ВЕЛИКИ ПИСАЦ, ВЕЛИКИ ЧОВЈЕК: Петер Хандке пјешице обилази српска села и манастире на Косову, међу Србима се осјаћа спокојно

Велики аустријски писац Петер Хандке каже да ће на Космету пјешице посјетити многа српска села и манастире и обићи геолошка и архелошка налазишта.

“Осјећам се лијепо и спокојно међу Србима, пособно овдје у Великој Хочи”, истиче Хандке за Срну.

Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи, са супругом Софијом, Францускињом, присуствовао јутарњој литургији, појашњава да је његово “највеће и једино оружје – ријеч и снага да оно што осјећа у срцу преточи на папир”.

“Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи, али јој темеље држи жена. То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка.

Његова супруга Рада је домаћица, жена око које се све у овом дому врти, као што се, како вели, хришћанство врти око три прста” – каже Хандке.

Он наводи да “није моћан човјек”, већ да су му “једина моћ – ријеч и слобода коју му нико не може одузети”.

Хандке објашњава да му “највећу бол задаје то што Косово и Метохију осматра искључиво из аутомобила у покрету”.

„Вожња , вожња… Брже, брже…то је парафраза живота припадника српске заједнице на Косову и Метохији”, каже Хандке.

Он појашњава да ће мјесец – два провести на Косову и Метохији и да ће моћи пјешице да обиђе српска села, манастире, изворишта ријека и да ће са супругом преспавати, потпуно опуштено, у неком од хотела у власништву Албанаца.

Велики писац подсјећа да је Србију и Републику Српску упознао пјешачећи од мјеста до мјеста.

Брачни пар Хандке одаје да се угодније осјећа, јер су заједно на Космету у Великој Хочи.

Хандкеови су захвални проти Миленку и његовој супрузи Ради што су им приредили дочек “који мора бити исписан на некој од страница у оквиру планираних прича о Косову и Метохији и судбини Срба и изолованим срединама, као што је Велика Хоча”.

Хандке се сјећа 1996. године када је први пут у Косову Пољу у препуној сали представљао записе из “Зимског путовања” и истиче да је тај величанствени скуп оставио неизбрисив траг у његовом животу.

“Послије Косова Поља доживио сам да у Приштини буде само двадесетак Срба и два мала Албанца”, наводи Хандке, присјећајући се да му је домаћин био Петар Сарић, књижевник са Косова и Метохије.

Та животна истина је, како појашњава, одраз самоће Косова Поља и Срба .

Његова Софија каже за Срну да је поносна што је доживјела да баш у Великој Хочи , познатој по толиком броју цркава, присуствује богослужењу.

“Има код нас у Паризу православна црква, али то је руска. Овдје сам присуствовала православном српском обичају и то је нешто што се мора пренијети на папир.

Мора остати записано, јер је наша највећа и једина снага ријеч и подршка једно другом и подршка онима који су чисте исконске душе”, каже она.

Брачни пар Хандке отказао је присуство литургији у Високим Дечанима, јер су одлучили да посјетом породици Дејана Баљошевића, гдје су позвани на ручак, употпуне слику о домаћинском, несвакидашњем односу Срба из Ораховца и Велике Хоче према гостима, људима добре воље.

Тагови: Велика Хоча, Косово и Метохија, Петер Хандке