“Америкен конзерватив”: Ако Кијев икад заузме Донбас и Крим, учиниће то као освајач, не ослободилац

Севастопољ (www.globallookpress.com © Ministry of Culture Russia/via Globallookpress.com)

Откако се прошле јесени народ Запорошке и Херсонске области, као и Доњецке и Луганске Народне Републике на референдумима великом већином одлучио за припајање Руској Федерацији, Украјина, као и њени западни савезници, тврдили су да опредељење становника тих територија никада неће сматрати легитимним.

Штавише, извештаји неких западних медија указују да САД својим испорукама оружја у вредности милијарди долара настоји да помогне Кијеву да заузме не само те територије, већ и Крим – који се за исти корак одлучио још 2014. године.

Међутим, ако Украјина икада буде заузела Крим, Доњецк или Луганск, онда ће то учинити као освајач, а не као ослободилац, пише Мајкл Ворен Дејвис у ауторском тексту за “Америкен конзерватив”.

Много пре почетка руске војне операције прошлог фебруара, за чији је циљ председник Русије Владимир Путин навео “заштиту људи који су већ осам година били изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима”, било је јасно да житељи Крима у великој већини желе да се придруже Русији, пише Дејвис.
И руска и западна статистика указују на исто

Званични референдум из 1994. показао је да скоро 80 одсто Кримљана жели већу регионалну аутономију. Исте године, Јуриј Мешков, чија се кампања заснивала на јединству са Русијом, изабран је за председника Крима са 72 одсто гласова.

Аутор указује да је влада у Кијеву одговорила на референдум не тако што је дала већу аутономију Криму, већ је укинула кримски устав и одузела претходне слободе. Украјина је такође укинула функцију председника Крима, ухапсила Мешкова и протерала га у Русију.

Ако ништа друго, украјински притисак на Крим само је повећао жељу за припајањем Русији, наводи аутор, указујући да је на референдуму из 2014. 96 одсто становништва Крима подржало сједињавање са Руском Федерацијом.

Чак и истраживања јавног мњења америчке анкетарске агенције “Галуп” наредне године показала да преко 80 одсто Кримљана сматра резултате референдума валидним.

“Опет: Огромна већина Кримљана жели да буде део Русије”, подвлачи Дејвис.

Исто се може видети и у случају Доњецка и Луганска.

Аутор подсећа да је 2019. године прозападни украјински лист “Кијев пост” спровео истраживање које је открило да свега пет одсто становника двеју република које су независност прогласиле 2014. године жели да Кијев поново заузме те регионе, али и да је преко 60 становништва још пре четири године било за припајање Руској Федерацији.

“Зашто бисмо их зауставили?”

Аутор указује да су становници “Крима и Донбаса етнички Руси”. “Говоре руски. Већина њих су руски православни хришћани. Историјски гледано, ти региони су припадали Руском царству. Његови синови су се борили у руској војсци. Били су лојални руском цару. Сада би радије поново били део Русије. Да ли је то заиста толико изненађујуће?”

Долазећи до сржног питања, Дејвис пише: “Што је још битније, зашто бисмо их зауставили?”

У Будимпештанском меморандуму из 1994. године се наводи да те области припадају Украјини. “Али шта би са њиховим правом на самоопредељење”, пита се аутор. “Зар народ Крима и Донбаса нема право гласа?”

Дејвис указује да би подједнако апсурдно били покренути “светски рат” у хипотетичком случају пружања подршке Мексику који би хтео да припоји Тексас, којег, иако је у кратком периоду у прошлости припадао тој држави, чине генерације Американаца који се тако изјашњавају и који би се великом већином противили том потезу.

Шта САД треба да ураде?

“Да резимирамо. Скоро десет година Украјина се бори да угуши ове народне побуне на Криму и у Донбасу. Шта треба да ураде Сједињене Државе”, пита се аутор.

Реалиста би тврдио да не треба да ради ништа, да је то источноевропско питање које се не тиче САД, наводи он и додаје да би “идеалиста тврдио да треба да подржимо руско право на Крим и Донбас. Људи у тим крајевима желе да буду Руси. Они јесу Руси, у сваком смислу осим по националности. Кијев не треба да их тера да остану под његовом јурисдикцијом.”

Сходно томе, другко кључно питање које аутор поставља тиче се разлога Вашингтона за мешање у конфликт.

“Сједињене Државе једноставно желе да спутају Русију”, наводи он.

“Опхођење Украјине према Криму и Донбасу је погрешно. Као и руска инвазија на Украјину. Сједињене Државе би стога требало да инсистирају да Кијев дозволи Криму, Луганску и Доњецку да сами одређују своју судбину — док инсистирају да Русија дозволи Украјини да учини исто. У супротном, никада се не можемо надати да ћемо бити ишта друго до мање од два зла”, закључује он.

РТ Балкан
?>