ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН: Срећни бадњаци у срећном дому, да донесу срећу, здравље и напредак
Фото: З. Шапоњић
Православни верници у Србиjи данас обележаваjу Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургиjама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред наjрадоснихи хришћански празник Божић – празник коjим се прославља рођење Исуса Христа.
Патриjарх српски Иринеj, коjи jе у посланици поручио да не дозволимо никоме да нас дели по било ком основу, служиће вечерње са освећењем бадњака у храму Светог Саве на Врачару, док ће на сам дан Божића предводити свету архиjереjску Литургиjу у Саборном храму Светог архангела Mихаила у Београду.
У Божићноj посланици поглавар СПЦ jе поручио и да су нам данас више него икад, потребни мир на земљи и добра воља међу људима и народима!
Божић jе дан када се слави рођење Исуса Христа и, заjедно са Ускрсом, представља jедан од наjвећих хришћанских празника.
Припреме за оваj празник почињу 40 дана пре 7. jануара Божићним постом коjи представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србиjи поздрављаjу речима “Христос се роди”, а отпоздрављаjу са “Ваистину се роди”.
Eтнолог Весна Mарjановић обjашњава да сам циклус обредних радњи започиње са божићним постом, коjи траjе шест недеља, натавља се обележевањем Бадњег дана и Божића, да би се завршио на Богоjављење, 19. jануара.
“Aли, сада када живимо убрзано, сви ритуали су се свели мање више на та два празнична дана”, рекла jе Mарjановић Танјугу.
Бадњи дан jе последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пиjукање деце коjу предводи домаћица и обилажење у круг просториjе у коjоj се поставља посне вечере.
Сматра се да jе Бадњи дан повезан са покоjницима, па се веруjе да су те вечери заjедно живи и њихови покоjници, односно преци, обjашњава Mарjановић.
“Сва храна коjа се припремала у прошлости, а коjа се припрема и данас има то значење везе овог и оног света”, истакла jе она.
Kад jе реч о самом обележавању Божића, обичаj jе да уjутру jедан члан породице одлази у цркву, да би се по повратку први пут после поста, омрсили, а обавезно jе и ломљење погаче.
“Oдржало се веровање да се на Божић нигде не иде и да jе породица на окупу”, каже Mарjановић и додаjе да jе у неким краjевима, на северу Србиjе, постоjао обичаj да се увече излази из куће у шетњу улицама или на коњима, док млади мушкарци тек ожењени одлазе у тазбину, где добиjаjу дарове.
Сматра се да прва особа коjа за Божић дође у кућу, полажаjник, успешан млади човек коjи треба да донесе просперитет домаћинству.
“И сам Божић jе почетак свих почетака, симболише рађање, а са друге стране треба да се помогне да се природа и вегетациjа пробуде”, навела jе Mарjановић.
Kако jе рекла, Божић по jулиjанском календару, поред српске, славе и руска, jерменска црква, Света гора и jедан део коптске цркве.
Срби Божић обележаваjу од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак.
Уз дрво, даруjе се и жито да би наредна година била плодна.
