Алекса Шантић

На данашњи дан 1868. године рођен је српски пјесник и академик Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Ми знамо судбу“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, „Претпразничко вече“.

Шантић је рођен у Мостару, гдје је провео већину живота. Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог Аџа. Имао је два брата – Јефтана и Јакова, као и сестру Персу, док му је друга сестра – Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
У граду је затекао „необично мртвило“, које је било посљедица „угушеног херцеговачког устанка против Аустрије“. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.
Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.
Почетком 1887. године постао је сарадник „Голуба“, затим часописа „Босанска вила“, те „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине“. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво „Гусле“, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора „Просвјете“. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа „Зора“, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле.
На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /“Моја отаџбина“/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /“Остајте овдје“, „Хљеб“/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /“Ми знамо судбу“/.
Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке

Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма „Емина“, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.
Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године

Чланак На данашњи дан рођен Алекса Шантић: Ми знамо судбу и све што нас чека, но страх нам неће заледити груди! се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Спутњику уступила Призренска богословија

Поводом јубилеја васкрсле Призренске богословије, ученици ове школе, познате по неговању музичких талената, снимили су спот за песму „На свом огњишту“. Слаби кажу да је готово, туђинима све је продато. Ма Божије се продат’, не може – светиње су наше тапије, поручују богослови.

Спот за песму „ На свом огњишту “ сниман је о Ђурђевдану, у години јубилеја.

Прошло је петнаест година од како је обновљена Призренска богословија , 10 година од освећења, као и деценија од матуре прве генерације богослова после обнове.

Аутор текста и музике је Страхиња Шабић , ученик прве генерације призренских богослова након обнове 2011. године.

Аранжман потписује Видан Столић . У споту певају и свирају са другим некадашњим и садашњим ученицима Богословије.

Координатор пројекта је професор Дејан Ристић који негује таленте ове школе.

Већи део спота снимљен је у самој призренској Богословији, а делови у Саборном храму Светог Ђорђа, цркви Богородице Љевишке , манастиру Светих Архангела и Цркви Светог Спаса.

Песму у којој поручују да су ту, на свом огњишту, да је сваки нови дан, као рај, те да чувају Завет и свој завичај, пласирали су на дан своје крсне славе, Свете браће Кирила и Методија.

EKSKLUZIVNO Božje se ne prodaje! Sputnjik objavljuje pesmu vaskrsle Prizrenske bogoslovije

Povodom jubileja vaskrsle Prizrenske bogoslovije, učenici ove škole, poznate po negovanju muzičkih talenata, snimili su spot za pesmu „Na svom ognjištu“.

Slabi kažu da je… pic.twitter.com/mlK7LXeINf

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) May 25, 2026

Чланак Божје се не продаје! Спутњик објављује песму васкрсле Призренске богословије /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Златна палма 79. Канског филмског фестивала припала је филму „Фјорд“ румунског редитеља Кристијана Мунђиуа.

Мунђиу је тако постао један од ретких редитеља који су два пута освојили Златну палму, попут српског редитеља Емира Кустурице, Франсиса Форда Кополе, Рубена Остлунда… Прву Златну палму овај румунски редитељ добио је 2007. године за филм „Четири месеца, три недеље и два дана“.

Велику награду жирија освојио је руски редитељ Андреј Звјагинцев за филм „Минотаур“, награду за режију поделили су шпански тандем Хавијер Калво и Хавијер Амброси за филм „La Bola Negra“ и пољски редитељ Павел Павликовски за остварење „Fatherland“.

Награда жирија припала је немачкој редитељки Валески Грисебах за филм „L’Aventure reve“. Награду за сценарио добио је француски редитељ Емануел Мар за филм „Notre salu“, у којем кроз причу о чиновнику Вишијевског режима приказује баналност зла и критикује насиље, доминацију и искључивање других.

Глумачке награде додељене су двема глумицама, Вирџинији Ефираи и Тао Окамото, док су награду за најбољу мушку улогу поделили Емануел Мачиа и Валентин Кампањ за филм „Coward“, љубавну причу смештену у време Првог светског рата.

Почасна Златна палма додељена је америчкој глумици и певачици Барбари Стрејсенд, која није присуствовала церемонији због повреде колена, али се публици обратила видео-поруком на француском језику.

Златну камеру за најбољи дебитантски филм освојила је руандска редитељка Мари-Клементин Дусабејамбо за филм „Beni’imana“, о преживелима геноцида у Руанди.

Златна палма за кратки филм припала је аргентинском редитељу Федерику Луису за остварење „O adverser“, о дечаку из сиромашног дела Мексика који сања да постане боксерски шампион.

Чланак Мунђиу се изједначио са Кустурицом: Друга Златна палма за румунског редитеља се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Коларић

Са којим изазовима и претњама се суочава савремена руска култура? Како се она данас доживљава у Европи? „Руски мир“ о овим питањима разговара са познатим српским културологом, писцем и преводиоцем Владимиром Коларићем.

Владимире, почели сте да проучавате руску културу још у школи. Како се то догодило?

У социјалистичкој Југославији, руски језик се учио у школама. Када сам ја био у основној школи, руски је постајао све мање и мање присутан, све випе њих је желело да учи енглески. У мом одељењу, на пример, неколико ученика се пребацило у другу школу да би учили енглески уместо руског. Њихови родитељи су веровали да ће им то дати веће шансе за успех у животу. Касније, деведесетих година, постао је популаран и немачки, захваљујући лакшој могућности за емиграцију и  запошљавање у Немачкој.

У основној школи сам имао веома лошу наставницу руског, иако је била Рускиња пореклом. У гимназији сам имао неколико наставника, али само једне године ми је предавала изванредна професорица, која се звала Веселинка.

Са руском културом сам се упознао сам, ван школе, када сам открио Чехова и руску религијску философију, а касније и поезију. На Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду имао сам одличну професорку руског језика, Енису Успенски, изузетно образовану и софистицирану особу. Касније је постала мој ментор на докторској дисертацији о Достојевском.

Шта мислите о стању руске културе у свету? Како се осећате поводом покушаја да се она „откаже“ на Западу у светлу недавних догађаја?

Перцепција свих култура ван „политичког Запада“ одувек је била прожета политиком. У социјалистичкој Југославији, проучавање руског језика дуго је било одређено идеологијом. Руски професори, како на универзитетима тако и у школама, често су доживљавани као најпосвећенији комунисти. Мојој жени је, на пример,  руски језик у основној предавала жена која је имала чврсте стаљинистичке ставове, што је у нашој земљи у то време, осамдесетих година 20. века, било изузетно ретко. С друге стране, у Србији и тадашњој Југославији су превођена дела руских емигрантских писаца и дисидената. Често су прво објављивана овде, а затим на Западу. Југославија је развијала мекшу, мање догматичну верзију социјализма, а у спољним односима балансирала је између Истока и Запада. Што се тиче Запада, током Хладног рата, он је био првенствено заинтересован за емигранте и дисиденте. Поново је критеријум било политички, а не уметнички значај. Данас, покушајем „поништавања“ руске културе, овај тренд је достигао врхунац.

Да ли се слажете са тврдњом да је место једне културе у свету одређено положајем земље којој припада? Њеном моћи, укључујући војну и политичку.

Запад наставља да тежи хегемонији, не само економски и војно, већ и у погледу идеја, вредности и културе. Жели да постави стандарде за то шта је вредно и значајно, а шта није. То се односи на културу и уметност. Ово је веома важан аспект тренутног рата против Русије. Јер центри моћи на Западу желе да докажу не само да је руска влада репресивна и да крши међународне норме, већ и да су руска историја и култура обележене насиљем, ауторитаризмом и недостатком интелектуалних и културних достигнућа.

Да ли је култура, дакле, облик политике? И како је Русија спроводи? Како, по вашем мишљењу, она представља своје велико наслеђе?

Данас је Русији тешко да представи своју културу на Западу, јер то првенствено зависи од западних медија и институција. Међутим, Русија би требало активно да искористи све могућности: у академским круговима, у медијима и међу издавачима. Имам утисак да је руски приступ представљању своје културе свету превише бирократски, да му недостаје јасно разумевање шта ће занимати људе у свакој појединачној земљи. На пример, руски класици ће увек бити објављени у Србији, увек ће наћи читаоце, и за то нам није неопходна финансијска подршка Русије. Али када је у питању савремена руска књижевност, као и култура уопште, укључујући и популарну културу, у Србији се о њима врло мало зна. Управо зато Срби често имају потпуно погрешан утисак о данашњој Русији, без обзира на то да ли им се ваша земља свиђа или не. На крају крајева, не можете се ослањати само на ретке и слабо рекламиране ревије руских филмова или посете војних хорова.

Ми у Русији смо често навикли да понављамо, готово по навици, Достојевског, Толстоја, Тарковског, Шостаковича, Рихтера, Чајковског — и тако даље. И често не успевамо да схватимо пуну моћ и величину ових људи и наше културе у целини. А како нашу руску културу доживљавају Срби? А Европљани? Разумем да не можете говорити у име свих, али ипак…“

Већина Срба воли Русију и руску културу, чак и ако мало знају о њој. На пример, трибине о Достојевском су увек веома посећене у Србији. Људи очекују да им руска књижевност каже нешто о животу и смислу. Срби нису нарочито склони апстракцијама и формализму.

Неки људи на Западу воле руску културу јер у њој виде смисао, духовност и наду да је могуће живети другачије. Можда чак виде и дубље разумевање човека, оно које га не своди на рационалног појединца и потрошача.

Шта пре свега одликује руску културу?

Руску културу карактерише пре свега тежња ка целовитом погледу на свет и живот, потрага за смислом, веровање у вредност књижевности и за човека и за свет, и веровање у могућност другачијег и лепшег живота. Највеће благо руске књижевности су њени бесмртни ликови, који откривају сложеност човека, показујући га у свој пуноћи, која се не може свести ни на једну формулу. Руска култура је књижевно оријентисана, па се људи понекад изненаде што и Русија има сјајно сликарство, музику и слично. То је перспектива неруског човека. Али мислим да би Руси требало да буду свесни како споља доживљавају њихову културу, шта од ње очекују и чему се надају. Због чега, попут познатог америчког писца Џонатана Франзена, могу да кажу да је руска књижевност благо света.

Шта је, по вашем мишљењу, обликовало руску културу? Које покретачке снаге или факторе бисте идентификовали?

Комбинација хришћанства и јединственог географског и цивилизацијског положаја објашњава зашто Русија није типична европска земља и култура. Прецизније, не у смислу у којем Европу првенствено повезујемо са њеном романо-германском компонентом. Наравно, Византија и њено наслеђе су такође део европске културе и идентитета, али Европа се у модерној ери развијала као да то није случај. Штавише, Русија није само производ византијског наслеђа и европског утицаја. Обележена је словенским утицајем, као и преплитањем и укрштањем разних народа унутар своје огромне територије. Руска култура је мање рационалистичка, емпиријска и прагматично оријентисана од европских култура, али није ни ирационална и циклична култура Истока. Она је оријентисана не ка постизању материјалног и технолошког напретка, већ ка преображају света, ка другачијој структури живота. Све је то важан део руског идентитета и самосвести, чак и међу оним Русима који тога нису свесни или би желели да Русија буде типична европска земља и престане да се говори о њеној историјској мисији.

Колико се руска култура већ променила и колико ће наставити да се мења? Можда је вредно заузети предвидљиво баналан приступ и запитати се: у којој мери је западна култура променила руску културу? И не класичну културу, већ масовну културу – неку врсту култа брзе хране. Колико је разарајући био овај ударац?

Руска култура је била под западним утицајем последњих неколико векова и сада је немогуће побећи од последица глобализма, тржишне економије и технолошког напретка. Многи Руси се жале да су људи престали да читају, да књижевни часописи и библиотеке нестају, да је култура потпуно комерцијализована. То је свакако тачно, али из наше, српске перспективе, ствари изгледају другачије. Јер у нашој земљи људи читају још мање, нема таквог односа према књижевности и образовању, нема такве дисциплине у савладавању културних норми и производа, нема такве самосвести уопште. Мислим да је важно да се не изгуби тај готово свештени став према читању и књижевности уопште. Важно је и да писци не одустану од стварних проблема ствог друштва и појединачних људи, као и  од потраге за питањима смисла. Тако ће моћи да преобразе све те утицаје и створе нешто вредно и препознатљиво руско.

Достојевски је говорио о светској осетљивости руског народа и руске културе. Верује се да је Русија увек узимала најбоље од других култура и прилагођавала то својим потребама. Да ли се слажете са овом изјавом? И како се тај процес осетљивости и прилагођавања одвија данас?

Они који сматрају Русију посебном цивилизацијом имају убедљиве аргументе. У сваком случају, Русија је формирала посебан цивилизацијски и културни тип, првенствено укорењен у старогјелинском, византијском и хришћанском наслеђу, али са многим особеностима. Русија поседује огромну територију и ресурсе, и природно је да своје постојање и циљеве посматра из глобалне перспективе. У покушају да схвате своју различитост од католичке и протестантске Европе, руски мислиоци и уметници развили су идеју о духовном значају Русије, или боље речено, о њеној првенствено духовној мисији у свету. Ова идеја о Русији и њеној улози заснива се не на материјалним вредностима, већ на преображају света или стварању бољег друштва и човечанства. Наравно, ово је само идеја, а стварна историја и специфичне околности сваког историјског периода су нешто сасвим друго. Не може бити говора ни о каквој глобалној мисији ако Русија дозволи да се њена територија фрагментира, изгуби контролу над својим ресурсима или не успе да спречи демографску катастрофу.

По вашем мишљењу, постоје ли неки значајни феномени у савременој руској култури?

Немам потпуни увид у савремену руску културу, али оно што видим у књижевности, филму и популарној култури испуњава високе професионалне стандарде. Међутим, нисам сигуран колико заиста великих имена и феномена постоји, оних који отварају нове путеве и стварају нове могућности. Руски уметници не могу побећи од промена које је донео рат у Украјини, али такође не могу побећи од озбиљних глобалних изазова који постоје истовремено, укључујући последице вештачке интелигенције. Питање је колико добро уметност може да одговори на слику света која се тако радикално мења. Ипак, људи се и даље суочавају са важним и вечним питањима о смислу живота и постојања.

Имате децу. Дивну децу, знам их. Шта сте им рекли, а шта бисте рекли другој српској, балканској и европској деци, да бисте их мотивисали да гледају руске филмове, читају руске књиге и слушају руску музику?

Увек је боље бити пример својој деци. Ако читате руску књижевност, можда ће и они почети да је читају. Ако их упознате са Русом или их одведете у Русију, имаће мање предрасуда и реалнија очекивања. Неки људи у Србији идеализују Русију, али онда, када је сретну у стварном животу, постају разочарани.

Исто важи и ако деци представљате само идеализовану слику Русије: могу се разочарати и изгубити поверење у оно што им говорите.

Моја деца нису учила руски у школи јер га данас у Србији практично нема. Али код куће имају доста руских књига, и преведених и у оригиналу, а понекад слушају популарну руску музику са мном, откривајући и сами нове ствари. Када је мој старији син био мали, често је певао совјетске маршеве и козачке песме. Једноставно му је било занимљиво. Гледао сам серију „Слово пацана“ са својим млађим сином без српског превода, и било му је занимљиво.

У Србији, патриотизам и православље повезују многе младе људе са Русијом, што није случај у западноевропским земљама. Међутим, млађа генерација има своју културу и начине комуникације, често независне од политике. На пример, огромна популарност руских репера Горила Глуа и Лил Накура (Gorilla Glue & Lil Nakur) у САД је веома значајан феномен.

Владимир Коларић је рођен 1975. године у Лозници, у Србији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, где је одбранио и докторску дисертацију „Трансформација књижевног текста Ф.М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“. Ради у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. Аутор је више од дведесет књига прозе, теорије и есејистике, међу којима је „Пламен Донбаса: Есеји о Трећем светском рату“. Такође је преводилац савремене руске поезије и прозе.

(Аутор интервјуа је писац Платон Беседин. Текст је, под насловом „Владимир Коларич: Русская культура литературно ориентирована“, изворно објављен на сајту „Русский мир“, на https://rusmirjournal.ru/2026/05/22/kolarich/)

Чланак Руска култура је књижевно оријентисана, интервју са Владимиром Коларићем се појављује прво на ИСКРА.

© Фотографија: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Поводом изложбе посвећене 850. годишњици од рођења Светог Саве, у Београд су стигле најзначајније српске светиње манастира Хиландар на Светој Гори које су везане за живот првог српског архиепископа.

Историјска изложба названа „Свети Сава“, коју Музеј Српске православне цркве организује у галерији Српске академије наука и уметности, трајаће до 19. јула.

Седам непроцењивих реликвија из царске лавре манастира Хиландар, међу којима су мозаичка икона Богородице Одигитрије и рукописни пергаментни свитак Kарејског типика из 12. века, допремљене су у Србију уз највише државне и црквене почасти. Драгоцености хиландарске ризнице део су изложбе „Свети Сава“. Међу експонатима су и икона Христа Пантократора, икона Светих Саве и Симeона из 17. века, реплика жезла цара Алексија Трећег Анђела, као и чувене Патерице Светог Саве.

Свето предање каже да је пре своје смрти, Сава одредио да се његов штап, Патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах царског рода, који ће узети његову Патерицу.

Изношења реликвија из манастира Хиландар, што се веома ретко одобрава, реализовано је захваљујући ангажовању патријарха српског Порфирија, као и угледу коју Српска православна црква ужива у Грчкој.

Поставка кроз пет тематских целина приказује живот, дело и наслеђе Светог Саве од његовог времена, преко Османског периода и Велике сеобе Срба, па до модерне епохе и савременог доба.

Председник САНУЗоран Кнежевић је на отварању рекао да Свети Сава и данас представља један од највећих симбола српског идентитета и духовности.

Отварајући изложбу патријарх Порфирије рекао је да није случајно што изложба носи једноставан назив – „Свети Сава“, јер име Светог Саве већ вековима у себи сабира најдубље слојеве духовног, културног и историјског искуства српског народа.

Како је напоменуо, у том имену сусрећу се Хиландар и Студеница, Жича седмоврата, Кареја и Горња испосница, Крмчија и Типици, иконе и храмови, богослужење и уметност, а изнад свега жива вера народа.

„Ова изложба зато има много шири значај од једног јубиларног подсећања. Она показује колико је светосавско наслеђе прожело различите векове и различите облике српске културе: од средњовековних светиња, рукописа и икона, преко уметности потоњих столећа, до савременог стваралаштва. Пред нама није само историјски преглед, него сведочанство једног дугог и непрекинутог трајања, сталног присуства Светог Саве међу Србима“, рекао је патријарх.

Посебан благослов ове изложбе јесте присуство светиња које су из царске лавре манастира Хиландара стигле у Београд као живо сведочанство везе Свете Горе, Српске Цркве и нашег народа.

„Ова изложба зато не говори само о историји српске културе и уметности. Она говори и о Цркви као простору у коме су та дела настајала, за који су стварана и из кога су добијала свој пуни смисао. Црква их је вековима чувала, тумачила и предавала новим поколењима. То чини и данас, а чиниће светим Савиним молитвама, до свршетка света“, поручио је патријарх Порфирије.

Како је додао, нека би и ова изложба у временима немира, подела, буке и многих обмана била позив на измирење, на трезвеност, на разликовање истине од лажи и светлости од таме.

„Светосавско наслеђе није грађено на сили, него на истини, правди, просвећењу и духовној одговорности. Управо зато оно и данас има снагу да нас охрабри да стојимо на страни истине. Ове светиње и ова дела нису настајали да буду тек неми украси на зидовима музеја, нити само тема учених анализа и тумачења. Оне су настале из живота Цркве и за живот Цркве“, рекао је патријарх.

Према речима његове светости, патријарха Порфирија, оно што су ове светиње и ова дела значили поколењима пре нас, то могу значити и онима који долазе после нас.

„Оне су чувале наше претке у тешким временима, учећи их ко су, коме припадају и како да остану усправни онда када је било најтеже. Зато верујемо да ће и будућим поколењима бити извор снаге, утехе, храбрости и духовног оријентира“, рекао је патријарх Порфирије.

Поручио је да ова изложба није само поглед у прошлост, она је сведочанство живог трајања светосавског предања и позив да и у нашем времену будемо достојни свега онога што смо наследили у њему.

„Јер док год будемо умели да чувамо то наслеђе и да живимо из њега, знаћемо ко смо, коме припадамо и куда треба да идемо. Нека нас ова изложба томе још више приближи“, поручио је патријарх.

Историчар и директор Задужбине Хиландар Миливој Ранђић за „Јутро на РТ“ објашњава да неке одових светиња и делова хиландарске колекције никада нису напуштали Свету Гору.

„Мозаичку икону смо имали прилику да видимо крајем деведесетих година на изложби посвећеној 800. годишњици Хиландара, тад је дошло је неколико предмета везаних за историју Хиландара. Овога пута, фокус је био на Светом Саву, његовом времену, икона Пантократора никада није напуштала Хиландар. У том смислу, ово је историјски догађај и питање је да ли ће се поновити у неком догледном периоду. Оно што је било жеља СПЦ-а и Његове светости да се Свети Сава достојно прослави и да се представе предмети везани за личност њега и његовог оца“, указује Ранђић.

Реч је, подсећа Ранђић, о предметима од изузетног културно-историјског значаја, не само за српски народ, него су и предмети од значаја за Грчку.

„С једне стране ово су свештени предмети, иконе, с друге стране, они су озбиљно културно наслеђе. У том смислу, његова уметничка и историјска вредност је велика. Овде је дошла икона Богородице Одигитрије пред којом се по предању, упокојио Симеон Немања. Он је тражио да му принесу икону Богородице коју је са собом донео. Ова икона сведочи о цариградског школи, о времену када је неколико деценија пре тога, Свети Симеон био заточен у Цариграду након пораза и када је успоставио добре, трајне односе из тог пораза. Родила се трајна сарадња са византијским двором. Обилазио је цариградске светиње, дивио се уметности. Донео је са собом икону уз Хиландар, Свети Сава је после тога, решио да чувену Тројеручицу преда у Србију“, наводи Ранђић за РТ Балкан.

На Карејском типику, објашњава Ранђић, „можемо да видимо воштани печат који је сигурно, садржи прстен печатњак Светога Саве који он утиснуо“

„То је други документ у коме је сачуван устав како живи и функционише карејска келија, најстарија српска испосница у којој се подизавао и Свети Сава. Жезло Алексеја Ромејског је аутентични знак апсолутне самосталности манастира Хиландар у односу на царску и црквену власт, претеча аутокефалије Српске православне цркве, то је елемент који је омогућио одржање српског монаштва на Светој Гори. То је највеће мушко братство у српском народу“, истиче Ранђић.

Како истиче, постоји и интересовање међународне јавности за ову изложбу, и подсећа да „женски део публике нема могућности да види ова дела и светиње“.

Он додаје и да је манастир Хиландар кренуо у реконструкцију и доградњу ризнице која ће се одвијати у наредне три или четири године.

Чланак Благо из Хиландара у Београду уз важну поруку: Светосавље нас учи ко смо, коме припадамо и где идемо се појављује прво на ИСКРА.

Ђорђе Брујић

У фокусу рада Ђорђа Брујића налази се истраживање начина на који се идентитет формира кроз језик, као и како се лично искуство трансформише у текстуалну структуру. Његово писање карактерише изражена фрагментарност, ритмичка организација текста и стално преиспитивање граница између аутобиографског и фикционалног дискурса

У савременом књижевном простору који је истовремено фрагментисан и преоптерећен различитим поетикама, литература Ђорђа Брујића може се посматрати као покушај успостављања равнотеже између језика и искуства, између сјећања и његових трансформација у тексту. Његова поетика не полази од идеје стабилног наратива, него од сталног помјерања значења, гдје се текст не гради као затворена цјелина, него као отворени процес мишљења у језику.

У том смислу, његово писање припада простору савремене лирско-есејистичке прозе у којој се границе између жанрова бришу, а текст постаје поље у којем се истовремено одвија рефлексија, сјећање и језичко истраживање. Фрагмент није естетска одлука, него структурални принцип перцепције — начин на који се свијет појављује у свијести која не тежи коначним облицима, него њиховим сталним преиспитивањима.

Исељеничко искуство, које се у његовом раду појављује као тихи, али константни слој, не функционише као тематски оквир, већ као промијењена перспектива језика. Језик поријекла и језик свакодневног окружења улазе у напет однос у којем ниједан не губи своје значење, али оба губе стабилност. Управо из те нестабилности настаје специфична лирска густина његовог писања.

У критичком смислу, његов рад се може посматрати као облик „унутрашњег есеја“, гдје се лично искуство не излаже директно, него се трансформише кроз слојеве језика, ритма и фрагмента. Такав приступ омогућава да текст истовремено остане интиман и дистанциран, субјективан и аналитичан.

Ђорђе Брујић је писац, пјесник и аутор који у свом раду комбинује елементе лирске прозе, есеја и фрагментарног записа. Његов књижевни интерес усмјерен је на однос језика и памћења, као и на искуство простора између различитих културних и језичких окружења.

У фокусу његовог рада налази се истраживање начина на који се идентитет формира кроз језик, као и како се лично искуство трансформише у текстуалну структуру. Његово писање карактерише изражена фрагментарност, ритмичка организација текста и стално преиспитивање граница између аутобиографског и фикционалног дискурса.

„Језик не описује искуство — он га мијења у тренутку када га покушам изговорити“, каже у разговору књижевник Ђорђе Брујић.

Ако бисмо твоје писање морали свести на једну основну линију, шта би она била?

Моје писање се може посматрати као кретање између памћења и језика, али то кретање није линијско него него се трудим да буде слојевито, често испрекидано и подложно сталним промјенама значења. Памћење у мом случају није фиока у којој су догађаји стабилно похрањени, него жива структура која се сваки пут изнова реорганизује када јој приступим кроз текст. Један исти догађај може се појавити у више варијанти, и ниједна од њих не може бити проглашена коначном, јер се свака мијења у зависности од тренутка писања.

Језик, с друге стране, не функционише као неутрални преносилац мисли, него као активни учесник који мијења ток онога што покушавам да изразим. Понекад имам осјећај да ме језик води у правцима које нисам планирао, али који се накнадно покажу као једини могући. Зато писање није преношење готове идеје у форму, него процес у којем се идеја тек формира кроз сам чин писања. У том смислу, мој основни правац није тема него напетост између стабилности и нестабилности значења.

Колико је твоје исељеничко искуство присутно у твојој поетици?

Исељеничко искуство у мом раду никако није издвојена тема, него трајни слој перцепције који утиче на начин на који се организује сјећање, језик и идентитет. Када се човјек нађе између више простора, ниједан од њих не постаје потпуно затворен и стабилан у емотивном смислу. Умјесто једне припадности, настаје више дјелимичних припадности које се међусобно преклапају и мијењају кроз вријеме.

У том међупростору, сјећање престаје да функционише линеарно и постаје фрагментарно. Одређени детаљи постају наглашени и готово симболички, док други нестају или остају присутни само као траг. Та неравнотежа директно утиче на тон писања, јер текст увијек носи одређени осјећај помјерене перспективе.

Исељеништво такође мијења однос према језику. Језик поријекла постаје истовремено близак и стран, домаћи и удаљен. У том парадоксу настаје специфична осјетљивост према ријечима, јер свака ријеч носи више слојева значења него у стабилном језичком окружењу.

Твоја поетика се често описује као лирско-фрагментарна. Да ли је то свјестан избор?

Фрагментарност у мом писању није свјестан естетски избор, него посљедица начина на који опажам и организујем искуство. Свијет се не појављује као линеарна и кохерентна цјелина, него као низ прекида, промјена интензитета и различитих слојева перцепције који се стално преклапају.

У једном тренутку мисао може бити потпуно јасна, док већ у сљедећем прелази у слику, затим у емоцију, па у рефлексију која мијења почетно значење. Лирика у том контексту није украсни елемент, него начин да се сачува густина тренутка који би рационалном анализом био изгубљен.

Фрагмент, дакле, није знак неуређености, него покушај да се текст приближи структури свијести. Свијест не функционише као уредан наратив, него као мрежа преклапања и повратних токова, а писање покушава да ту динамику задржи.

Колико је важан аутобиографски елемент у твом раду?

Аутобиографски елемент постоји, али не као циљ или документарна намјера. Лично искуство у тексту не остаје у свом изворном облику, него пролази кроз процес трансформације у језику. У том процесу губи своју дословност и добија нову структуру значења.

Занимају ме управо те трансформације, тренутак када искуство престаје да буде приватна чињеница и постаје дио шире језичке конструкције. У том смислу, аутобиографија у мом писању није запис живота, него начин на који се живот прелама кроз текст.

Да ли се у твом писању може говорити о идентитету?

Идентитет у мом писању није стабилна категорија, него процес перманентног помјерања и преиспитивања. Он се не може посматрати као нешто што је једном дефинисано, него као категорија која се континуирано формира кроз однос према језику, простору и сјећању.

У тексту се то види кроз промјењиве перспективе и нестабилност наративног гласа. Умјесто једне фиксне тачке из које се говори, постоји низ позиција које се међусобно преплићу и мијењају. Идентитет тако постаје питање, а не одговор.

Како гледаш на књижевну традицију?

Књижевну традицију видим као дијалог који никада није завршен. Сваки текст настаје у односу према ономе што му претходи, било кроз наставак, реинтерпретацију или отпор.

Традиционални токови нису статични системи, него живе мреже у којима се стално мијења начин читања и писања. У том смислу, традиција није нешто што се насљеђује пасивно, него се активно преобликује сваким новим текстом.

У коначном, савремена књижевност не постоји изван традиције, али ни као њено директно понављање.

Традиционални обрасци остају присутни, али се њихова функција мијења. Они више нису стабилни модели, него материјал који се преобликује у новим контекстима.

Ако би морао описати своју поетику једном сликом?

То би била слика човјека који стоји у простору између два језика и покушава да разумије шта се дешава у том међупростору. Тај простор није стабилан, али је једини у којем текст може настати.

То „између“ није ни припадност ни удаљеност, него стално кретање, и управо у том кретању настаје писање као процес који никада није завршен, али стално производи нове облике значења.

Како видиш однос између језика и тишине у свом писању?

Тишина у писању није одсуство језика, него његова граница и истовремено његов унутрашњи простор. У тренутку када реченица престане да објашњава и почне да сугерише, појављује се тишина као активни дио текста. Она није празнина, него напетост између онога што је речено и онога што остаје неизречено.

У мом раду често ме занима управо та зона између израза и застоја. Постоје мисли које се не могу довршити без губитка њихове тачности, и у том тренутку тишина постаје једини начин да се сачува њихова структура. Зато не видим тишину као прекид, него као продужетак језика другим средствима.

Колико је важан ритам у твојој поетици?

Ритам је један од темељних, иако често невидљивих елемената писања. Он не мора бити везан за метрику или формалну структуру, него за унутрашње кретање мисли. У сваком тексту постоји одређени пулс, који се мијења у зависности од интензитета слике, емоције или рефлексије.

Понекад тај ритам долази из говорног језика, понекад из сјећања, а понекад из саме структуре мисли која се развија у тренутку писања. Када текст пронађе свој ритам, он почиње да функционише као цјелина, чак и ако је фрагментаран по структури.

Ако би морао описати смисао писања данас, како би га дефинисао?

Писање данас за мене није покушај да се да коначан одговор, него начин да се поставе прецизнија питања. У свијету у којем се значења брзо мијењају, писање постаје простор успоравања, гдје се мисао може задржати довољно дуго да постане јаснија, макар и привремено.

Смисао писања није у закључку, него у процесу кроз који се долази до привремених облика разумијевања.

О Ђорђу Брујићу

Ђорђе Брујић, је рођен у Карловцу, 7. децембра 1967. године. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.

Објавио књиге поезије: Нови пусти дани, Подгорица; Страх од шума, Београд; Упутство за путовање, Загреб; Кућа на леду, Подгорица; Улица за самоћу, Подгорица; Последњег дана вече, Подгорица; Свећа и слово, Подгорица; Глинска сриједа, Подгорица.

Приредио је: Савремено пјесништво Српске Крајине (Избор из савремене поезије Срба из Хрватске), Подгорица; Избор из руске поезије друге половине 20. вијека, Подгорица и Слике 82 пјесника (преглед новије српске поезије из Хрватске), Подгорица.

Добитник је награда за књижевност: Драган Кордић, награде Стварање, Видовданске повеље, Успењске награде – Бања Лука, награде Лука Милованов СПКД Просвјета из Републике Српске, Повеља за књигу године, Хришћанска повеља ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански, румунски, македонски и бугарски језик.

Уредник је у магазину Српске народне новине из Подгорице.

Живи у Подгорици.

Разговарао: М. Корлат

Чланак ЂОРЂЕ БРУЈИЋ, КЊИЖЕВНИК: Тамо гдје језик мијења сјећање се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Nastasic

Поводом изложбе посвећене 850 годишњици од рођења Светог Саве, у Београд сутра стижу најзначајније српске светиње из Царске лавре манастира Хиландар на Светој Гори Атонској, које су везане за живот првог српског архиепископа, захваљујући ангажовању патријарха Српске православне цркве Порфирију и угледу који СПЦ има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, саопштено је из СПЦ.

Како се наводи, светиње ће на Аеродрому „Никола Тесла“ дочекати патријарх и највиши представници српске државе, уз црквене и државне почасти.

Историјска изложба једноставног назива „Свети Сава“, коју Музеј Српске православне цркве организује у Галерији Српске академије наука и уметности, трајаће од 15. маја до 19. јула.

То ће бити потпуно јединствена и непоновљива прилика да, поред других драгоцених уметничких дела везаних за личност и живот Светог Саве, верни народ види и поклони се мозаичној икони Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви.

Икона је рад солунских мајстора са краја 12. века и то је најстарија икона сачувана у ризници манастира Хиландара, а како је сам Свети Сава посведочио у Житију Светог Симеона – монах Симеон, затражио је на самрти икону Богородице да пред њом преда дух свој Господу.

Посетиоци ће моћи да виде и икону Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), светињи Савиине испоснице у Кареји.

По познијем предању, икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму заједно са патерицом Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице.

Посетиоци ће моћи да виде и по многима најлепшу икону Христа Пантократора, ремек дело византијског сликарства, датираној у 1260. годину, као и чувену икону Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, коју ико-нографске појединости опредељују у 15. столеће.

На изложби ће моћи да се види и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија Трећег Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата и другог драгог и полудрагог камења.
За хиландарско братство је овај чин био од великог значаја, будући да је дотадашња пракса на Атосу приликом постављања новог игумана манастира подразумевала његов одлазак на цариградски двор због потврде коју би добио од самог цара.

Биће приказана и реплика Патерице Светог Саве Освећеног, коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.

Свето предање каже да је пре своје смрти Сава Освећени одредио да се његов штап – патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах „царског рода“ који ће узети његову патерицу.

Посетиоци ће на изложби моћи да виде и Карејску типику – препису из прве четвртине 13. века, оснивачком акту, којим су прописана и правила поста и богослужења Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплику Иконе Богородице Тројеручице, паладијуму све Српске земље, а била јој је посвећена и катедрална црква у Скопљу.

Свето предање нас учи да је припадала Светом Јовану Дамаскину, чија се одсечена десница исцелила после молитве пред њом.

Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, а доцније је извесно време била и у манастиру Студеници, одакле је на чудесан начин, 1661. године доспела на Свету Гору, пред манастир Хиландар.

Икона Богородице Тројеручице налази се у наосу главне манастирске цркве у проскнитару уз источну страну југозападног стуба, крај игуманског трона.

Чланак СПЦ: Највеће српске светиње са Свете Горе у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години. Добитник награде може бити само једно лице тј. награда се не може делити између више лица и може се добити само једном.

Предлоге за доделу Награде могу да достављају писци и издавачи за сва дела која су објављена од 1. јануара  до 31. децембра 2025. године.
Предлози се достављају у 7 (седам) примерака на адресу Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд) са напоменом: Kонкурс за доделу Награде „Владан Десница”.

Kонкурс траје до 1. августа 2026. године.

Чланак КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ВЛАДАН ДЕСНИЦА“ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

Награда “Бранко Ћопић” за дело високе уметничке вредности у области поезије, ове године биће уручена књижевнику са Косова Живојину Ракочевићу за збирку песама “Мирис анђела”, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.

Награду додељује “Задужбина Бранка Ћопића”, са седиштем у Српској академији наука и уметности.

Како је саопштио САНУ, поред Ракочевића, лауреати овог признања су и Милан Мицић за збирку прича „Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче” (у издању Академске књиге из Новог Сада) и Коста Косовац за збирку песама „Шестар за ореол” (у издању Суматра издаваштва из Шапца).

„У стиху ‘Добро је близу смрти бити’ Живојин Ракочевић је згуснуо своју песничку позицију и оправдао животом и делом своју поезију. Од циклуса „Слике, мириси“ па до краја књиге Мирис анђела, Ракочевић пева из непосредне близине смрти, из збега и о избеглима, из Пећке патријаршије, о мајци и мајкама, и о мајци избеглици, где је мајка и она рођена, закопана у брдима, и она која грли два сина у најлонским кесама да би осетила последњи мирис деце, и Пећка патријаршија и њена игуманија, па и сама Богомајка. Песмом ‘Драгодан’, Ракочевић је аутентично актуализовао стих, ритам и мелодију тужбалице, а песме ‘Прве трешње’ и ‘Мирис деце’ призивају Бранка Ћопића и његову песму ‘Гроб у житу’. Поезија достојна имена Бранка Ћопића“, наводи се у саопштењу.

О лауреатима је одлучивао Управни одбор Задужбине Бранка Ћопића, који чине академици Матија Бећковић, Злата Бојовић, Јован Делић, Душан Ковачевић и Милосав Тешић (председник), на седници одржаној 28. априла 2026. године у САНУ.

Свечаност уручења награда добитницима одржаће се у уторак, 19. маја, у 12 сати, у Клубу САНУ.

Чланак Живојину Ракочевићу награда “Бранко Ћопић” за збирку песама “Мирис анђела” се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан/Руски дом

У суботу, 9. маја у 19 часова у Руском дому у Београду премијерно ће бити приказана нова руска војна драма „Август“.

Главну улогу у филму тумачи Сергеј Безруков, добро познат српској публици по серији „Сашина екипа“ и историјским филмовима „Адмирал“ и „Воздух“.

Ово ново остварење руске кинематографије снимљено уз подршку руског Фонда кино и Првог канала прошле јесени у руским биоскопима погледало је више од 2,3 милиона људи, а у суботу биће премијерно представљено и широј српској публици са преводом на српски језик, наводе из Руског дома.

Филм је снимљен према мотивима романа Владимира Богомолова „Тренутак истине“. Књига је постала позната 1970-их година и данас се сматра једним од најбољих дела о раду контраобавештајних служби током Другог светског рата. У основи романа лежe истините приче забележене у званичним документима тог периода.

Август 1944. године. Усамљене шуме западне Белорусије. Недавно ослобођена територија — посебна зона у којој у совјетској позадини делују непријатељске извиђачко-диверзантске групе. Рат се окреће: совјетске трупе прелазе државну границу. Њихов прелазак може омести ударац с леђа, а једино контраобавештајци СМЕРШ-а могу спречити напад.

Чланак Премијера војне драме „Август“ у Руском дому на Дан победе се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

Руска балерина Светлана Захарова изјавила је да је програм који ће у уторак у Сава центру извести са својим супругом виолинистом Вадимом Рјепином намењен различитим укусима у уметности.

Захарова је рекла Танјугу да је „Плес удвоје на врховима прстију“ за све оне који воле музику, плес или балет и да ће посетиоци моћи да уживају у извођењима различитих кореографија и музике.

У Плавој дворани Сава центра, наступиће и Београдски камерни оркестар, а Захарова је истакла да ће уз њу бити „фантастични играчи“ Бољшој театра из Москве Михаил Лобухин, Артемиј Бељаков и Игор Цвирко.

„Наш програм је конципиран тако да иде ка врхунцу. На самом крају ће, наравно, бити изненађење. Почећемо са класиком. Класику сви воле. Обавезно ће бити изведена чувена нумера ‘Смрт лабуда’ на музику Камија Сен-Санса“, открила је Захарова.

Према њеним речима, „на крају ће бити мало изненађење, шала, коју публика увек веома добро прихвати“.

Говорећи о томе како је сарађивати са својим супругом, чувеним руским виолинистом Рјепином, Захарова је рекла да је с њим „увек веома пријатно радити јер је генијалан музичар“.

„Веома ретко нешто исправљамо, понекад продискутујемо о нечему како бисмо улепшали наш пројекат или променимо неку нумеру, али увек ми је велика инспирација док плешем његово свирање“, рекла је Захарова.

Признала је да је на почетку, када се родила идеја о пројекту „Плес удвоје“, постојао велики проблем пошто нису имали заједнички репертоар, односно нумере које би могли заједно да изведу на сцени.

„Онда смо почели да их осмишљавамо. Када сам рекла Вадиму: ‘Да ли би могао да ми одсвираш ‘Смрт лабуда’?, било је необично, јер Сен-Сансово дело обично свира виолончело или виола, али никада виолина“, рекла је балерина.

Рјепиновим испробавањем „Смрти лабуда“ почео је рад на заједничком програму, а Захарова је додала да су касније су стигли и до других нумере које би виолиниста могао да одсвира, и кореографије коју би она могла да изведе.

Захарова се присетила да је долазила у Београд много пута, изводећи представе и солистичке наступе, последњи пут 2015. године, истакавши да одлично познаје сцену и гледалиште Сава центра.

„Овога пута сам са Репином, великим виолинистом, донели смо невероватан програм који смо извели у многим земљама света, али нисмо у Београду“, нагласила је Захарова.

Упитана како гледа будућност плесне уметности у доба технолошке револуције, Захарова је оценила да ју је немогуће роботизовати, јер „гледаоци долазе да виде живе људе како наступају овде и сада“.

„То је стваралаштво, то је права уметност. Друга је ствар што нам данас нове технологије помажу да стварамо лепоту на сцени. Декорације се могу променити у секунди захваљујући ЛЕД екранима. То је сјајно“, признала је уметница.

Захарова је закључила да људско стваралаштво треба развијати уз коришћење нових технологија и нових могућности које оне пружају.

Чланак Руска примабалерина Захарова и играчи Бољшој театра: Све спремно за спектакл у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Москва (Фото: РТРС)

Московски политехнички универзитет и Руски књижевни савез по четврти пут организују Међународни конкурс омладинских пројеката „Књига будућности“. Традиционално, конкурс позива креативне и иновативне младе људе из Русије и иностранства да поднесу пријаве. Пријаве се примају до 15. маја. Најбољи пројекти добиће подршку Универзитета, Руског књижевног савеза и лидера на тржишту књига.

Ужи избор најбољих пројеката одабраних за представљање биће објављен најкасније до 25. маја. Само представљање одржаће се 4. јуна у оквиру Фестивала књиге „Црвени трг“ у Москви. Резултати ће бити објављени 30. јуна на званичним веб-сајтовима организатора www.mospolytech.ru и www.bookunion.ru, као и на званичном веб-сајту такмичења.

Стручни савет такмичења укључује писце из Русије, Србије и Јерменије, руководиоце издавачких кућа, представнике Руске књижевне коморе, Националне књижевне коморе Белорусије, Државне књижевне коморе Републике Киргистан и друге.

Номинације за конкурс

„Иновативни начини читања“ — индивидуални или групни пројекти посвећени новим методама и форматима читања, узимајући у обзир тренутни и будући развој технологије.

„Читање у фокусу“ — рекламни пројекти (фотографије, видео снимци, постери) усмерени на промоцију читања у традиционалним или новим форматима.

„Промоција дигиталног читања“ — индивидуални или групни онлајн пројекти усмерени на промоцију читања у модерним или новим форматима.

„Акције читања“ — шанса за учеснике да покажу своје иновативне вештине читања. Било да се ради о добрим старим меким повезима или новим електронским форматима, главно је да се забавите и уживате.

„Илустрација будућности“ је рад са слободном темом. Формат конкурса је серија илустрација (3 до 10) дизајнираних за постављање на тренутне и будуће књишке медије.

„25 година Руског књижевног савеза“ — историја и достигнућа Савеза кроз очи младих. Текст, графика, фотографије и мултимедија.

Услови и одредбе:

Право учешћа имају грађани Руске Федерације и страних земаља старији од 14 година, како појединачно тако и колективно. Учесници могу учествовати у једној или више категорија.

Да бисте учествовали, пошаљите пријаву на: fb.orgcom@yandex.ru.

Страница такмичења са пропозицијама: https://mospolytech.ru/news/moskovskiy-politekh-obyavlyaet-mezhdunarodnyy-konkurs-molodezhnykh-proektov-kniga-budushchego/

Чланак Конкурс КЊИГА БУДУЋНОСТИ 2026 се појављује прво на ИСКРА.

© Instagram/nebojsakuzmanovic62

Књига о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима „Усташка зверства. Зборник докумената 1941-1942“, у издању Архива Војводине, биће представљена данас у Центру „Менахем Бегин“ Јерусалиму.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је Срни да ће промоцији књиге присуствовати педесетак најзначајнијих израелских историчара који се баве проучавањем Холокауста.

Осим Кузмановића, на промоцији ће говорити директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф, јеврејски историчар са Ариел универзитета Кирил Феферман, српски историчар и аутор зборника Милан Кољанин, Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, те почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић.

Промоцију је благословио и патријарх јерусалимски Теофил III, који се претходно састао са делегацијом из Србије и добио књигу на поклон.

„Захваљујуци подршци и љубави нашег владике пакрачко славонског Јована имали смо привилегију да нас прими патријарх“, написао је Кузмановић у објави на Инстаграму.

Архив Војводине је зборник „Усташка зверства“ објавио на српском језику 2020. године, а у Јерусалиму ће бити представљено његово издање на енглеском.

Реч је о аутентичним њемачким записницима и фотографијама из 1941. и 1942. године, које је приредио Кољанин, а сам зборник садржи 165 докумената и 62 фотографије.

„Идеја је да светску јавност упознамо са тим документима немачких војнообавештајних и полицијских органа из Другог светског рата, која сведоче о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“, рекао је Кузмановић.

Део ових докумената представљен је раније на изложби „Јасеновац, сећање и опомена“ у Европском парламенту у Стразбуру.

Књигу „Усташка зверства. Зборник докумената 1941-1942“ Кољанин је приредио проучавајући фонд Славка Одића, који се чува у Архиву Војводине. Одић је радио као руководилац у Управи војне безбедности и имао је на располагању њемачке архивске фондове, међу којима се издвајао фонд њемачког команданта Службе безбедности у окупираној Србији.

Чланак Јерусалим: Представљање књиге „Усташка зверства“ о злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Tian Bing/China News Service/VCG

Када размишљамо о будућности, обично замишљамо технолошка чуда, летеће аутомобиле или, у мрачнијој варијанти, апокалиптичне пејзаже. Људи су одувек желели да завире иза завесе времена, а историја нас учи да су најпрецизнија пророчанства ретко долазила од астролога, гледача у шољу или мистичних видовњака. Најтачније визије сутрашњице исписали су писци. Кроз жанр научне фантастике и социјалне пројекције, они нису користили кристалне кугле, већ дубоко разумевање људске природе и друштвених процеса.

Како су руски фантасти замислили XXI век и зашто се њихова визија разликовала од западне

Док су владари, државници и обичан народ вековима тајно консултовали астрологе, гледаче у карте и видовњаке тражећи одговоре о ономе шта долази, прави пророци су седели за писаћим столовима у хладним собама Москве и Санкт Петербурга. Совјетски и руски писци нису користили кристалне кугле да би видели будућност, они су користили опасну, бритку интелигенцију и способност да у садашњости препознају клице сутрашњих тријумфа и катастрофа.

Постоји стара руска изрека да је Русија земља у којој је прошлост непредвидљива. Али шта је са будућношћу и шта се дешава када писци у таквој земљи одлуче да опишу будућност? Резултат је једна од најфасцинантнијих, најтрагичнијих и најтачнијих књижевних баштина на свету. Кроз деценије, а чак и кроз векове, руски и совјетски писци нису чекали видовњаке и астрологе да им открију шта долази – они су сами узели перо и написали будућност. Понекад су јој се дивили, понекад су је се плашили. А понекад су је предвидели са тако застрашујућом прецизношћу да су за то платили слободом, прогонством или животом.

Док је западна визија будућности често била обојена технолошким тријумфом или страхом од губитка индивидуалности, совјетска и руска литература нудиле су нешто другачије: дубоку, готово болну филозофску анализу човека притиснутог зупчаницима историје. Па ипак, када у Србији уђете у било коју књижару, на полицама доминирају Џорџ Орвел и Олдос Хаксли. Зашто смо заборавили руске пророке?

Док су западни писци будућност видели кроз призму дистопије и контроле, совјетски фантасти су у њу улазили са ентузијазмом првих космонаута. Разлика није само у географији – она је у самом ДНК-у маште: где је Џорџ Орвел у “1984“ видео „Великог брата“, Александар Бељаев је у „Звезди КЕЦ“ видео орбиталне станице. Данас, када нам роботи чисте стан и вештачка интелигенција даје одговоре на многа питања, вреди се вратити овим визијама и питати: ко је био ближи истини?

Рађање жанра: Снови о “светлој будућности“

Рађање совјетске научне фантастике подстакнуто је научном револуцијом, индустријализацијом, масовним образовањем и другим драматичним друштвеним променама које су уследиле после Руске револуције. Ова нова држава требало је нову литературу – литературу која ће гледати напред, а не уназад. Двадесете године 20. века донеле су прави бум научне фантастике у СССР-у.

Прва совјетска научнофантастична остварења аутора попут Алексеја Толстоја, Александра Бељајева и Александра Богданова постала су прозор у дивовски нови свет који је настајао пред очима савременика. Рани совјетски аутори из двадесетих, попут Александра Бељајева, Григорија Адамова, Владимира Обручева и Алексеја Толстоја, придржавали су се тврде научне фантастике.

Отворено су прихватали утицај западних класика жанра – Жила Верна, Артура Конан Дојла и нарочито Херберта Велса, који је био социјалиста и често посећивао совјетску Русију. Књиге научне фантастике из тог периода обиловале су научним предвиђањима, авантурама и свемирским путовањима, неретко са присенком радничке агенде и сатиром на капитализам.

Посебност совјетских научнофантастичних остварења, поред извесне идеолошке обојености, огледала се у циљу да се читаоци, пре свега млади, заокупе романтиком непознатог и да се пробуди се интересовање за науку, да се, по речима Циолковског „придобијају ентузијасти великих намера“.

Алексеј Толстој: Када је револуција стигла до Марса

Године 1923. Алексеј Толстој ,рођак оног другог Толстоја пише „Аелиту“, први совјетски научно фантастички роман. Инжењери лете на Марс, откривају високоразвијену цивилизацију повезану са древним Атлантиданцима, а онда револуционарне идеје продиру и на Црвену планету.

Толстој је измислио марсијански језик, јајолике свемирске бродове и предвидео видео-комуникацију, деценијама пре Скајпа.

Али прави политички врхунац је била револуција као универзални закон историје, важећи чак и за ванземаљце. Књига је касније прерађена за децу и постала класик дечје литературе. Име Аелита данас носи највећи руски фестивал научне фантастике.

Александар Бељајев: „Руски Жил Верн“ који је претекао медицину

Александар Романович Бељајев, совјетски писац-фантаст, један је од оснивача совјетске научнофантастичне литературе. Његове књиге посвећене су проблемима науке и технике будућности. Ако је Толстој био политички фантаста, Бељајев је био технички пророк. Назван “руским Жилом Верном“, написао је преко седамдесет дела, међу њима и 13 романа, од којих  многа данас звуче као вести са насловних страна. Бељајев је хтео да покаже да се наука може користити и за добро и за зло, питање које остаје болно актуелно и данас.

У „Звезди КЕЦ“ (1936) описује орбиталну свемирску станицу и лет на Месец, деценију пре Гагарина. У „Човеку-амфибији“ (1928) фантазира о трансплантацији органа животиња човеку. Данас, 2026. године, медицинске екипе успешно пресађују срца свиња људима. У „Подводним земљовласницима“ (1911) пише о фармама на дну океана са фабрикама и подводним тракторима. Данас имамо подводне лабораторије, ресторане и хотеле. Његови романи, попут „Главе професора Дауела“ и „Аријел“ нису били само узбудљиве авантуре, већ дубоке етичке студије о границама науке.

Бељајев је још као дечак изумео стереоскопски пројекциони фењер. За њега, фантастика није била маштање, већ логички продужетак стварности. Он  је још тада, пре ере генетског инжењеринга и трансплантације органа, поставио питање које нас данас прогања: да ли све што наука може да направи, заиста треба и да се направи?

Јевгениј Замјатин: Пре него што је постојао Орвел

Ако постоји једно руско дело које је обликовало читав жанр дистопије у светским размерама, онда је то роман „Ми“ Јевгенија Замјатина. Замјатинов „Ми“ је оригинални нацрт за сваку модерну дистопију. Написан 1921.године и убрзо забрањен у Совјетском Савезу, роман слика стерилно будуће друштво познато као „Јединствена Држава“, у којем грађани живе у становима од стакла (како би држава увек могла да их надзире), добијају бројеве уместо имена, а чак им се романтични и љубавни сусрети одвијају искључиво уз државну дозволу,  распоређени по државном плану и по строго утврђеном распореду. У том друштву људима  влада „Добротвор“, претеча Орвеловог „Великог брата“, приватност не постоји, индивидуалност се сматра болешћу, а логика се обожава.

Приказ живота под тоталитарном државом у том роману утицао је на два велика дистопијска романа 20. века: “Врли нови свет“ Олдоса Хакслија (1932) и “Хиљаду деветсто осамдесет четврта“ Џорџа Орвела (1949). Другим речима: пре него што је постојао Орвелов „Велики брат“, постојао је Замјатинов “Добротвор“. Замјатин није само измислио дистопију , он је видео докле може да одведе слепа вера у напредак, математику и колективизам, када се одвоје од моралне савести. Његово наслеђе живи у Орвеловој “1984″  али оштрија ивица припада Замјатину.

Парадокс је горак: управо је та дубина предвиђања и критичке оштрине коштала Замјатина слободе. Замјатинова сатиричка смелост довела је до његовог прогонства под Јосифом Стаљином.

Иван Јефремов: Комунизам у 3230. години или утопија са звезданим небом

Насупрот критичкој линији, у совјетској фантастици постојао је и другачији пут, онај светао, уперен ка звездама. Године 1957. изашао је роман Ивана Јефремова „Маглина Андромеде“, означивши друго рођење совјетске научне фантастике. У његовом стваралаштву читалац може пратити еволуцију мисли писца, од искреног ентузијазма у „Маглини Андромеде“ до узнемиреног скептицизма у „Часу Бика“.

Будућност је у раном Јефремовљевом стваралаштву представљена у позитивном кључу, светла, надахнута и високотехнолошка истовремено. Совјетска научна фантастика на тај начин оличавала је уверено веровање у човечанство, његову космичку будућност, али и у безграничан потенцијал појединца. Но, у каснијем роману „Час Бика“ (1968), Јефремов описује планету Торманс, тоталитарно друштво будућности које многи тумаче као алегорију на стаљинизам. Совјетска власт  је у овом „ванземаљском“ дистопијском друштву препознала критику сопственог система, па је ова књига била цензурисана и убрзо забрањена.

Јефремов је у „Маглинама Андромеде“ описао практично идеалну комунистичку будућност. Године 3230. свет је једна држава, фабрике раде аутоматизовано, а одлуке доноси Вешти мозак,  супер-рачунар који броји гласове свих Земљана.

Људи живе 170 година, мењају професије као мајице, деца се васпитавају ван породице, а настава се одвија на отвореном где теорија смењује физички тренинг. Идеја lifelong learning-a, непрекидног и доживотног учења и промене занимања, данас је слоган сваког корпоративног еј чар одељења.

Јефремов је, међутим, имао и мрачну страну: „Час бика“ маестрално  приказује сукоб комунистичке утопије са Земље и дистопијског, олигархијског друштва на планети Торманс и описује деградацију цивилизације која је достигла савршенство. Као да је наслутио да свака утопија носи семе своје дистопије.

Михаил Булгаков: Ђаво у Москви

Нису сви писци будућности користили летеће аутомобиле и ласере. Михаил Булгаков је у свом ремек-делу “Мајстор и Маргарита“ користио магијски реализам и самог Ђавола у посети Москви, како би предвидео будућност у којој систем брише идентитет уметника, стварајући алтернативне реалности где “рукописи не горе“, али људи нестају без трага.

Смештен у Стаљиновој Москви, „Мајстор и Маргарита“ је надреалан, мрачно комичан роман о ђаволу који силази у совјетску престоницу, разоткривајући лицемерје, страх и духовну празнину тог доба. Али иза апсурдизма и фантастике крије се оштра критика тоталитарне културе, нарочито судбине истине и уметности под цензуром. Мајстор, писац доведен до лудила јер му је роман одбила совјетска власт, постаје симболично срце романа. Његово нестајање, брисање и коначно откупљење назначавају шта се дешава када друштво угуши стваралаштво у име конформизма.

Булгаков је разумео да ауторитарни режими не само да гуше несагласност, они стварају алтернативне реалности. Његов ђаво Воланд није само агент хаоса, он је иронична сила која открива да у свету вођеном страхом, само апсурд остаје разуман. Данас, у доба када се уметници и новинари широм света и даље суочавају са цензуром, надзором и манипулацијом, Булгаковљева визија не слаби.

Андреј Платонов: Дистопија без свемирских бродова

Андреј Платонов био је истинити совјетски верник који је постао један од његових најразарајућих књижевних критичара, не одрицањем, него тако што је озбиљно схватао обећања режима. У „Јами“ радници копају огромну рупу за грандиозну социјалистичку зграду која никада неће бити довршена. Њихови напори постају све бесмисленији, а животи беднији, али реторика напретка никада не престаје. Роман је испуњен сломљеним језиком, сломљеном логиком и сломљеним људима.

Платонов је генијално предвидео духовну ерозију и смрт друштва које настају када речи изгубе значење, а велики планови сатру појединца, и у којем пароле прогреса једу људске животе.

Платонов није писао научну фантастику у класичном смислу, али је написао нешто понекад застрашујуће: документарну поезију будућих тоталитарних катастрофа. То није била научна фантастика, већ сурова документарна поезија сутрашњице.

Браћа Стругацки као весници апокалипсе, илити мрак испод звезда: Сталкери и Чернобиљ

Ако постоји двојац писаца који представља врхунац совјетске и руске научне фантастике, то су несумњиво Аркадиј и Борис Стругацки. Оно што су они радили током 60-их и 70-их година превазилази обичну књижевност. Пишући у форми “езоповског језика“, где се кроз приче о далеким планетама заправо критиковала совјетска стварност, они су заобилазили цензуру.

Браћа Стругацки, аутори „Пикника на ивици пута“ и „Сталкера“, доминирали су и дефинисали руску научну фантастику у другој половини 20. века. Од свемирских истраживања и ванземаљских контаката, до натприродних трилера и хуморне урбане фантастике, ова ауторска екипа произвела је низ бестселера дотад недостигнутих у руској жанровској литератури.

Понављајућа тема у стваралаштву браће Стругацки јесу „прогресори“,  агенти утопијске будуће Земље који тајно шире научни и друштвени напредак на неразвијеним планетама. Прогресори неретко пропадају, горко препознајући да друштво није спремно за комунизам.

Њихов најпознатији роман, „Пикник покрај пута“ (1971), по којем је Тарковски снимио култни филм „Сталкер“, доноси причу о „Зони“, опасној, мистериозној и смртоносној територији која је остала након посете ванземаљаца, у коју улазе само очајници. Овај њихов постапокалиптични роман многи сматрају предвиђањем катастрофе у Чернобиљу, јер је петнаест година касније експлодирала нуклеарна електрана у Чернобиљу.

Стварност је језиво ископирала књижевност: око Чернобиља је успостављена стварна „Зона“, а водичи кроз радиоактивне рушевине су и у стварном животу добили име – сталкери. Да ли су браћа Стругацки били видовњаци? Не, само су дубоко разумели природу човека и технологије која се отргне контроли.

Кир Буличов: Алиса Селезњова и свет који смо готово достигли

Од 1965. до 2003.године Кир Буличов је стварао „Авантуре Алисе“, најпопуларнију совјетску дечју фантастику. Алиса живи у XXII веку, путује свемиром, комуницира са ванземаљцима на космолингви, галактичком језику, и бори се са криминалом уз помоћ робота.

Звучи познато? Роботи су већ ту. Вештачка интелигенција учи језике.

Ми још немамо свемирске бродове за туристе, али Елон Маск ради на томе. Буличов је, међутим, убацио нешто што западна фантастика ретко има: свест о лажи. Земљани будућности се стиде лажи и брину о животној средини,  вредности које данас звуче као са сајта неке нордијске министарке.

Георгиј Гуревич: Светла будућност са људским лицем

У роману „Ми из Сунчевог система“ (1965) Георгиј Гуревич описује комунизам где  се људи боре за старост, клонирају мртве и репродукују предмете на атомском нивоу. Али, и ово је кључно, човек остаје човек: разочаран је, тужан због љубави, и даље несрећан у рају.

Овде се види суштинска разлика: док је западна дистопија (Орвел, Хаксли) питала „шта ако систем сломи човека?“, совјетска фантастика је питала „шта ако човек преживи систем?“. Имортализам, идеја да наука може одложити смрт, данас је индустрија вредна милијарди долара. Гуревич је то видео пре шездесет година.

Постсовјетски матрикс, нова ера и нова фантастика без окова

Падом Гвоздене завесе, руска литература о будућности добија нову форму. Више нема државне цензуре, али ту је нова претња – дивљи капитализам, медијске манипулације и виртуелна стварност.

Ту на сцену ступа Виктор Пељевин, писац који се чита као мешавина Филипа К. Дика и Достојевског.

У књигама као што су „Омон Ра“ и „Generation P“, Пељевин предвиђа свет лажних вести, где се политичари и стварност креирају у маркетиншким агенцијама и компјутерским симулацијама – свет који ми, на глобалном нивоу, данас и те како живимо.

С друге стране, аутори попут Сергеја Лукјаненка (циклус “Ноћна стража“) доказали су да модерна руска урбана фантастика може без проблема да парира холивудским и западним бестселерима, поставши глобални хит.

Ново доба, нова пророчанства

Руска књижевност није престала да гледа у будућност. Савремени аутори попут Владимира Сорокина у роману „Дан опричника“ застрашујуће прецизно предвиђају неофеудалну будућност Русије (и света), где се висока технологија спаја са средњовековном суровошћу и изолацијом. Са друге стране, Дмитриј Глуховски је са својим глобалним хитом „Метро 2033″ приближио пост-апокалиптичну визију будућности млађим генерацијама, показујући како људска природа остаје иста чак и када човечанство спадне на преживљавање у тунелима подземне железнице.

На крају, шта нам говоре ове књиге? Док западни писци будућност често виде кроз призму контроле информација и конзумеризма, руски и совјетски визионари су увек постављали теже питање: „Шта ће се догодити са људском душом?“

Можда је време да српска читалачка публика, поред Орвела и Хакслија, на својим полицама направи места и за оне који су будућност видели први, и који су је видели из једног другачијег, источног, али универзално људског угла. Јер, ако желимо да разумемо свет који долази, морамо читати писце који су га одавно преживели у својој машти.

Зашто је Орвел победио Бељајева у Србији и зашто Србија радије чита Орвела?

Питање које поставља сваки љубитељ руске фантастике у Београду: како је могуће да су наша деца у школама читала „1984″ и „Врли нови свет“, а да нико није чуо за „Маглину Андромеде“?

Постоји неколико разлога. Први: политичка симетрија. Орвелова дистопија је била оружје у Хладном рату. Запад ју је промовисао као антикомунистички манифест, а источноевропски дисиденти су је читали као тајни текст. У Србији, која је била на раскрсници блокова, Орвел је био политички коначно решење, књига која објашњава зашто је комунизам зло. Бељајев, који је писао о орбиталним станицама, није имао ту политичку употребну вредност.

Други разлог: жанровска асиметрија. Западна фантастика је била део mainstream културе – филмови, серије, стрипови. „1984″ је имао филм „1984″, „Врли нови свет“ серије. Совјетска фантастика је била затворена у књижевност, без  машине Холивуда за превођење у визуелни језик. Српски читалац је Орвела гледао пре него што га је прочитао, Бељајева је могао само да чита.

Трећи разлог: превод и доступност. Док су западни издавачи агресивно издавали своје класике на српском, совјетска фантастика је зависила од издавачких програма који су били спорадични и често идеолошки контролисани. „Авантуре Алисе“ су преведене, али никада са маркетиншком кампањом која би их учинила културним феноменом.

Четврти разлог: психолошка привлачност страха. Дистопија продаје боље од утопије. Орвел нам говори шта нам прети, Бељајев шта нам се обећава. Страх је еволуционо јача емоција од наде. Српски читалац, који је живео кроз деведесете, можда је инстинктивно више веровао Орвелу.

Замјатин и Орвел: Зашто Србија зна за „Великог брата“, али не и за „Добротвора“?

Олдос Хаксли („Врли нови свет“) и Џорџ Орвел су своје визије градили на Замјатиновим темељима. Па зашто је онда Орвел у Србији књижевно божанство, док је Замјатин познат само ужим академским круговима? Ако су Замјатин и Стругацки били толико генијални, зашто је просечном читаоцу у Србији прва асоцијација на визију будућности Орвелова „1984″ или Хакслијев „Врли нови свет“? Зашто када у Србији данас кажете „тоталитаризам“ или „дистопија“, сваки средњошколац ће као из топа изговорити име Џорџа Орвела и његов роман „1984″?

А махом је непознато да Орвеловог ремек-дела највероватније не би ни било да пре њега није написан један руски роман. Одговор на ова питања лежи у пресеку геополитике, културне хегемоније и историјске неправде.

Прво, јавна је тајна (коју је и сам признао) да је Џорџ Орвел своју „1984″ написао под снажним утицајем Замјатиновог романа „Ми“. „Велики брат“ је директан потомак Замјатиновог „Доброчинитеља“. Међутим, Орвел је стварао на енглеском језику, у време Хладног рата, када је западном свету био потребан књижевни симбол антитоталитаризма који ће уперити прст у Москву. Орвелова књига је добила невероватну промоцију, ушла је у школске лектире широм Запада и постала део глобалне поп-културе (о чему сведочи и назив ријалити програма „Велики брат“).

С друге стране, совјетски аутори су били жртве двоструког игнорисања. На Западу су често третирани као „нишна“ (специфична) литература, док су у сопственој земљи били цензурисани, забрањивани или гурани на маргине јер се њихове пројекције будућности нису уклапале у званични државни оптимизам. Док је Запад током Хладног рата масовно промовисао и преводио Орвела као симбол антикомунизма (па је тако, преко енглеског језика и културне доминације, Орвел стигао и у југословенске и српске домове), Замјатин је био „дух“.

Совјети га нису штампали јер је био неподобан, а Западу је било лакше да слави своје ауторе. Тако је читав један универзум бриљантне руске фантастике остао закључан у фиокама цензора.

Српска читалачка публика данас, иако традиционално окренута руским класицима попут Достојевског и Толстоја, када је у питању будућност и научна фантастика, подлеже утицају западне „меке моћи“.

Холивудске екранизације, глобални маркетинг и доступност енглеске литературе учинили су да појмови попут „Орвеловског друштва“ постану свакодневне фразе у српским медијима, док се појам „Замјатиновског друштва“ никада није примио.

Зашто се данас враћати овим књигама?

Потреба за враћањем овим књигама данас намеће се јер су оне, упркос свим идеолошким ограничењима, сачувале нешто што западна фантастика губи: оптимизам маште. Када Бељајев пише о лету на Месец 1936.године,  он то чини са вером да је то неизбежно.

Када Орвел пише о „Великом брату“ 1949. године, он то чини са вером да је то неизбежно. Разлика је у томе шта сматрамо неизбежним.

У доба када нам вештачка интелигенција прети заменом, када климатске промене изазивају анксиозност, када будућност изгледа више као „Црно огледало“ него као „Звездане стазе“, совјетска фантастика нуди нешто радикално: веру да човечанство може, и да треба, да изгради бољи свет. Не зато што је то политички програм, већ зато што је то интелектуална навика , навика да маштамо о решењима, а не само о проблемима.

Али и упозорење: Јефремовљев „Час бика“ нам говори да утопија може бити најопаснија дистопија од свих. Зато је најбоља лекција ове литературе, као и сваке добре фантастике,  у балансу: маштати о звездама, али не заборавити да смо људи који гледају у њих.

Уместо закључка

Видовњаци вам нуде утеху, а астролози вам говоре оно што желите да чујете. Писци совјетске и руске фантастике нису нудили ни једно ни друго. Њихове пројекције будућности нису настајале из гледања у звезде, већ из храброг, често по живот опасног гледања у сопствену садашњост. Можда баш због тога што су своје визије плаћали прогонством, забранама и патњом, њихова пророчанства данас звуче тако болно истинито.

На крају, оправдано је поставити питање: да ли су ови писци само стварали уметност, или су нешто „видели“? Замјатин је 1921. описао тоталну државну контролу, надзор и брисање личности, деценијама пре него што су Гулаг и Стаљинов апарат постали познати светском мишљењу. Браћа Стругацки  “случајно“ су замислили радиоактивну Зону и невидљиве последице туђинске посете, а Чернобиљ се десио 15 година касније. Булгаков је написао роман о уметнику којем систем брише идентитет, а сам је живео ту судбину. Пре него што је постојао Орвел, постојао је Замјатин. Руска научна фантастика одувек је служила као огледало немирне историје те нације, нудећи дубок увид у друштвене структуре, филозофске дилеме и људску природу.

Писци нису видовњаци у мистичном смислу. Они су нешто опасније: они пажљиво гледају садашњост, и из ње извлаче логичне закључке о томе шта долази. Совјетски и руски аутори ту лекцију нису учили у мирним временима, него у временима у којима је свака погрешна реч могла да кошта главе. Можда управо зато, јер су писали са тако великим ризиком, њихова пророчанства звуче тако истинито.

Литература о будућности никада није само о будућности,  на крају крајева, она никада не говори о сутрашњици Она је увек, у дубини, о садашњости коју не смемо да видимо, и о смелости оних ретких који су на то ипак одлучили да погледају. Она је увек упозорење о ономе што нам се дешава данас – само ако имамо храбрости да, попут ових писаца, отворимо очи.

Чланак Како су руски писци предвидели будућност и зашто Србија и даље радије чита Орвела, а не Бељајева се појављује прво на ИСКРА.

Поново сам прочитала Психологију гомиле Густава Ле Бона (1895). Невероватно је колико је ово дело стално актуелно. Ни за 130 година наша се природа није променила.

Има нека тајна веза између оног који заводи и заведених. Повезани су судбински као зликовац и жртва.

Ле Бон не каже да се „инстанца“ руље (гомиле, масе људи) може мењати као, на пример,  Ноам Чомски, који (помало) идеализује појединца и моћ његовог рација. Иван Карагмазов, кад говори о фабриковању пристанка и Великом инквизитору (Браћа Карамазови Ф. М. Достојевског, 1880), каже да обреди, страх, тајанственост, па чак и радост, манипулишу људима тако да мисле да морају бити подређени, подређени магији и контроли. тј. да људима треба подређеност, мистерија, ауторитет, да они то све заправо желе. У праву је.

Ле Бон се бави гомилом као политичким актером, оним који на миг креће у акцију за својим архаичним инстинктом – а што се научно може образложити. Човек не подлеже манипулацији у мери у којој је освешћен, самоупознат и прочишћен од трауме. Јасно нам је да такав појединац никоме не одговара. Покоран је ко је глуп и болестан, а не самоупознат и здрав.

Масу чине појединци, чији су се тегобни и комплексима мучени егои претопили у ширу форму. Его у маси шири своја крила, заноси се новом снагом, верује у идеале.

Маса има одређена својства. Запањујуће је колико су она налик дечјој психи. Маса је као дете. Наивна, несклона анализи, ирационална, енергична и пуна живота, поводљива, дивља. Али, кад ауторитет подвикне, маса (дете) мора да слуша.

Као што је детету лако скренути пажњу с једне ствари на другу, тако је и гомили. Баш као дете, и она воли бајке – да што мање упосли неокортекс, да се што више опусти уз лаке садржаје. Заводник каже: „Сутра ћемо летети до звезда!“ и маса пада у одушевљени транс.

С друге стране је Заводник, предмет сентименталне привржености масе, тј. њених честица. Али, Заводник мора да еманира моћ, чак и кад је нема. Праву моћ, ону која проистиче из његовог бића, он наравно нема јер је најобичнији слабић. Моћ Заводника лежи у опијености оних које је завео, у штапу којим удара по губици слабије од себе који би да се домогну његовог положаја, у парама које је покрао левом руком док је десном хранио децу бомбонама.

Све је завођење јер је човек заводљиве природе, заведен чарима вараве Виле живота, чије је право лице вештичје. Човек наставља да пружа прсте тој вили, да лети ка сунцу, док не тресне уморан у кревет да се сутра још више упрегне. Предан варци као жени.

Постоје људи који имају такво знање да је јаз између њих и обичног човека непрегледан као између бога и смртника. То знање није нужно само техничко (роботика, енергетика, телефонија), већ и хуманистичко (филозофија, психологија, социологија, литература). Кад би се тај јаз само могао смањити…

Друштво је данас робовласничко, иако се то не примећује на први поглед. Чак је и у таквим оазама као што је нпр. библиотека, живот окренут опслуживању корисника наметнутом књижевношћу (пробраном од стране владајућих идеолога) и наметнутом науком (пробраном од стране истих инстанци).

Код Ле Бона (који је презирао обичног човека утопљеног у гомилу) говори се о обезличавању индивидуе кад је у групи (на улици, тргу). Али, Ле Бон није марио да се обичан човек дозове разуму.

Маса је проблем већи него вожд. Што су честице масе разложније, паметније, што их сећање боље служи, то је вођи теже да их наелектрише око својих идеја-магнета.

Зато се деци дају слаткиши и пуштају јој се цртани филмови (ако је неко покушао да спречи своју маму или баку да не гледа ТВ сапуницу, видео је колико је то залудан посао). Слаткиши толико збуњују метаболизам да конзумери жуде за шећерима још више.

Кад падне идол, идолопоклоници стану само за тренутак. Са јарошћу се устремљују на представе идола којем су се до јуче клањале. Да се наплате, да наплате своје изгубљене илузије. И баш никад, али никад, неће признати своју погубну заблуду.

Наша свест је пластичнија од пластике. Тешко оном генију којем су родитељи глупи па су му од раног детињства говорили да не ваља, да има АДХД, да је сањалица, жива пропаст, и да ће ‘леба просити. Мали геније ће поверовати у ту будалаштину и постаће баш то за шта је програмиран. Посуду његове менталне супстанце обликовали су по мери свог незнања родитељи (најбољих намера).

Научни кадар Тавистока је по струци менаџер перцепције. По ходнику овог института и чистачице знају да је манипулација тачке зрења оно што дефинише чистоћу пода који перу.

Чим чујем реч „перцепција“, помислим на Олдоса Хакслија и његову књигу Врата перцепције (1954). Онда ми један огранак неурона потрчи у сусрет чворићу сећања (врата перцепције – the Doors) о томе како је Џим Морисон био дебео кад је био клинац и како га је ћале тукао. Овде се укључи група неурона-герилаца која посумња у ову информацију, због чега се вратим Хакслију, чији је отац био високи официр, али какав официр, које службе, колико висок… Треба питати АИ која све то зна али никад неће саставити ни једну реченицу тако суптилну као што је умео Хаксли.

Имали смо ми једног штребера у школи који је толико памтио информације да је то било убитачно за нас остале који му нисмо били дорасли. Имао је превелику главу и звали смо га просто „глава“. Све је знао. Наставници су га обожавали а ми презирали. Тако ни АИ, као наш Глава, нема духа.

Игра светлости и сенки, нула и јединица, толико је насртљива а наша перцепција нестабилна и поводљива да ме не би уопште изненадило да свега овог око нас једноствно нема.

Зато ћу вам испричати шта се десило мојој другарици.

Гоца Шта-Шта је пре неки дан одвела дете у ЗОО врт. Шетајући тако, стала је код кавеза с мајмунима. Један мајмун се посвећено забављао и Гоца одмах схвати да је ухватио миша. Премештао га је из руке у руку и нешто му „говорио“ кезећи се. То је било тако дирљиво и Шта-шта се разнежила. Наједном, мајмун прислони уста на главицу миша и с уживањем исиса кроз окице сав мишјалук од којег се несрећни глодар састојао. Мајмун подригну баш као да је попио сок. Гледајући значајно у Гоцу, баци на њу своју громуљицу-крпицу не би ли је импресионирао. Вероватно му се Шта-шта допала. Сви волимо пажњу. Она одскочи престрављено. Зинула је. Шта остаде од миша, богте!

Назвала ме је јуче да ми ово исприча. Замисли, рекла је, то исто „они“ нама раде. Нападају прво перцепцију па онда исисају све друго из нас.

Али, хтела сам да кажем једну страшну ствар и ово је био само увод.

Чланак Љиљана Ћук: Иван Карагмазов се појављује прво на ИСКРА.

Свечана церемонија презентације пројекта споменика пуковнику Николају Николаевичу Рајевском, који ће бити постављен у Србији, одржана је данас у Москви.

Аутор споменика је академик Руске академије уметности, вајар Ајдин Зејналов, а реч је о бисти која ће ући састав његовог уметничког опуса под називом „Балкански циклус“, који представља својеврсну серију дела посвећених истакнутим руским историјским личностима које су се прославиле на Балкану.

У поменути циклус улази и споменик академику Никити Толстоју који се налази у Вршцу, два споменика Светом кнезу Александру Невском у Никшићу и Андријевици у Црној Гори, и споменик совјетском и руском дипломати Виталију Ивановичу Чуркину који је подигнут у Источном Сарајеву у Босни и Херцеговини.

Како је планирано, свечано откривање споменика пуковнику требало би да буде одржано у септембру ове године у Србији поводом обележавања 150 годишњице почетка Српско-турског рата. Место у ком ће се налазити биста Николају Рајевском још се разматра.

Основа за ауторски приказ пуковника Николаја Рајевског била је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“, септембра 1876.

На свечаној презентацији у Москви присуствовали су бројни високи званичници, међу којима и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић и заменик директора Росотрудничества Павел Шевцов.

Руски пуковник који је командовао српском војском

Током лета 1876. започео је први Српско-турски рат, а већ у августу на бојном пољу у једној од кључних битака у селу Горњи Адровац, погинуо је пуковник Николај Николајевич Рајевски.

Био је потомак славне војне династије – праунук генерала Рајевског, хероја Отаџбинског раза 1812. и потомак Михаила Ломоносова. Пуковник Рајевски је командовао десним крилом српске војске коју су готово половину чинили руски добровољци.

„Будући да се 2026. године обележава 150. годишњица важних историјских дешавања на Балкану, где је један од главних актера био пуковник Рајевски, симболика подизања споменика која је везана за овај датум одражава и данашња политичка и међународна дешавања“, поручује аутор споменика Ајдин Зејналов.

Зејналов: Лепота Балкана је у преплитању културе и историје

Вајар истиче како додавањем још једне бисте чини „Балкански циклус“ богатијим и вреднијим, а љубав према Балкану огледа се у преплитању култура и историје рата и мира као и повезаности са Русијом.

„Постоји неколико места на овом свету која привлаче уметнике. Италија, са својим римским наслеђем; антички свет Грчке; Египат“, рекао је академик Ајдин Зејналов.

Историја балканског региона, нагласио је, богата је невероватним преплитањем култура, историја рата и мира, историја личности.

„То је веома живахна, живописна, динамична и лепа историја. А за мене, као уметника су балкански регион и његова култура пре свега веома занимљиви. И што је најважније, уско је испреплитан са Русијом, где сам рођен, где сам радио целог живота и где је мој дом“, додао је.

Захарова: Руси и Срби проналазе спас једни у другима

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова истакла је да дела као што је биста пуковнику Николају Рајевском није нешто што се ради због остваривања финансијских интереса или каријере, већ је у питању посебна мисија очувања карика историјског ланца који држе једну државу на окупу.

Она је подвукла како се историјске везе граде чврстином не само билатералних односа већ и очувањем културног идентитета оба народа.

„Надам се да никада неће бити заборављена ни она најстрашнија страница у српској историји, када је само постојање Србије као нације било на ивици. Да није било помоћи Русије, вероватно данас не би било такве нације, таквог народа, такве културе. Баш као и за Русију, то је било питање сопственог идентитета, прискакања у помоћ када је било потребно, ризиковање свог живота зарад блиског народа. Ми проналазимо спас једни у другима, не само физички већ и духовно“, подсетила је Захарова.

Амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић истакао је да је подизање бисте пуковнику Николају Рајевском у Србији јединствено обнављања културе историјског сећања, те да овакви догађаји  пријатељство и сарадњу српског и руског народа подижу на виши ниво.

„Био бих много срећнији да је Република Србија направила овај споменик, али добро је што и Русија то урадила. Познато је да нисмо подигли споменике многим нашим људима, а требали бисмо. Надам се да нећемо подлећи никаквом ревизионизму који би нас вратио у мрачну прошлост“, закључио је Бабић.

Росотрудничество, као једна од кључних организација која успешно спроводи културну, образовну и хуманитарну политику Русије у иностранству, придаје огроман значај иницијативи подизања споменика руском пуковнику Николају Рајевском у Србији.

Како објашњава заменик директора Росотрудничества Павел Шевцов, у јеку светских дешавања хуманитарна сарадња Русије и Србије која се огледа кроз образовање, промоцију учења руског језика и културе, омладинске програме и друге пројекте, представља један од најважнијих стубова за одржавање везе између два народа.

„Темељи које су поставили наши преци, вековна сарадња, прецизно су изграђени, заснивају се на херојским делима српских и руских војника, који су бранили слободу српског и руског народа. Ми знамо како да поштујемо српски народ и за то, наравно, огромно хвала“, изјавио је Шевцов.

Србија и Русија своје вишевековно савезништво чувају и кроз сећања на заједничку историју, а споменик руском пуковнику Николају Рајевском, који ће бити подигнут у Србији на јесен, прави је доказ томе.

Чланак У Москви представљен споменик пуковнику Николају Рајевском који ће бити подигнут у Србији се појављује прво на ИСКРА.

Филм Такси-блуз представља режисерски деби Павела Лунгина и уједно једно од најзначајнијих остварења касног совјетског периода, односно времена перестројке. Настао у тренутку дубоких друштвених и идеолошких турбуленција, овај филм се може тумачити као ауторска визија епохе која је у великој мери редефинисала идентитет руског друштва. Лунгин, који је дотад био познат као сценариста, овде преузима потпуну ауторску контролу и кроји дело које је истовремено интимно, друштвено ангажовано и стилски провокативно.

У центру радње налазе се два лика, које тумаче Петар Мамонов и Петар Зајченко. Главни јунаци, саксофониста Љоша (Алексеј) Селиверстов и таксиста Иван Шљиков, представљају два супротстављена света: један је хаотичан, уметнички, деструктиван и „нов“, док је други утемељен традиционалним вредностима, дисциплином и радом. Управо кроз њихов однос филм гради основни конфликт, који превазилази пуку причу о дугу и постаје симболички сукоб старог и новог система вредности.

Радња филма се одвија у Москви крајем осамдесетих година, а структура приче је намерно разломљена и хаотична. Уместо класичне драматуршке линије, Лунгин нуди низ епизода које прате однос двојице главних јунака. Тај однос почиње као баналан сукоб, саксофониста не плаћа вожњу, али се временом развија у сложену психолошку и социјалну динамику. Шљиков покушава да „преваспита“ Љошу, док овај истовремено користи и злоупотребљава његову доброту, што доводи до низа апсурдних и често мучних ситуација.

Једна од кључних вредности филма јесте његова способност да дочара атмосферу перестројке. Лунгин приказује друштво у распаду: алкохолизам, криминал, проституција, морална дезоријентација и општа несигурност, прожимају сваку сцену. Овај приступ је често окарактерисан као „чернуха“, стил који наглашава мрачне аспекте стварности. У том смислу, Лунгин се може посматрати као претеча каснијих руских аутора попут Алексеја Балабанова или Јурија Бикова, који ће наставити да истражују сличне теме у руском друштву.

Међутим, „Такси-блуз“ није само мрачна слика стварности. Паралелно са деградацијом, филм приказује и одређену врсту слободе која се јавља у том периоду. Та слобода често делује као општа анархија: хаотична и деструктивна, али истовремено омогућава појединцима да се изразе на нове до тада невиђене начине. Леха као уметник симболизује управо ту „слободу”,  он је истовремено и геније и безумник, човек који „разговара са Богом“, али и особа неспособна за основну социјалну одговорност.

Посебно је занимљив начин на који филм третира религијску тематику. Иако се у дијалозима помиње духовност, она није развијена као централни мотив, што је у контрасту са каснијим Лунгиновим филмовима. Овде религија функционише више као симбол унутрашњег хаоса и трагања за смислом, него као конкретан догматски оквир.

Глумачке интерпретације представљају један од најјачих елемената филма. Петар Мамонов доноси лик Лехе са невероватном енергијом и непредвидивошћу, стварајући карактер који је истовремено привлачан и одбојан. Са друге стране, Петар Зајченко гради лик Шљикова као човека који је наизглед груб, али у суштини дубоко рањив и изгубљен у новој стварности. Њихова интеракција представља срце филма и носи већину његове емоционалне тежине.

Ипак, филм није без мана. Структура приче може деловати разводњено и недовољно у фокусу, што код појединих гледалаца може створити утисак хаотичности без јасног прочишћујућег исхода. Финале филма, које не нуди класично разрешење, додатно појачава осећај празнине и бесмисла. Управо тај изостанак емоционалног разрешења може се тумачити као свестан ауторски избор, одраз стварности у којој се ни друштвени ни лични конфликти не решавају на задовољавајући начин.

Једна од могућих тумачења филма јесте да он фаворизује „традиционалистички“ модел који представља Шљиков. Упркос свим својим манама, он остаје доследан одређеним моралним принципима, док Леха, као представник „новог“ света, делује као деструктивна сила. Међутим, филм не даје једноставан одговор нити јасну моралну поуку. Уместо тога, он приказује сложеност људских односа и немогућност једнозначног вредносног суда.

У ширем контексту, „Такси-блуз“ се може посматрати као филм о немогућности комуникације између различитих друштвених и културних слојева. Шљиков и Леха не успевају да пронађу заједнички језик, упркос томе што су приморани да коегзистирају. Њихов однос осцилира између зависности, мржње и привидне блискости, али никада не достиже истинско разумевање.

Филм „Такси‑блуз“ одмах је привукао пажњу критике и освојио значајне награде на међународној сцени. Павел Лунгин је за режију добио награду за најбољу режисерску поставку на Канском филмском фестивалу 1990. године, а филм је такође награђен од екуменског жирија наградом коју додељује посебан жири на фестивалу у Кану за филмове који посебно истичу духовне, етичке или хуманистичке вредности. 

Поред тога, филм је био номинован и за друге престижне награде ван Русије, укључујући „Златни глобус“ за најбољи страни филм и „Сезар“ националну филмску награду Француске, која се додељује од 1976. године, што додатно потврђује његову глобалну препознатљивост и утицај.

„Такси-блуз“ је представљао прву заједничку сарадњу Павела Лунгина и Петра Мамонова, која је касније настављена и развијена на филмовима „Острво“ (2006) и „Цар“ (2009).

На крају можемо слободно да закључимо да је филм Такси-блуз сложено и вишеслојно филмско остварење које успешно комбинује друштвену анализу и личну драму. Иако понекад делује стилски неуједначено, његова вредност лежи у аутентичном приказу једне преломне историјске епохе и дубокој психолошкој студији ликова. Лунгин је овим филмом поставио темеље своје редитељске каријере, истовремено остављајући значајан траг у руској и светској кинематографији.

Филм остаје релевантан и данас, јер питања која поставља о слободи, моралу, идентитету и смислу превазилазе конкретан историјски тренутак и тичу се фундаменталних питања људског постојања.

Душан Опачић

Чланак „Такси-блуз“ (1990) као филм епохе: социјална и психолошка слика перестројке се појављује прво на ИСКРА.

На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску историју, српска страдања, борбе и српске хероје. Филм сам погледао из једне врсте ината, јер је у овом случају изостала помпезна реклама, најава, агресивна кампања и гостовања екипе филма по медијима свих могућих формата.

Филм је рађен по роману Веселина Џелетовића заснованом на истинитој причи, Српско срце Јоханово, у којој богатог немачког барона са смртним, срчаним обољењем, албанска мафија киднапује у Риму, а затим му пресађује срце, како би касније тражила откуп од његове породице. Међутим, недуго после пресађивања срца, Јохан почиње да има халуцинације и привиђења у којима чује звук црквених звона, стихове песме Јечам жњела Косовка девојка, а такође, указује му се унутрашњост цркве, кућа, двориште, њива, као и лик једне жене и детета. Привиђења су тако стварна и Јохан одлучује да истражи, где се налази локалитет који му се јавља у тим представама. Ту почиње заплет и Јохан стиже на Косово и Метохију.

Нећу превише детаљисати о појединостима и самој радњи филма, само ћу изнети неколико генералних закључака у вези са овим, за мене, крајње пријатним изненађењем и искораком српске филске продукције.

Као прво, у филму нема Срба негативаца, што је својеврстан преседан који превазилази југословенску једначину, по којој, ако се Срби прикажу као жртве, по истинитим дешавањима, обавезно мора да се убаци неки Србин који је убица, пијанац, преварант, кољач, силоватељ. Тај Србин негативац има задатак релативизације злочина над Србима и делимичне или потпуне амнестије оних који убијају Србе. Та ужасна формула је општеприхваћена, не само у културној политици београдског југозомбиленда, него и на свим другим пољима и друштвеним процесима. То је у ствари, само наставак политике успостављене за време владавине Броза и његове идеолошке копилади, изражене у максими јака Србија, слаба Југославија, слаба Србија јака Југославија. У складу са том максимом, српске жртве је ваљало минимализовати, потискивати релативизовати, српске митове, битке и подвиге первертовати и проглашавати југословенским, а српске великане избацивати из српског корпуса и давати им туђе националне идентитете. По тој злогласној формули, на пример, једначени су четници (као званична краљева војска у отаџбини) и усташе (као сателитска формација Хитлерове Немачке).

С обзиром на то да сам навикао на антисрпске памфлете из Србије и региона, попут Шишања, Турнеје, Свети Георгије убива аждаху, У земљи крви и меда, Quo vadis Aida, Нафака, Број 55, Ничији син и још гомиле пропагандног смећа у којима су Срби, на овај или онај начин, представљени као масне пијанице, силоватељи и кољачи, све време пројекције сам очекивао да ће у кадар, мимо сваког контекста, банути неки пијани четник који ће упуцати неку немоћну бабу. Међутим, то се није десило и филм је до самог краја, задржао јасну линију фронта према српским непријатељима, без релативизације и и маскирања зликоваца. На овом месту, истакао бих да Србин увек испада преварант, алкохоличар, смрад од човека, чак и у филмовима који немају ратну тематику, као на пример у филму Караула, кроз лик који тумачи Сергеј Трифуновић, наш познати београдски Југословен и партизан.

Затим, занимљива је чињеница, која много говори о културној мочвари која се запатила у Србији, изјава продуцента да је велики број београдских глумаца одбио улогу у филму. Очекивано, наравно. Неки су то урадили јер, просто, народски речено немају му*а, а неки зато што не желе да снимају филмове у којима су Срби жртве, што због своје југословенске идеологије, што због чињенице да им би им улога у таквом филму знатно смањила број тезги у региону, Бјелогрлићевим урбаним бајкама и још урбанијим историјским фалсификатима.

Истражујући чињенице о филму, дошао сам до податка да је цела екипа филма, на челу са писцем романа Веселином Џелетовићем и продуцентом Драганом Ивановићем, била изложена страшним притисцима, са свих страна, од албанских лобиста и политичара повезаних са њима, до неких мрачних, неименованих, београдских кругова. Притисцима су били изложени и сами глумци, тако да је главна глумица из Аустрије, напустила снимање, баш за време снимања сцена у Београду. Такође, и два главна глумца, Мекнолти и Мекфајден, нашли су се на мети разних лобиста – али су они одолели и показали карактер.

Према речима продуцента Ивановића, албанска дијаспора скупља огромна средства како би спречила дистрибуцију филма на Западу. Такође, занимљиво је и казивање Џелетовића, који је изјавио да се појавио човек спреман да финансира цео пројекат, од речи до речи, како стоји у сценарију, само да се из сценарија избаци Косово. Џелетовић је, наравно, одбио ту понуду. Много их боли наше, свето распето Косово. Знају они да су само уљези на тој светој земљи и да ничија није до зоре.

Ако је основни задатак филма, генерално, креирање, генерисање и усмеравање емоције код гледаоца, овај филм је то заиста успео. С обзиром на изузетно осетљиву и емоционалну тему коју обрађује, није патетичан и заиста одудара од памфлета које снимају наши непријатељи из окружења и југословенски непријатељи из центра Београда.

Искорак филма је и у томе, што је то први филм, барем да ја знам, који тренутни западни, мафијашки протекторат такозвану Републику Косово, приказује на реалан начин, без романтизације терориста и њихових команданата. Један од команданата УЧК представљен је као господар живота и смрти на Косову, као организатор трговине наркотицима, оружјем, људима и људским органима, али све те прљаве послове ради уз одобрење и договор са врхом албанске политике. Срби живе у гету и константном страху, окружени оградама и бодљикавом жицом. Шиптари их нападају, пале усеве, куће и амбаре. Мислим да је још само филм Енклава, на веран начин представио српско страдање на Косову и Метохији.

Уместо закључка, напоменуо бих да је филм изузетно моћно средство утицаја на јавно мњење. Добар филм погађа емоционалне центре гледаоца, што је много ефикасније оружје него навођење сувопарних аргумената и премиса. Уосталом, Постмодерна је показала да живимо постчињенично време и да се људи гомиле, не баве чињеницама, већ само емоцијама. Онај ко контролише емоције гомиле, тај одређује доктрине мишљења и акција гомиле. О тој теми је на јасан и прецизан начин писао Ле Бон у књизи Психологија гомиле.

Ми, Срби, не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно јавно мњење, јер смо и сами атомизирани и разбијени у фрагменте, таборе, кланове, партије, покрете. Ипак, филмови попут Жетве уливају тиху наду да се на вечној теми Косова, можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову, која је неопходан елемент опстанка и даљих акција. Духовна самообнова није дневнополитички, већ стратешки, дугорочни задатак и зато треба деловати мудро, из другог плана, без падања у страсти или дефетизам због тренутних пораза. Дакле, како би то сликовито рекао Евола, треба зајахати тигра и чекати његово исцрпљење. Жетва, засигурно, даје макар мали допринос том, српском јахању звери, док чекамо прилику да јој задамо смртоносни ударац. Ако не ми, онда наша деца, ако не наша деца, онда њихова, и тако све до оне генерације која ће сведочити моменту Кад се војска на Косово врати!

Чланак Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац се појављује прво на ИСКРА.

У свечаној сали  Руског дома у Београду одржана је премијера руског филма „Зли град“, епске историјске драме која је привукла велику пажњу публике и љубитеља овог жанра. Пројекција је реализована у оквиру Витез феста и Недеље витештва, у организацији Краљевског реда витезова, чиме је овај догађај добио и шири културни контекст.

Филм „Зли град“ (2025), у режији Константина Буслова, тематизује један од најдраматичнијих тренутака руске средњовековне историје, опсаду града Козељска 1238. године, у време продора Златне Хорде.

Према историјским изворима, овај мали град је, упркос надмоћнијем непријатељу, одолевао нападима пуна два месеца. Велики губици на страни нападача и упорност бранилаца довели су до тога да Кан Бату, у знак освете и опомене, нареди да се Козељск назове „злим градом“. Тај назив остао је као симбол руске непокорности и крајње одлучности у одбрани.

Главне улоге у филму тумаче Алексеј Гусков, Александар Метелкин, Леонел Мантуров и Владимир Љубимцев, који доносе широк распон ликова, од војсковођа до обичних становника суочених са ратном стварношћу.

Београдска публика је филм испратила са великом пажњом. Реакције након пројекције указују да је реч о остварењу које оставља снажан утисак, пре свега захваљујући динамичним сценама борби и убедљивој реконструкцији историјског периода.

Посебно су се издвојиле сцене опсаде, у којима је приказана и техничка надмоћ нападача и истрајност бранилаца. Управо тај контраст даје филму драматичну напетост и држи пажњу гледалаца током читавог трајања.

Редитељ Константин Буслов гради филм на препознатљивом приступу великим историјским темама, али настоји да причу приближи гледаоцу кроз људску перспективу. Значајан простор у филму посвећен је личним судбинама, дилемама и одлукама са којима се ликови суочавају.

Сценографија и костимографија доприносе уверљивости филма: утврђења, наоружање и призори свакодневног живота приказани су са израженом пажњом према детаљима. Камера често улази у сам центар дешавања, чиме се појачава осећај непосредности и хаотичности борбе.

Глумачка екипа доноси уједначене и уверљиве интерпретације, а Алексеј Гусков се посебно издваја као носилац емоционалне тежине филма. Његово тумачење карактера који балансира између дужности и унутрашњих преиспитивања даје додатну дубину читавој причи.

„Зли град“ функционише као комбинација ратног спектакла и драме о заједници под опсадом. Његова највећа снага лежи у атмосфери и у начину на који гради осећај колективне борбе и жртве.

Филм повремено користи наглашене емоционалне тонове и патетику, што може деловати предвидиво, али је у складу са жанром и тематиком којом се бави. Поједини делови могли су бити ритмички уједначенији, а неке споредне линије јасније заокружене, али то не умањује укупни утисак.

Посебан квалитет филма је у томе што не инсистира искључиво на спектаклу, већ поставља питања о границама издржљивости, смислу жртве и значају заједништва у тренуцима крајње опасности.

Премијера у Руском дому потврђује континуирано интересовање домаће публике за руску кинематографију, нарочито за остварења која обрађују историјске теме. У оквиру „Витез феста“, „Зли град“ се природно надовезује на програм који негује витешке вредности, традицију и културно памћење.

Овакви догађаји подстичу и омогућавају боље разумевање историјских тема које повезују српску и руску традицију, показујући како прошлост обликује заједничке вредности и културну свест. „Зли град“ се београдској публици представио не само као реконструкција једног драматичног историјског сукоба, већ и као сложена прича о отпору, истрајности и колективном идентитету. Филм истиче универзалне вредности које и данас имају снажан одјек, подсећајући на значај храбрости, заједништва и упорности у свакодневном животу.

Д. Опачић

Чланак У Руском дому премијерно приказан филм „Зли град“: епска прича о одбрани и жртви се појављује прво на ИСКРА.

Веселин Џелетовић и Тијана Лукић (@ rts.rs)

Писац Веселин Џелетовић говорио је за Радио Београд о инспирацији за поему „Српско срце Јоханово“, из које је касније произишао истоимени роман, по којем је потом снимљен филм „Жетва“. Аутор истиче да је годинама одбијао понуде да се по роману сними филм плашећи се да се прича не претвори у пропаганду.

Међу поломљеним надгробним плочама и разбацаним крстовима на гробљу у српском селу на Косову и Метохији, стајао је човек који као да не припада ни том времену ни месту. У тамном капуту, са држањем аристократе, посматрао је сахрану Српкиње која је, после претрпљеног силовања од стране албанских екстремиста, дигла руку на себе. Није био члан породице. Није био ни мештанин. Био је Немац. И носио је срце Србина са Косова.

Ово није само сцена из филма Жетва који се приказује у биоскопима широм земље, већ истинити догађај, након којег је, како је рекао за Радио Београд, писац Веселин Џелетовић добио инспирацију да напише поему Српско срце Јоханово, из које је касније произишао истоимени роман.

Човек је дошао на Косово и Метохију и рекао да носи срце нашег Јована

Немац, којег је писац у роману назвао Јохан, долазио је на Косово и Метохију у више наврата, вођен потребом коју ни сам није умео да објасни – да помогне породици човека чије срце носи.

„Човек је дошао и рекао да носи срце нашег Јована“, сећа се Џелетовић и додаје да је након тог догађаја почео разговор са, тада, непознатим човеком, који је трајао три године. Један сусрет променио га је заувек.

„Јохан је стигао до куће опасане бодљикавом жицом, под стражом. Наслонио је дланове на жицу, не примећујући да му се бодље усецају у кожу. Из дворишта му је пришао дечак. Када му се приближио на метар и погледао га у очи, Јохан је осетио снажан бол у грудима. То срце је хтело да искочи напоље. Да ли је препознало сина свога или је то била аутосугестија – то никада нећемо сазнати“, говори Џелетовић.

Тај призор је, каже Џелетовић, из њега „излетео“ у стихове. У том тренутку није био свестан да пише о трговини органима. Писао је о човеку, о болу и о необјашњивој вези.

Тек касније, када су се у јавности појавили међународни извештаји о трговини органима на Косову и Метохији, схватио је, како каже, размере приче о којој је заправо писао и која је данас преточена у филм.

Редитељ Пол Камф је послао своје људе на Косово и Метохију да провере истинитост романа

Годинама су стизале понуде да се по роману сними филм. Аутор их је одбијао, плашећи се да се прича не претвори у пропаганду. Преломни тренутак догодио се када је продуцент Драган Ивановић предложио да пројекат раде страни аутори.

Редитељ Паул Кампф прочитао је књигу током лета авионом и одмах пожелео да је екранизује. Ипак, пре него што је потписао уговор, послао је своје сараднике на Косово и Метохију са задатком да провере да ли су наводи из романа истинити.

„Тек када се уверио да је све тачно, пристао је да потпише уговор“, каже Џелетовић.

Током рада на филму Жетва, према речима аутора, редитељ је примио више од хиљаду претећих порука. Поједини глумци су напустили снимање упркос уговорним обавезама.

„Рекли су – овде није у питању наша каријера, већ наш живот,“ говори Џелетовић.

Прича као помен страдалима

Роман и филм, истиче Џелетовић, нису настали да би оптуживали, већ да би сачували сећање на страдале „у доба мира, пред очима света“.

„Истина је као вода. Нађе свој пут и шириће се полако“, сматра Џелетовић.

Прича о Јохану, дечаку и једном срцу које куца далеко од свог завичаја, за аутора је начин да се кроз личну судбину говори о онима чија имена, како каже, не смеју да буду заборављена.

Срби на Косову и Метохији не живе, они тамо трају од једне невоље до друге

Говорећи о свакодневици Срба који су остали, писац наводи примере који, како каже, најбоље осликавају њихову упорност.

У селу Бело Поље код Пећи, упознао је човека који четврти пут зида кућу, јер су му је три пута рушили. Упознао је и старицу која сама живи у непријатељском окружењу. „Нисам сама, са мном је Бог“, рекла му је.

„Срби на Косову и Метохији не живе, они тамо трају од једне невоље до друге. Али трају и трајаће. Тамо је све српско и тај народ тамо зна зашто неће да напусти те просторе. Не можете против таквих људи и о њима желим да пишем”, поручује Џелетовић.

Најболније је, каже, то што породице несталих и даље чекају. „Они још верују да су њихови најмилији живи и да ће се вратити.“

Чланак Џелетовић: Прича романа „Српско срце Јоханово“ и филма „Жетва“ је помен жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Ако је Јевгеније Николајевич Трубецкој не мање знаменити брат другог философа-Трубецког, који вам је познат као следбеник (и доследни критичар) В. Соловјова и аутор „Размишљања у бојама“, – ево једног светлог детаља из његове биографије.

„Зимске вечери 1915. године две младе студенткиње први пут су закорачиле у двориште куће у Мртвој уличици, где је одржана још једна седница Религиозно-философског друштва у част В. С. Соловјова. Утисци су остали дуго у сећању… Тамо где је сто предавача, примећујемо величанствену фигуру лепе даме у дугој хаљини са шлепом… Међу присутнима примећујемо масивну фигуру већ старијег човека с очигледним монголским цртама лица. Дама – власница ове куће, Маргарита Кириловна Морозова… Савијен пред њом у поклону човек – кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој…“

(из уводног чланка А. Носова за издање преписке Трубецког и Морозове).

Дакле, пред вама су две фигуре: удовица-мецена Маргарита Кириловна Морозова и већ угледни професор Трубецкој. Заједно су основали друштвено-политичке новине „Московски недељник“, где је Трубецкој постао издавач. Осим друштвених и филозофских интереса, повезивало их је и нешто друго. Љубав. Љубав која ће се, како се надао Трубецкој, „претворити у пријатељство“. Али та љубав, како је сам схватао, „неће се претворити у ништа друго, већ ће се само из дана у дан и из часа у час разгоревати у огроман пожар“. Године 1910. они су заједно са Берђајевом, С. Булгаковом и другима основали издавачку кућу „Пут“.

Преписка Трубецког и Морозове трајала је од 1906. до 1918. године. Она је била мајка четворо деце, понекад примајући удварање различитих значајних личности свог доба. А он је био супруг кнегиње Вере Шербатове и отац њихово троје деце.

Писма ова два наша јунака – невероватно живи дијалози о свејединству, о Цркви, љубави и греху. Трубецкој је био искрено строг у својим речима о непроходности преступног прага: „С грехом код Бога не може бити никаквих уговора и компромиса: ту важе безусловни закони…“.

Oна је, иако са горчином, то добро разумела: „Никада ми није суђено да имам две радости: да будем твоја пред Богом и да видим дете у коме би се чудесно спојиле твоје и моје црте! Од наше љубави неће остати ништа!“

И ево, 1918. г. Трубецкој, придруживши се Белом покрету, опростио се од Маргарите Кириловне и након две године умро од тифуса код Новоросијска.
Али су ипак остали „Московски недељник“ и „Пут“, преписка и њена прелепа фраза: „Наша љубав је потребна Русији“.

Љубав је уопште потребна Русији. Веома потребна.

Остала је још и велика тишина. У својим сећањима Морозова, која је преживела Трубецког за 38 година, ништа о њему није рекла.

Да, није лако волети руског филозофа.

(Телеграм канал „Трагедия каждого дня“; превео Ж. Никчевић)

Чланак „НАША ЉУБАВ ЈЕ ПОТРЕБНА РУСИЈИ…“ се појављује прво на ИСКРА.

Манастир Острог са кивотом Светог Василија Острошког, слава Му и милост, није само молитвено мјесто на коме и грешни, и болни исцјељују душу и тијело у покајничким и богобојажљивим молитвама, него је, а ваљда је и то са Божјим благословом, и поетска инспирација свих оних којима је то Световасилијевско, острошко поднебесје извор снаге и ослонац у сваком времену и невремену.

Свјесно ризикујући и уважавајући могућност да нам неке од најбољих лирских пјесама о манастиру Острог нису познате, ми ћемо се овдје осврнути на поетска остварења чији је основни мотив манастир Острог и његов патрон Свети Василије  покушавајући да сагледамо поетску визију, пјесничке слике и значења која су пјесници и експлицитно, и имплицитно оставили те да их као специфична поетска молитвословља покушавамо одгонетнути и разумјети.

Поезија инспирисана овим светим мјестом пред нама реда поетске слике Манастира и свијета у коме се у оквиру тих слика јавља смјештен у чаробном небоземном окружењу, а онда и Он, манастирски патрон, спасилац и исцјелитељ, Свети Василије Острошки.

Острог као несвакидашња и Богом дана, узвишена локација први пут је још прије више од стотину година заокупила и ум, и душу, чежње и национална надања, а онда и поетски израз великом Алекси Шантићу. Тај поетски израз је овјековјечен у двије пјесме, Под Острогом и Ноћ под Острогом које су дуго биле  и  једина поетска свједочења о том Богомданом српском поднебесју.

Ове Шантићеве пјесме су својеврсно импресионистичко свједочење гдје у чудном јединству бивствују и национална стрепња, и слободарска надања, и свјетлост, и звуци, и ваздух, и небо, и земља изнад божански питоме долине кроз коју Плава Зета тече и хујањем својим // Успављује скромна црногорска села.

Шантићев сусрет са манастиром у пјесми Под Острогом је пун слика прожетих и тугом, и надом. Необично је да Манастир спокојно ћути, црквени торањ стражари, мјесеца још на видику нема, па тај амбијент нужно тражи молитву коју прати пријатан вјетар и свјетлост ватре која ипак симболички подсјећа на јутро, на рађање новог дана. И баш тај осјећај жара који с кивота сину симболизујући васкрсење даје нову наду, јер се  из тог бљеска Свети Отац побједоносно  воздвиже врх Острога. А са те висине, гдје Манастир ћути и над којим звијезде пјевају неку космичку пјесму наде, пјесник види или слути и надолазећу опасност коју најављује и  жалосно звоно које некако болно зацикта са торња.

За разлику од ових слика из којих се имплицитно види пјесникова свијест о страдању народа када и видару бола у молитви понека суза кане, у пјесми Ноћ под Острогом је као доминантна поетска константа присутан мир у коме груди могу да одахну у слободи. У том манастирском миру у пјеснику се рађа нада да стиже слобода коју најављују виле. Та нада у задњој строфи добија узвишени тон и радосни усклик који пјесник са вилом као његовом сапутницом и сарадницом дијели.

Одахните, груди, овдје у слободи,

Овдје близу неба, под кивотом светим!

Гле, небеса трепте, златна ужба броди,

Вило, дај ми крила, да летим, да летим.

Острог као узвишена архитектонска и духовна слика, као молитвено мјесто на које се ходочасти је остварен у низу поетских слика које се уклапају у онај чудесни шантићевски осликан крајолик. Слика Манастира својом чистотом и бјелином оплемењује ону суру острошку греду па није изненађујуће што пјесника Миленка Блечића подсјећа на жар птицу која својом појавом и симболиком зрачи оптимизмом.

У острошком поднебесју,

Жарна птица гн`јездо свила.

Раширила б`јела крила,

Ладну ст`јену пригрлила.

У то гнијездо врх литице се богобојажљиво и у молитвеном миру ходочасти. Ту, како смјерно свједочи Драгољуб Никчевић, Долазе људи, иду боси тражећи души мир, а тијелу исцјељење, јер их молитве Богу снаже и усправљају тамо гдје су Горе високо у стијени // бијели зидови Манастира.

Драган Радуловић Острог доживљава као спасоносну луку, јер

За боне је спас и лука,

Озари им Острог лице,

Као да је Божја рука

Придржава врх литице.

И не само то. Његов звоник је под самим небом, крст му сјаји, а он, Манастир, више није само чисте, бијеле боје, него има појавност вишег реда, појавност која је јача од таме, појавност која у космичкој хармонији блиста.

Под небом је звоник сплео,

Па под сјајем свога крста,

Као светац, ко анђео

У литици Острог блиста.

На то мјесто, врх острошке, Богом благословене литице се не ходочасти обичним путем, него оним несвакидашњим, молитвеним, баш како то Војислав Војо Б. Мијушковић рече у пјесми Кунак, идући трагом

Стазе свете која води

Од свијета до Острога.

И вјере што вјеру роди

У моћ Свеца Великога.

Пјесма Будимира Дубака Острог је и формално, и садржајно другачија од свих осталих пјесама посвећених Острогу. Она почиње моностихом са знаком питања на његовом крају: Шта се оно на небу бијели? Да би се истим тим стихом и завршила. Између ова два моностиха слиједе двадесеттри стиха, без интерпункције који, сви, без изузетка почињу негацијом „нит(и)“. Таква пјесничка структура  у стилском смислу је релативно ријетка у српској поезији  и представља очигледан примјер полисиндетске анафоре која се на неки начин комбинује са прстенастом анафором и елементима катафоре.

Дубак се за овакву пјесничку форму у којој се одговор и на питање, и на све негације налази само у наслову, а то је Острог, одлучио како би на поетски оригиналан начин сачинио слику самога Манастира острошког. Та слика Острогу даје божански, узвишени значај, поштовање и дивљење доводећи га у апсолутну надпозицију изнад свега и из свјетовне, и из духовне сфере сазнања. Јер он, Острог, Нит је жишка од сјајнога сунца // нити зрачак од Млијечна пута// нит Зорњача собом окупана // (…) нит сијев муње по ведрини // (…) нити свете прекрштене руке // (…) нит мач бијел Светог Михаила // нити крила Белога Анђела // нит прамичак дима од тамјана // (…) нити извор очињега вида // нит Нојева окречена барка // (…) нит гроб живи Христа васкрслога.

То је једино што може бити, Богом дани и узвишени Острог у коме је кивот Богоугодника Светог Василија Острошкога Чудотворца који са врха острошких греда бдије над српским народом и наткриљује њега и његов животни простор чувајући га од свих злих и нечастивих сила.

Ако Дубакова пјесма манастир Острог доводи, а доводи, у апсолутну надпозицију, онда пјесма Острог Емила Лабудовића доноси слику Манастира остварену упечатљивим поетским изразом са хармоничном ритмичко-поетском парадигмом која и реалистички, и симболички на посебан начин уводи Острог у царство поезије. Лабудовић пјесму Острог започиње констатацијом да је Манастир са лицем окренут Анђелима, грађен голим рукама, а онда и молитвом везан са литицом.

Зидан молитвом и ноктима

Зубом времена за кремен литицу,

Окренут лицем анђелима

Збраја молтве бројаницу.

Он је ту, под самим небом, за вјерни народ и полазиште, и исходиште, и истинска нада за оздрављење, за рану без лијека.

На корак до Неба, а сав од Неба,

Лијек за рану без лијека,

Посна трпеза духовног хљеба,

Посљедње наде колијевка.

Над тим, истовремено и чудесним, и чудотворним молитвиштем се одвија по законима логоса вјечита космичка драма у којој су једино псалми у разумљивој комуникацији са Васионом.

Над њим се тамни облаци роје

С литице громови вечерње звоне

Слеђеној тишини што псалме поје

За глуво уво Васионе.

А Светац, баш у том храму, молитвишту, који је На корак до Неба, а сав од Неба опрашта грешним покајницима почињене вољне и невољне гријехе мирећи их са Богом заувијек, баш ту, под Острогом.

У њему Светац над родом зебе

И грешне душе мири са Богом

Капају године с камене греде

У плави бездан под Острогом.

Лабудовићева пјесма је јединство амбијенталне љепоте која оплемењује сиву острошку греду и Светитељевог свеприсуства које над родом и његовом судбином зебе и моли се Свевишњем да његов народ сачува.

То јединство Манастира, његовог окружења и свеприсуства Светог Василија је сливено у небоземну хармонију у пјесми Радосава Бата Ђурковића са метафоричним насловом Свјетлост на Гори што имплицитно острошку греду, бар на симболичкој равни, доводи у везу са Маслиновом Гором.

Пјесма се састоји од двадесетједног римованог дистиха, а већ у првом дистиху јасно се  детектује поријекло те чудне свјетлости над Гором, и не само то, него се детектује и исконска веза Светог Василија са острошким литицама.

Звијезде над гором чудно ли сјаје?

То светац камену живот даје.

Благост која Светитељевим чудом из литице точи духовну љепоту и небески сјај исцјељује душу па је за пјесника он, Светитељ и манастирски патрон „златокрили исцјелитељ“.

У Ђурковићевој поетској парадигми су у хармоничном реду присутни смисаони регистри спасења. Заједно са Светим Василијем Острошким на молитвеном путу на коме …ће свијеће и луче да горе // све од прве до задње зоре су и Младо лице Спаса Христа, и лице Пресвете Мајке Богородице, па је онда и нормална, и очекивана пјесникова спознаја јединог циља који нас чека на крају тог пута, а то је спасење и исцјељење, јер

Из острошке пећине сунце грије,

Свети наш отац Василије.

Да су Манастир и Свети Василије Острошки за вјерни народ једно и недјељиво  поетски свједочи и Вук В. Милатовић у пјесми Манастир Светог Василија Острошког  што се у пјесми манифестује као молитвена молба за спас од патње, жалости и муке.

Благослови све моје речи,

Тихе патње, жалости зреле,

Усталасај бездане и злато лепоречи

Светионике покажи узавреле.

(….)

Горку тишину родослова

Благословеном помилуј руком,

Излиј све што је лепо, од олова,

И огради га својом муком.

А тај спас је могућ увијек, чак и када у личним заблудама одлутамо у цивилизацијска беспућа и прозаичну, прозуклу и бесловесну стварност, ако се, и када се њему искрено вратимо, баш на онај начин како то чини Радован Марков Караџић у пјесми Острог.

Теби се враћамо кад све изгубимо,

Из свога невидија преда Те, ћивоте,

Да Ти свети покров смјерно пољубимо

Да нам, смислом празне, испуниш животе.

(…)

Твоја слава и милост лице нам озари

Јер смо једно до Тебе, а од Тебе друго,

У живот враћени умрли лазари

С пређене путање судбоносним кругом.

До Тебе смо грешни, а од Тебе бољи,

До Тебе смо слаби, а од Тебе јаки.

Нека се збуде све по Твојој вољи

За оне што моле од јаког, нејаки.

Душан Комазец у пјесми Свети Василије Острошки лик овог светитеља стиховима и римама прати од његовог рођења које се догодило тамо гдје протиче бистра Требишњица река и гдје

Још камење памти бат малених ногу
што к Светињи хрли, где га Светлост мами.
Ту је душу своју завештао Богу
пред иконостасом што вечношћу плами!

Памти његова Херцеговина и сва добра дјела, дарове напаћеној браћи, рад с неимарима на обнови цркава и чудотворна исцјељења.  Пјесник Комазец све нас подсјећа и да је народ препознао мјесто гдје је Светитељ нашао вјечни мир и да с разлогом тамо одлази да лек души нађе од живота клетог, //тамо где молитве жуборе к`о река. // Где се миро точи из кивота Светог.

А то је разумљиво Острог, пештера, гдје се налази Свечев кивот, Тамо где се греси покајањем бришу, // (…) гдје Босиоком мошти пресвете миришу и гдје се непрекидно за свој народ пред Господом моли Свети Василије са острошких греда.

Да острошки Богомтражени и Богомдани олтар са Манастиром као свјетиоником логоса има и своју порту која се успиње од Доњег до Горњег Манастира поетским сликама свједочи и Ранко Мићановић  који  ухом поете чује како заједно са монасима  У порти поју пчеле // и светли весели  зуј.

У манастирској порти, којој се Мићановић диви Сја папрат и трепти дивље зеље, // злати се под липом Јеванђеље. (…) Мирише босиљак, пелин и зова // и свето миро са гроба Христова. (…) И гре Божји оркестар, анђео свира // од Доњег до Горњег манастира. 

Тај чудесни мозаик поетских слика, сазвучје молитве, божански зуј пчела сасвим природно допуњава и заокружује монашка пјесма некадашњег игумана манастира Острог Георгија Мирковића посвећена Светом Василију Острошком, слава Му и милост, те и ми тим стиховима завршавамо наш скромни ход кроз ово поетско молитвословље.

Василије Свети поносе монаха,

Наставниче добри светих пустињака.

Ко јутарња звезда твој лик нам се јавља,

Поборниче мудри светог Православља.

(…)

Моли за све вјерне, за обитељ свету

Мир у мојој души и мир цјелом свјету.

Мир од Источника сунчаније зрака

Василије Свети, поносе монаха

ИЗВОРИ

•  Ходочасном Острогу, Подгорица 2011.

• Лична преписка са ауторима пјесама 

1. www.poezija.rs

Чланак Раде Р. Лаловић: МАНАСТИР ОСТРОГ У ПОЕТСКОМ МОЛИТВОСЛОВЉУ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Bedirhan Demirel/Anadolu

Руски председник Владимир Путин подржао је стварање књижевне награде „глобалне већине“ која би заменила Нобелову награду за књижевност, саопштено је на Савету за културу, преносе РИА Новости.

Током састанка, писац Захар Прилепин предложио је стварање књижевне награде која би заменила Нобелову награду.

„Морамо то да урадимо. Свакако ћемо радити на томе.  Сарађиваћу директно са својим колегама и наложићу Министарству спољних послова да то уради“, рекао је Путин.

Прошлогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност је мађарски аутор Ласло Краснахоркаи.

Чланак Путин подржава идеју о стварању алтернативе Нобеловој награди за књижевност се појављује прво на ИСКРА.

У Сибиру је одржан велики филмски фестивал „Дух ватре“, чији су почасни гости били легендарни српски режисери Емир Кустурица и Горан Радовановић.

Српски редитељ Емир Кустурица постао је у новембру 2022. председник фестивала „Дух ватре“ у далеком Сибиру. Од тог тренутка веза између Србије и Русије, историјски повезана заједничким културним пореклом, постала је још јача. Већ неколико година ова културна манифестација добија на значају: сваке године све више српских филмова одјекује у срцима Руса.

Ове године члан жирија је постао српски редитељ Горан Радовановић, који је током фестивала више пута наглашавао посебну, готово родбинску везу између народа двеју земаља. Редитељ је такође истакао да, упркос политичкој ситуацији у свету, по његовом мишљењу већина становника Србије подржава Русију.

Он је рекао да, чак и ако политичари покушавају да утичу на ове односе, тешко да ће то изменити вишевековно пријатељство: Русија и Србија ће, како каже, остати блиске земље.

„Заједничко нам је то што се у свом стваралаштву ослањамо на наше изворе – словенске корене, руску културу и књижевност. Више од 90 одсто Срба подржава Русију. Чак и ако политичари покушавају да утичу на те односе, тешко да ће изменити вишевековно пријатељство. Верујем да ће Србија и Русија увек бити пријатељи“, рекао је Радовановић.

Емир Кустурица је поручио да су политичари исто људи и да нису ни бољи ни гори од нас, али је додао да су политичари који се сада појављују у Европи „апсолутно бесмислени“.

„Кажу да је Русија учествовала у европској култури, да је део европске еволуције. Говоре да совјетски и руски филмови нису били лоши, али они су, у ствари, изнад многих европских филмова. Совјетска и руска кинематографија је изузетно квалитетна. Много тога се мења, па и сама кинематографија. Филмска уметност је нека врста религије. Филм је оно што налазимо у Јеванђељу – постоји љубав. То је стара идеја, љубав према домовини, која нас води напред. То је суштина“, поручио је Кустурица.

На фестивалу је више пута наглашено да се, без обзира на политичку ситуацију, филмови стварају пре свега за људе, а да су гледаоци њихова главна вредност.

Чланак Кустурица и Радовановић на Филмском фестивалу „Дух ватре“ у Сибиру се појављује прво на ИСКРА.

На Државном универзитету у Тули, пред пуном салом 18.марта одржана је презентација документарног филма познатог новинара и редитеља Олега Бондаренка „Борба и мир Републике Српске“.

Догађај, организован уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу и Руско-балканског дијалога, окупио је студенте, професоре и све оне којима није свеједна судбина братског народа на Балкану.

Филм, настао уз учешће медијског пројекта „Балканист“ и Представништва Републике Српске у Москви, за многе младе гледаоце представљао је откровење. Он урања у сложену историју српског народа: од зверстава концентрационог логора „Јасеновац“ током Другог светског рата, где су страдале стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, до драматичних догађаја грађанског рата у Босни и Херцеговини деведесетих година.

Главни јунаци филма су командант Војске Републике Српске Милан „Легенда“ Јоловић, као и преживели логораши и сведоци геноцида, а у филму је о догађајима из Другог светског рата као и данашњим говорио и Милорад Додик.

Након пројекције уследила је жива дискусија у сали. Студентима се обратио редитељ филма Олег Владимирович Бондаренко, који је говорио о тешкоћама снимања у региону и важности очувања историјске истине.

Посебну пажњу привукло је излагање Сергеја Владимировича Федосејева, који је повукао директне паралеле између трагедије српског народа и злочина украјинских националиста.У свом обраћању дотакао се теме бандероваца и мржње коју они негују према свему руском, истакавши да се механизми дехуманизације противника, које су усташе примењивале током Другог светског рата, данас користе од стране кијевског режима.

Гледаоци нису остали равнодушни: студенти су постављали бројна питања о перспективама независности Републике Српске, улози западних земаља у балканским сукобима и томе како разликовати истину од пропаганде у савременом информационом простору.

Сусрет на Универзитету у Тули још једном је потврдио да тема Балкана и заштите српског народа за Русију није само политичка, већ и дубоко лична и духовна.

Чланак „Историја без искривљавања“: На Универзитету у Тули приказан филм о трагедији и борби српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Сретен Божић, познатији као Барнумбир Вонгар (Б Wongar), напустио нас је 8. марта 2026. године у 94. години, а разговор о њему, његовом делу, значају и месту у српској и светској култури водили смо са проф. др Александром Петровићем, професором културне антропологије на Универзитету у Београду.

 – Није нас уопште напустио, отишао је да би његово дело било још снажније присутно. Посебно имамо ли у виду да је своју списатељску каријеру започео антрополошким радом који је објавио у својој првој књизи „Абориџински митови“. Живећи с Абориџинима он је уведен у њихова знања о сељењу душа кроз различите животне форме које су они практиковали као део културе. Смрт је само једна од прилика за то и ту је Вонгар близак Црњанском који каже „смрти нема, само сеобе“ или „смрти нема, само преображаја“. Већ и по томе се види да је Вонгар у дослуху са најбољим видом српске књижевности, оним који средиште поставља с друге стране, у трансценденцију, онако како је то урадио Свети Сава напуштајући историјски живот. Уосталом, зато је и назван Вонгар, дух снова или гласник из другог света – истакао је проф. др Александар Петровић.

Значај Сретена Божића за српску и светску културу

Како бисте данас, са историјске дистанце, описали његов значај за српску и светску културу?

 – Нема историјске дистанце, ми се уклето не померамо с истог места, и та дијалектика привида зове се историја. То је Вонгар знао и показао да безвремени митски обрасци управљају животом у времену. Он је написао роман „Раки“, што значи канап на неком од абориџинских језика, којих је било 200–750 док их Енглези нису свели на 20 који нису од опасности од изумирања. Ту је још једна аналогија са Србима којима су Аустријанци преко Вука избацили 19 слова из азбуке. Канап је повезао ово и оно време, ово и оно место. Спојио је Србију и Аустралију, Србе и Абориџине показујући пут изласка из утварних магли простора и времена да се не бисмо изгубили у тумарању кроз опсене – истакао је професор културне антропологије за Принцип магазин.

Повратак Вонгара у српску културу

Године 2010. у Горњој Трешњевици, Божићевом родном месту, организована је пројекција филма „А Доубле Лифе. The Лифе анд Тимес оф B.Wongar“ новозеландског редитеља Џона Малденберга, на којој сте и ви говорили, а многи мештани су тада први пут чули више о Сретену Божићу и његовом делу.

 – Тај сусрет је био врх леденог брега који је дошао током годишњег циклуса предавања посвећеном Вонгару који сам водио у оквиру Центра САНУ за научна истраживања и Универзитета у Крагујевцу. Он је 2011. и објављен у публикацији Центра САНУ и ФИЛУМ-а под називом „Антропологија истине: други живот и опус примум Б. Вонгара“. Упркос отпорима иницирао сам доделу почасног доктората Универзитета у Крагујевцу чиме смо Вонгару дали јасно место у српској култури. Направили смо у Београду и фестивал Недеља Вонгара с академским зналцима његовог дела, као и диђериду музичарима и филмским ствараоцима. Била је то права светковина. Чак сам га предложио и за Нобелову награду, да би се исправила неправда која му је у Аустралији учињена ускраћивањем таквог предлога, али наравно без успеха. Било је тога још, али и ово оскудно набрајање довољно да се види да је постојала воља да се Вонгару искаже поштовање за све племенито што је урадио – рекао је професор Петровић.

Очито има тога доста, али шта бисте издвојили као најважније?

 – Као резултат истрајног рада појавило се, најважније од свега, седам књига изабраних дела које сам приредио да бих Вонгара вратио српској култури где и припада. Аустралија је декор, али суштина из које све извире је српска епска слобода која све покреће. Јасен који води Војо Станишић је учинио прави подвиг да објави тих седам књига насталих као рад групе преводилаца коју сам окупио. Осим тога, што је такође битно, на курсевима културне антропологије и теорије културе и цивилизације предавања о Вонгару држао сам као део стандардног курикулума. Чак сам на докторским студијама направио нови предмет „Б. Вонгар и posthumana биополитика“. Одзив је у сваком нараштају био одличан јер су били затечени његовим необичним делом и узбудљивим животом о коме ништа нису знали, али су брзо схватали да су најбоље ствари скривене. Задовољство ми је причињавала мисао да се Вонгар вратио кроз најбољи део наше популације. Написано је низ семинарских и мастер радова који су по правилу били изврсно мотивисани и одлично схватали суштину. Чак ми се чини да је постојало извесно поистовећење с њим што ми говори да би их требало објединити и објавити јер то је његово стварно присуство у српској култури коме смрт ништа не може – казао је проф. др Петровић.

Србија, завичај и дуг према Вонгару

Како сте доживели тај сусрет његовог родног краја са причом о његовом необичном животу и да ли мислите да се Србија, а посебно његов завичај, довољно одужила овом изузетном писцу?

– Може се у Србији и за Србију радити априорно из чисте одлуке не мислећи о дугу или добитку, већ из принципа како то вели Атанасије Николић, први ректор Лицеја: „Мени су свагда пријатељи говорили да се не заузимам толико за опште благо, да ми нико за то неће хвала рећи; али ја сам био страсно заузет за унапређењем Србије, па нисам могао другачије радити и њима свагда имао обичај одговорити – знам да неблагодарношћу свет награђује трудове, знам и да мене неблагодарност чека, али ја ћу да чиним своју дужност, па ма шта ме снашло“. У томе и јесте слава у пустињи и једина права победа над самим собом и свим сумњама и слабостима. У том смислу Србија није само земља већ религија по себи, велика прилика за подвиг. Мислим да је Вонгар то знао. На основу тога и ми смо нешто урадили да бисмо га вратили у српски језик на коме очито мисли иако пише на енглеском – поделио је професор.

Вонгар, Абориџини и искуство српског народа

Као приређивач књиге „Дингово легло“ написали сте да је Сретен Божић „први који је у аустралијским домороцима и њиховој судбини препознао Србе“. Шта сте тиме желели да нагласите и на који начин је Вонгар у судбини Абориџина препознао искуство сопственог народа?

 – Искуство слободе је свеопште и свима једнако припада иако се људи рађају слободни, а цео живот проводе у ланцима. Вонгар је релевантан писац за оне који не пристају на заводљиво ропство Мефиста или брутално тлачење историјом разних Хитлера или Черчила, као и свих осталих који себе сматрају вишом расом или изабраним народом. То је све људска беда која изгледа као моћ, али довољно је да се појави неко слободан попут Вонгара па да кулисе моћи падну. Отуда са становишта слободе није тешко препознати Србе у Абориџинима као и обратно. Свет је само велика соба огледала где се све гледа у свему – рекао је проф. др Александар Петровић.

Вонгар је велики део живота посветио борби за права аустралијских Абориџина. Шта је, по вашем мишљењу, једног човека из Шумадије навело да тако снажно стане уз један далеки народ?

 – Антрополошки гледано нема далеких народа, већ само сужених обзора који удаљени од истине не препознају оно што је исто у свим разликама. Они се предају појавама уверени да суштине нема јер се налазимо између ништа пре почетка и ништа после краја. Када је живот тако урамљен у ништа, све изгледа ново и различито јер нема односа према дубини истине која све повезује. Шумадија је наш највећи извор самоникле слободе што европском свету изграђеном на колонијализму шарених лажи и опсена представља битан проблем и лош пример за њихове робове. Зато је Шумадија најобесправљенији део Европе већ и због тога што је одатле 1804. покренут први антиколонијални устанак у, осим Русије, тада потпуно окупираном свету. Врло брзо је Шумадија 1838. направила и Лицеј, заметак првог српског универзитета, да би ослобођење било потврђено изнутра. Био је то блесак у општој тами јер је потенцијал слободе ту огроман и зато се он вештачки спутава и гуши. Спречава се сваки покушај да се појави слобода тако да је она побегла у књижевност, али не било коју, већ у ову вонгаровску, ретку, али драгоцену. Да није тога, не би било ни Атанасија Николића ни Вонгара и зато је он отишао у Аустралију да би тамо где га нису очекивали и тражили сачувао образац шумадијске културе слободе – објашњава професор Универзитета у Београду.

Вонгар и однос човека и природе

У својим књигама и јавним наступима Вонгар је настојао да свету открије страдање Абориџина, нарочито последице нуклеарних тестирања и експлоатације природе. Колико је његово дело данас актуелно у времену када се све више говори о односу човека и природе?

 – Рекло би се да је сувише актуелно. Можда је он први који је у књижевности проговорио о нуклеарној пошасти као великом црном облаку који се надвија над светом. Абориџини су метафора овог света јер су њихова станишта постала стратишта копањем уранијума, а такође су њихови простори коришћени за тестове нуклеарних бомби. Сада се то о чему је Вонгар говорио појавило као зла коб целог овог света. Абориџини су за Вонгара били рано упозорење шта нас чека ако следимо логику моћи технологије. Основни циљ технологије је поништење природе, споља и изнутра и њена велика замисао је да између два ништа у средину уместо живота стави и треће вештачко ништа док дели шарене бомбоне у целофан увијених обећања бољег живота. Вонгар у том смислу поставља крајње једноставну и тачну једначину: степен друштвене неслободе сразмеран је нестанку шума. Не треба заиста ништа више рећи. Он чује оно што људи не чују и пише о урлику дрвећа које умире напуштено. Знајући о чему је реч, он се врло потресао када је на изградњи Ибарске магистрале у име напретка по налогу врха државне власти бахато посечен прастари храст запис. Јавио се у писмима читалаца Политици о томе, али био је то глас вапијућег у пустињи. Зато се према Вонгаровом мишљењу на том новом путу стално догађају несреће – објаснио је професор Петровић.

Зашто је Вонгар био непожељан

Познато је да је у Аустралији често наилазио на отпор и да су његови текстови дуго били скрајнути, чак и забрањивани јавности. Зашто је, по вашем мишљењу, његово дело било толико непожељно?

 – Како да Вонгарово велико дело слободе буде пожељно у свету техно робовласника који већ отворено причају да ће нас истребити вештачком интелигенцијом као Абориџине? Док су Енглези у њих гледали као подљуде, сада ти исти Енглези нас гледају као прелазну трансхуману форму коју треба склонити с пута напретка. Техно варвари имају још мање скрупула од робијаша који су населили Аустралију. Ваљда је сада онима који то хоће јасно о чему је говорио Вонгар и каква су метафора Абориџини – казао је проф. др Александар Петовић.

Вонгар је током живота претрпео и велике личне трагедије, укључујући и губитак супруге абориџинке Ђумале и два сина, а те смрти често су довођене у везу са последицама уранијумских рудника и нуклеарних тестирања. Упркос томе, није престао да пише и сведочи о судбини народа са којим је живео. Колико су та искуства обликовала његову књижевност?

 – Патња је основно искуство људског живота. Њен извор је привид, а пријањање уз то живот окива тешким ланцима. Вонгар је то и посматрао и трпео. Сећао се врло добро да су такво брисање свести и разарање културе извели и они који су окупирали Србију. Иако је био усељеник при дну друштвене лествице сећање му је дало довољно снаге и вере да се отме и не остане нем, не бежи у страшљиво преживљавање, већ да пружи отпор паклу заблуда гледајући у очи оне који су надмено пљачкали и уништавали оно што нису схватали. И данас не схватају, већ само траже начин да у новој форми наставе свој стари посао. Једина разлика је што се сад улог веома повећао и сада тешко могу да спасу од симетрије онога што су урадили другима – објашњава професор за Принцип магазин.

Место Сретена Божића у светској књижевности

Иако је у свету добијао значајна признања, чини се да у Србији његово дело још увек није довољно познато. Зашто је тако и шта бисмо као друштво могли да учинимо да се то промени? Какво место, по вашем мишљењу, Сретен Божић – Вонгар заузима у светској књижевности и антрополошкој мисли?

 – Познатост није никакав критеријум вредности јер га задовољавају и најгори међу нама. Његово дело треба да буде раки, канап, унутарња повезаност човека и света која држи целину ствари без обзира да ли је позната или не. Вонгарова величина се у оданости слободној мисли и речи винула у саме врхове где се може поредити с било којим познатим или непознатим писцем. Његово дело није измишљено, није плод трагања за погодном темом, већ је настало рекло би само од себе у матици борбе за човека самог распетог на два краја света. Не треба заборавити да је сила у Вонгару била толико јака да је почео да пише на енглеском језику кога уопште није знао и да му је на неки начин као неуким галилејским рибарима Свети Дух пришао да снажно проговори на непознатом језику – истиче професор Петровић.

Порука коју нам је Вонгар оставио

Шта бисте издвојили као најважнију поруку коју нам је Вонгар оставио и шта бисмо из његовог живота и дела данас могли да научимо?

 – Не знам шта ми можемо да научимо када смо скоро све већ одавно заборавили. Оно најважније што је Вонгар имао јесте сећање, стожер свеопштег постојања. Он је оживео сећање ко смо, одакле долазимо, куда идемо и како су метаморфозе могуће. Без сећања свака наука или наук је само тумарање. Вонгар је призвао сећање јер није био испран формалним образовањем, већ се прикључио на пупчану врпцу традиционалног знања, етике, приповедања, космогоније, што нас једино спаја с извором и почетком који није добро упаковано ништавило, већ извор свега постојећег – објаснио је за крај проф. др културне антропологије Универзитета у Београду.

АУТОР: ЛЕНА КАРМАН

Чланак Тако је говорио Вонгар: разговор о Сретену Божићу са проф. др Александром Петровићем се појављује прво на ИСКРА.

Веома гледана и хваљена америчка телевизијска серија „Pluribus“ емитује се широм света са великим успехом. Реч је о филмској дистопији, научно-фантастичног жанра, са елементима психолошког трилера. Радња прати главну јунакињу, бестселер списатељицу, која се један дан неочекивано нађе у радикално измењеном свету. Наиме, ванземаљски тајни код се проширио целом Земљом попут епидемије, преображавајући људе у добре, племените и срећне душе, спојене у јединствени колективни ум, осим тринаесторо „недодирљивих“, међу којима је и главна јунакиња. Дакле, сви постају екстремно добри, не смеју да лажу, краду и варају, не могу да убијају, злостављају и киње друге особе, већ се искључиво труде да усреће „незаражене“ људе, сматрајући то својом обавезом.

Пошто се целокупно човечанство придружило једном оптимистичном, просвећеном, заједничком уму, одједном сви знају све, сви осећају све, сви се сећају свега… Више не постоји ти и ја, већ само „Ми“, у којем су сви људи повезани тајним, невидљивим нитима, као у чувеном роману Јевгенија Замјатина. Шофер може да оперише мозак, хирург празни контејнере, сметлар вози авион, пилот цепа дрва… јер сви умеју да раде све, сви имају све вештине, знања и искуства овога света. Такорећи, сви људи су удови једног савршеног тела. Деца не иду у школу, јер се рођењем стиче колективни ум који све зна и уме. Криминал и ратови више не постоје, па су непотребни војска, полиција и затвори. Приватна својина и новац су сасвим излишни, јер се све налази у колективном власништву. Али, с друге стране, непотребна је и породица, уметност, књиге, забава, спорт, интернет, телевизија, радио… Нема потребе за исказивањем креативности, надарености, интуиције, талента… Није нужно ништа, јер је све унутар колективног „Ми“. Све се креће у задатим оквирима, и цивилизација практично престаје да се бори за било какав напредак. А када нема напретка, креће назадовање.

Проблем настаје када започну „невоље у рају“. Главна јунакиња не пристаје на брисање своје индивидуалности и поништавање себе, зарад придруживања колективном „Ми“. Зато креће у потрагу за начином како да поништи ефекте придруживања, тј. како да људе раздвоји из заједничког ума и ресетује целу цивилизацију. У томе јој не помажу преосталих 12 „апостола“ илити 12 „гневних људи“. Неки од њих јој чак и одмажу, јер мисле да је преображени свет Хакслијев идеални „Нови врли свет“. Један од дванаесторо „незаражених“ чак ужива у новонасталим околностима, јер му је све дозвољено, и нико не може да одбије његове хедонистичке прохтеве. Такође, једна девојка својевољно жели да приступи колективитету, што напослетку и чини, јер сматра да ће тако бити срећна. Осим главне јунакиње само још један од тринаест „здравих“ становника планете не пристаје на нови светски поредак, и одбија сваку сарадњу са „Ми“.

Драмски заплет телевизијске серије „Pluribus“ полази од почетне претпоставке да Бог не постоји, јер на људе судбоносно делује некаква мистериозна космичка сила која није Бог, већ кодирана порука ванземаљске цивилизације из друге галаксије, удаљене милионима светлосних година. С друге стране, оног тренутка када сви постану добри против своје воље, тако што се инфицирају космичким, дигиталним „вирусом“, губи се слободан избор у познању добра и зла, који је основни принцип хришћанства. У „Pluribusu“ су сви племенити невољно, без могућности избора. Људи слободно, својом вољом, прилазе Богу који је љубав. Или, пак, ђаволу. Како ко изабере. У дистопијском друштву из серије „Pluribus“ нема слободе избора за људску цивилизацију, осим за тринаесторо људи који су неким чудом имуни на космички „вирус“. Али и њих колективни ум „придружених“ покушава на све начине да преобрати и асимилује, јер представљају опасност за ново друштво. Наиме, било какав излив беса код преосталих слободоумних људи, сваки пут изазива напад парализе на целој планети, код више од седам милијарди „придружених“. Милиони људи умиру приликом сваке такве обамрлости. Зато се „Ми“ својски труди да преобрати тринаест „недодирљивих“, како се то не би дешавало, али то морају да ураде ненасилно, јер им је било који облик насиља недопуштен. У ту сврху се служе лукавством ума, дакле оружјем непоменика.

Достојевски је у једном поглављу „Браће Карамазових“, под насловом „Велики инквизитор“, написао: „Нема непрекидније и мучније бриге за човека него, кад остане слободан, да што пре нађе онога коме ће се потчинити. Али човек тражи да се потчини оном што је већ неоспорно, толико неоспорно да се сви људи наједном сложе да се томе сви потчине. Јер брига тих бедних створова не састоји се само у томе да се пронађе оно чему ћу се ја или неко други потчинити, него да се нађе нешто такво да сви поверују у то да се потчине, неизоставно сви заједно. Ето, та потреба за заједничким потчињавањем и јесте најглавније мучење свакога човека лично, као и целог човечанства од почетка векова. Због свеопштог потчињавања, људи су уништавали један другог мачем. Они су стварали богове и позивали једни друге: ,Оставите своје богове па дођите да се поклоните нашима, иначе смрт и вама и боговима вашим!“ Управо тако се понашају и „придружени“, када предају своју слободу у руке колективног ума, и када покушавају на све начине да преобрате тринаест слободоумних људи.

Елем, главна јунакиња се својски бори за своју личност која је једна, јединствена и непоновљива, а против колективног „Ми“, које јој суптилно намећу, чак и преко неискрене емотивне везе. Хришћанска догма управо стоји на становишту да је сваки човек једно, јединствено и непоновљиво биће. У томе лежи основна противречност саме идеје серије, без обзира на њен научно-фантастични жанр. Главна јунакиња се бори за хришћанско поимање личности, иако није хришћанка, а целокупна радња серије полази од претпоставке да Бога нема!

Гледалац саосећа са главном јунакињом, и згражава се од саме помисли да би могао да дође у ситуацију да дели своје мисли, осећања, успомене и емоције са целокупном људском популацијом, са колективним умом, јер би се тако поништио као индивидуа. Према хришћанским догмама, сви смо личност тек у корелацији са другим људима, који су такође личности за себе. Ни једна индивидуа сама по себи није личност, уколико нема однос са другим личностима. Срећа лежи у љубави, а љубав у заједници. Срећа и љубав не постоје када егзистира само једна личност, па макар и као колективитет, јер нема корелације међу људима. Код „Ми“ нема љубави, већ само самољубља, јер Ми воли самог себе, у одсуству других. Истинска љубав увек претпоставља постојање више различитих личности.

Када кушач у пустињи каже Исусу да претвори камење у хлебове, јер ће тако гладни пук кренути за њим, Христос му мирно одговара: „Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.“ „Придружени“ у колективно „Ми“, пак, оберучке и веома радо прихватају кушачев хлеб, али тог хлеба нема довољно, па морају да једу све што им је доступно. Не смеју ништа да убију, и то не само животиње, већ ни биљке. Не смеју да уберу зрелу јабуку, већ морају да чекају да сама отпадне са дрвета. Зато морају да једу чак и замрзнуто, прерађено месо преминулих људи, што виде као нужно зло.

Проблем је што добра дела која чине „Придружени“ нису довољна да пруже смисао животу. Хришћанска вера учи да се нико неће спасити само због својих добрих дела. Када би заиста било тако, онда би се спасао сваки разбојник који је подигао храм или другу задужбину, али то свакако није довољно. Што рече, блаженопочивши владика Атанасије (Јевтић): Шта ће Богу наша добра дела? Од какве су му користи? И од какве су му штете наша рђава дела? Није Бог рачуновођа који збраја наша добра и лоша дела, и на крају изводи салдо. Покајани разбојник на крсту, који је био разапет са десне стране Христа, није имао никаквих добрих дела, али је ипак први ушао у Царство Небеско. Вера његова спасе га, јер је задобио у себи икону Христову, страдајући на крсту заједно са Спаситељем. Следствено томе: Шта ће нам свет који је састављен од самих добрих дела, ако у њему нема Бога, и ако такав свет не пружа могућност спасења? Достојевски је у поменутом „Великом инквизитору“ написао: „Тајна људског бића није само у живљењу, него у том: зашто да живи. Без одређене представе о томе зашто да живи, човек неће пристати да живи, и пре ће уништити сам себе него што ће остати на земљи, па макар сами хлебови били око њега.“

Серија намеће још једно суштинско питање савременог доба, а то је развој вештачке интелигенције. Ову пошаст је предвидео још Артур Кларк у лику суперкомпјутера HAL 9000, у „Одисеји у свемиру“. Нажалост, све смо ближе потврди стрепње да би вештачка интелигенција у будућности могла по својој бруталности да остави у прашини све досадашње тоталитарне режиме.

Није згорег поменути да наслов „Pluribus“ упућује на латинску максиму „E pluribus unum“ (Од многих, један), која је мото на Великом печату САД-а. Злонамерници би рекли на жигу звери, али то нико не зна, осим Оца нашег на небесима.

Услед немогућности да разреши било које од суштинских питања, телевизијска серија „Pluribus“ егзистира у одсуству Бога, претпостављајући Његово непостојање. Истовремено заступа неке од основних хришћанских постулата о личности, слободи, љубави, смислу, спасењу… У томе лежи њен груби парадокс.

Чланак Телевизијска серија у одсуству Бога (Pluribus, Vince Gilligan, 2025, Apple TV) се појављује прво на ИСКРА.

Срето Танасић Фото: СРНА

Лингвиста Срето Танасић поручио је да Срби морају на све начине да штите свој језик како у матици, тако и у региону, борећи се против својатања српске писане баштине, што се данас масовно чини како би се осигурала утемељеност новопроглашених језика.

Танасић је истакао да је српски језик један од најважнијих идентитетских знакова српског народа, да је потискиван више од једног вијека и да му је потребно вратити достојанство. „Српски језик је, заједно са Српском православном црквом /СПЦ/, у основи нашег националног и културног идентитета“, рекао је Танасић Срни. Он је навео да се у српском језику чува све што су Срби доживјели кроз историју и да је све то записано српском ћирилицом. „На српском језику, оном црквенословенском и народном књижевном, створили смо дјела која спадају међу најскупље бисере у свјетској ризници културе“, рекао је Танасић. Он је додао да се стога Срби могу поносити Мирослављевим јеванђељем, Хиландарском повељом, Кулиновом повељом, Душановим закоником. „Можемо се поносити што данас пишемо словима којим је Јефимија писала похвалу кнезу Лазару, или којим је његов син – српски деспот Стефан Лазаревић исписао стихове `Слова љубве`“, рекао је Танасић. Упозорио је да они који су се намјерили да униште српски идентитет не презају од тога да покушају да увјере Србе како је ћирилица превазиђена и како није у складу са новим временом, а она спада међу најсавршенија писма. „Ето, она није савршена, а много компликованија писма јесу! Исти ти нас одрођавају од нашег рођеног језика. На разне начине нам говоре како је све што је наше – просто, како не треба да чувамо, учимо и његујемо свој српски језик, како то раде други народи“, рекао је Танасић. Он је навео да Срби често посежу за страним ријечима и изразима и то више из одсуства свијести о значају српског језика као националног, а мање због потребе. „Чинимо то више из лијености да потражимо у своме језику погодну ријеч или израз, а мање због његовог сиромаштва. Српски језик није сиромашан, могу бити сиромашни духом само неки његови носиоци, који радије гледају и читају све што је страно, сатима гледају по мрежама заглупљујуће садржаје него што читају домаћа књижевна дјела врхунског квалитета“, нагласио је Танасић. Поручио је да значај српског језика треба сагледати у свјетлу чињенице да је он уз Српску православну цркву данас, као и некада, једини обједињавајући чинилац Срба, будући да су државним границама издијељени по различитим државама и да у некима није повољан државни третман српског језика. Танасић је оцијенио да је за враћање достојанства српског језика веома важно да му се посвети одговарајућа пажња у образовном систему, односно да нема понижавајући статус као данас, са знатно мањим бројем часова него што их имају национални језици у другим земљама. То, како је нагласио, подразумијева и враћање уџбеника државном издавачу, повећану одговорност за њихов садржај и израду школских програма у складу са таквим опредјељењем. Танасић сматра да је посебно потребно одлучно стати на пут утицају џендер идеологије на српски језик и забранити насиље над њим. „Џендер идеологија на просторима српског језика данас покушава да се прошири на цијелу популацију, озакоњујући кршење основних људских права, разарајући српски језик и на њему створену културу, наш српски културни образац и хришћански начин живота“, рекао је Танасић. Иако је Уставни суд у Србији зауставио закон који је увео џендер идеологију, каже Танасић, њена примјена није заустављена, ни у образовању, гдје је најопаснија, док је многе информативне куће, умјесто да буду чувари српског језика, примјењују као нешто „ин“. „Питам се зашто ми Срби подржавамо све што иде у корист нашега самопоништавања? Није ова идеологија случајно протјерана отуда гдје јој је колијевка – из Америке, јер је тамо починила непојмљива зла“, рекао је Танасић.

Чланак Штитити српски језик и борити се против присвајања српске писане баштине се појављује прво на ИСКРА.

Конференција српских националних организација из земаља региона, у Српској кући у Подгорици, организовала је још једну Академску трибину, у оквиру које је представљена награђивана збирка поезије Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“.

Осим аутора, о његовој поезији су говорили уредник трибине Будимир Дубак, потпредсједница УКЦГ Милица Краљ, књижевник Миљан Николић, док је одабране пјесме читао новинар и уредник Драган Алорић. Трибину је отворио књижевник Будимир Дубак истакавши да је за ову књигу поезије Брујић добио награду „Светосавски златник“, за најбоље дјело објављено у Књижевној задрузи Српског народног вијећа прошле године, те да је пјесник свједок страдања српског народа у Хрватској, одакле је у колони као избјеглица дошао у Подгорицу.

„Он у својој поезији на особен начин свједочи о нашем удесу, прогону и изгону, старијем и новом. И у овој књизи „Глинска сриједа“ он наставља своја казивања о том усуду српског народа, пјевајући из трагичног колективног и личног искуства. Пјесник на тужном ходочашћу обилази стратишта, која су, уствари, пакао на земљи, свједочећи о страдањима српског народа, који је жртва усташких злочина. Цијела књига Ђорђа Брујића прожета је болом и ужасом, због страдања које се понавља као мученичка историја“, казао је Дубак.

Потпредсједница Удружења књижевника Црне Горе Милица Краљ казала је да је књига „Глинска сриједа“ и подсјетник и опомена, и упозорење и, надасве, метафизичко опело српским жртвама.

„И то не само онима који су мучки, језиво, ужасавајуће и ужасно, стравно и стравично, зло и злочиначки уморени на најбестиднији, најбестијалнији, на монстуозан начин 29. јула 1941. године у Глини, мјесту на Банији у православној цркви. Разлог србоуморства, разлог увијек исти, збирна нарастајућа једначина смрти-незамислива, непојамна, непрестана, непрекинута мржња и мрзост према српском народу. Пјесник Брујић као мото, испред сваког од седам циклуса, цитатима о страдању и трагизму, истинитом поетском ријечју-свједочанством-која нису само увод у наредни страдално-патнички круг, већ и потресно свједочанство о трагизму овог простора, односно увид у у дубинско понирање у несхватљиву, необјашњиву, недокучиву драму и кратковјечног трајања и тисућљећнег негирања опстајања и постојања свега оног бивства са српским предзнаком“, казала је, између осталог, Краљ.

„Глинска сриједа“ доноси прочишћење од земног трајања, од неправди почињених у име оних који управљају свијетом, од таворења и разарања личног упоруишта, завиччаја из кога потиче пјесник, доноси отварање ка спознаји и опросту за почињено, казао је у свом излагању књижевник Миљан Николић.

„Језик пјесама Ђорђа Брујића огледа се у пронађеним, ријетким спојевима појмова из свијета засталог на граници упамћеног говора, из сјеника врбе, хука испод ракље, вјечне несанице и других затомњених мјеста у бићу која воде ка познавању говора каквог данас ријетко срећемо у свакодневној размјени информација, слојевитог и вишезначног спектра чулности датог у аутентичној поетици овог пјесника српског језика. Брујић свјесно у својој зрелој фази посеже за класичним пјесничким облицима, настојећи да свом изразу тако подари облик и форму која језик устројава на вишем реду семантичке организације, као својеврсан чин отпора све већој произвољности у савременој употреби говора“, рекао је Николић.

На крају трибине аутор Ђорђе Брујић се захвалио учесницима који су говорили о његовој поезији, као и др Момчилу Вуксановићу, предсједнику УО Конференције српских националних организација из земања региона која и организује Академске трибине, затим Српском националном савјету Црне Горе, Књижевног задрузи Српског народног вијећа из Подгорице чију је награду на најбољу књигу године недавно добио.

„Књига „Глинска сриједа“ је асоцијација на Елиотову „Чисту среду“, одатле је потекла идеја да је овако назовем. Зашто? Зато што је сваке сриједе у Глини одржаван вашар на ком су се окупљали Срби Кордуна и Баније и трговали као на свим мјештанским вашарима, и управо на та два дана, уторак и сриједу десио се овај покољ од скоро 2.000 људи у цркви у Глини јер су их тада похватали на лицу мјеста. Оно што нису ухватили у Глини похватали су по селима Кордуна. Ја сам у овој књизи настојао да будем фоторепортер, али сам закаснио неких 80 година, па сам кренуо да пишем, да кроз ријечи осликавам оно што сам од дјетињства слушао у својој кући. Значи, жеља ми је била да кроз ријечи донесем слику“, казао је Брујић.

Ђорђе Брујић (Карловац, 7. децембар 1967) српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.

Био је главни и одговорни уредник Студента, часописа студената Филозофског факултета у Петрињи, замјеник главног и одговорног уредника и уредник за поезију часописа за књижевност Стварање из Подгорице, уредник издавачке дјелатности Српског културног друштва Просвјета из Загреба, уредник и новинар у дневним новинама Побједа, Дан и Глас Црногорца из Подгорице, Политике и Танјуга из Београда, уредник је у магазину Српске новине из Подгорице.

Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб.

Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Српске књижевне задруге из Београда, Удружења књижевника Републике Српске, редакције Књижевних новина из Београда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Дјела су му превођена на руски, француски, енглески, румунски, албанки, македонски и бугарски језик.

Подсјетимо, Академске трибине, уз подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, организује Конференција српских националних организација из земаља региона.

Чланак Промовисана књига Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“ се појављује прво на ИСКРА.

Варлам Шаламов је, поред Александра Солжењицина, најпознатији и најзначајнији књижевни сведок искуства совјетског Гулага. Ни један од њих, разуме се, нису само то – сведоци, чије писање има пре свега документарни значај, него озбиљни писци, чија дела имају неспоран уметнички домет. Док је Солжењицин баштиник руског књижевног реализма и онога што је у Совјетском Савезу називано „сеоском прозом“, сведенијим и непосреднијим типом реализма, који се бавио пре „малим“ људским причама и „живим животом“ него великим наративима и идеолошким пројекцијама, Шаламов је писац који се са мало ким може повезати, мада се са многима може упоредити, посебно имајући у виду његову развијену књижевну свест и познавање руске. и не само руске, књижевне традиције. Оно што стоји је неспорно значајан и иновативан прилог овог писца традицији „књижевности сведочења“, односно документарној или нефикционалној уметнишкој прози.

Такво поређење, који Душан Опачић у књизи Варлам Шаламов – песник истине и врши, пишући о везама или о односу овог писца са и према Цветајевој, Ахматовој, Мандељштаму, Јесењину, Мајаковском и другима, додатно истиче Шаламовљеву особеност, која није произилазила из некаквог априорног књижевног пројекта или замисли, већ из живог искуства, уз покушај да се оно што верније и што истинитије представи на књижевни начин. 

То је повезано и са мањом политичком „употребљивошћу“ Шаламова у односу на Солжењицинову, па самим тим и његовом мањом популарности и атрактивности код шире публике, пошто он своје страдање у много мањој мери контекстуализује, идејно посредује и осмишљава унутар одређених политичких, идеолошких, историјских, философских или религијских категорија. Он избегава сваки књижевни украс, свако оправдавање патње, зла и злочина, мада и сваки облик деструктивног нихилизма. Он не улепшава ни човека ни свет, али не прави од њих ни демоне или пакао. Он слика оно што је видео и доживео и на основи тога, покушавајући да не лаже најпре себе, а онда ни друге. Цео његов „књижевни прокјекат“, „стил“ и „сензибилитет“ су у томе.

Његово писање је писање и разореном свету и човеку, остављенима без илузија, али и без утехе чак и у самоуништењу и самопрезиру. јер – он зна то и искусио је – човек упркос свему жели да живи, мора да живи, за њега живот има вредност по себи, ван и изван свих речи, категорија, слика. па чак и ван сваке свесне представе о вредностима. Он слика тај пре „голи“ него „живи“ живот, где нема чак ни еросног виталима природе као код многих познијих реалиста, па чак и Солжењицина, нема утешних и добростивих народских типова попут Солжењицинове Матрјоне. Он жели да пише не служећи се триковима, штакама и олакшицама било које врсте, заобилазећи сваку подразумевајућу симболичку и идејну контекстализацију, али тиме парадоксално дотичући митско, као мало који писац двадесетог века уопште.

Ако је на Адорново питање да ли је могуће певати после Аушвица Петер Хандке одговорио да се баш тада и мора певати, Шаламовљев одговор би свакако био ближи Хандкеовом, што је доказао самим својим писањем, али уз опредељење за писање које не нуди утеху и катарзу, за писање које као да се самопоништава, бар са становишта оних који верују да књижевност мора да постоји само због утехе и катарзе, односно – због смисла. Али Шаламов очито то не мисли – за њега књижевност постоји због истине, каква год да је, не због тога да се она лакше поднесе, него да се са њом суочи, па шта буде. Управо у том „шта буде“, у тој граничности и бескомпромисности и лежи највећа могућност и домет Шаламовљевог писања, којим он – упркос свом одрицању од опробаних путева, а можда баш због тог одрицања – дотиче митско, па чак и трансцендентно, али не као исказ него као искуство понуђено сваком читаоцу, његовој способности, склоности, вољи и – храбрости.

Ово је све још видљивије у Шаламовљевим стиховима него у његовој далеко познатијој прози, а којима Душан Опачић и посвећује своју књигу. У њој он доноси читљиво, јасно и прецизно писане текстове о великом писцу, без претензије на научни допринос тумачењу његовог дела, нити откривање нових и до сада непознатих чињеница из његовог живота, као и своје преводе одабраних Шаламовљевих стихова, поново без претензије да понуди њихове „канонске преводе“.

Ова Опачићева непретенциозност није избор произашао из несугурности и немоћи, него из љубави и посвећености према свом предмету, и из опредељења према етичности, која је и самом Шаламову била основни  мотив његовог писања, нераздвојан од оног естетског. Он не истиче себе, него великог писца и његове песме преводи савесно, јасно и „тврдо“, убедљиво преносећи њихов тон у српски језик.

Ово је невелика, али лепа и потребна књига, о писцу који је премало познат у наши средини да би било који напор у његовом представљању био потцењен. А Опачићев труд свакако није мали, и његова последица је ретко лепа и елегантна књига, али са егзистенцијалном тежином и уметничком изазовношћу који значајно премашују њен физички обим.

Чланак КЊИЖЕВНОСТ СВЕДОЧЕЊА ВАРЛАМА ШАЛАМОВА – О КЊИЗИ ДУШАНА ОПАЧИЋА се појављује прво на ИСКРА.