Америчка војска „таласа“ Јужно кинеско море — Пекинг мудро чека

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, REUTERS / Issei Kato

Сједињене Америчке Државе не престају да провоцирају Кину, а најновији инцидент изазвало је присуство два америчка ратна брода у делу мора које Пекинг сматра својом територијом.

Наиме, амерички разарач „Хигинс“ и крстарица „Антиетам“ приближили су се Западним песковитим острвима (Сиша), на које право полаже званични Пекинг.

Према речима Зорана Ђорђевића, некадашњег дописника Танјуга из Пекинга и високог дипломате у Кини, Јужно кинеско море је стратешки важан кутак, али како каже, Американци немају тамо шта да траже, јер Кина то сматра својом територијом.

„Кинези су чак 1996. године донели закон којим се установљава да је то кинеска територија. На различите делове Јужног кинеског мора право полажу и Филипини, Вијетнам, Малезија, Брунеј и Тајван, и то јесте на неки начин спорна територија, али Пекинг сматра да то њима одувек припада јер су ту били њихови стари досељеници“, објашњава Ђорђевић.

Ђорђевић напомиње да су Кинези овај акт америчке морнарице у водама Пацифика схватили као тешку провокацију.

„Они су то разумели као америчку претњу њиховој безбедности, да су САД повредиле кинески суверенитет и обориле стратешке договоре које имају. Није јасно зашто се ово десило, нарочито ако имамо у виду да су се Кинези и Американци релативно скоро договорили да прекину такозвани трговински рат и да су успели да пронађу заједнички језик. Сада, међутим, опет чујемо неке гласове из Пекинга да Американци неће остати при договору и да су нешто опет почели да саботирају. Американцима је ово подручје заиста далеко, па мислим да су бродове упутили како би се видело да су присутни“, каже Ђорђевић.

Иако америчка морнарица редовно спроводи операције „Слобода пловидбе“ у Јужном кинеском мору, Ђорђевић не верује да ће у будућности бити озбиљнијег заоштравања односа између Кине и САД на овом подручју.

„То је била једна успутна провокација, покушали су и изазвали оштру реакцију Кине. Међутим, без обзира на оштру реторику председника Трампа, он је ипак пре свега умешан привредник и жели да има добре пословне односе са Пекингом. И ми смо били сведоци НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, што је била изузетно тешка и дипломатска и ратна провокација. Кинези овакве поступке примају са великим једом, али мудро размишљају у смислу — можемо да опростимо, али не и да заборавимо, па ћемо видети како да узвратимо“, указује Ђорђевић.

Он верује да није у интересу ни једној ни другој сили да се сукобљавају, па верује да ће се читава прича на овоме завршити када је реч о САД.

Острва у Јужном кинеском мору предмет су великих спорова међу земљама које на њих претендују, али остале земље, за разлику од Кине, нису довољно јаке да своје тежње реализују, додаје Ђорђевић.

Филипини су чак покренули спор пред Међународним судом у Хагу, који је пресудио против Кине и саопштио да та земља нема историјска права на Јужно кинеско море. Пекинг је, међутим, пресуду одбацио као неосновану.

„Даља дипломатска битка за Јужно кинеско море свакако може да се очекује, али је важно да се дипломате договарају, њима је уосталом и посао да изглађују односе. Међутим, не очекујем да Филипини потегну неку велику причу око тога, тим пре што су у изузетно добрим односима са Кинезима који тамо јако пуно улажу и помажу развој Филипина. Такође, филипински председник је врло конструктиван у односима са Пекингом. Дакле, појављују се повремено захтеви на тему да Кина није власник тих острва, али Пекинг је упоран и практично је ’закључао‘ ту причу истрајавањем на томе да је то њихова територија“, закључује Ђорђевић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Сандра Черин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.