совјетских научника којима је он плаћао једнократну помоћ у износу од 500 долара. Научни сарадник је у то време за такву плату могао да ради две године“, каже Надеждин.

Према истраживањима групе „Ди Си Ликс“ за неколико година милијардер је у Русији основао неколико организација: „Јавне пресуде“, историјску „Мемориал“, правну „Центар за социјално и радно право“, центар „Левада“, покренуо интелектуални покрет „Лабуд“, „Отворену Русију“ и многе друге пројекте. Међутим, сви фондови, које је бизнисмен финансирао су тражили одређне уступке од људи које су подржавали. Захтеви су били разни: за који економски модел лобирати, како држати предавања из историје, чије инвестиције подржавати и друго.

Током 1990-их година у Русији су постојала два уџбеника из историје, један-просовјетски и други-прозападни. У њима је само поменута Стаљинградска битка и капитулација Немачке, док су о Америчким операцијама на Атлантику и победи над Јапаном били читави пасуси. Крајем 1990-их година дошло је до отрежњења и престала очараност Западом. Читава мрежа Сорошевих НВО, која је била разбацана по целом бившем Совјетском Савезу, почела је да се расплиће и његов фонд је постао непожељан у Русији.

Сорош није успео да тријумфује у Русији.

„Новац спаСава свет или га мења“

Међутим, милијардер је и даље имао своја упоришта у Казахстану, Киргизији, Узбекистану, Украјини, Белорусији и Грузији. Током 2000. године према његовом програму су чланови покрета „Отпор“ свргли са власти Слободана Милошевића у Србији, а 2003. године је организација „Кмара“ са његовим новцем организовала државни преврат у Грузији.

„Он сматра да новац или спасава свет или га мења. Понаша се као политичар, али он то није. Њега нико није изабрао, али се он својим идејама о отвореном свету меша у унутрашњу политику суверених држава“, наводи мађарски политички аналитичар и новинар Габор Штир.

Са Украјином је било нешто теже. До 2004. године милијардер је практично постигао свој циљ – његови студенти из Међународног фонда „Препород“ организовали су тамо прву наранџасту револуцију. Сорош није добио Русију, али се приближио њеним границама. Азаров се сећа како је Сорош почетком 1990-тих врбовао своје присталице у Кијеву и, заправо, формирао будућу политичку елиту Украјине.

Десет година касније његов новац је дошао на Мајдан. Финансирао је опозицију и наоружавао њене борбене јединице. Након што је постигао још један државни преврат добио је слободно тржиште. Транснационална компанија „Монсарто“, у којој је Сорош главни акционар, снабдевала је Кијев својим ГМО производима и уједно откупљивала земљу.

Сорош, наравно, не ради сам. Иза њега је читав демократски естаблишмент Америке и Стејт департмент и америчке тајне службе. Он финансира обојене револуције и промовише идеју глобализма, а у замену за то му дају инсајдерске информације о свим финансијским конкурентима и помажу да не буде кривично гоњен.

„Нема ниједног сукоба у коме није учествовала Сорошова фондација. Његова идеја отвореног друштва се налази свуда, он је по томе познат. Али он је неодвојиви део америчких тајних служби. Оне припремају основу за све акције“, објашњава дописник Академије војних наука Русије, политиколог Сергеј Судаков.

Погрешне инвестиције и слабљење Сорошове мреже

Сороша су прогласили непожељним прво у Русији, а затим и у његовој домовини Мађарској. Његова мрежа је почела да слаби и у Америци. Направио је погрешан корак када је уложио стотине милионе долара у предизборну кампању Хилари Клинтон. Она га је подржавала још 2009. године. Док је била државни секретар она је на високе позиције постављала људе који су били лојални Сорошу.

Међутим, све се мења када на власт долази Доналд Трамп, којим Сорош не може да управља. Садашњи председник Америке има много новца и зна шта је манипулација. Али, милијардер се не предаје и покушава да га ослаби изнутра.

Протести „Black Lives Matter“, на којима се црнци боре за своја права, почињу као и увек сјајним идејама, а завршавају се програмима које финансира Сорош.

Према речима Сороша, његов главни непријатељ се налази у Москви. Бизнисмен више не може да делује преко својих фондова. Једино оружје које има је информационо ─ медијска кућа „Отворена Русија“ Михаила Ходорковског, која је његов пројекат. У њој се о Русији о има негативно мишљење или се не коментарише. Једна од организација, коју он контролише, најавила је регрутовање кандидата за школу менаџмента у медијима, како би образовала исправне, са становишта милијардера, либералне новинаре на руском тлу.

Милијардер се не предаје, када претрпи пораз, сања реванш. Без обзира на своје године спреман је да стрпљиво чека како би дошао до циља.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.