Анализа Искре : Шта државу чини богатом?

ИСКРА на Фејсбуку

Вашингтон (Фото: Википедија)

Место у којем људи живе умногоме ће правити разлику у шансама за дуг и просперитетан живот.

Заправо, заједнице и места у којима људи живе могу да имају велики утицај на прилике које су им на располагању, попут образовних достигнућа или породичног порекла. 

Шта утиче на развој и богатство неке државе ?

Када разматрају разлоге богатства различитих земаља, „мислиоци“ понекад уводе митске институције демократије и поштовања приватне својине, неки други опет помињу природне ресурсе. Ипак Сједињене Америчке Државе стекле су независност током чувене америчке револуције. У то време, државе чланице нису биле богате природним ресурсима, нису имале ни индустрију, да не помињем институције система. Строго говорећи, Америка је имала два стуба моћи, а то су  памук и робови . И на ова два стуба, Сједињене Државе су ушле у индустријску еру. Остало је историја

Северном Америком владали су Британци. Њихова логика је била јасна. Клима је погодна за узгој памука, који је веома цењен, лако продаван производ. У Африци, која је била поробљена па колонизована од стране Западних сила постоји огроман број робова, које су Европљани спремни да доведу да продају. Продајући памук, чија повољна цена настаје искључиво експлоатацијом робова, мудри и сналажљиви Енглези су добијали новац за који су куповали машине, које су се наравно производиле у Британији и са тим замајцем су градили индустријску државу.

Већина индустрије грађена је на северу, а лавовски део прихода долазио је из јужних држава. Југ се де факто претворио у сировинску колонију севера, а 80% пореских добитака у буџет је долазило са југа, јер је 3/4 „јужног памука“ одлазило у извоз. Истовремено, северне државе нису биле задовољне чињеницом да Југ жели своју индустрију и да директно купује машине у Великој Британији. Огромне царине уводе се на увоз машина, због чега су јужне државе приморане да их купују на северу земље, где су биле скупље и мање квалитетне него у Енглеској. И целокупну флоту трговаца и банкарски систем контролисао је Север. Сједињене Америчке Државе су створиле радна места на северу, где су покушале да граде индустрију, одакле је огроман број исељеника побегао, на пример из Ирске, где је беснела јака глад, услед Британске окупације. Може се рећи да несугласице на Британско Ирском питању постоје од тада, те да су из тог разлога вероватно и нерешиве.

Када говоримо о почецима САД, индустријализацији, наравно, говоримо и о ропском раду. Робови су постали кључ за акумулирање почетног капитала.

Када спомињемо индустијску снагу САД, говоримо о Северу државе, те Калифорнији која је доста касније отета као и Тексас од Мексика. То је био разлог грађанског рата, у којем је Север потврдио своје право на доминацију на југу.

У исто време, државе су имале велику срећу са својим суседима. На западу је било безграничних отворених простора, насељених од Индијанаца (које је придошло белачко становништво буквално истребило) и погодних за развој. На југу су биле шпанске колоније које су се урушавале, а на северу су француске колоније, које Француска није могла да задржи под доминацијом Британије на мору. 

Тако су Сједињене Државе без окрутних и крвавих ратова стекле територију. Француска и Шпанија радо су продавале територије државама за симболичне износе, а новоформирани Мексико није имао шансу да се одбрани од америчке агресије. Али у будућности ће на овим земљама најпре наћи злато, а потом и нафту, што ће увелике обогатити Сједињене Америчке Државе. Истовремено, нове територије на Западу омогућиле су избегавање социјалног колапса са којим се суочила већина европских земаља.

Ако су у Европи индустријски радници били принуђени да се уједине и боре се за своја права, у Америци су увек могли да оду на Запад и постану пољопривредници. Стога су Сједињене Државе избегавале не само крваве ратове, већ и социјалне преокрете који су били карактеристични за европске земље. Не треба заборавити и на „прву екипу“ оснивача САД. Вероватно никада раније, вероватно ни касније толики број умних људи није седео у истом друштву и створио сан на јави (Бенџамин Франкли, Томас Џеферсон, Џорџ Вашингтон…).

Све је то довело до апсолутне доминације САД над обе Америке, јер нико није могао да угрози њене интересе на овим територијама. САД су забраниле европским силама да се на било који начин мешају у унутрашње ствари америчких земаља (такозвана, данас много помињана Монрова доктрина).

У оба светска рата, који су нанели огромна разарања европским земљама, Сједињене Америчке Државе нису морале уопште да уђу, већ су ушле да повећају профит и потврде статус светске силе. Чињеница је да је Америка у Првом светском рату активно помагала земљама Антанте са зајмовима и није била заинтересована за њихов колапс. У Другом светском рату америчка индустрија је могла да изађе из велике депресије захваљујући војним наруџбинама. Свет је у пламену, гори, Ми смо на коњу, био је реални слоган Сједињених Америчких Држава тог периода (наравно, званично се говорило „Uncle Sam want you“).

Након Другог светског рата, Сједињене Државе су имале два проблема. А то су били комунизам и комунисти. Идеје о једнакости, социјалној правди и другом социјализму узбудиле су умове обичних Американаца. Поред тога, ова „инфекција“ кретала се по свету и Сједињене Државе су поставиле задатак борбе против ње, мешајући се у унутрашње ствари једне или друге земље. 

А ако су се Сједињене Државе изгубиле у Вијетнаму, осетивши узалудност таквог масакра, онда су након тога изненада схватиле. Можете извршити инвазију на друге земље не ради борбе против мржње и идеологије, већ ради ресурса. 

Али некако је ружно упасти у суверене државе ради ресурса, па је сваки пут требало проналазити погодне изговоре. Срећом за Сједињене Државе, нафтни бум на Блиском Истоку и Северној Африци опао је у време када се локалне државе нису могле назвати демократским. Тако су се Сједињене Америчке Државе ухватиле идеала демократије на Блиском Истоку, истовремено преузимајући монополе за производњу нафте у одређеним регионима. 

Тренутно су Сједињене Америчке Државе једина велесила у свету способна да контролише тако огромну количину ресурса изван своје земље. У исто време, унутрашњи ресурси самих Сједињених Америчких Држава, у комбинацији са моћном индустријом, су довољни да остану најбогатија држава, али то није довољно да остану једина суперсила.

Током свог постојања за САД није било директних претњи економском благостању или суверенитету земље. Колонијални ратови су били лаки и победоносни за САД. Развој територија на западу такође није био тежак. Први светски рат, чак и у случају пораза сила Антенте (што је било мало вероватно) није могао да угрози северно амерички континент. Јапан у Другом светском рату никада није хтео да освоји САД, већ је само желео да их избаци из своје регије, те да сам контролише своју будућност. Наравно да је уз то Јапан такође имао империјалистичке амбиције према Кини, Кореји, северном Пацифику. Штавише, помоћ Американаца у Европи само им је гарантовала геополитичку контролу над тим територијама после рата.

Да овај текст не буде навијачки, позивам читаоце да сами одлуче шта је узроковало богатство у САД-у. Институције демократије, приватна својине или услови наведени у чланку ?

 

Милош Здравковић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.