Да ли су родитељи у Србији заиста терористи па се за њих доноси – посебан закон

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Најављене измене Породичног закона убиће жељу у људима да уопште и имају децу, јер ће родитељи постати робови деце. Неће имати право да их васпитавају, али ће зато одговарати за сву штету коју направе. Ако родитељи не буду ,,по новом“ и немогућем начину васпитавали своју децу, могли би чак и да кривично одговарају за занемаривање детета.

Овако адвокат Небојша Перовић коментарише најављене измене  Породичног закона који су изазвале праву буру у јавности. По његовом мишљењу, до сада важећи Закон који је ступио на снагу 2005. године такође није добар и пун је новотарија које су штетне по породицу и по децу, али додаје да као такав постоји у правном животу већ 21 годину и да га се морамо придржавати.

Наш саговорник сматра да нема никакве потребе за изменама постојећег закона. Што се тиче насиља над децом, због чега се и потенцирају садашње промене, оно је већ регулисано Кривичним Породичним и Законом о спречавању насиља у породици, те нема никакве потребе за изменама и допунама било које врсте.

Шта је спорно?

Перовић каже да је малтене све спорно у најављеним променама. У њима постоје одређене одредбе које нису нужно лоше, али нису ни битне ни потребне, већ су убачене како би се пажња скренула са главног проблема.

Прво и основно шта предлогом измене закона хоће да се уведе је следеће: Малолетнике, односно лица од 14 до 18 година, назвали су децом, па су сада сва лица од рођења до 18. године „деца“. Међутим, целокупно законодавство Републике Србије прави разлику између лица до 14 и од 14 до 18 година, па чак и Кривични законик различито третира тежину дела у зависности од узраста. То је урађено како би се све одредбе које се односе на децу примениле и на малолетнике од 14 до 18 година — јер су они циљна група, каже Перовић за Спутњик.

Убачена је и ставка о намери физичког насиља што значи да до насиља не мора ни доћи, већ да дете процењује има ли родитељ намеру да га евентуално повреди или не. Измене подразумевају и увођење апликације преко које ће моћи да се пријави насиље (или намера насиља), што би подраумевало ограничавање кретања или ускраћивање комуникације са трећим лицима.

У пракси, то би значило да деца од 15 година оду три дана од куће и да их једноставно нема, да родитељи не знају где су, шта су, како су. Подразумева и да се деа друже са дилерима дроге и другим криминалцима, јер родитељи неће смети да им ускрате комуникацију са било киме. Деца ће након навршене петнаесте године моћи да доносе одлуке о променама на свом телу, о пластичним операцијама и свим другим стварима без сагласности родитеља.

Још једна сулуда одредба говори да уколико се не испуне економске потребе одређеног члана породице, то подразумева насиље. Дакле, уколико дете тражи скупе патике, скупу одећу, путовања, а родитељ му то не пружи, он врши насиље над својим дететом.

У суштини, народски речено — овај закон иде ка томе да отме децу од родитеља. Ове измене и допуне ускраћују деци право на васпитање и могућност да израсту у нормалне и здраве личности, уместо у шизофрене размажене особе које не знају шта желе од себе. И медицина и психологија указују да у пубертету не постоји потпуна зрелост свести. Кривично законодавство такође прави разлику између особа узраста до 14, до 18, до 21 године и преко 21 године. Овим изменама праве се бројне нелогичности и конфузија.

Ранији покушаји

Освајачи и злотвори увек гледају да остваре оно што желе, каже наш саговорник, па је тако и у овом случају. Сличан предлог измена већ је ,,подметан“ пре три године, подсећа наш саговорник, али је одбијен. Ипак, од ове сулуде идеје се не одустаје. Тадашњи министар успео је да се одупре притиску домаћих и страних невладиних организација, као и притисцима појединих европских парламентарних група, појединаца и делегација западних земаља.

Очигледно да садашњи министар није могао да се одупре новим притисцима. Та радна група је, по ономе што сам чуо, претежно састављена, али се све још држи у тајности, па се имена чланова крију и нигде не можете наћи имена и презимена оних који су написали ове изопачености. Овде је подељена одговорност и сматрам да министар након оваквог предлога треба да размисли да ли и даље треба да је на положају на којем јесте, ако је овако нешто дозволио. Министар није било ко.

Перовић сматра да би имена чланова радне групе морала да се налазе на сајту Министарства за бригу о породици. Он је покушао да дође до имена, али безуспешно. Постоје само неки који су дати и који говоре о томе ко би требало да буде члан радне групе. Наведена су имена петоро људи из НВО организација за која није потврђено да ли су на крају изабрани.

Уз све ово, јавна расправа је трајала веома кратко — од последњих дана марта до 16. априла, односно у време када је неколико дана прво било нерадно због католичког, а онда и православног Васкрса. Све ово указује на чињеницу да је неко све ово хтео да провуче брзински и ,,испод жита“ тако да људи, грађани, мајке, очеви, па и сама деца не схвате на време каква им се подвала спрема.

Шта раде друге земље?

Што се тиче упоредног права земаља из окружења, Перовић каже да га није испратио, јер га то, како каже, не занима. Разне земље имају разна правила и то да ли је нешто слично усвојено у Хрватској, Румунији, Бугарској, Мађарској није од значаја за нас.

Сваки закон који се доноси у себи садржи једну нит. Постоји једна невидљива нит која везује све те одредбе са другим законима и Уставом, али је главна нит ипак везана са животом. Закон служи животу, а не живот закону. Ако живот служи закону, онда прелазимо у робовласничко друштво и ту више нема људских права. Та нит о којој говорим, зове се морал. У овим изменама и допунама нема ни ,,М“ од морала. Самим тим, излишно је пратити упоредно законодавство и да ли је тако нешто донето на нивоу било које земље у европској заједници, или било где другде на свету.

Потпуно је ненормално да се оцу и мајци, који ће у једној секунди и без размишљања дати живот за своје дете, намеће да морају беспоговорно да слушају децу, која још нису постала зреле личности, истиче наш саговорник.

Ово је једна изопаченост и нешто што је равно шизофренији. Усвојено или неусвојено, ово је већ сада дигло јавност на ноге у протеклих неколико дана, а уколико у току наредне или оне тамо недеље не буду одустали и повукли ово за сва времена, проузроковаће несагледиве последице. Сигуран сам да ће доћи до протеста, организоваћемо их, ако треба и на дан усвајања, као и све што треба да се ово заустави, закључује Перовић.