Пред Србијом нагазна мина: Приштина понижава ЕУ, а од Београда се тражи искорак

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Tanjug / BUDUCNOSTSRBIJEAV

Европска унија себи неће дозволити тај луксуз да разговори између Београда и Приштине у овој фази пропадну, али у будућим споразумима има потенцијалних кукавичјих јаја и нагазних мина, па морамо да будемо мудри у спровођењу свега тога, сматрају саговорници Спутњика.

Због претњи приштинских званичника да се питање Заједнице српских општина неће наћи за преговарачким столом Београда и Приштине, дијалог је већ одложен, а према најавама из кабинета косовског премијера Авдулаха Хотија, Приштина неће прихватити додатне преговоре о успостављању ЗСО, „већ ће поштовати обавезе постигнутог споразума, које су потом регулисане одлуком уставног суда“.

Косовски председник Хашим Тачи је након посете Бриселу и Вашингтону изјавио да је и једнима и другима јасно рекао да је питање дијалога између Косова и Србије ушло у нову фазу и да треба да буде само једна тачка дневног реда — она о узајамном признавању између Косова и Србије, а затим тек остала питања.

Са друге стране, представници Срба са Косова и Метохије најавили су да ће напустити приштинске институције ако Приштина једнострано одлучи да не испуни, пред ЕУ потписану, обавезу о формирању ЗСО.

После бурних порука, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак борави у Приштини, након чега ће доћи у Београд, а према речима високог званичника ЕУ упознатим са процесом преговора, Лајчак се за ову посету одлучио управо у намери да одблокира питање Заједнице српских општина.

Брисел неће дозволити луксуз пропасти преговора

Упитан да ли су захтеви приштинских власти знак да је дошло до пропасти преговора под окриљем ЕУ, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун каже да Брисел неће дозволити тај луксуз да разговори између Београда и Приштине у овој фази пропадну.

„Сада се очекује снажна дипломатска активност Брисела, односно првенствено Лајчака, да покуша да приближи ставове две стране како би се разговори наставили. Проблем наравно јесте у Приштини, јер они не само да не желе да се на дневном реду нађе питање формирања ЗСО, већ сада по изјави Тачија видимо да они желе да се на прво место ставе разговори о, како они кажу, међусобном признању, што знају да Београд свакако неће прихватити. Тиме постоји јасна намера Приштине да се заправо онемогући наставак разговора, или да се бар одложи на одређено време“, указује Дрецун.

Он додаје да је интересантна Хотијева изјава да ће се ЗСО формирати, али у складу са одлуком такозваног уставног суда. То за нас, како каже, није прихватљиво, јер инсистирамо да се ЗСО формира одмах и то са свим надлежностима које су предвиђене Бриселским споразумом.

„Мислим да ће ту Лајчак сада покушати да види да ли је могуће постићи напредак, јер је потпуно јасно да без формирања ЗСО нема наставка разговора и нема њиховог завршетка. Београд не може да прихвати да прича о Заједници буде саставни део тог евентуалног свеобухватног споразума, већ формирање ЗСО мора да буде корак ка постизању евентуалног споразума о свеобухватној нормализацији“, сматра Дрецун.

Према његовом мишљењу, Брисел је и те како заинтересован да одржи вођство у разговорима између Београда и Приштине и нешто ће морати да учини по питању испуњења обавеза о ЗСО. Да ли ће и какве мере осим ове шатл дипломатије применити, то ћемо видети, закључује он.

Албанци купују време

Некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић каже за Спутњик да је одбијање формирања ЗСО од стране приштинских званичника последица њихове навике да не поштују правила цивилизованог и демократског света, јер то за њих не важи.

Како каже, приштински политичари и даље чекају и купују време у коме би они желели да неко други заврши посао за њих, а да они поново не испуне ништа од својих обавеза.

Човић указује да Албанци са КиМ нису претерано креативни и да увек примењују исту тактику. Први сегмент те тактике је креирање проблема како би се скренула пажња са неиспуњења потписаних обавеза и купило време у очекивању „да ће неко други да им сервира то што траже на неком сребрном послужавнику“. Тако је, подсећа, било са увођењем такси у новембру 2018, а сада је то најава скупштинске резолуције о забрани формирања ЗСО.

„У овом случају ствари се одуговлаче у нади да ће Џо Бајден доћи на власт и да ће тада Америка и Немачка притиском и уценама заокружити њихову државност. Други део њихове тактике је стална претња насиљем. Сваки пут када би да избегну да спроведу неку своју обавезу запрете насиљем према Србима и осталим неалбанцима. Овог пута је претња насиљем повезана и са почетком рада Специјализованог већа, које покушавају максимално да дискредитују досијеима. Видите како се међународни фактор у томе понаша — мирују, ћуте, ништа нису урадили“, указује Човић.

Приштина директно понизила ЕУ

Он истиче да је Приштина одбијањем да спроведе своје обавезе из Бриселског споразума директно понизила ЕУ и према његовом мишљењу, потпуно обесмислила наставак преговарачког процеса:

„Овај процес је, што је Лајчак и сâм признао, додатно обесмишљен тиме што Европа нема ништа да понуди Србији. Али та иста Европа и тај исти Лајчак истовремено настављају да инсистирају да се Србија одрекне својих националних интереса. Овим се директно оправдано доводи у питање било каква сврсисходност наставка било каквих даљих разговора.“

Упитан да ли ће најновија посета Лајчака донети промену става по питању ЗСО, саговорник Спутњика каже да и ако се направи помак, он неће бити искрен. То ће, како каже, бити подметнуто кукавичје јаје, јер како је и сâм Лајчак изјавио, пут Србије у Европу је условљен дијалогом што, према Човићевој анализи, указује на поруку да нема уласка Србије у ЕУ уколико не призна независност тзв. Косова.

Говорећи о међународној заједници као гаранту тих преузетих обавеза, Човић се пита какав је кредибилитет ЕУ која је гарант Бриселског споразума када Албанци не спроводе нешто што је договорено пре седам година, а то је Заједница српских општина.

„Видели смо како их је ЕУ санкционисала по питању такси. Све они то раде заједно, то је једно велико позориште, луткарско, где се они који померају конце луткама налазе ван овог региона. Знате шта, вађење на некакав уставни суд, то је смешно и то је недопустиво. Из простог разлога што је по Бечкој конвенцији међународни споразум који је потписан у Бриселу правно обавезујући. Какво вађење уставним судом и не знам шта још. Веома је специфичан тренутак и морамо да будемо изузетно опрезни“, упозорава саговорник Спутњика.

Опрез са кукавичјим јајима и нагазним минама

Човић додаје да и поред свега онога што је потписано у Вашингтону, у споразумима Београда и Приштине има веома великих замки. Како илуструје, ту има потенцијалних кукавичјих јаја и нагазних мина и Београд мора да буде мудар у њиховом спровођењу.

Он закључује да Албанци са КиМ упорно перманентно настављају да следе и спроводе стари курс заокруживања косовске државности и то је разлог због ког ми морамо да будемо посебно опрезни у вези са свим споразумима.

„Сада ће бити притисак да се по сваку цену проба ако не до краја године, онда до краја првог квартала идуће, да се потпише некакав свеобухватни, па још правно, па још и обавезујући споразум. А какав је Бриселски споразум, он није правно обавезујући? Како можете да потписујете неки нови споразум, а да претходних четрдесет и кусур у којима је гарант била међународна заједница нису спроведени. То треба да причамо јавно и отворених очију“, наглашава он.

rs.sputniknews.com, Бојана Стојадиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.