АНАЛИЗА „ИСКРЕ“ Иако медији, “стручњаци”, изборни стратези типују на победу Бајдена, победиће Трамп !!!

ИСКРА на Фејсбуку

(Доналд Трамп) Фото: in4s.net

Џозеф Бајден, кандидат демократа, према већини процена, требало би да оствари убедљиву победу на изборима 3. новембра 2020-те. То је мантра америчких меинстрим медија, које радо преносе и наша „средства информисања“.

Бројне предизборне анкете, које можете видети на ЦНН, ББЦ, НБЦ… Показују солидну предност Џоа Бајдена. Сугеришу да је његова победа неизбежна, посебно имајући у виду економске проблеме без преседана са којима се суочавају амерички грађани због пандемије короне. Исти медији не наводе да су економске последице пандемије нарочито изражене у савезним државама у којима су на власти демократе (овлашћења гувернера у САД су огромна).

Са становишта медија на истоку, те независних медија (од утицаја банкарског лобија са Вол Стрита) указује се да су социолошка истраживања у САД, као и пре четири године, непоуздана. Или чак намерно изманипулисана из политичких или корпоративних разлога. Тада су наиме све водеће, код нас представљене као “објективне тв куће”, предвиђале убедљиву победу Хилари Клинтон. Трамп је у изборни циклус 2016-те такође ушао као кандидат који „није имао шансе“. И тада су многи негативни фактори били против њега. А он је ипак победио.
Успехе администрације председника Трампа на економском плану, годинама прећуткују водећи интелектуалци, медији, о томе се једноставно не прича. Из нафталина се ваде његове афере (разводи, живот плејбоја…), говори се о његовом наводном шовинизму, антиимиграционој политици, фабрикују се афере са Русијом… А онда је на ред дошла Корона. Вирус, који је до непрепознатљивости трансформисао економску слику Америке и целог света. Ипак, потпомогнути “руским утицајем”, независним медијима, друштвеним мрежама, данас већину америчких гласача у индустријским и пољопривредним регионима Сједињених Држава корен зла не види у епидемиолошкој ситуацији (иако је у неким државама једноставно застрашујућа), већ у акцијама демократских гувернера који теже закључавању грађана у карантин, чиме коначно подривају њихово материјално благостање.
Да ови амерички избори нису, лаички речено, сасвим уобичајени, говори и чињеница да осам дана пре избора, више људи је већ гласало на овим председничким изборима у Америци него што их је укупно гласало поштом или искористило могућност раног гласања 2016. Протеклих дана, у великим државама је почело рано гласање, а одзив је био огроман.

Америчка Демократска странка такође неће од превременог (поштанског) гласања имати вајду на коју је рачунала. Демократе су самоуверено започеле „у пошти“, али онда их је сачекало непријатно изненађење.

Одзив републиканаца на ту врсту гласања био је неочекивано висок. Штавише, управо у оним државама које су кључне за победу у председничкој трци.

Сведоци смо не само још једне велике битке за позицију најмоћнијег човека планете, већ и фундаменталне политичке конфронтације где обе стране нису спремне да исход битке повере бирачима, с обзиром на несавршеност и рањивост америчког изборног система.

У америчкој изборној социологији постоје два системска проблема са којима у САД никада нису научили да се носе. А тиме могу да се оправдају, наравно намерно, погрешене анкете меинстрим медија. Прво, методи састављања бирачких спискова безнадежно су застарели. Истраживачи изнова и изнова „сакупљају“ не баш репрезентативне узорке испитаника.

У Трамповој ери, ипак најважнију улогу играју такозвани невидљиви гласачи, а то су они који „на истраживањима“ говоре о својој неспремности да изађу на биралишта или о неприхватљивости кандидатуре „немогућег Доналда“ (јер су то „јавна очекивања“ која се намећу преко медија), док такви само чекају да дођу на бирачка места и дају свој глас за њега. Феномен који је био годинама видљив у Србији са гласачима Српске Радикалне Странке, иако ми не пада на памет да поредим СРС са Републиканцима и председником Трампом. Ово, наравно, не значи да маркетиншки стручњации нису покушали да исправе ове две грешке. Неки од таквих покушаја били су врло успешни. Проблем је у томе што су главни амерички медији ( као и сви или већина западних медија) данас превише политизовани да би променили нешто у праћењу кампање чак и након изненађења 2016. године, те су из тог разлога „нестандардни резултати“ анкета мало заступљени у штампи, не рачунамо друштвене мреже те портале и лични ентузијазам новинара истраживача.

Једна од водећих америчких агенција, Расмусен, покушала је индиректно да сазна расположење бирача, не прибегавајући директном питању како ће овај или онај грађанин гласати. Неки аналитичари, истраживачи јавног мњења су покушали математички да идентификују и елиминишу системске грешке постојећих истраживања и на основу својих података дају другачији закључке за које тврде да су више у складу са стварношћу. Та истраживања су показала да председник Трамп добија изборе. Ипак, то истраживање објавио је једино FOX !!!
Агенција Расмусен један је од иноватора на пољу замене класичних начина истраживања. Још 2016. године је, претпостављајући (како се испоставило, тачно) присуство „невидљивих гласача“, а његови запослени су саставили питања тако да сазнају стварно политичко расположење испитаника. Зато је агенција Расмусен била међу реткима који су предвидели победу Доналда Трампа 2016. године у Пенсилванији и Мичигену и на основу тога донела тачан закључак о исходу избора.

Овде треба напоменути, јер многи читаоци не познају амерички изборни систем који је изузетно компликован, да је он организован на нивоу савезних држава.

Американци председника бирају првог уторака у новембру посредним гласањем, а исход не одређује укупан број гласова, него број електора које кандидати добијају у свакој савезној држави по принципу „победник носи све“. Већином се зна како ће која држава гласати, али се неких десетак колеба од избора до избора, такозваних „swing states“.
Те колебљиве државе (swing states) или неодлучне државе (toss-up) су у жижи на сваким америчким председничким изборима пошто гласачи у њима практично одлучују о томе ко ће добити натполивичну већину од 538 електора, односно најмање 270 електора.

Електорски систем може да донесе више незгодних аномалија од којих је најважнија та да неки кандидат може добити више гласова на националном нивоу, али да ипак изгубити изборе. На пример, у неким државама може однети убедљиву победу, док у другим, одлучујућим, може изгубити са пар стотина гласова разлике. Такав се исход десио 1876, 1888, 2000-те и последњи пут 2016. када је кандидат демократа Хилари Клинтон добила више гласова на нивоу државе, али је Доналд Трамп освојио више електора.

Иако нема потпуне сагласности о томе које све државе на овогодишњим изборима спадају у „колебљиве“, то се извесно може рећи за Флориду, Северну Каролину, Мичиген, Висконсин и Пенсилванију, а неки у такве убрајају и Неваду, Аризону, Тексас, Минесоту, Ајову, Охајо и Џорџију.

Трампова победа, не би смела да буде доведена у питање у савезним државама Аљаска, Монтана, Ајдахо, Вајоминг, Јута, Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Канзас, Оклахома, Мисури, Арканзас, Луизијана, Мисисипи, Алабама, Тенеси, Кентаки, Индијана, Јужна Каролина и Западна Вирџинија.

Бајден, је ako je веровати букмејкерима, са сигурношћу може да рачуна на победу у савезним државама Хаваји, Вашингтон, Орегон, Калифорнија, Колорадо, Њу Мексико, Илиноис, Вирџинија, Мериленд, Делавер, Њу Џерси, Њујорк, Конектикат, Роуд Ајленд, Масачусетс, Вермонт и Мејн, као и у Дистрикту Колумбија.
Данас, користећи исте методе, агенција предвиђа да ће актуелни председник бити поново изабран за други мандат. Извор : https://rasmussenglobal.com/

Метод индиректног праћења расположења бирача усвојио је и Галуп. Према његовој анкети спроведеној у првој половини октобра, 49% Американаца слаже се са Доналдом Трампом о главним политичким и социјално-економским питањима, док се само 46% слаже са Бајденом.
Галуп је објавио веома интересантан податак, а то је да је, први пут после 20 година већина гласача (њих 56%, упркос коронавирусној кризи!) изјавила да данас живи боље него пре четири године. И тек када је било постављено директно питање о кандидатима за највишу функцију њих 49% је рекло да преферира избор Бајдена, а 46% Трампа.

Америка је земља која је настала на великом раду грађана Сједињених Америчких Држава, те је реално очекивати да су Американци врло реални људи. Тешко је замислити да ће гласати за промену лидера под којим су почели да живе боље и чија уверења углавном деле. Дакле, анкета Галупа очигледно подржава Трампа.

Ипак амерички изборни систем и легислатива која га прати није савршен те амерички држављанин који је пунолетан не улази аутоматски на бирачки списак. Потребно је да се региструје као бирач у месту пребивалишта. Зато је регистрација бирача уочи избора одличан показатељ изборног расположења. Дакле, у кључним државама републиканци су знатно испред демократа по броју регистрација. У претходним циклусима, овде говорим о периоду када је побеђивао Клинтон, демократе су биле шампиони овог процеса.

Укратко, са становишта исправно примењене науке, Трамп би требало да релативно лако и самоуверено победи Бајдена, а не обрнуто, како сугеришу водећи амерички и Западни медији.

Из напред наведених разлога,Бајденово изборни штаб, либерални естаблишмент ће учинити све да спречи тријумф Доналда Трампа, те је спремио више од триста адвоката спремних да оспоре резултате избора у већини од педесет америчких савезних држава.

Левичарски покрети Black lives Matter, те Antifa, спремни су да изађу на улице, да поведу стотине хиљада демонстраната који ће на дан избора и наредних дана, док се броје гласови, опседати бирачка места, судове и институције система по узору на обојене револуције широм источне Европе (финансирано све од стране истог центра моћи).

Већ сада се пише, говори да ће се бројање гласова у неким кључним државама потрајати и три до пет дана.

Демократским гувернерима, који су већ задали много зла, такође неће бити дозвољено да седе скрштених руку. На њих се врши притисак путем масмедија и преко партијских, неформалних канала да користе административне ресурсе за потребно бројање гласова.

Американце се на сваки могући начин плаше путем медија необузданим развојем догађаја у случају да Бајден не избори убедљиву победу. Било који други резултат већ је проглашен сплеткама Русије и Кине као што је то био случај и са претходним изборима када је Русија била оптужена да је директно утицала на изборни пораз Хилари Клинтон.

Управо спремност бирократије (дубоке државе), медија, делова државног апарата силе (војске, полиције, обавештајног сектора) и глобалних мешетара да по сваку цену спрече Трампа да поново уђе у Белу кућу ствара осећај неизбежности његовог пораза.

Наиме, правилно протумачене процене сугеришу да избори треба да буду у корист Доналда Трампа. Јер да се ове године одржавају избори у редовним приликама, па да све зависи од резултата пребројавања већег дела гласова у ноћи након затварања бирачких места, Трамп би одржао безусловну победу. Ипак, уопште није чињеница да ће му бити дозвољено да остане председник САД са другим мандатом.

Милош Здравковић

П.С.
Огромна већина бирача, чак 82 одсто, пратила је вести и извештаје о “аранжманима” председничког кандидата Бајдена и његовог сина са украјинским званичницима (где ја на директној корупцији породица Бајден зарадила милионе долара) од чега 55 одсто истиче да “помно прати” наведени случај.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.