Америка се враћа: Глобализација, оштрије против Русије, задатак Немачкој да притисне Србе…

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Слоганом „Америка се вратила“ уз бројне кадрове Барака Обаме у тиму, Бајден заправо покушава да представи период Трампове администрације као инцидентну појаву која је отуђила Америку од свог неумитног пута, каже за Спутњик др Александар Гајић из Института за европске студије.

Према његовим речима, Бајден и његов тим посматрају Трампа и његов покушај да анулира последице глобализације као погрешан пут у односу на „неумитне токове“ који би требало поново да се ревитализују.

Америка враћа глобализам – чвршће против Русије

Ту се више не ради о Америци, већ о једном глобалном погледу на свет, односно окретању ка глобалистичким тенденцијама, истиче Гајић.

У спољној политици то значи враћање на мултилатерализам и јачање НАТО-а, као и позиције које је Обама имао са Европском унијом, као и радикализацију, односно један „чвршћи став према Русији“ којој су уведене санкције 2014. године са почетком украјинске кризе, додаје он.

„Вероватно ће доћи и до ресетовања, односно покушаја враћања односа са Ираном у онај оквир у време кад је постигнут Споразум о коришћењу нуклеарне енергије, као и промене приступа према Кини везано за трговинске односе тако што ће се Бајденова администрација односити према Кини на један дискретнији, дипломатичнији начин“, каже Гајић.

Политика према Србији – делегирање Немачке

Што се тиче односа према Балкану, за очекивати је повратак на политику која је трајала у континуитету од 2000. до 2016. године, односно покушаће да се Америка постави као доминантни фактор који би заједно са ЕУ требало да трајно „зацементира резултате америчке спољне политике из деведесетих“.

Кад је реч о Србији, поново ће опција америчке спољне политике бити да се не излази у сусрет нашој земљи и њеним захтевима, већ ће се ићи на „делегирање Немачке да врши притисак у име ЕУ да Србија призна независност Косова без неких конкретних уступака“, сматра Гајић.

„Што се тиче Републике Српске, односно ситуације у Босни и Херцеговини, вероватно ће бити већи притисак да се изврши ревизија Дејтонског споразума, нешто слично дешавањима из 2010. године кад су вршени притисци на Додика да се иде у правцу ревизије Дејтона ка унитаризацији, којима је РС успешно одолела у том периоду“, сматра Гајић.

„Флексибилно тумачење“ Вашингтонског споразума

Гајић сматра да Вашингтонски споразум вероватно неће бити формално анулиран, али ће у случају да једна или обе стране потписнице не испуне неку од ставки, Бајденова администрација вероватно то „врло флексибилно тумачити“.

Према његовим речима, Бајденова администрација неће инсистирати на том споразуму, поготово не на отварању амбасаде у Јерусалиму од стране Србије, јер они ту имају један другачији приступ у односу на Трампову администрацију.

„Вероватно ће оно што се тиче инвестиција и отварања њихове канцеларије остати на снази, али ће, рецимо у случају да Албанци крену да крше одредбу о годину дана уздржавања од политике додатног признавања Косова, они према њима бити неупоредиво блажи“, закључио је Гајић.

rs.sputniknews.com, Владимир Судар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.