20 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ОД ИЗВОЗА ХРАНЕ: Руско жито вредније од ракета

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: novosti.rs

Од извоза пољопривредних производа Русија је 2017. године зарадила 20,7 милијарди долара, а према прогнозама, Федерација би ове године од експорта хране могла да заради и више, додатне две милијарде долара. Највише се извозе жито, риба, јестиво уље, а расте и количина извезене пилетине и свињетине.

Председник Русије Владимир Путин поставио је пред владу задатак да до 2024. године извоз пољопривредних производа из Русије достигне 45 милијарди долара годишње, што значи да би извоз требало да се удвостручи за шест година.

У Министарству пољопривреде у задње време су са поносом истицали да је извоз хране из Русије сада знатно већи од продаје оружја. Лане је Русија извезла оружја за 15,3 милијарде долара.

Раст производње пољопривредних производа у Русији је резултат великих улагања државе. Иначе, Русија настоји да производи еколошки чисте производе, без генетских модификација. Производња ће се подизати повећањем обрадивих површина и бољом организацијом, а не већим коришћењем хемикалија, као што чине неке земље. Управо се због тога у Русији надају да ће у свету расти интерес за њихове еколошки чисте производе.

Запуштени агро-комплекс Русија је почела да обнавља пре десет година. Руководство у Кремљу је схватило да тако велика земља мора да за себе производи довољно хране и да не зависи од увоза. У време док је цена нафте и других сировина била веома висока, један број руских бизнисмена је самоуверено говорио да и не треба улагати новац у пољопривреду јер се све може купити, а пара је заиста било много у државном буџету. У том пероду мало ко је у Русији мислио шта се све може догодити у свету и да једног дана Русија може бити под западним санкцијама.

Да би се повећала производња, планира се да наредних година буде култивисано и обрађено још десет милиона хектара земљишта. Посебно ће се посветити пажња обрадивом земљишту на Руском далеком истоку. У Министарству пољопривреде кажу да то отвара могућност за рапидно повећање количине хране, које би било не само за домаће тржиште него и за извоз у Азијско-тихоокеански регион, где живи око 40 одсто становништа планете.

Велики проблем руског села је исти као у Србији, одлазак становништва. Зато се годинама говори о потреби да се побољшају услови живота на селу, да се праве нове школе, медицинске установе и, наравно, добри путеви. Руско село је после распада СССР-а било запуштено и млади људи су бежали у градове, а остајали су углавном они који нису имали где. Циљ државе је да на селу до 2030. живи и ради око 35 милиона људи, што ће бити око 20 одсто становништва Русије.

ЕГИПАТСКИ ПРОБЛЕМ

Са извозом жита не иде све глатко, али се текући поблеми решавају. У понедељак је стигла вест да су власти у Египту дозволиле увоз контингента руског жита који је био задржан због тога што је контрола у њему нашла споре гљивица. Али нова детаљна анализа је показала да споре гљивица чине 0,01 одсто у укупној количини, па је дато зелено светло за увоз.

Бранко Влаховић, Вечерње новости

1 коментар

  1. дулебг каже:

    Не треба се много радовати извозу житарица – то је најнижи степен обраде хране. Још ако је предузимач странац, који прикаже губитке, а профит пријављује у пореским рајевима, опрему купи на Западу на лизинг, репроматеријал довози са Запада – њему треба 10-ак приучених радника за 3.000 хектара – од целе приче нација добије испошћену ледину.

    Извоз прерађевина, меса, млека, смрзнуте хране – то су делатности где се упошљава радна снага, покреће домаћа технологија.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.