Амерички обавештајни подаци предвидели пандемију пре много година. Зашто ништа није учињено?

фото: CC0 / Пиксабеј

„Високо преносива“ и „вирулентна респираторна болест“ за коју не постоји лек могла би подстаћи глобалну пандемију. То је била процена извештаја америчке обавештајне службе из 2008. године. Предвиђање је било тачно, али – нико није био спреман.

Како наводи ирска списатељица Данијела Рајан у тексту за РТ, извештај Националног обавештајног савета САД-а (НИЦ) за 2008. годину упозорио је да би нова болест могла бити „изузетно заразна“ и да у време њеног ширења неће бити доступно „адекватно лечење“, што би довело до светске пандемије. Сугерише се и да су високо патогени сојеви птичијег грипа попут Х5НИ „вероватни кандидати“ за тако нешто, али да би и „коронавирус или други сојеви грипа“ могли имати исти потенцијал.

У извештају се наводи да ће ова епидемија почети у подручју велике густине насељености и где људи и животиње често живе у блиским четвртима, наводећи Кину као посебан пример.

Каже се да је вирус Ковид-19 настао на пијаци у Вухану, где се продају живе и мртве животиње и где су хигијенски стандарди лоши.

Амерички обавештајни подаци предвидели пандемију

Када вирус почне да се шири, „спор одговор јавног здравља“ кочио би спознају да се шири високо опасни патоген. „Могле би проћи недеље“ пре него што лабораторијски резултати могу да потврде његово постојање, а до тада би се у популацији појавили кластери. Асимптоматски путници тада би могли да пренесу болест на друге континенте, што доводи до „таласа“ нових случајева на међународном нивоу. У најекстремнијем сценарију „десетине до стотине милиона“ Американаца могло би да се разболи.

Пандемија је такође наведена у одвојеном извештају НИЦ-а за 2004. годину као нешто што би могло да „скрене глобализацију“, уз оцену да стручњаци верују да је такав догађај „само питање времена“.

И вирусолози и други стручњаци су годинама упозоравали на неизбежност нове пандемије, као и на неспремност света за тако нешто.

Експерт за заразне болести Мајкл Остерхолм је 2005. године написао да „истиче време“ за припрему за следећу пандемију и да је време за акцију. У својој књизи из 2017. „Смртоносни непријатељ: Наш рат против бактерија убица“, покушао је да алармира јавност због насталих претњи и изнео стратегију у девет тачака за заштиту становништва.

Слично томе, стручњак за грип Роберт Вебстер је у својој књизи из 2018. године „Ловац на грип”, упозорио на „огроман друштвени поремећај и значајне економске трошкове” који могу произаћи из нове светске пандемије.

Денис Керол водио је програм Ју-Ес-Ејда назван „Предикт”, који је истраживао вирусе код животиња који се могу пренети на људе. Залагао се за улагање у истраживање дивљих животиња, а не само стоке. Сада се, као што знамо, верује да је нови коронавирус прешао са слепих мишева на људе. „Предикт” је изгубио средства у 2019. години, а Трампова администрација покушава да оживи овај програм.

Немачка предвиђања

Међутим, нису само америчке владине агенције упозоравале на нову епидемију вируса.

Анализа ризика немачке владе из 2012. такође је указала на претњу. У својој симулацији пандемије, нови вирус би се брзо проширио преплављујући здравствене системе и одељења интензивне неге. Као резултат тога, речено је да ће се о многим пацијентима бринути у импровизованим болницама, а управо такав сценарио видимо данас. Попут америчког извештаја, и овај је предвиђао да ће се вирус појавити у Азији и чак да ће се пренети са дивљих животиња на људе.

Извештај је предвиђао да ће ширење вируса успорити „антиепидемијским мерама”, укључујући карантин, тражење контаката и самоизолацију – поред затварања школа и забрана великих скупова. Већина становништва, наводи се, понашала би се „углавном солидарно„ али антисоцијално понашање није могло бити искључено. Иако анализа није дала конкретне процене економског утицаја пандемије, наводи се да би они били огромни.

Извештај немачке владе такође наводи да ће се вирус шири земљом током трогодишњег периода пре него што би вакцина постала доступна. На основу изузетно високе стопе смртности од 10 процената претпоставља се да ће 7,5 милиона људи умрети. У овом тренутку ми још не знамо општу стопу смртности од Ковид-19. Из разних разлога она се кретала од преко 7 процената у Италији, до врло ниских 1,6 процената у Немачкој. Светска здравствена организација предвидела је глобалну просечну стопу смртности од 3,4 посто.

Зашто ништа није учињено?

Зашто је онда, и поред свих ових предвиђања и упозорења, свет био тако неспреман? Криза Ковид-19 неочекивано је узбуркала многе нове теорије завере; од сугестије да је вирус биолошко оружје створено у кинеској лабораторији, до теорије да постоји веза између болести и 5Г технологије, или да ју је америчка војска ослободила у Вухану на Војним светским играма 2019. године. Теорија о томе како је и где вирус настао не мањкају. Али, ниједна од њих не може објаснити зашто је цео свет био неспреман суочити се са сценаром на који стручњаци годинама упозоравају.

Можда је објашњење мање конспиративно и више … људско. Можда је тако једноставно као што је и чињеница да се људи нерадо припремају за „може да се деси”  и нејасне будуће кризе, и да више воле да се проблемима баве само кад им дођу на праг и почну да „ломе врата”.

Чини се да је један једини изузетак од овог правила војна спремност. Наиме, можда нема новца за припрему пандемије, али увек има пуно новца за припрему за рат – чак и за време пандемије. Анализа у Великој Британији са које је скинута ознака „тајна”, објављена прошлог месеца, открила је да Велика Британија није планирала пандемију, упркос упозорењима током последњих 15 година да је епидемија грипа „највећа претња“ безбедности Велике Британије.

Упркос обимним упозорењима, одговор на ширење вируса био је болно спор на Западу. Док су Трампа и британског премијера Бориса Џонсона стручњаци с правом критиковали да у епидемију не схватају довољно озбиљно у раним фазама, Брисел је „успавано“ ушао у кризу. Као што је Адлер прокоментарисао, лакше је претпоставити да ће се те ствари „догодити другима“, али никада нама – и тек када људи схвате да су сви у истом броду који тоне, могу напредовати.

rs.sputniknews.com
?>