Милош Ковић: Пред судом историје, одговорност за расуло на КиМ пашће на Вучића, Дачића и њихове сараднике

Очување територијалног интегритета одавно је у јавном дискурсу уступило место политички коректној „бризи за Србе на Косово и Метохији“. Где се у овом тренутку, услед свеопштег теророра који се спроводи над Србима-огледа та брига?

Одбрана Косова и Метохије значи одбрану Србије, њених државних граница, њене територије, становника и, што је суштински најважније, светиња. Када је о томе реч, свако попуштање значи стављање на коцку опстанка наше земље. О одбрани светиња, становништва, граница и територија се просто, у уређеним земљама, не расправља. Они који су мислили да ће издајом Крајине Република Српска и Србија бити сачуване, брзо су схватили своје заблуде. Непријатељ је из Книна стигао у Приштину. Александар Вучић, Ивица Дачић и њихови сарадници прво су, Бриселским споразумом, распустили судство, полицију и Цивилну заштиту на северу Косова, потом су ушли у преговоре о „разграничењу“ Србије са Великом Албанијом на Косову и Метохији, уствари о „корекцији граница“ Србије и „Косова“ како нам је то објаснио Хашим Тачи, да би се данас, пошто нису добили чак ни то, њихова косовска политика нашла у расулу, са свим последицама које то доноси за наш народ на Косову и Метохији. Поруке о спремности на цењкање сопственим територијама, НАТО и њихови албански штићеници схватили су као знак потпуног аматеризма наших власти и као сигнал слабости. Поруке о „бризи за Србе на КиМ“, уместо о територијалном интегритету наше земље, само су додатна потврда недржавничког става Београда. Хтео бих да будем сасвим јасан – извор свих наших невоља на Косову и Метохији су НАТО, САД, ЕУ и албански шовинисти. Али очајно стање у коме се сада налазимо последица је политике наших власти. Терор који сада трпи српски народ на северу Косова директна је последица распуштања тамошњих органа наше власти. Пре доласка на власт Александра Вучића, како то рече Митра Рељић, само птице су могле да прелете мост на Ибру у Косовској Митровици. Зато ће, пред судом историје, одговорност за оно што сада трпи српски народ на северу Косова и што тек долази, пасти на Александра Вучића, Ивицу Дачића и њихове сараднике.

О Косову и Метохији врло жучно се  дебатује у Скупштини, али на великим протестима „Стоп насиљу“ нема речи о очувању наше јужне покрајине. Какав се закључак намеће?

Имам пуно разумевање за очај и огорчење својих суграђана. Не можемо да наставимо као да се ништа није догодило. Подржавам захтеве да агресија у нашем јавном животу коначно престане. Медијско линчовање политичких противника потпуно је неприхватљиво. За стварање такве атмосфере најодговорније су наше садашње власти. Али примитивизам и агресија владају и у тзв. опозиционим медијима. Њихов однос према кључним питањима, а Косово и Метохија су само једно од њих, не разликује се од онога што видимо у медијима под контролом власти. И у власти и у опозицији срећемо исту, привилеговану, американизовану класу. Погледајте њихове објаве на твитеру – то је царство агресије. Београдски дечак-убица, по томе шта је гледао и са чим се идентификовао, био је американизован и није био гледалац Пинка и Хепија. За убиства у околини Младеновца одговорни су органи власти, јер убица је на време могао да буде препознат и заустављен, али ова врста злочина стигла је до нас из САД. Захтевима протеста то се прикрива. Ми смо у стању дубоке моралне болести, сви то осећамо, али лекови који нам се нуде неће нас излечити. Прећуткивање злочина на Косову и Метохији буди, заиста, сумњу. У дану када је преко педесет Срба у Звечану рањено, Београд се ни померио није. Када су Српска омладина за Космет и Покрет за одбрану Косова и Метохије блокирали аутопут код Аутокоманде, захтевајући престанак насиља над Србима на Косову и Метохији, медији под контролом власти су нас прећутали, док су медији који подржавају протесте „Стоп насиљу“, неки тамошњи говорници, као и неки „патриоти“ који у тим протестима учествују, осули паљбу по нама. Када смо протествовали пред немачком амбасадом, то се додатно појачало (наравно, одатле смо отишли пред Председништво). Порука је јасна – они који у овом тренутку воде протесте „Стоп насиљу“ не желе било какво помињање КиМ на нашим улицама. Је ли ћутање знак одобравања? Значи ли то да они подржавају злочине над Србима на КиМ и политику НАТО према нашој земљи? Понављам, не говорим о десетинама хиљада својих огорчених суграђана, него о онима који би да их искористе за своје циљеве.

Која је цена немачко-француског предлога те да ли чињеница да је Србија прихватила да декларацију о несталима потпише са тзв Косовом, сведочи да је прећутна сагласност дата?

Ова власт одавно се одрекла Косова и Метохије. То је било најављено Бриселским споразумом 2013. Они који су можда и мислили да је чак и то то био покушај да се добије у времену, изгубили су свако право на илузије после јавних, дефетистичких порука Александра Вучића и осталих, почевши од 2017, о томе како на Косову и Метохији „немамо ништа“ и како се треба „разграничавати“. Немачко-француски ултиматум је само огољен доказ потпуне капитулације. Он је усмено прихваћен и то је, како тврде у САД и ЕУ, али и наши водећи правници, довољно да се сматра усвојеним. Све што наше власти од тада предузимају на његовој примени то додатно потврђује.

Упозоравали сте на сценарије које сада пратимо на КиМ. Да ли би повлачење потписа са свих претходно потписаних споразума намеће као једино решење за излазак из ове ситуације?

То што моји пријатељи и ја из Покрета за одбрану Косова и Метохије одавно говоримо о томе да ће се ово догодити за нас није никаква утеха. Више бих волео да нисмо били у праву. Бриселски споразум је, због неспровођења од стране Приштине, одавно мртав, али одавде се још инсистира на „ЗСО“, која је, сама по себи, најјаснији знак капитулације Београда. Цео низ споразума мора бити преиспитан и свуда где је то правно или на терену могуће, поништен.

Какве поруке Београда шаље доношењем одлуке о учешћу Србије у заједничким војним маневрима са НАТО трупама и то у тренутку када КФОР подржава успостављање окупационог режима на Северу? Да ли је одржавање војних вежби на Видовдан још једна порука?

Све су то јасни знаци о томе ко управља Србијом. Кристоферу Хилу и његовим претпостављенима потребно је да нас чак и на овако симболичан начин понизе. Такву поруку је, војним маневрима и посетом Франца Фердинанда Сарајеву на Видовдан, Србима 1914. послала и Аустро-Угарска. Сви знамо како се то по њу завршило. Цела историја је, уствари, прича о таквим преокретима и изненађењима. О томе ћемо слободно и без икаквих зазора говорити на протесту који Покрет за одбрану Косова и Метохије организује на Видовдан у Београду. Ми нећемо ћутати и учинићемо све што је у оквиру закона и наших моћи да спречимо најгоре.

Какво је расположење међу Србима на Косово и Метохији?

Влада опште огорчење због осећања напуштености од стране званичног Београда и неверица због тога што десетине хиљада Београђана протествују без помињања насиља над својим суграђанима на Косову и Метохији. Зато је важно да им упућујемо сталне и јасне поруке о томе да смо један народ исте судбине, као и да смо овде, у Београду, потпуно свесни своје дужности да их заштитимо и да бранимо Отаџбину. Ова земља је наша, градили су је и за њу су гинули наши чукундедови, прадедови, дедови и очеви и она је старија од било ког тренутног српског властодршца, америчког, британског или евроунијског амбасадора, па и од САД, ЕУ и сличних силника ороченог трајања. Ми јесмо народ који је рушио царства. То је историјска чињеница.

Интегрална верзија интервјуа објављеног у Печату 23.06.2023.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије