Амерички медији невољно признају: Путин међу најдоследнијим присталицама демократије

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Алексей Никольский

Захваљујући агресивној политици и санкцијама Запада суверенитет Русије је ојачао, земља је припремљена за потешкоће, а председник те земље Владимир Путин чак и у најтежој ситуацији не одустаје од демократских механизама, пише амерички портал „Форт Рас Њуз“.

Аутор чланка Артур Еванс на почетку напомиње да се читаоцима „највероватније неће свидети“ то што ће чути. „Али шта ако вам кажем да је Путин један од најдоследнијих присталица демократије у целом свету данас. Шта ћете рећи, да је истина или лаж?“, пита на почетку Еванс.

Он истиче да је такав закључак постао очигледан тек када се свет суочио са невидљивом претњом вируса, који је нагласио и погоршао све проблеме у свету.

„Испоставило се да је Русија на челу са Путином изненађујуће организована и стабилна. Захваљујући спремности за кризу, Кремљ је постигао импресивне показатеље ефикасности и чак је пружио огромну хуманитарну помоћ другим земљама које су погођене вирусом – од Италије до САД. Питање је – шта је помогло Русији?“, пише амерички новинар.

Он сматра да је Русија можда „навикнута“ на сталну кризу и да је „створила упозоравајући имунитет на претње с којима су се они (САД) суочили тек недавно: на пример лаж, политичка манипулација, безбедносне претње, економски нереди и неконтролисане катастрофе“.

„То се уклапа у круг проблема са којима се руски систем и Владимир Путин лично годинама суочавају. Али чак и у таквим условима Кремљ се упорно држи демократског друштвеног поретка, одолевајући изазову да склизне у тоталитаризам 20. века. Све ове године сматрали смо московски режим превише строгим и ауторитарним. Међутим, сада је постало јасно да смо живели у потпуно различитим стварностима“, наводи се у тексту.

Аутор истиче да су западни медији, механизми меке моћи, појединачни политичари и државни званичници навикли да третирају Русију као инструмент за побољшање сопственог рејтинга и повећање својих прихода. „Хтела или не хтела, Русија одавно игра улогу непријатеља“, напомиње аутор.

Еванс констатује да је политика САД и НАТО-а, која је усмерена на стратешко окружење Русије, дестабилизацију руске геополитичке ситуације и подршку, тајну или јавну, било каквих антируских снага, подстакла Путина да разради одговарајуће политичке мере – истовремено са јачањем војске и снага безбедности, које су доказале свој успех у борби против међународног тероризма.

„Било како било, Русија се није суочила ни са чим сличним покрету ‘Жути прслуци’ у Француској или протестима широм Америке“, наглашава аутор чланка.

Такође је истакао да су економска превирања због вируса корона нанела озбиљну штету земљама широм света и глобалној економији: „Међутим, Русија се за то припремила знатно боље од многих других“.

„Разлог томе је што је део проблема са којима смо се ми тек суочили Русија већ превазишла због економских санкција које су на снази од 2014. године и њихове економске штете. Тада се Владимир Путин окренуо дугорочној политици усмереној на економску независност Русије, колико год је то било оствариво. Влада је прешла на социјално оријентисану политику како би решила најважније проблеме који су се обрушили на обичне грађане због санкција“, пише Еванс.

Путин је пронашао инструменте за управљање хаосом, а истовремено је сачувао демократске принципе друштвеног живота, констатује аутор.

„У последњих 30 година такве ствари није преживела ниједна западна земља. Штавише, нема сумње да је све већи притисак на Русију подстакао земљу на уставне реформе. Путин је саопштио да је 1. јул погодан за општенародно гласање о изменама Устава Русије, што је смели почетак процеса реформисања, упркос свим актуелним потешкоћама“, закључио је аутор чланка.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.