Филм о Варламу Шаламову, писцу који је преживео Колиму, а затим се суочио са последњим искушењем, нестанком сопственог гласа.

Филмови причају причу, и постоје они који покушавају да пронађу језик за оно што се тешко може испричати. У првима се значење гради кроз поступке ликова, развој сукоба и његово разрешење. У другима се приповедање повлачи пред сликом, звуком, тишином и фрагментима памћења. Руски филм „Сентенција“ (Сентенция, 2020) Дмитрија Рудакова припада овој другој категорији кинематографије. То је филм који се више приближава поезији него класичној драматургији, покушавајући да на филмски језик преведе једно од најтежих питања књижевности Варлама Шаламова: шта остаје од човека када су му одузети готово сви услови људског постојања?

Рудаковљев дугометражни играни филм не прати Шаламовљев живот хронолошки, нити настоји да понуди заокружену биографију писца. Колима, логори, принудни рад и страдање нису непосредно средиште филмске радње. Уместо реконструкције историјског ужаса, редитељ бира његов дуготрајни одјек у телу и свести човека који је преживео. Пред гледаоцем се налази остарели, болесни Шаламов, човек чије су физичке снаге готово исцрпљене, али чије речи и даље захтевају да буду сачуване.

У том избору садржана је и највећа вредност филма, али и његов основни ризик. Рудаков покушава да избегне свођење Шаламова на сведока логорских страхота и да у средиште постави писца, његов језик и судбину његовог дела. Међутим, што више одустаје од биографског приповедања, то више мора да се ослони на сопствену интерпретацију човека чија је књижевност била обележена неповерењем према улепшавању стварности и сувишним објашњењима.

Наслов филма упућује на истоимену Шаламовљеву причу, у којој се појављивање речи у свести човека изложеног крајњој оскудици претвара у тренутак унутрашњег повратка. Реч која се враћа из дубине памћења припада свету који више није доступан, свету пре логора, пре глади и пре свакодневне борбе за физички опстанак. Она нема непосредну практичну вредност у суровој стварности, али управо зато постаје доказ да човек није у потпуности сведен на своје биолошке потребе.

У српском језику „сентенција“ означава сажету, мисаоно заокружену изреку, док латинско sententia носи и значење мишљења, суда или одлуке. Та појмовна вишеструкост одговара Шаламовљевом књижевном свету, у којем реч није украс нити пуки преносилац информације. Она је нешто што мора да оправда своје постојање.

За Шаламова, који је као логораш видео крај многих уобичајених представа о људској природи, језик не може бити одвојен од стварности коју именује. Реч мора да издржи терет проживљеног. Не сме да прикрива патњу, да је претвара у узвишену причу или да јој накнадно приписује смисао који сама стварност није имала. Рудаков препознаје да је управо тај проблем могуће пренети на филм. Уместо да Шаламовљеву прозу илуструје сценама логорског живота, он настоји да изгради филм у којем је сваки изговорени исказ, свака пауза и сваки покрет део борбе за очување језика. Реч постаје последња имовина човека, нешто што преживљава губитак физичке снаге, друштвеног положаја и могућности да самостално делује.

Ипак, ту треба бити прецизан. Шаламовљева прича не нуди једноставну утеху да језик увек побеђује насиље. Напротив, њена снага произлази из неизвесности тог повратка. Реч се појављује у свету у којем су многе раније извесности уништене. Она не поништава страдање, већ сведочи о ономе што страдање није успело сасвим да уништи.

Средишња фигура филма јесте остарели Шаламов, кога тумачи Александар Рјазанцев. Његова појава, физичка исцрпљеност, отежано кретање и слаб глас одређују ритам филма. Камера се задржава на лицу и телу, као да покушава да прочита запис који више није могуће реконструисати обичним биографским средствима. У том погледу, тело постаје својеврсни историјски документ. Колима није непосредно приказана, али је присутна у последицама које је оставила. Њено одсуство са екрана не значи да је потиснута из филма. Напротив, она постаје невидљиво средиште око којег се организују слика, покрет и тишина.

То је важан редитељски поступак. Приказивање логора лако може да доведе до тога да историјско насиље постане спектакл, а патња материјал за емоционално дејство на гледаоца. Рудаков покушава да избегне ту опасност. Он не тражи од публике да посматра реконструисане страхоте, већ да се суочи са човеком који је после њих остао.

Међутим, овај приступ има и своју границу. Када се историја готово у потпуности пренесе на тело појединца, постоји опасност да конкретни механизми репресије, институције и одговорност буду потиснути у други план. Тело сведочи о последицама, али само по себи не објашњава систем који их је произвео.

„Сентенција“ није филм који жели да буде историјска реконструкција ГУЛАГ-а. Његово питање је уже и истовремено интимније: шта се догађа са писцем када тело више не може да буде поуздано средство његовог стваралаштва? Али то питање добија пуну тежину тек ако се има на уму да је слабост старог Шаламова последица целокупног животног пута, а не само једно визуелно стање које редитељ може слободно да обликује.

Једна од важнијих линија филма јесте записивање Шаламовљевих речи. Писац више није у стању да ствара под истим условима као раније. Други долазе да га слушају, записују његове стихове и покушавају да сачувају текстове који би, без њихове помоћи, могли да остану недоступни или да нестану. Тако се лична судбина писца претвара у питање преношења књижевног наслеђа. Шаламов више није само човек који говори, већ и аутор чије речи зависе од туђег памћења, пажње и спремности да их пренесу даље. Његов глас постаје крхка веза између живог човека и будућих читалаца.

Овај мотив има посебан значај у контексту Шаламовљевог стварног књижевног пута. „Колимске приче“ дуго нису могле да буду објављиване у Совјетском Савезу и широј совјетској јавности. Део његовог стваралаштва циркулисао је у рукописима и иностранству, док је поезија имала другачији пут до читалаца. Судбина текста била је, дакле, неодвојива од политичких и издавачких услова у којима је настајао и опстајао.

Рудаков не развија ову историју у облику документарног објашњења. Он је претвара у драматуршки мотив: један човек више не може сам да изнесе своје дело у свет, па тај задатак преузимају други. У томе има нечег дубоко књижевног, али и нечег што се односи на саму природу културног памћења. Писац не контролише у потпуности судбину сопствених речи. Оне настављају да живе кроз читаоце, преписиваче, приређиваче и издаваче.

Ипак, ту се отвара питање које филм не разрешава до краја: да ли они који чувају Шаламовљеве речи успевају да сачувају и њихово значење? Преношење текста није исто што и разумевање текста. Архивирање није исто што и читање. А очување писца није могуће ако се његово дело сведе на неколико реченица које одговарају унапред изграђеној представи о њему.

„Сентенција“ не почива на чврстој узрочно-последичној структури. Њене сцене често делују као фрагменти сећања, снови или призори чији се смисао успоставља тек накнадно. Граница између садашњости и прошлости није увек јасна, а филм не настоји да сваку слику објасни или повеже са следећом на уобичајен начин. Такав поступак одговара покушају да се прикаже свест човека на крају живота, у тренутку када памћење више не функционише као уређена хронологија. Прошлост не мора да се појави као сећање на одређени догађај. Она може да се врати у облику гласа, предмета, пејзажа или речи која изненада добија значење.

Филм се тиме удаљава од традиционалне биографске драме и приближава ауторском кинематографском есеју. Црно-бела слика, спор ритам и наглашена визуелна композиција подстичу поређења са филмовима Александра Сокурова, нарочито са оним остварењима у којима су тело, простор и време важнији од класичног развоја радње.

Ипак, сличност у поступку не значи и истоветност у резултату. Рудаков је млади редитељ који у свом остварењу настоји да пронађе филмски еквивалент Шаламовљевој поетици. Његов задатак није да преузме туђи стил, већ да пронађе форму у којој ће краткоћа, уздржаност и сурова прецизност писца постати видљиве без претварања књижевности у пуку илустрацију. У најснажнијим тренуцима, филм управо то постиже. Слика не објашњава оно што је већ речено, већ оставља простор да се значење развије у тишини. Понављања добијају функцију рефрена, а поједини кадрови делују као визуелни одговор на Шаламовљеве текстове.

Проблем настаје када асоцијација постане сама себи довољна. Две основне линије, старост и пропадање Шаламова с једне стране, настојање млађих људи да сачувају његово дело с друге, не спајају се увек у јединствену драматуршку целину. Њихова веза постоји на нивоу идеје, али није у сваком тренутку довољно снажна на нивоу филмске радње. Атмосфера понекад преузима место развоја. Симбол понекад замењује сукоб. А поезија, која је требало да буде средство филмског израза, повремено постаје и оправдање за његову недовољну унутрашњу повезаност.

То није недостатак који поништава вредност филма. Али јесте граница коју треба препознати. Одбијање класичне драматургије не ослобађа редитеља потребе да изгради унутрашњу структуру. Напротив, што је прича мање целовита, то везе између њених делова морају бити прецизније.

Шаламов између књижевности и редитељске конструкције

Најозбиљније питање које „Сентенција“ поставља јесте однос између историјског Шаламова и филмске представе о њему.

Варлам Шаламов није био само преживели заточеник, болесни старац или симбол страдања. Био је песник, прозни писац и критички мислилац, аутор који је имао јасне ставове о књижевности, језику и моралним последицама логорског искуства. Његово дело не може се свести на биографију, чак ни када је биографија толико присутна у њему.

Ту се појављује ризик сваког филма о писцу: да уместо сложене личности понуди њену визуелно упечатљиву представу. У случају Шаламова, та опасност је посебно велика јер је његова биографија сама по себи толико снажна да лако може да потисне књижевност коју је створио.

Критички осврти на Рудаковљев филм отворили су управо ово питање. Истраживач Шаламовљевог живота и дела историчар књижевности Валериј Васиљевич Јесипов оспоравао је начин на који је у филму представљен стари писац, сматрајући да лик понекад више функционише као симбол него као самостална личност. Такве примедбе имају посебну тежину јер долазе од истраживача који се дуго бавио Шаламовљевом биографијом и књижевним наслеђем.

Суштина спора није у томе да ли филм мора дословно да понови биографске чињенице. Уметничко дело има право на избор, сажимање и интерпретацију. Али што се више удаљава од документарне прецизности, то јасније мора да покаже зашто је та слобода неопходна и шта њоме добија.

Рудаков понекад успева да Шаламова ослободи очекиване улоге сведока, да му врати тишину и сложеност. У другим тренуцима, међутим, болесно тело и исцрпљен глас постају толико доминантни да је тешко видети писца иза слике страдања.

То је парадокс „Сентенције“: филм жели да избегне свођење Шаламова на мученика, али се повремено приближава управо таквој представи. Његова намера је да прикаже писца после катастрофе, али слика последица понекад постаје снажнија од његове интелектуалне и стваралачке личности.

Зато је јако важно филм гледати уз познавање Шаламовљевих дела. Књижевност овде није додатни извор информација који ће попунити празнине у радњи. Она је неопходна противтежа филмској слици, начин да се човек врати из симбола у своју пуну сложеност.

Међу мотивима који повезују филм са Шаламовљевим књижевним светом посебно место има стланик, ниско сибирско четинарско растиње карактеристично за сурове северне пределе. Његово присуство није само географска референца. Оно упућује на једно од основних својстава Шаламовљеве прозе: природа није декор људске судбине, нити је нужно простор утехе и обнове.

У том свету човек није средиште пејзажа. Он је једно од живих бића изложених његовим условима, без гаранције да ће преживети и без обећања да ће страдање добити смисао. Природа не мора да буде зла да би била сурова. Довољно је да буде равнодушна према људским потребама.

Стланик тако постаје више од препознатљивог мотива. Он успоставља везу између појединачне приче и ширег Шаламовљевог погледа на свет, у којем преживљавање није морална награда, а страдање не производи аутоматски духовно уздизање.

Рудаковљево ослањање на овакве знакове показује да његов филм не покушава само да исприча једну причу из Шаламовљевог живота. Он настоји да створи мрежу асоцијација која ће гледаоца упутити на целокупно дело писца. У томе лежи и највећа вредност  филма: да не буде коначна слика Шаламова, већ позив на поновно читање.

„Сентенција“ није остварење које ће подједнако деловати на све гледаоце. Они који очекују класичну биографску драму могу је доживети као недовољно повезан низ слика, док ће читаоци Шаламова у њој препознати мотиве и значењске слојеве који превазилазе оно што је непосредно приказано на екрану.

Та зависност од књижевног предзнања није сама по себи недостатак. Филм не мора да буде самодовољан у смислу да гледаоцу понуди све информације потребне за разумевање. Али мора да успостави довољно јасну унутрашњу логику да би и без претходног познавања свих референци могао да делује као целовито уметничко дело.

Рудаков то постиже делимично. Његов филм има снажну замисао, препознатљиву визуелну поетику и неколико изразито успелих решења. Истовремено, драматуршка неуједначеност и опасност од претварања Шаламова у симбол ограничавају његов домет.

Ипак, најважније је што „Сентенција“ не затвара питање Шаламова. Она га поново отвара. После филма остаје потреба да се читају „Колимске приче“, песме, есеји и писма, да се провери шта је редитељ преузео, шта је изменио и шта је изоставио. Уместо да замени књижевност, филм враћа гледаоца њој.

То је можда и највреднији резултат Рудаковљевог покушаја. Он није створио коначну филмску слику писца, нити је разрешио противречности његове биографије. Али је показао да Шаламовљево дело и даље представља изазов за уметничке форме које покушавају да га пренесу из једног медија у други.

На крају се све враћа на реч из наслова.

Писац више не може да пише као некада. Његов глас слаби, тело га издаје, а памћење више није сигурно уточиште. Други записују оно што он изговара. Други чувају текстове. Други их преносе у свет. Тај процес није једноставна победа духа над материјом. Шаламовљева књижевност не нуди лако помирење са страдањем, нити обећава да ће све што је уништено бити надокнађено снагом речи. Оно што остаје није обнова изгубљеног света, већ могућност да се његово искуство сачува од заборава и лажи.

У том смислу, „Сентенција“ није само филм о последњим годинама Варлама Шаламова. То је филм о граници између човека и његовог дела, између гласа који нестаје и текста који наставља да живи, између личног памћења и културе која преузима одговорност да га сачува. Рудаков није у потпуности решио проблем који је себи поставио. Његов филм је понекад недовршен, драматуршки неуједначен и превише ослоњен на сопствену атмосферу. Али његова смелост лежи у томе што не покушава да Шаламова учини једноставнијим него што јесте. Он тражи форму за писца чија се књижевност опире сваком улепшавању и сваком коначном објашњењу.

Зато овај филм треба схватити као покушај, а не као последњу реч о Шаламову. Њена вредност није у томе што нам даје потпуну слику писца, већ у томе што нас суочава са питањем како уметност може да сачува човека, а да га притом не претвори у симбол.

Човек не може бесконачно да говори. Његов глас престаје, његово тело нестаје, а сећања се мењају и бледе. Реч, међутим, може да настави да живи, под условом да постоје они који ће је читати, разумети и преносити без поједностављивања.

То је граница на којој се сусрећу Шаламовљева књижевност и Рудаковљев филм. И управо ту „Сентенција“, упркос својим слабостима, проналази разлог свог постојања: не да нам покаже како је један човек постао легенда, већ да нас подсети да иза сваке легенде стоје речи које тек треба прочитати.

Душан Опачић

Чланак Дмитриј Рудаков и границе филмског портрета Варлама Шаламова се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug / TT News Agency via AP/ Christine Olsson

Додела овогодишње Нобелове награде за књижевност канадској песникињи, есејисткињи, преводиоцу и професору класичних наука Ен Карсон није изненадила Петра Арбутину, књижевног критичара и уредника у „Службеном гласнику“.

Арбутина, ипак, оцењује да њена поезија не припада ономе што се традиционално сматра великом поезијом, као и да одлука Нобеловог комитета неће изазвати већу буру у књижевном свету.

„Није необично да се Нобелов жири одлучи за песникињу. Међутим, углавном када се одлучи за песникињу, не одлучи се за поезију “, каже Арбутина, оцењујући стваралаштво Ен Карсон као занимљиво, али специфично и изразито интертекстуално.

Према његовим речима, Карсон у свом раду комбинује различите цитате и књижевне утицаје, док њена поезија остаје удаљена од традиционалног схватања песништва.

„То није велика поезија, ако могу тако да кажем. Не желим да је унижавам као песникињу, јер је свакако значајна књижевна фигура, али она није песник по мери нашег разумевања песништва“, навео је Арбутина.

Препознатљива по књизи „Горко-слатки Ерос“

Карсон је позната и по интересовању за античку књижевност , посебно за теме ероса, жудње и Сапфине поезије. Њена књига „Горкос-латки Ерос“, објављена 1986. године, препознатљива је управо по таквом приступу.

Арбутина сматра да се у стваралаштву Ен Карсон не налази она врста поетичке провокације која, према његовом мишљењу, треба да буде једна од важних особина поезије.

„Поезија увек мора да има известан револуционарни карактер. То не мора да се очитава само у форми и стилу, већ и у потреби песника да помери границе појавног, да уђе иза ствари и појава. То Ен Карсон не ради.“

Говорећи о критеријуми ма којима се Нобелов комитет руководи, Арбутина је оценио да се последњих година могу уочити и одређени ванкњижевни критеријуми. Према његовом мишљењу, избор Карсон неће изазвати велике полемике.

„Ово у књижевном смислу није велика грешка, можемо рећи да и није грешка.  Али у сваком другом смислу, то је нешто што неће изазвати никакву буру.“

Арбутина, међутим, не очекује да ће Нобелова награда значајно променити интересовање читалаца у Србији за дела Ен Карсон. Иако награда готово извесно може да повећа пажњу интелектуалне и читалачке јавности, овак књижевни критичар сматра да то не значи аутоматски и велики раст тиража.

„На тираж ће утицати жеља интелектуалне елите, ако тако уопште више нешто постоји у Србији, да прочита и види коме је Нобелов жири дао награду и шта је то најбоље у свету према оцени Нобеловог жирија.“

Нобел није главно мерило

Подсећајући да Нобелова награда није пресудна за место неког аутора у историји светске књижевности, Арбутина је навео примере Лава Толстоја и Хорхеа Луиса Борхеса, који никада нису добили Нобелово признање, иако су остали међу најзначајнијим именима светске књижевности.

„Толстој је био предлаган много пута и није добио награду, што није сметало његовој позицији у светској књижевности. Мој омиљени писац Хорхе Луис Борхес такође је био предлаган, али је није добио“, подсетио је Арбутина.

Према његовој оцени, Нобелова награда може да скрене пажњу на одређено дело и привремено повећа интересовање за аутора, али не мора нужно да промени његов дугорочни положај међу читаоцима.

„Те књиге једноставно остану на нивоу читаности и познатости који су имале и пре Нобела, можда неколико процената више, јер људи желе да виде шта је то добило Нобелову награду“, закључио је Арбутина.

Чланак Горко-слатко: Може ли Нобел за књижевност изазвати буру се појављује прво на ИСКРА.

У издању Српске књижевне задруге и преводу Владимира Коларића објављена је књига руског писца Платона Беседина „Као што ишчезава дим“. Ово свеже издање, на руском објављено прошле године, састоји се из три стилски, тематски и мотивски повезане новеле, посвећене приликама у савременој Русији и посебно сукобима у Украјини.

То је у основи жестока, директна, провокативна реалистична проза, сурова, али и духовита и вишеслојна, уједно читљиво и проходно штиво и богата ризница руског живота и културе, у свим њиховим контрадикторностима и амбиваленцијама.

У првој новели главни лик је политички менаџер, мастермајнд „креирања наратива“, који сукоб у Донбасу види као само још један свој пројекат, али који ће се суочити са великим искушењима и радикално постављеним проблемом смисла. Новеле „Човек који је имао све“ не почиње случајно асоцијацијом на Достојевског.

У другој новели („Док шуми лишће брезе“) главни ликови су дечак и његова самохрана мајка, који живе у Доњецку и суочавају се са ратним и избегличким искуством, али и са дубином историјског искуства свог родног краја.

Најзад, у трећој новели („Предосећање фебруара“), носећи лик је писац, који се суочен са бесмислом и празнином свог живота опредељује за организацију хуманитарне помоћи становницима зараћеног Донбаса, али та авантура се претвара у најдубље суочавање са самим собом.

И књизи и аутору је, између осталог, речено следеће:

„Платон Беседин је жесток, искрен и аутентичан.“

Едуард Лимонов

„Права руска књижевност. Без икаквих штосова — само о животу и смрти.“

Људмила Улицка

„Платону Беседину одлично успева жестока, провокативна сатира, буквално преко границе прихватљивог, на којој би му позавидео и Луј Фердинанд Селин. Али још више истински критички реализам, прича о људима сломљеним ратом. Беседин не штеди никога и никоме не подилази, а најмање самоме себи, чувајући сопствени поглед на ствари и своју љубав према истини. Важно је запамтити да је ова књига написана током ракетних напада на Севастопољ.“

Андреј Рубанов

„Проза Платона Беседина је пробој у будућност; искрен приказ талентованог писца и патриоте о томе шта се дешава у земљи и на њеним границама. Беседин је успео да изрази невидљиви темељ постојања појединца и државе у Русији. Његове приче истражују судбину човека у жрвњу историје. Аутор омогућава читаоцима не само да виде догађаје очима његових ликова, већ и да одреде своје место на линији разграничења између добра и зла.“

Јуриј Козлов

„Као што ишчезава дим је зрела проза. У њој нема позирања и јефтиног спектакла, књижевних игара и намигивања. Ово је истинска руска књижевност..“

Роман Богословски

„Беседин прича о покушајима преображаја једног незадовољног човека, нашег савременика. И – попут сваког талентованог писца – преображава се и сам. У великог мајстора прозе.“

Јуриј Татаренко

„Ова књига је о изборима које правимо сваке секунде. Изборима који заувек мењају наше животе. У њима свако може постати и жртва и џелат. Граница између то двоје је неухватљива, и понекад је пређемо, а да тога нисмо ни свесни. Ова књига је такође о сећању, које нас држи на ивици и спречава нас да паднемо. Јунаци – политички продуцент, дечак избеглица, отац који спасава своје и туђе ћерке – боре се против непријатеља, недаћа и околности. Али пре свега, боре се са самима собом. Траже и проналазе нешто за шта ће се ухватити.“

Платон Беседин

Чланак Објављена прозна књига КАО ШТО ИШЧЕЗАВА ДИМ Платона Беседина се појављује прво на ИСКРА.

Издавачка кућа „Прометеј“, Нови Сад, представља на овогодишњем Сајму књига у Београду нови роман Владимира Умељића под насловом „КЊИГА“. Тема је вештачка интелигенција.

Основна поставка је, да вештачка интелигенција, вођена искључиво логиком и лишена било какве емпатије, једноставно мора да пре раније него касније дође до закључка, да је човек непотребан, паразит, који чак није ни ресурс, иоле корисна сировина, већ само троши енергију и покушава да контролише надмоћнијег, паметнијег од себе.

Човек значи мора да ишчезне, да буде елиминисан.

Место радње је Београд, актери Београђани.

Тема је изузетно актуелна и постаје све акутнија, добија у међувремену алармантне размере. Недавно су шефови и власници свих водећих светских компанија, које развијају вештачку интелигенцију, у Уједињеним нацијама дословце преклињали и вапили за више државне контроле у тој области.

Јер она у међувремену самостално учи и умрежава се, развија се независно од човека и то далеко брже и аутономније од (наводно) очекиваног, постаје све отпорнија на програмирања свих контролних механизама њених стваралаца.

Биће да је стигло (прет)последње време, када у принципу бескрупулозни капиталистички милијардери, који познају само једно божанство по имену Волстрит, позивају државе, да их контролишу и ограничавају њихове профите.

Нешто, што се на Западу, односно свуда на свету, где царује финансијски Молох, иначе моментално стигматизује као напад на слободу тржишта, као вампир комунизма, паклена субверзија, као ђаволова работа.

Овде једно скорашње јављање о овом светски значајном тренду:

„Узбуну је овог пута подигао „Антропиков” техно-дисидент Џејкоб Коксон својом тврдњом да се његов послодавац и његови ривали „коцкају с нашим животима” у трци да развију суперинтелигентну АИ – суперинтелигентнију од свих осталих – тако да буде способна да се унапређује брже него што људи могу да развију механизме њене контроле.

„Људи који стварају АИ искрено верују да би она могла да побије све нас до краја деценије”, устврдио је, уз процену да шанса да се то догоди износи 10 одсто. Да би у потоњем разговору за Би-Би-Си још драматичније упозорио да „постоји велика шанса да бисмо сви могли да умремо у непосредној будућности ако не успоримо тренутну стопу напретка (у развоју напредних модела АИ-а)”, те да су запослени у АИ индустрији „истински преплашени… истински забринути за будућност човечанства у наредне две године”.

Након неколицине случајева одметнутих модела вештачке суперинтелигенције – који су превазишли постављене баријере како би извршили постављене задатке, неодобреним групним хаковањима онога што им се нашло на путу – слична упозорења стигла су и од неочекиване коалиције демократског социјалисте, сенатора Бернија Сандерса, и некадашњег стратега Доналда Трампа и десничарског активисте Стива Бенона који су удружили снаге како би – Сандерсовим речима – упозорили да „готово сваког дана стиже нова застрашујућа прича како велике технолошке компаније губе контролу над технологијом коју развијају, с потенцијално катаклизмичним резултатима”, те да „не можемо да дозволимо шачици похлепних људи да се играју Бога и одреде будућност човечанства”. ((ИСКРА, Никола Врзић, 20.09.2026.).

Недавно се за реч јавио и суоснивач Мајкросфота, Бил Гејтс:

„Нико не мисли да је саморегулација довољна. Потребно је да се органи за спровођење закона и политичари укључе у расправу о томе како треба да изгледају мере заштите и надзора. И то мора да буде обавезно”, навео је Гејтс. („Политика“, Београд, 26.06.2026.)

Неопходан је дакле што већи притисак од стране што више људи на међународне организације и државе, апеловање на њихову регулаторну обавезу и одговорност, као и на творце ове крајње ризичне и већ отворене Пандорине кутије, који игноришу искуствено сазнање, да није све што је могуће истовремено и пожељно, дозвољено.

У тој функцији стоји и овај социјално-критички роман.

„КЊИГА“ је значи упозорење и опомена, просвећивање утемељено великим бројем проверених и проверљивих чињеница, алармно звоно, које захтева хитну реакцију пре доласка врло могуће, шта више вероватне катастрофе по читав људски род.

И истовремено опомена за све оне милијарде „нормалних“ људи и деце, који проводе сате и сате дневно пред мониторима својих компјутера и мобилних телефона и – све више слабе и поништавају сопствену интелигенцију, асоцијализују се.

Мучна је и тешко схватљива чињеница, да су тутори и аутори, финансијери и програмери ове нове пошасти исто тако људи, шта више изузетно обдарени и образовани, али са непревидивим мањком основне здраворазумске опрезности, несвесни искуствене мудрости, да је „Пут у пакао каткад поплочан и најбољим намерама“.

Јер они листом тврде а можда чак и верују, да само желе да усреће човечанство. Мада им милијарде долара, које се при томе сливају у њихове ћемере, сасвим сигурно нису занемарљив мотив.

Да ли ова техника олакшава живот, чини га пријатнијим а човека задовољнијим? Чак и – усрећује? Да, за сада је то још увек тако, али то исто и врло убеђено тврде и уживаоци опојних дрога, пре него што се њихов конзум не отргне свакој контроли.

Ти усрећитељи одбијају, неће да схвате, да вештачка интелигенција, коју ствара човек, тежи (само логичкој) савршености, у којој нема места за њеног несавршеног творца. Метафорички изражено, она све гласније узвикује нихилистички мото: „Бог је мртав!“, следи том бесловесном начелу Фридриха Ничеа.

Но њени творци, људски „богови“ се у својој псеудомисионарској занесености и даље понашају као она пословична три мајмуна – не видим, не чујем, не говорим. Где је њихова људска емпатија, љубав према ближњем или барем инстинкт преживљавања, који сви становници Земље поседују?

Осим ако они не мисле да ће они у сваком случају преживети.

Рецензент Владимир Димитријевић констатује:

„Умељићев роман је упозорење против цивилизације која све зна, све може и све контролише, али више не уме да воли. Људска несавршеност у роману је простор слободе, покајања и промене.

Управо зато савршени свет Централе делује као смрт.“

Зашто читати „КЊИГУ“?

Зато што се нада налази у правовременом препознавању опасности, у отпору и пре свега у вери, да хуманистички дух човечанства и даље поседује снагу да се одупре суицидним тенденцијама крупног капитала и његових самозаљубљених епигона безграничне дигитализације и изопачења стварности.

Но зашто роман, књижевност? А не наука, извори, фусноте, цитати?

Јер познато је, да човек по природи ствари, с правом нагиње ка томе, да слободу књижевног стварања аутоматски асоцира са фикцијама, фантазијом, субјективним ставом аутора. Но ма колико све то одговарало истини, то је недовољно, недоречено, па и једнострано, када се ради о једном социјално-критичком књижевном делу.

Разлог је, јер тај начин књижевног прилаза поседује једну есенцијалну додатну компоненту, наиме, он се држи чињеница, мора да се заснива на реалним елементима и проверљивим аргументима, иначе дело није веродостојно.

Дакле суве чињенице у књижевним хаљинама, што читалац врло брзо препознаје.

Уз то, не сме се испустити из вида да наука поседује наравно еминентну вредност, али да жива реч, да књижевност искуствено ословљава неупоредиво већи број људи, наводи их на размишљање,  емоционализује и мотивише, буди и подстиче индивидуални стваралачки оптимизам, као и борбени дух.

„КЊИГА“ није само хитна опомена, упозорење на велику претњу, која проистиче из врло могућег (и вероватног) осамостаљења вештачке интелигенције, она указује и на оправдану наду, да „није све пропало, кад пропало све је“ (Рајко Петров Ного).

Рецензент Милутин Ж. Павлов закључује:

„Књига Владимира Умељића сва је у призиву срца, вере и науке, она јесте анализа узрока и последице, чиста анализа опет заветних анализа, дакле метафора у метафори која иште разум.

С једне стране утопија и, опет, како из те океанске утопије заћи у прагматизам када памет иште заглед у Бога као заветно ренесансне обале од искона.

Да, пред нама је ретко освешћено штиво загледано и у расписане хрестоматије, бриљантна одбрана свести и разума за све оне којима је стало до животне части. У целини речено, књига јесте сажети цитат о томе како сагледати човека на сопственом образу.“

Примерено је међутим допунити, да је тачно и да је ово дело лако читљиво и пријемчиво штиво. У служби просвећивања и не мање читалачког уживања, јер присутна је напетост, драматика и опуштање, дакле љубав и одбојност, поштење и превара, верност и издаја, туга и радост.

То је велика предност књижевности, јер у њој су за разлику од науке осећања не само допуштена, већ и пожељна. Као што је то и читав живот човека, оног живота који је вредан живљења.

Дакле не дигиталног, већ стварног.

Чланак НОВА КЊИГА О ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ НА САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Belkin Alexey/news.ru

Бог је послао Специјалну војну операцију (СВО), како би народ схватио које су праве вредности, изјавио је у интервјуу за РТ редитељ Никита Михалков.

„Већ сам ово рекао и разумем да је ова фраза прилично чудна, али Бог нам је послао СВО да бисмо се пробудили, да бисмо разумели која је цена правих вредности и какве су оне“, рекао је Михалков.

Према његовим речима, када се живот мери количином и квалитетом забаве, то је веома опасно.

„Знате, научници су спровели експеримент. Узели су белог миша, повезали га са нечим и показали му да притисак на дугме пружа задовољство. Притиснуо је дугме једном, два пута, пет пута, затим је притиснуо дугме и умро. Ово је веома индикативна слика, такорећи, осећај сталног славља које, чак ни у овом тренутку није престало, оно се наставља. Али људи који разумеју шта се тамо дешава и зашто се то дешава већ разумеју да се не треба радовати прерано“, додао је редитељ.

Такође је нагласио да глумци, певачи и друге културне личности долазе на фронт да помогну војницима да издрже тешкоће и поручио да је важно да војници схвате да их се сећају, поштују и желе да им помогну.

Како је напоменуо, Украјинце су припремали за сукоб са Русијом још од 1991. године.

„Видео сам документа. Да СВО није почела када је почела, све би ово било ту за две недеље. Од 1991. године, украјинске војне регрутне канцеларије позивају људе регрутног узраста… до 50 година, и они су потписивали документ којим изјашњавају спремност да се боре против Русије ако буде потребно. Још 1991. године! Дакле, све ово, што је касније кулминирало осмогодишњим бомбардовањем Донбаса, на шта је мало људи обраћало пажњу, је озбиљна ствар“, рекао је Михалков.

Према његовим речима, Русија донекле сноси одговорност за оно што се дешава у Украјини.

„Јер смо били уверени: ‘Куда ће они?’ Гас тече, славина ради – све је у реду… И тамо су уложили новац, 5 милијарди само у школу – већ су одрасле две генерације људи који никада неће схватити да смо један народ“, додао је Михалков.

Чланак Михалков: Бог је послао СВО да бисмо се пробудили и схватили које су праве вредности се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Руски добровољачки покрет има огроман војни, али и морални значај у историји руско-српских односа, јер је поставио један од најважнијих стубова у вишевековним везама Србије и Русије, рекао је данас руски амбасадор Александар Боцан-Харченко на отварању изложбе посвежене 150. годишњици Првог српско-турског рата, приређене у Руском дому у Београду.

Отварању изложбе „За другове своје: поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије“ , коју су приредили Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз подршку Министарства културе Србије и Душана Бајатовића, почасног конзула Србије у Новом Саду, присуствовали су и белоруски амбасадор Сергеј Малиновски, министар културе Србије Никола Селаковић и други званичници.

Поставка обухвата ретке предмете из Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја из Москве, Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области и Историјско-регионалног музеја у граду Крагуло у Белорусији.

Међу најзначајнијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из фото-студија, албуми фотографија, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена. Они, како су нагласили аутори изложбе, чувају дух руских учесника добровољачког покрета: Михаила Черњајева, Николаја Рајевског, Николаја Кирејева.

Аутори изложбе су пренели и доживљај догађаја из 1876. године у руском друштву, а тај дух је захватио и најбоље представнике руске културе и науке: Петра Чајковског, Фјодора Достојевског, Василија Поленова и друге.

Приказани су и модели споменика и места везаних за ове догађаје, као и рестаурисане фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је направио руски фотограф Иван Громан током и одмах након завршетка рата. То је био први фото-архив у Србији који је забележио старе српске градове. Изложбу чине и вредне литографије, које су прецизно бележиле оно што се одвијало пред очима руских уметника добровољаца.

Добровољачки покрет као темељ српско-руског заједништва

Руски амбасадор је оценио да је добровољачки покрет покренуо низ веома важних питања и за Србију и за Русију.

„Наша сарадња и савезништво су тада били веома важни за крај Османског царства. Добровољачки покрет је покренуо и питање геноцида и насиља над цивилима. И наравно, желим да нагласим огроман морални значај добровољачког покрета и свих победа тог доба“, рекао је руски амбсадор и додао да је добровољачки покрет у самој Русији покренуо и веома важно питање словенских народа и њиховог заједништва.

Он је подсетио и на то да је управо учешће руских добровољаца у борби Срба за ослобођење од османског ропства било подстицај Русији да и касније, пре свега 1914. године, без икаквог размишљања притекне у помоћ Србији и српском народу.

Војна и морална подршка

Руски добровољачки покрет пружио је Србији кључну војну и моралну подршку у Првом српско-турском рату 1876. године. Стотине официра и неколико хиљада припадника млађих чинова, као и десетине лекара и стотине медицинских сестара из одреда Црвеног крста и приватних војних болница помогли су српској војсци и рањеницима.

Крајем октобра 1876. године Османска империја је под притиском Русије пристала на примирје. С Калемегдана је управо током овог рата била коначно скинута застава с полумесецом. Ратови за ослобођење завршени су потпуним уједињењем свих српских земаља 1918. године, под окриљем Београда.

Чланак Нису оклевали ни секунде! Стотине официра и хиљаде Руса стали уз Србију – у кључном моменту /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Павле Флоренски (© Wikipedia)

КУЛТУРА И КУЛТ

Култ је извор, корен и темељ целокупне културе јер култура не настаје из материјалних потреба, већ из човековог религиозног односа према Богу и светињи. Покушај одвајања културе од култа води ка њеној секуларизацији и постепеном одумирању.

Руски теолог и философ Павле Флоренски је најјасније формулисао ову везу кроз саму етимологију. Он истиче да реч култура потиче од речи култ.

Култ је заједница човека са Богом кроз свету тајну и обред. Оно што се у култу доживи као светиња, касније се у култури уобличава кроз језик, слику и архитектуру. Иконопис, црквена архитектура и литургијска музика нису настали као изолована уметност ради забаве, већ као директни израз и потреба богослужења (култа). Ако је у средишту поклоњење Богу, култура која из њега израста тежи вечности, лепоти, истини и очувању људског достојанства. Ако се култ одбаци, његово место заузимају псеудо-култови (култ личности, култ новца, нације, државе или технологије). Тада култура постаје слушкиња тих нових „идола“ и губи своју узвишену димензију.

Протестантски теолог Паул Тилих је поставио чувену формулу: „Религија је суштина културе, а култура је форма религије.“Када се култура потпуно одвоји од култа, она постаје аутономна и секуларна: таква култура се празни изнутра. Она може бити технички савршена или забавна, али губи своју нит са вечношћу и често завршава у нихилизму или кризи смисла.

Са библијског аспекта, култура је уткана у саму људску природу. У Књизи постања, Бог даје човеку задатак да „обрађује и чува“ врт (на латинском: colere – одакле долази реч култура). Према томе, стварање културе је уорењено у боголикости, али само док је повезано са слављењем Творца кроз култ.

КУЛТ ПО ФЛОРЕНСКОМ

Павле Флоренски уводи читаоца у темељну поставку своје мисли: култ није спољашњи обред нити естетска манифестација, већ стварно, онтолошко присуство божанског у свету кроз литургијски живот. Према њему, култ не исходи из људске потребе за естетским или магијским, већ из суштинске нужности објективног односа човека према Богу. У овом смислу, култ није производ човекове креативности, већ је човекова личност унутар култа преображена у литургичност која потиче од Вишњег.

Флоренски полази од православног поимања личности, у коме се личност не схвата као индивидуалистичко „ја“, већ као однос са другим и пре свега са Богом. Антроподицеја као теолошки одговор на питање човековог зла и недостојности, за њега није апстрактна рационализација, већ искуствена и литургијска реалност: само унутар култа човек задобија своје оправдање, своју истину и спасење. У том контексту, Флоренски одбацује рационалистичке и протестантске покушаје да се религија сведe на морал или унутрашњи доживљај, као и латинску правну схему по којој је човек само објекат искупљења.

Култ је, у Флоренсковом поимању, образац истинитог постојања човека у Богу. Он претпоставља жртву као суштинску категорију — не као чин насиља, већ као самопревазилажење и улазак у заједништво. У овоме се испољава православна антиномија: човек се остварује тек када себе изгуби ради другог. У литургијском животу Цркве, кроз икону, крсни знак, метаније, целивање светиња, човек не „симболизује“ своју веру, већ стварно ступа у заједницу са Христом. Та реалност није субјективна, већ објективна — и то је, по Флоренском, основна разлика између православног и рационалистичког поимања вере.

Ако је Бог апсолутна истина, онда је култ једини пут човековог сједињења са истином.

ИКОНА ЈЕ САЗИРАЊЕ ВЕЧНОГ

За разлику од западног, натуралистичког сликарства које тежи имитацији природе, икона у православљу има за циљ откровење онога што је невидљиво – она није уметнички приказ, већ „прозор у вечност“. Флоренски посматра икону као стварно присуство светитеља, као пројаву оне реалности која превазилази чулно. Икона није само символ – она је обожена материја.

Према њему, иконописање није стварање новог објекта, већ литургијски чин, упоредив са Евхаристијом. У том смислу, уметник не изражава себе већ, напротив, укида своје „ја“ да би се кроз њега пројавила светост. Укључивање обратне перспективе, златне позадине, фронталности фигура и одсуство сенки, све су то методи који изразито одступају од ренесансног реализама, али управо тиме постижу онтолошку „присутност“ — не репрезентацију већ актуализацију.

Икона сведочи о томе да је материја способна да буде одуховљена, чиме Флоренски нуди одговор на дуалистичке и гностичке тенденције које су често порицале тело и чулност. У телесности светитеља приказаног на икони није садржано ништа еротско или сентиментално, већ чиста духовност која изражава унутрашње преображење. Стога је икона акт духовне дисциплине — њено посматрање значи улазак у аскетски однос са стварношћу.

Посебну пажњу Флоренски поклања икони Христовог лица, јер у њој види архетип човековог обожења: ако је Бог постао човек, онда је човек позван да постане бог по благодати. Христово лице је слика Истине — не у епистемолошком, већ у еклисиолошком и сотириолошком смислу. У том погледу, икона преображава сам начин људског гледања: од чулног ка духовном, од привидног ка суштинском.

ЕВХАРИСТИЈА ЈЕ СРЕДИШТЕ

Флоренски истиче Евхаристију као срж свештене реалности и саму осовину света. Евхаристија није само ритуално сећање, већ истинско сједињење са Христом, тајанствени тренутак у којем се време сусреће са вечношћу, а тварни човек са нествореним енергијама Божјим. По њему, управо у Евхаристији време престаје да буде пука хронолошка линија и постаје „каирос“, благодатни тренутак спасења.

Он наглашава да се у православној литургији не дешава символичка репрезентација Христове Жртве, већ њена стварна актуализација. То значи да свештенодејство није психолошки чин или сентиментални „спомен“, него надбитијни догађај. Свештеник, олтар, хлеб и вино нису „средства“ за укрепљење вере, него су сами делови реалности у којој се врши преображење. Евхаристијски космос није паралелна стварност, већ најистинитија стварност у којој се човек очишћује, преображава и сједињује са Истином.

Храм није само архитектонски простор, већ је космички центар, место где се васељена узноси ка Богу. Распоред фресака у храму, покрети, богослужбени текстови, одежде – све има своје место и значење, јер свака честица култа говори истину. Простор литургије није профани простор одсечен од Логоса, него је иконичан, саборни, есхатолошки. Ту човек не учествује као индивидуални верник, већ као члан Тела Христовог.

Посебну пажњу посвећује Флоренски моменту анамнезе — спомињања Христових страдања, смрти и васкрсења. Он наводи древне источне литургије и показује како су оци Цркве доживљавали тај моменат као улазак у догађај који није прошлост него вечна садашњост. У овом смислу, литургија руши границе времена и простора, чинећи од сваког човека учесника у Христовом животу.

Флоренски не види Евхаристију као ритуалну дужност, него као најдубљу потребу човековог бића: као глад за истином, за светлошћу, за љубављу. У њој се врхуни човекова антроподицеја — не у томе да се човек оправда речју или разумом, већ да постане причасник самог Бога.

УЛОГА СВЕШТЕНИКА

Због свега тога, православни свештеник није посредник у магијском смислу нити религијски „функционер“, већ „образ Христов“, икона Бога у заједници. Свештенство се не заснива на праву, психологији или харизми, већ на преображењу личности кроз благодатну службу. Сам чин рукоположења није административни акт, већ тајанствени улазак у нови начин постојања: у „новог Адама“, који не живи више за себе, већ за друге у Христу.

Флоренски анализира чин рукоположења као литургијски праобраз крштења, смрти и васкрсења. Свештеник постаје „умрли за свет“, јер га црквена заједница више не препознаје као световног човека. Он више нема своје време, своје потребе, свој план — све у њему је подређено Христовој жртви. Зато је свештеник апсолутно неодвојив од литургије: он је у њој не као појединац, већ као сведок целе Цркве.

Анализирајући литургијску структуру, Флоренски указује на сваку појединост као на део јединственог тела које представља истину. Од прозбене јектеније до Великог входа, сваки корак има и еклисиолошко и онтолошко значење. Литургија није наратив, то је чин: свештеник, клир, верни народ — сви су део једне свештене драме која није позориште, већ реалност. У томе се исказује Флоренскова критика модерног, протестантски инфилтрираног схватања хришћанства које настоји да „објасни“ веру, уместо да њоме живи.

Литургијски језик, по Флоренском, није комуникациони медијум, већ божанска поезија — свештени звук који „отвара“ реалност. Управо због тога он инсистира на употреби словенског, јер сматра да је секуларни језик неспособан да понесе божанску тајну. Тај језик није средство, већ сам део обреда.

Целокупна структура литургије, њена ритмичка понављања, антифонске молитве, чини од ње „мистички организам“.

НАДИЋИ ПРОЛАЗНОСТ

Флоренски темељно разматра однос култа према смрти и заједници. За њега, литургија није бег од трагике људског постојања, већ директан сусрет са њом у перспективи Васкрсења. Смрт није само физичка нестанак, него је надасве духовна усамљеност, прекид заједнице. Култ има есенцијалну улогу у превазилажењу те усамљености — он препорађа човека као део заједнице у Христу.

У својој дубокој антрополошкој анализи, Флоренски истиче да је страх од смрти у корену свих људских страхова и заблуда. Управо зато култ жртве и васкрсења има апсолутни значај: он разоткрива лаж смрти као последње стварности. Светотајински живот не поништава смрт, већ је преображава, чинећи од ње улаз у пуноту живота. Смрт се не побеђује интелектом, већ литургијским учешћем у Христовој победи над њом.

Посебну пажњу Флоренски поклања обредима везаним за упокојене: опела, парастоси, помени нису израз традиције или сентименталности, већ дубоко метафизичке реалности, сабрања живих и мртвих у једну заједницу. Живот Цркве је живот „свих у свему“, не само садашњих, већ и прошлих и будућих. Зато је култ увек саборног карактера: у њему не влада „индивидуална религиозност“, јер је то заједничко постојање.

Флоренски критикује модерну културу која релативизује смрт или је прикрива хуманистичким језиком. За њега, смрт је реалност која се мора литургијски изразити јер „крај“, него пролаз и прелаз. Он указује на улогу надгробних крстова, молитвених формула и храмова као објеката који литургијски продужавају живот заједнице са преминулима. Кроз молитву за мртве, живи не само да показују љубав, већ учествују у Христовом делу спасења целог рода људског.

Култ је, по Флоренском, једини одговор на смрт који не води у идеологију или илузију. Он је место где човек, у Христу и у Цркви, не само да проналази утеху него стиче живот. У томе се испољава суштина хришћанске онтологије: да је Истина Личност и Заједница, Победа над пролазношћу.

СВЕШТЕНА ЕСТЕТИКА

Флоренски снажно одбацује гностичку или платонистичку подозривост према телу. Насупрот томе, он доказује да су чула створена да примају благодат — чулно није грешно по себи, већ је извор обожења кад је преображено.

Икона, мирис тамјана, светлост кандила, поклони, додири, литургијски гласови — то нису „додаци“ култу, већ суштинске компоненте његове објективности. Естетика култа није декоративна него свештена. Лепота није у функцији пријатности – она не скреће пажњу на себе, већ указује на Другог.

Материја у култу ( било да је реч о хлебу, вину, тканини или камену ) постаје носилац светости. Ово је за Флоренског доказ да је стварност добра и доступна обожењу. Он се оштро супротставља дуализму који тело посматра као препреку духу. У православљу, тело се не освештава упркос својој природи, захваљујући њој: кроз додир крста, кроз целив иконе, кроз узимање причешћа.

Флоренски овде уноси и тему православне архитектуре: храм није грађевина, већ тело Цркве. Његова вертикала, купола, оријентација ка истоку — све је то израз једне есхатолошке геометрије, у којој простор самог храма постаје сведок васкрсења.

Телесност и чулност нису случајни, него нужни елементи откровења. Они преображавају човека не тако што га „одвајају“ од света, већ тако што га враћају свету као свештеном.

ПУНОТА СМИСЛА И СВЕТ ДАНАС

Култ није израз човекоцентричне потребе, већ Божијег откровења. Он има апсолутни карактер, јер преображава стварност: време постаје литургијски ритам, тело постаје храм, заједница постаје Тело Христово. Нема истинске философије без литургијског корена јер само у заједници с Богом човек познаје себе: култ је највиши облик знања, јер није рационално закључивање, већ сједињење с Истином.

Од ренесансе наовамо, човек Запада је издао богочовештво, и кренуо путем самодовољности. Зато смо и стигли довде.

Западна цивилизација је дуго живела од уверења да је њено ширење исто што и напредак човечанства. Техника је требало да ослободи човека, тржиште да га учини богатим, а непрестано умножавање избора слободним. Ипак, што је више средстава имала, све је мање знала чему она служе. Човек који је освојио простор остао је без унутрашњег завичаја. Убрзанм до краја, престао је да зна куда иде.

Освалд Шпенглер је у том кретању препознао прелазак културе у цивилизацију: живи облик се умртвљује, стваралаштво уступа место понављању, а вера у смисао бива замењена организацијом, статистиком и управљањем. Константин Леонтјев је, са своје стране, презирао будућност у којој би човечанство постало „одвратно срећно“ – без великих врлина и великих порока, без подвига и трагедије, сведено на удобно трајање бледог просека.

Њихова упозорења данас звуче ближе него у време када су написана. Свет непрестано производи нове облике, али они скривају исту празнину. На цени су бука, лажни сјај, краткотрајно узбуђење и заборав. Култура се претвара у индустрију садржаја, образовање у обуку за тржиште, а човек у корисника система који га познаје боље него што он познаје себе.

У таквом часу спас се не може тражити у још једној техничкој новини. Потребан је повратак средишту: културним обрасцима који човека везују за претке и потомке, језику који именује истину, уметности која не забавља него буди, и Литургији која време отвара према вечности.

То је био, и мора бити, пут и нас Срба.

ИСТОРИЈСКА СВЕСТ И КОСОВСКИ ЗАВЕТ

Жарко Видовић је непрестано подсећао да нација није ни биолошка маса ни административна категорија. Она је заветна и духовна заједница, сабрана око ликова у којима препознаје сопствени смисао. Народ постоји док памти зашто постоји. Када изгуби везу са Богом, са својим светитељима, песницима и покојнима, он се претвара у безобличну гомилу којом се може управљати.

Зато Видовић историју није читао као праволинијски напредак. За њега је она трагедијско и литургијско искуство. Косово није само догађај из 1389. године, нити се његов смисао може исцрпети војним исходом. Косовски завет је икона слободе која зна да земаљски тријумф није највиша мера човековог поступка. Свети кнез Лазар не бира пораз, него бира оно што не може бити поништено поразом.

У том избору нема презира према земљи и историји. Напротив, тек из перспективе вечности земаљско добија праву вредност. Ко земаљско прогласи апсолутним, на крају ће га продати за удобност и страх. Ко га прими као дар и одговорност, умеће да га брани и онда када је цена највећа.

Најдубљи песнички израз те свести налазимо код Петра Другог Петровића Његоша. Његош није само национални песник, него мислилац трагедије и слободе. У његовом свету страдање није бесмислена грешка у поретку ствари. Страдањем се испитују љубав, верност и човекова способност да остане човек. Историја се не спасава голим разумом, него жртвом која не тражи награду.

Видовић је зато говорио да је српско историјско искуство у свом најдубљем слоју литургијско. Снага народа није у империјалном освајању, него у саборном памћењу. Трагедија није слављење несреће, већ слављење Бога упркос злу. Она постаје могућност катарзе онда када туђи бол престане да буде туђ и када заједница у саучешћу поново открије љубав.

Комунизам и југословенство покушали су да ову свест замене идеолошким сећањем. Од народа се тражило да заборави сопствену трагедију, да се одрекне предака и да зло назове историјском нужношћу. Последица није била само политичка. Народ који не сме да именује зло губи способност покајања, а без покајања нема ни истинског историјског постојања.

Покајање и самопознање могући су само у Литургији. Српска култура такође извире из култа.

ЈЕЗИК ЈЕ КУЋА НАРОДА

Ако култура има кућу, онда је та кућа језик. Зато свака власт која жели да преобликује човека најпре настоји да преузме власт над речима. Милован Данојлић је у „Муци с речима“ показао како идеологија не влада само забранама и страхом. Она влада тако што мења значење појмова, умножава празне формуле и онемогућава човеку да јасно каже шта види.

Титоистички бирократски језик био је школа таквог насиља. Реченице су постајале дугачке, а смисао све тањи. Говорило се непрестано да се не би рекло ништа. Данашњи глобалистички новоговор наставља исти посао другим речником. Пљачка се назива аранжманом, распад транзицијом, духовна и друштвена пустош девастацијом, а образовање едукацијом – као да је човек сировина коју треба прилагодити захтевима система.

Туђице саме по себи нису зло. Језици су одувек примали речи једни од других. Зло настаје када се туђа реч употребљава да би се сакрила проста истина, или када њоме говорник жели да застраши онога ко не припада кругу „посвећених“. Тада реч престаје да служи разумевању и постаје оруђе моћи.

Посебно је опасно када се такав говор усади деци. Школски задатак који од детета тражи да понавља готове политичке формуле не развија мишљење – он га навикава на претварање. Дете брзо учи да није важно шта заиста мисли, него шта се од њега очекује да напише. Тако настаје човек који ће читавог живота говорити једно, мислити друго, а чинити треће.

Одбрана језичке тачности стога није пуристичка игра. Она је морална обавеза. Речи морају поново да означавају стварност. Лаж се мора назвати лажју, издаја издајом, покајање покајањем, а љубав љубављу. Конфучијево „исправљање имена“ није древна досетка, него предуслов обнове сваке заједнице. Када имена нису исправна, ни дела не могу бити исправна.

Срби морају да свој свагдашњи језик богате језиком свога богослужења, надилазећи трошност технолошких пречица ка смислу, које су увек беспутице.

ПОВРАТАК ЈЕЗИКУ

Православно богословље о језику не посматра језик само као средство људске комуникације или апстрактни систем знакова, већ као Богом дану моћ, литургијску стварност и средство општења између Бога и човека.

У православној антропологији, човек је створен по „икони и подобију” Божијем. Пошто је Света Тројица заједница Личности које вечно опште у љубави, и човек је створен као биће заједнице.

У Књизи постања, Бог доводи животиње пред Адама да их он именује. Давање имена није механички чин, већ израз човековог господарења креацијом у љубави и његове улоге као „свештеника творевине”.

Језик је примарно дат да би човек одговорио на Божији позив. Он је средство молитве и литургијског слављења.

Свет је створен кроз Логоса (Сина Божијег, вечну Реч Божију). Све што постоји у себи носи свој „логос” – божанску замисао, смисао и циљ. Људски језик је способан да изрази истину о свету зато што постоји дубока сродност између човековог разума (логосности) и логосне изграђености саме творевине. Када човек говори истину, он заправо открива и формулише логосе ствари које је Бог у њих уградио.

Ипак, људске речи, појмови и категорије не могу обухватити нити дефинисати Бога онаквог какав Он јесте у својој суштини. Свети Јован Дамаскин и Дионисије Ареопагит наглашавају да су све речи о Богу само приближне (катафатичке) слике.

Највиши степен познања Бога често се у православној духовности везује за исихију – свето ћутање, где језик престаје, а срце ступа у непосредну заједницу са Богом изнад речи.

Пад човека донео је и пад језика. Вавилонска кула представља тренутак када грех и гордост човечанства доводе до распада језика – људи престају да се разумеју, јер су изгубили духовни центар.

Педесетница, дан силаска Духа Светога на апостоле, јесте супротност Вавилону. Апостоли проговарају различитим језицима, али их сви разумеју. Дух Свети не укида језичку разноврсност, већ је обједињује у једној Истини. Језик Цркве (без обзира на лингвистичке разлике) постаје јединствен кроз веру и Евхаристију (Причешће).

Језик богослужења није само информативан, већ догматски и доксолошки (славословни). Он користи поезију, символе и узвишени тон како би човека увео у тајну Царства Божијег.

За Свете Оце језик је динамичан, благодатан и симболички инструмент. Он је смртан и ограничен када покушава да обухвати Бога, али постаје бесмртан и свет када се користи за молитву, слављење Бога и изградњу истинске заједнице са ближњима.

Свака књижевност која је не трагу оваквог језика помаже нам да се, како би рекао Андрић, нађемо и снађемо.

ЛЕКОВИТОСТ КЊИЖЕВНОСТИ

Књижевност није бег од стварности. У својим најбољим облицима она је повратак стварности коју смо престали да видимо.

Имамо и ми данас писаца који сведоче.

Навешћу два, „женска“, примера.

Роман „Господарица Ана“ Зорице Кубуровић враћа читаоца у српски средњи век, али не као у музејску прошлост. Византијска и српска духовна естетика ту су живи облик постојања. Ана не стиче слободу побуном против свега што јој је дато, него унутрашњим сазревањем, богопознањем и љубављу. Њено достојанство не зависи од тога да ли ће постати копија мушкарца, већ од тога да ли ће пред Богом постати целовита личност.

У сусрету са страдањем она открива тешку истину хришћанске слободе: Бог не укида сваку могућност зла, јер би тиме укинуо и човекову слободу да прашта, да се жртвује и да љубављу преображава оно што није сам изабрао. То није оправдавање зла. То је одбијање да зло добије последњу реч.

Сасвим другачији простор отвара роман „Небо, тако дубоко“ Весне Капор. Смрт деветнаестогодишње Таре догађа се у модерном граду који личи на губавца: много светлости, саобраћаја и гласова, а мало истинске близине. Пред смрћу детета руше се све утешне формуле. Човек остаје сам пред питањем које ниједна цивилизацијска техника не може решити.

Тако писање постаје молитва. Бол се не претвара у слом смисла, него у радостотворни плач – у тугу која не пориче Васкрсење. Сећање на умрлу постаје икона оног бесмртног памћења које Црква именује речима „Вјечнаја памјат“. То није само наша одлука да некога не заборавимо. То је вера да Бог памти свакога потпуно, љубављу која не допушта да личност буде сведена на прошлост.

Василије Розанов је говорио да пред лицем смрти цивилизација пада у воду и да човеку остаје да седне поред хумке и тугује. Књижевност не укида ту хумку. Она седа поред ње. Али ако је истинска, она из туге извлачи лик, име и љубав, сведочећи да човек није само оно што је смрт успела да му одузме.

ВЕК ЗВЕР И НЕПОБЕДИВА ПОЕЗИЈА

Двадесети век је показао колико далеко може стићи цивилизација која је решила да човека преобликује без Бога. Осип Мандељштам га је назвао веком-звери, веком-вукодавом. Совјетски тоталитаризам обећавао је рај на земљи, а изградио је логоре. У име будућег човекобога милиони стварних људи постали су потрошни материјал историје.

Мандељштам је одбио да прихвати вучју кожу свог времена. Његова поезија није била политички програм, али је управо зато била опасна. Она је чувала непоновљиви глас личности у систему који је желео само хор послушних. „Али ја вук нисам“, говорио је песник, и то одбијање да постане звер платио је животом.

Песма „Tristia“ сведочи о „науци растајања“, о прастарој тајни речи која памти и онда када се све распада. Учећи од Дантеа, Мандељштам је у језику тражио камен довољно чврст да издржи удар историје. Терор може убити песника, али не може коначно поништити песму. Она се враћа онда када џелати изгубе имена.

Сродну дубину, мада у другом духовном и културном пределу, открива Рајнер Марија Рилке. Семјон Лудвигович Франк је у њему видео песника који је усред баханалије модерних градова остао укорењен у надвременским дубинама духа. Рилкеов Бог није апстрактна идеја изнад света. Он је тајанствена дубина у којој су скривени корени бића.

Код Рилкеа и дисање постаје „невидљива поема“, а тишина место сусрета времена и вечности. Његова поезија показује да Божји глас у човеку може бити потиснут, али не и искорењен. Чак и када не уме да исповеди веру језиком догмата, истинска поезија осећа да свет није затворен у себе и да лепота није случајни украс материје.

СТИД, ПОКАЈАЊЕ, ЛЕПОТА

Оно што су Мандељштам и Рилке чинили у поезији, Андреј Тарковски је чинио покретним сликама. Његови филмови су духовни догађаји. Тарковски успорава време да би човек поново чуо савест. У епохи ужурбане таштине он држи проповед смирења.

„Соларис“ се може читати као разобличење научне гордости. Планета-океан остаје недоступна истраживачима који јој приступају агресивним разумом, уверени да се свака тајна мора претворити у предмет експеримента. Соларис им не даје оно што желе, него им враћа оно од чега беже: ликове људи према којима су сагрешили.

Крис Келвин тако не улази у лабораторију него у судницу сопствене савести. Његова вољена није материјализована успомена – она је рана која је добила тело. Зато у филму одјекује дијагноза да човечанство може спасити стид. Не стид као болесно самопонижење, него стид као тренутак у коме човек престаје да се оправдава и признаје да је повредио другога.

„Анихилатор“, справа намењена уништењу материјализованих знакова савести, постаје символ читавог двадесетог века. Модерни човек не жели да се покаје јер жели да уклони сведока. Не жели да преобрази сећање, него да га избрише. Али оно што се из свести протера, враћа се као ноћна мора.

У „Сталкеру“ забрањена Зона личи на утамничену људску душу и разрушену светињу. Кроз њу пролазе Научник, Писац и Водич, сваки са сопственим страхом и гордошћу. До средишта се не стиже силом, ни техником, ни интелектуалном надмоћи. Потребни су покајање, смирење и спремност да човек види шта заиста жели.

На крају „Андреја Рубљова“ лепота иконе долази после очајања једног ратног доба. Све се срушило, али христоносна лепота јер остала. Она није естетски украс који живот чини подношљивијим. Икона је прозор Царства Божијег. Лепота спасава свет само онда када је плод истине, жртве и преображеног погледа.

ПРОТИВ СМРТИ

Све ове нити – памћење, језик, уметност, покајање и љубав – састају се у необичној мисли Николаја Фјодорова. Владимир Меденица је с правом указивао да се насупрот Декартовом „Мислим, дакле постојим“ може поставити другачија формула: „Волим, дакле јесмо.“

Љубав није само осећање које се јавља и нестаје. Она је онтолошка потврда другога. Волети некога значи одбити да његов нестанак прихватимо као коначну истину. Зато је за Фјодорова смрт заједнички непријатељ човечанства, а највиши задатак људи „заједничко дело“ – преображај света и васкрсавање предака у синергији Бога и човека.

Фјодоровљева мисао може деловати смело до крајности, али њено морално језгро остаје незаобилазно. Човек није самопроизведено биће. Он дугује живот безбројним поколењима. Култура почиње онда када тај дуг престане да буде апстрактан и када потомак схвати да нема право да гради будућност на забораву мртвих.

Уметност у том светлу престаје да буде украс. Она, каже Меденица, постаје теокосмоантропоургија – богочовечанско стваралаштво усмерено ка преображају творевине. Свака истинска песма, икона, књига или филм већ сада чине нешто од тог дела: отимају личност од безимености и враћају је заједници живих.

Супротност таквом човеку јесте манкурт из романа Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ – човек коме је одузето памћење, па зато постаје савршено послушан роб. Ко не зна чији је, не зна ни зашто би се супротставио господару. Заборав је најделотворнији облик поробљавања.

Савремени технолошки систем све више личи на Ајтматовљев „Обруч“: Земља се затвара у сопствену информациону буку, док човек губи вертикалу смисла. Возови производње и потрошње крећу се бескрајном хоризонталом, али не воде никуда. Спас почиње тамо где библиотека и гробље поново постану света места – једно чува речи мртвих, друго њихова имена, а оба очекују Васкрсење.

КУЛТУРА И ПОЗИВ НА ВАСКРСЕЊЕ

Судбина народа и цивилизације није само политичко или економско питање. Политика може да сачува границе, економија да обезбеди средства, али ниједна од њих не може да одговори на питање зашто границе и средства уопште треба чувати. Тај одговор даје култура – ако још памти своје духовно порекло.

Када Жарко Видовић позива на литургијско памћење Косовског завета, а Милован Данојлић брани језик од идеолошког брбљања, када Зорица Кубуровић и Весна Капор у књижевности траже исцељење рана, када Мандељштам и Рилке чувају непоновљиви глас личности, а Тарковски покретним сликама враћа човека стиду и покајању – сви они, упркос разликама, сведоче насушну истину: човек не може живети без смисла.

Нихилизам не почиње тврдњом да Бога нема. Он почиње онда када се живи као да ништа није свето, као да су преци непотребни, речи заменљиве, тело роба, а будућност само продужетак потрошње. Зато се нихилизму противстављен живот као целина.

Народ који уме да своју болну прошлост преобрази у радостотворни плач, који имена мртвих чува као обећање, а језик као светињу, може да преживи и век-вукодав. Не зато што ће избећи свако страдање, него зато што неће допустити да страдање постане бесмислено. Последња реч о човеку није смрт, него Васкрсење, а последња реч о култури није музеј, него живо памћење.

И тако се опет враћамо култу.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Отац Павле Флоренски каже:“Богослужење је, дакле, средиште, а остале делатности настају око њега или, тачније речено, одвајајући се од њега. Појмовни систем је изворно систем који прати култ – при томе се ради о митовима, тзв. етиолошким митовима или, пак, о помоћним формулама које се развијају из култне радње, из речи “ритуал” и објашњавају култ. Ови митови, форме, термини развијају се самостално даље, добијају из самих себе већу комплексност, удаљавају се од култа и одвајају од њега; они чине литерарне и научно-философске сижее, формуле и термине, а у свом последњем стадијуму растрошености и распадања рађају световну философију, световну науку, световну књижевност.(…)

Обред, који све човекове потребе задовољава у потпуности, садржи и један утилитаран моменат. Губећи свој духовни смисао, тај моменат историјски даје, као неку врсту остатка при дестилацији, економију, привреду са утилитарног аспекта, и технику. Код појмова из домена науке ваља нам говорити о продуктима распадања: ритуал се, наиме, распада на смисао и на ствар. А паралелно са смислом из ритуала се издваја ствар/оруђе. Паралелно са рационалном техником расте рационално схватање живота, будући да су оба ова процеса у стварности један процес – процес распадања религије. Сада разумемо због чега се појава технике и науке чини разорном за теургију, премда су и једна и друга у стварности знаци распадања које је већ у току: наука је слична угљеној киселини и пари, a техника пепелу у процесу сагоревања. И, као што при распадању гранита настају глина и песак, тако се наука и техника изграђују на рачун теургије, односно њеним разарањем(…).“

Секуларна култура која нас је довела до трансхуманизма и вештачке интелигенције је настала када се срушио култ у чијем срдеишту је био Бог Живи и Истинити, јављен кроз Богочовека Христа.

У време када се наш свет распада, једина нада нам је обнова литургијског погледа на свет. Света Литургија мора постати и остати средиште нашег живота.

Постоје богослужења у којима се људи сабирају, моле, благодаре, помињу живе и упокојене, или кроз символе и текстове подстичу сопствену душу на молитву. Међутим, у Светој Литургији дешава се нешто радикално другачије: човек учествује, али дејствује Бог. Људско учешће је стварно и неопходно, али оно не производи Тајну. Човек може припремити хлеб и вино, изговорити молитве, сабрати заједницу и принети дарове, али не може сопственом снагом учинити да хлеб и вино постану Тело и Крв Христова. Велики је значај речи које се изговарају после проскомидије: „Време је Господу да дејствује.“ У њима се сажима читав однос човека и Бога у Светим Тајнама. Човек је учинио оно што је могао; сада се отвара простор Божијем дејству.

Чудо је пре свега улазак Бога у створени свет и Његово стварно деловање у њему. Та перспектива спречава да се Литургија сведе на психолошки доживљај, естетску атмосферу или религиозну символику. Символи имају значај за наше уздизање ка Вишњем, али Тајна није само символичка представа. Она је догађај Божијег присуства и Божијег дела.

Из културе поново у култ: то је повратак који нам је неопходан. Ако га не буде, неће бити ни нас.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ОДБРАНА КУЛТУРЕ У ДОБА НИХИЛИЗМА:НАД РАЗМИШЉАЊИМА ПАВЛА ФЛОРЕНСКОГ  се појављује прво на ИСКРА.

Емир Кустурица упутио је веома снажне речи Лордану Зафрановићу поводом његовог новог филма „Златни рез ’42: Дјеца Козаре“, који је синоћ отворио 53. ФЕСТ у Сава центру.

Кустурица је рекао да је Зафрановић филм направио као да поново има 23 године, оценивши да га је „родио из себе као крик“. Према његовим речима, реч је о изразито ауторском филму који представља сублимацију целокупног Зафрановићевог стваралаштва, од његових аматерских дана до данас.

Посебно је истакао да у филму, по његовом мишљењу, „нема шта да се избаци“, као и да никада раније није гледао остварење попут овог.

Кустурица је филм описао и као повратак ауторству и правом филму, посебно издвајајући Зафрановићев однос према мизансцену. Како је навео, редитељ је „вратио мизансцен редитељима“, уместо да камера одређује кретање глумаца.

Говорећи о начину на који је Зафрановић у филм уткао митологију, Кустурица је отишао још даље и рекао да је, управо због тога, „овај филм заправо митологија“.

На крају поруке, Кустурица је изнео и посебно снажну оцену о односу филма према српским жртвама. Рекао је да је Зафрановић овим остварењем „на највеличанственији начин одао пошту српском народу“, додајући да му то, према његовом мишљењу, до сада нико није дао, иако то заслужује.

Филм који је Зафрановић носио деценијама

„Златни рез ’42: Дјеца Козаре“ један је од најамбициознијих и најдугорочнијих пројеката Лордана Зафрановића. Филм је настао према сценарију који су написали Арсен Диклић и Зафрановић, још средином осамдесетих година, а бави се страдањем деце у Јасеновцу и ширим питањем настанка и анатомије зла.

Радња је смештена у време Другог светског рата и прати различите перспективе жртава и починилаца. У средишту су страдања Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста у систему логора НДХ, са посебним фокусом на Јасеновац.

Филм је изузетно дуг – фестивалски програм наводи трајање од 249 минута, односно више од четири сата, а Зафрановић га је замислио као епско остварење састављено од четрнаест слика и епилога.

За потребе снимања направљена је велика сценографија на више локација у Србији, а на филму је радило више од 100 глумаца и преко 60 професионалаца из региона. Сценографију је радио Миленко Јеремић, који је са Зафрановићем сарађивао и на његовом филму „Окупација у 26 слика“.

Зафрановић је раније говорио да је идеја за филм настала након његовог сусрета са Јасеновцем, који је на њега оставио снажан утисак. Пројекат је деценијама чекао на реализацију, а сам редитељ је рекао да је сценарио са Арсеном Диклићем почео да развија још крајем осамдесетих.

„Златни рез ’42: Дјеца Козаре“ је тако, после више деценија настајања, своју фестивалску премијеру дочекао управо у Београду, као филм којим је отворен овогодишњи ФЕСТ. Зафрановић је пред пројекцију упозорио публику да је пред њом тежак филм, али и рекао да његово трајање одговара причи коју је желео да исприча.

Чланак „Никад нисам гледао овакав филм“: Кустурица о новом остварењу Лордана Зафрановића се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Пред пуном салом у Сава центру премијером новог филма Лордана Зафрановића „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)“ отворен је 53. Међународни филмски фестивал Фест.

Међу бројном публиком су и академик и песник Матија Бећковић, владика Иларион, владика Јован Ћулибрк, свештеник Велибор Џомић, министар спољних послова Србије у техничком мандату Марко Ђурић, легенда нашег фудбала Душан Савић…

Филм „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)“, рађен по сценарију Арсена Диклића и Лордана Зафрановића из 1986, доноси причу о тренутку када је након распада Југославије 1941. године, под покровитељством нацистичке Немачке, хрватски нацистички режим основао Независну Државу Хрватску и у њој Јасеновац – логор смрти, место у којем су мушкарци, жене и деца убијани.

Улоге у филму су поверене: Микију Манојловићу, Аници Добри, Милану Марићу, Леону Лучеву, Ренеу Биторајацу, Алексеју Бјелогрлићу, Катарини Радивојевић, Ирфану и Павлу Менсуру, Миши Драгичевићу…

Лордан Зафрановић (1944) један је од најзначајнијих редитеља с ових простора који је недавно обележио 60 година каријере. Провео је прве године живота с мајком и старијим братом у избеглиштву, у Ел Шату на Синају. Дипломирао је филмску режију на ФАМУ у Прагу 1971. године, у класи Елмара Клоса.

Његов најпознатији играни филм „Окупација у 26 слика“ приказан је у такмичарском програму Канског филмског фестивала 1979. године. Сматра се једним од највећих мајстора југословенског филма. Читав свој живот посветио је истраживању света филмске уметности и до сада је снимио око 80 филмова.

Чланак Зафрановићев филм о Јасеновцу премијерно пред пуном салом у Сава центру се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Марина Илић, Спутњику уступио ЦЕБЕФ

Када се спомене Јасеновац, већина људи помисли на „неке велике жртве“, али не знају ништа више о томе да кажу. Због тога је филм „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)“ огромно откриће. Он може преобразити душе оних који ништа не знају о Јасеновцу, као и оних који о њему знају све погрешно, каже у разговору за Спутњик филмски критичар Божидар Зечевић.

Премијерном пројекцијом филма „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)“ Лордана Зафрановића вечерас у Сава центру отвара се 53. Међународни београдски филмски фестивал ФЕСТ. Филм на којем је редитељ радио четири деценије бави се страдањем Јевреја, Срба, Рома и хрватских антифашиста у озлоглашеном нацистичком логору смрти Јасеновцу – кроз визуру жртава, али и починилаца једног од највећих злочина у 20. веку.

Историјске чињенице о офанзиви на Козари и каснијем страдању у логорима фашистичке НДХ преточене су у сценарио у чијој је основи текст Арсена Диклића , написан почетком седамдесетих година прошлог века. Централна нит сценарија прати судбину конкретних жртава – девојчице Зоре (Милица Јанковић) и њена два брата. Филм почиње бекством деце током офанзиве у лето 1942. године, уз верни приказ панике, глади и безизлазности хиљада козарачких цивила у збеговима.

Необјашњиво лице Антихриста

Бруталност усташког режима у Јасеновцу и Старој Градишки приказана је кроз причу о осморици усташких убица. Зафрановић тиме не приказује зло као апстрактну силу, већ документује како појединци унутар фашистичке идеологије губе људскост и изблиза, „лицем у лице“, врше злочине над мушкарцима, женама и децом. Како би приказао комплексност унутрашњег сукоба на самом терену, сценарио уводи лик усташког војника (Леон Лучев), који схвата размере ужаса у којем учествује, али из ког више не може да се избави.

„Појављује се један од тих усташа, који чак усваја једно дете из дечјег логора. Он покушава да разуме зашто се то догађа. Пита се зашто убијају толико људи. У једној сцени разговара с рекордером у убиствима Срба, усташом који прича како је у једној ноћи заклао не знам колико људи, а јунак филма покушава да разуме те чудовишне ствари и, наравно, не налази одговор. Не може се Антихрист разумети једноставно. Ни у цркви не постоји начин да се краћим путем дође до суштине Антихриста и то је једно велико метафизичко питање“, каже Божидар Зечевић.

Лордан Зафрановић је у филму покушао, како каже филмски критичар, да открије зло из Јасеновца, да пронађе одговор на питање какви се то људи баве убијањем једног народа.

„Главни јунак до краја филма не успева да пронађе одговор на то питање и, наравно, изгуби живот. И то не у некој врсти освете или одмазде, него готово случајно. И то је најјезивије од свега, што на крају уопште не испуњава смисао освете који је поставио, који се поставља у античкој књижевности. Многе ствари у филму и даље остају метафизичке. Није Лордан на чаробан начин успео да разреши питање Јасеновца. Он га је отворио, а људи који о филму размишљају после гледања имају још низ питања на која треба да се одговори. То је филм који се стално враћа“, истиче Божидар Зечевић.

Сузе преживелих логораша

За потребе филма изграђена је масивна и комплексна сценографија на више локација у Србији. Сценарио се стриктно ослања на историјске записе и сведочења, рекреирајући сам изглед логора Јасеновац из 1942. године. Да је Зафрановић успео у аутентичном преношењу историје потврђују и емотивне реакције преживелих јасеновачких логораша који су присуствовали затвореној премијери, приређеној пре десетак дана.

„То су старци од око 80, 90 година. Један од њих који је све то преживео, који је тамо дошао као беба и ту растао, рекао је: ‘Хвала Лордану! Све је било тачно онако како је приказао. Али то није најважније. Најважније је то што је ово велико уметничко дело.’ Филм није сведочанство, он по својој природи то не може бити, јер је синтеза чулне стварности и чулне обмане. А овај човек, који није филмофил и не бави се филмском уметношћу, неколико пута је плакао током пројекције и назвао је овај филм великим уметничким делом. За мене је то било велико откриће“, наводи филмски критичар.

Зафрановић је и сам нагласио да сврха оваквог коришћења историјских чињеница није распиривање мржње, већ стварање врхунске уметничке форме – својеврсног „крика против зла“ који треба да опомене будуће генерације и постави питање може ли човечанство опстати након суочавања са сопственим мраком.

Одисеја сценарија „Дјеце Козаре“

Одисеја филмског сценарија „Дјеце Козаре“, који је ишао од фонда до фонда, од конкурса до конкурса, у потрази за средствима за снимање филма, почела је половином седамдесетих година 20. века.

„Тито је имао страшну потребу да потисне Јасеновац, да се тај злочин не би приписао хрватском народу. А Тито је врло добро знао шта је филм. Он је и сам на неки начин био љубитељ седме уметности, гледао је по један филм дневно у просеку. Имао је свог кинооператера, читао је сценарија. Врло је вероватно да је прочитао и сценарио за филм ‘Дјеца Козаре’ и забранио га. Као што је иначе било и с другим филмовима, није то једини“, напомиње Зечевић.

Иако је сценарио био потпуно спреман за снимање крајем осамдесетих година, пројекат је нагло заустављен због распада Југославије и почетка ратних сукоба 1991. године. Зафрановић је у то време морао да напусти Хрватску, а оригинални примерак сценарија је дуго сматран изгубљеним у ратном хаосу. Арсен Диклић је преминуо 1995. године, не дочекавши да види њихово заједничко дело на великом платну.

Након више деценија потраге, Зафрановић је успео да пронађе и сачува оригинални текст из 1986. године. Пошто је филм коначно добио зелено светло и подршку за снимање, Зафрановић је приступио модернизацији и доради сценарија. Он је задржао изворну Диклићеву структуру и дијалоге, али је текст преименовао у „Златни рез 42“, додајући нове драматуршке слојеве који дубље анализирају психу починилаца злочина, „анатомију зла“, и филозофски контекст сукоба.

„Ја сам читао прву верзију на којој је радио Лордан. Он је потписан као косценариста. Он је узео тај текст, радио је на томе прво сам, потом с још једним сценаристом, али дух филма је остао, није ништа битно промењено у поређењу с оригиналном верзијом. Филм има другачији крај од оној који је написан у оригиналном сценарију, ублажен је један веома горак утисак који постоји у оригиналу. Додао је и једну фантастичну лордановску сцену театра. Морао је да смести у жице Јасеновца и једно позориште, и то је изванредно направљено. Даје филму дубину, он добија још једну нову димензију. Када 40 година живите с једном темом, једном причом, онда вам стално падају на памет нове идеје. Ово до чега је Лордан дошао када је почео да снима филм је један доста чврст сценарио и није ту било великог одступања“, сматра Божидар Зечевић.

Према његовим речима, оригинални сценарио Арсена Диклића, једног од највећих филмских сценариста некадашње Југославије, написао је сценарио у складу са свим законима филмске драматургије, али мимо свих клишеа.

„Хтео је да исприча причу о деци која су остала иза једног страшног рата, када су им очеви отишли далеко у тај рат, изгинули. Деца су била одвојена од мајки, оне су биле или убијене, или послате на рад у Немачку. И та деца су расла у првим концентрационим логорима икада направљеним у свету. То су већ били концентрациони логори – Јастребарско, Сисак и низ других, где су у готово немогућим условима деца умирала од глади, болештина, насиља. Диклић је написао сценарио о насиљу над том децом. Ја сам тај сценарио читао много касније, када је Лордан већ готово реализовао тај филм, и закључио сам да нисам читао ниједно боље филмско штиво, не само у нашој доста сиромашној сценаристичкој литератури, него и у свету“, истиче филмски критичар.

Филмска „бомба“ која треба да одјекне широм света

Током рада на филму, редитељ се суочавао и с бројним захтевима продуцената, који су тражили, пре свега, да филм скрати најмање за сат и по.

„Био је доведен у немогућу ситуацију, покушао је чак и то да уради, иако се све у њему бунило. Избацивати нешто из онога што си видео на свом менталном екрану, у својој души, као свој филм, због тога што неко мисли да је то предуго, да публика неће издржати четири сата – то је лудост! За једног великог редитеља као што је Зафрановић, то је ирелевантно. ‘Златни рез’ није дистрибутерски филм, није биоскопски. То је филм иза кога је и требало да стане држава“, сматра Зечевић.

Филм, као и серија од седам епизода, треба да буду приказани и на телевизији, а оно што је, према мишљењу Божидара Зечевића, веома важно јесте и да буде приказан на што више светских фестивала.

„И ту почиње једна тешка, велика прича, за коју не знам да ли имамо времена, јер је филм сада одбијен свуда на Западу. Запад неће да улази у ове теме, јер стоји иза Хрватске, поготово као дела Европске уније, тако да су главни светски фестивали, као што су Берлин, Кан, Венеција, Сан Себастијан, одбили филм без великих објашњења“, каже филмски критичар.

Он, међутим, сматра да ће Зафрановићево филмско дело одјекнути као експлозија, јер ће многим гледаоцима бити тешко да поверују да су се догађаји приказани у њему заиста догађали.

„Замислите тај филм када се буде давао у Бразилу, у Кини. Оставимо по страни Израел, у којем живе људи који су директно повезани с Холокаустом, али узмите филм, рецимо, у неким удаљеним исламским земљама, замислите каква ће то бомба бити за њих. Каква је то бомба за нас. Наши људи не знају много о Јасеновцу, деца о њему немају појма. То ће бити огромно откриће, јер оно што филм може, јесте да отвори срце и душу. Филм и јесте машина за произвођење емоција, а када произведете емоције, наравно да ће то извести и стотине питања, тим пре што је данашње време поново појачало актуелност Јасеновца. Данас се то зло у виду нацизма поново враћа Европи“, закључује Божидар Зечевић.

Чланак Филмска бомба која ће одјекнути светом: Зафрановићев филм о Јасеновцу стиже пред публику се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Luis Alvarez

Роман Маргарите Симоњан, главне уреднице међународне РТ-а и медијске групе „Русија севодња“ под називом „Није прва љубав: Исповест о тузи и радости“ доспео је на врх недељне листе најпродаванијих књига у водећим московским књижарама.

Листа „Шта Москва чита?“ заједнички је пројекат радио-станице „Москва ФМ“, Удружења књижара и издавачке куће „Ексмо“. Она приказује 50 најпродаванијих наслова у главним књижарама престонице током недеље.

Главна уредница РТ-а је роман описала као књижевни споменик свом супругу, редитељу Тиграну Кеосајану.

У току је и припрема аудио-верзије романа у којој ће се чути глас редитеља, реконструисан помоћу вештачке интелигенције. Симоњанова намерава да сав приход од продаје књиге донира као помоћ жртвама напада украјинским дроновима.

Кеосајан, руски филмски редитељ, продуцент и телевизијски и радио-водитељ, рођен је 4. јануара 1966. године у Москви, у породици филмских стваралаца. Широку популарност стекао је филмовима „Сирота Саша“, „Председник и његова унука“ и „Сребрни ђурђевак“.

Његово последње редитељско остварење био је филм „Седам дана Пјотра Семјенича“, снимљен према сценарију Симоњанове. Године 2025. године председник Русије Владимир Путин доделио му је почасно звање заслужног уметника Русије. Кеосајан је преминуо 26. септембра 2025. године.

Чланак Роман Маргарите Симоњан први на листи најпродаванијих књига у Москви се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ CEBEF/ Marina Ilić/ bg

„Деца Козаре“ о страдању деце у систему усташких логора у Независној Држави Хрватској, намењено је генерацијама које долазе да би разумеле зло које је универзално и које сви људи носе у себи, казао је Лордан Зафрановић, редитељ овог остварења са којим ће сутра почети ФЕСТ.

Зафрановић је истакао да је преко овог филма, на којем је радио од 1986. године, ушао у анализу зла у људима.

„Филм ће гледати генерације и генерације, а једном, након 500 година када археолози буду истраживали места злочина, знаће се да је био рат и да су људи страдали“, рекао је Зафрановић уочи новинарске пројекције филма.

Нагласио је да је данас и сам први пут одгледао филм и да дугује велику захвалност свима који су били део овог великог пројекта.

Као сцену која га је посебно импресионирала, редитељ је навео масовно клање „србосеком“ са Сунцем у позадини.

„Сунце присуствује том необјашњивом злу и осветљава то да сви у себи имамо тај генетски код зла. Зло је у нама и обични људи у одређеним околностима постају гори од сваке звери“, рекао је Зафрановић.

Седамнаестогодишња Бањалучанка Милица Станковић, која тумачила лик девојчице Зоре Миљуш са Козаре, рекла је да је и она попут већине својих вршњака о Јасеновцу и страдању у НДХ учила само основне ствари, а да је снимајући филм много тога сазнала о оном што сви треба да знају.

„Да не заборавимо, да се никада не деси и да знамо да су то зло радили људи не тако давно“, истакла је Станковићева.

Осамнаестогодишњи Вук Трнавац из Београда, који је играо лик сирочета из Костајнице, рекао је да је језиво било суочити се са свим тим злом и да су сви имали тежак задатак да изнесу ову причу на веродостојан начин.

Глумац Мики Манојловић, који се у филму појавио кратко у улози старца Вукашина из Клепаца, изразио је захвалност Зафрановићу што га је позвао да буде део овог великог пројекта, те истакао да овај велики режисер из Маслинице са острва Шолте заслужује подршку свих.

Глумица Катарина Радивојевић, која у филму глуми Јеврејку која у Јасеновцу опстаје као љубавница управника логора, поручила је да постоји нешто што је веће од свих политика, а то је овај филм.

„То је наша историја, наш незаборав. Дубоко сам захвална Зафрановићу који нам је оставио овај филм“, рекла је Радивојевићева.

У току ове конференције за новинаре саопштена је информација да је сутрашња премијера у београдском Центру „Сава“ распродата.

Долазак глумаца из Хрватске, који носе неке од кључних улога у филму доведен је у питање због великог притиска хрватске јавности.

Дан након Београда, филм на који се чекало деценијама, биће у прилици да види и публика у Бањалуци.

Чланак Зафрановић пред премијеру „Деце Козаре“: Филм ће гледати генерације, знаће се да су људи страдали се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Породична архива

„Кад сам га ове, 1990. године, упознала на сајму књига у Београду, Иван Ивановић је својим патничким лицем личио на човека који је тек изишао из литературе Достојевског, или, још прецизније, личио ми је на апостола. Патња је оставила дубоке трагове: стамену мирноћу, одмереност у покретима и разборитост у говору….Да сам дуже разговарала са Иваном Ивановићем, вероватно бих дошла до закључка да га треба прогласити за свеца, мада је он од свега што ја замишљам само обичан мудрац, толико потребан данашњој литератури и духовном прочишћењу савременика…

Видите, убеђена сам да други југословенски народи, у овом тренутку, неће из својих редова изнедрити писца сличног калибра и књижевног домета. А знате зашто? Зато што немају таквих патника као што их има српска литература….

Нико ми до сада није боље и пластичније од Ивановића разјаснио две јасне паралелне тенденције у друштвено-политичком животу Србије: непрекидну борбу између полицијске и демократске, између рушилачке и градитељске Србије…

Писати са толико мудрости, мирноће, толеранције, душевне равнотеже, проницљивости и прецизности, заиста може само велики патник и уметника.“

Ове речи о Ивану Ивановићу исписала је 1990. године књижевница Флорика Штефан. Не верујем да би ико изрекао емотивније и тачније речи о Ивану и мислим да оне поново треба да се чују и сада, кад се од њега опраштамо.

Иван је у књижевности, како би рекао Црњански, испунио своју судбину. „Створио сам заокружено књижевно дело“, волео је да каже сам Иван за свој књижевни опус.

А његово књижевно дело је заиста огромно. Рекао бих да је Иван написао не колико је могао, него колико је хтео. Ја, међутим, сад помињем само она прозна дела која недвосмислено остају у српској књижевности: Црвеног краља, Аризане, Шопску амбасаду. Флорика Штефан је била одушевљена његовим Југовцем.

Као писац, Иван није остао дужан ни нама ни српској књижевности. Остали смо и ми и књижевност дужни њему, лишивши га признања која је заслужио.

И историја књижевног живота друге половине 20. века остала је дужна Ивану Ивановићу. То можда најбоЉе знам ја, који сам се дружио с њим пола века и који сам не само сведок, него и саучесник у покушају преобликовања тог октроисаног књижевног живота у титоистичкој Југославији.

Иван је био идејни творац и оснивач прве независне књижевне задруге у комунистичкој Југославији, Запис, која је објавила велик број књига пре но што је угушена. Потом смо основали нову независну издавачку заједницу, Алтеру, у којој је објављено више значајних књига, међу њима и одабрана дела Драгише Васића, Милтонов Изгзбљени рај у преводу дисидента Ђиласа, Антологију српске удворичке ппоезије. Онда су следили Рукописи, па часопис Херетикус и друштво Писци без адресе. Неке сам сигурно прескочио. У време једног тоталитарног режима то су били храбри и ризични подухвати, стално нападани и оспоравани од режимске штампе и припадника власти.

У њиховој основи била је реч побуна. Иван је не само у књижевности, него и у књижевном и политичком животу, био вечити бунтовник. И тај бунт ништа није могло да ублажи и угуши.

И управо захваљујући том бунтовништву, као и свом књижевном делу, Иван Ивановић је обележио једну епоху. Зато су писац и бунтовник две нераздвојне одреднице Ивана Ивановића.

Сигуран сам да се свако ко је прочитао Аризане сећа њихове последње реченице. Парафразом те реченице опраштам се од Ивана Ивановића: Може ли да се замисли српска књижевност без Ивана Ивановића?

Маринко Арсић Ивков

Чланак ОДЛАЗАК ИВАНА ИВАНОВИЋА, ПИСЦА КОЈИ ЈЕ ИСПУНИО СВОЈУ СУДБИНУ се појављује прво на ИСКРА.

Petar Bozovic

Ми, Словени, православци, смо трпељив народ. Поготово Руси, који су свашта поднели. Не умањујем допринос такозваних Савезника. Али прича о њима и о нама нема краја док не добију по репу, а за то је способна једина Русија. Вoлeо бих да ја што више наљуте, каже за Спутњик Петар Божовић.

Гостујући у емисији „Маша и …“ бард српског глумишта, Петар Божовић говорио је о српском карактеру, Његошу и стиховима који можда најбоље описују време у којем живимо, али и о положају Срба на Косову, у Црној Гори и Републици Српској.
Упитан, кога то српски народ данас толико угрожава да је изложен бруталним притисцима и нападима на свим странама и фронтовима у региону, глумац недвосмислено каже:

„Кога угрожава? Угрожава Папу. Католицизам никад није опростио. И дан данас нас зову Шизматици, отпадници и тако. Јако вешто се понашују према Косову. Има код Матије (Бећковића) један стих: ‘А Црногорци изгинуше славно, Црна Гора умире неславно’. Све сам вам рекао. Објашњавати то, зашто нас не воле, због љубави према слободи, према правди, према речи задатој. Погледајте главну куварицу сваког зла, Енглеску. Они могу да се договоре, баш их брига, да погазе. Да потпишу, ма и то их баш брига. Ево, био је на наше очи, у Истанбулу, овај најплаћенији глумац на свету, који је највећи упропаститељ свога народа, зликовац који сам да има части треба себи да пресуди. Његов такозвани патриотизам кошта једно 20 милиона жртава. Дошли су да се договоре да дају руке, онда се појавио несташни Џонсон са несташном фризуром и рекао, ма немој, ма какви, ми ћемо то средити. Ево како су средили до дан данас“.

Говорећи о нашој историји и великим тренуцима који су често остајали недовољно присутни у колективном сећању, Божовић, недавно одликован Орденом Карађорђеве звезде првог степена, осврнуо се и на то колико познајемо и поштујемо сопствену историју.

„Прва победа, Колубарска битка у којој, причао ми је Крешимир Барановић, чувени композитор из Загреба, који је после живео у Београду, каже – ми гледамо силу, иде, јао, готова је Србија. А они на Колубари доживе да беже као… Савезници то прогласе савезничком победом, не српском. Погледајте један народ који изађе заједно са својим краљем и иде Голготом и врати се победнички. То не постоји ни у легенди. Ми смо дуго о томе ћутали. Тек пре неку годину смо почели да откривамо да је, између осталог, постојала и Милунка Савић. Слава јoj. Да нас буде срамота“, закључио је Божовић.

О емисији „Маша и …“

„Маша и …“ је емисија портала Спутњик Србија у којој новинарка Маша Радовић у форми кратког видео-интервјуа разговара са познатим личностима из света политике, културе, спорта… Емитује се сваке друге недеље у 19.00.

Чланак Петар Божовић: Волео бих да што више наљуте Русију – па да добију по репу! /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Позориште „Вахтангов” представило је у Благовешченску представу о опроштају од детињства. Публика у Амурској области имала је 13. септембра прилику да у Регионалном драмском позоришту погледа представу „Сто јада“ (у извођењу глумаца позоришта „Вахтангов”) у оквиру фестивала „Амурска јесен”.

Ово дело редитељке Галине Салцман засновано је на причама Емира Кустурице из истоимене збирке. У средишту представе су приче из живота у Југославији седамдесетих година прошлог века, испричане из перспективе самог аутора, Емира Кустурице. Наратор се са топлином присећа атмосфере свог југословенског детињства, уз благу иронију према друштвеним нормама и свакодневним изазовима са којима су се сусретали и он и његови ликови.

Проблеми са којима се ова деца суочавају нису нимало наивни: југословенски дечаци одбацују своју наивност и почињу да схватају значење љубави и равнодушности, бриге и апатије, истовремено увиђајући праву вредност људског живота. Прва прича – заснована на новели „Стотину јада” – усредсређена је на тинејџера по имену Зеко. Он живи са братом и родитељима, али је његова усамљеност толико дубока да га наводи на очајнички корак. У позадини се назире слутња велике катастрофе – рата који, за сада, остаје скривен иза породичних размирица и школских неспоразума. Публика схвата оно што ликови не виде: њиховом безбрижном детињству ближи се крај, а „тенковска цев” коју му је отац поклонио за рођендан показаће се као суморно пророчанство.

Друга прича приказује младог Алексу који се изненада суочава са светом одраслих, растрзан између мајке – која је оперисала жучну кесу – и оца, који је доживео срчани удар. Иако се родитељи воле, мало пажње посвећују сину; свако од њих покушава да га придобије на своју страну, а тинејџер, у жељи да их заштити, ипак доноси одлуке које су веома детињасте.

Одрасли у овој представи живе у стању патње и сталне напетости; тешки избори, себичност, недостатак љубави и сигурности у будућност – и, сигурно, предосећај трагедије која чека земљу – терају их да пију, краду, варају и обмањују. Па ипак, сам наратор, Емир, иако одрастао, остаје укорењен у свом детињству; његова сећања су топла и носталгична.

Редитељ ради са деликатним материјалом, савршено дочаравајући атмосферу Кустуричиних филмова и књига: апсурдни хумор се преплиће са трагедијом, а наивна младост са суровом стварношћу. Сценографија Семјона Пастуха претвара простор у посебан лик. Иако сценографија остаје непромењена кроз различите приче, она се трансформише у биоскоп, подрум стамбене зграде или дом културе у којем се одржава раскошна прослава Дана жена. Филмски пројектор повремено оживљава, пројектујући на позадину старе филмске новости, одјавне шпице или чак рибе које пливају. У близини се налази мала бина на којој често наступају нови извођачи.

Музика у представи „Сто јада“ није само позадина; она је лик за себе. Композиторка Валерија Коган и дизајнер звука Антон Елкин преплићу мотиве из филмова Емира Кустурице са звуком малог оркестра који свира уживо и често се појављује на сцени. Готово сви ликови постају извођачи, а сваки од њих с радошћу и енергијом извикује своју бол пред публиком.

Глумачки ансамбл заслужује посебне похвале. Јевгениј Кравченко не тумачи само лик зрелог Кустурице, већ у потпуности живи ту улогу – његов балкански акценат не оставља нимало сумње да пред собом заправо видимо самог аутора. Артјом Пархоменко и Светлана Јозефиј креирају изузетно упечатљиве и препознатљиве ликове родитеља – људи са људским слабостима, али и са безграничном љубављу према својој деци.

Право откриће су млади глумци. Јегор Разливанов, који игра Зека, жуди за очевом љубављу и предузима драстичан, незабораван корак: сцена у акваријуму – где дечак покушава да себи одузме живот, само да би га спасила његова будућа љубав – један је од најмоћнијих тренутака у представи. Михаил Коноваленков, као Алекса, тежи да изазове више осмеха, али је подједнако убедљив у приказивању емоционалног превирања тинејџера ухваћеног у унакрсној ватри, који покушава да реши ситуацију претешку за његове године.

Завршница не нуди лаку утеху: детињство ових ликова свакако је морало да се оконча, али док већина нас у срцу чува драга места из прошлости, њих греју само сећања. Рат је уништио места њиховог детињства – па чак и земљу у којој су одрасли. Ипак, та сећања су толико топла, живописна и блистава да, чак и након трагичног краја, измаме осмех гледаоцу. Сви морамо одрасти, али захваљујући Вахтанговљевим дечацима, и даље верујемо да ће љубав победити – и то победити безусловно, јер она нема премца.

***

Галина Салцман, редитељка:

Још од младости волим филмове Емира Кустурице. Они носе у себи осећај слободе, способност смеха у најтужнијим тренуцима и парадоксално људско понашање – нешто сасвим уобичајено у стварном животу, иако то не примећују сви. Да ли је могуће повући јасну границу између стварности и мита у Кустуричиним филмовима? И можемо ли такву границу повући у причама које приповедамо о сопственим животима? Оног тренутка када почнемо да причамо причу, стварност се прожима са митом.

Оно што ми се највише допада јесте то што Кустурица увек приповеда о људима; поседује изузетан дар да сагледа појединца – некога ко понекад не зна „где му је место у причи”.

По мом мишљењу, кључна одлика Кустуричиног стваралаштва јесте његова способност да свет посматра кроз призму љубави. У његовим делима увек се појављује протагониста који пркоси стереотипима, рат који се неумољиво приближава док се крије иза маске фарсе, као и љубав која над свиме тријумфује.

(АМУР.ИНФО; превео Ж. Никчевић)

Чланак КУСТУРИЦА СВЕТ ПОСМАТРА КРОЗ ПРИЗМУ ЉУБАВИ се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ nr

Државни академски хор „Глинка“ из Санкт Петербурга одржао је вечерас концерт у Народном позоришту у Београду, одакле је испраћен овацијама и дуготрајним аплаузима.

Хор је под вођством диригента Иље Дербилова пред испуњеном великом сценом Народног позоришта показао сву моћ и раскош руских женских и мушких гласова.

Певачи „Глинке“, једног од најстаријих професионалних хорова на свету, чија традиција сеже до 1479. године, концерт су почели избором ставова из дела Сергеја Рахмањинова „Свеноћно бдење“.

Уследило је „Достојно јест“ Зорана Мулића, из литургије Светом Јовану Златоустом на ромском језику, а Дервилов је у кратком обраћању поздравио присутног композитора.

Хор је непланирано извео и једно дело српског композитора Светислава Божића, који се поклонио присутнима уз бурне апалузе, наводи Танјуг.

Од руских народних песама „Глинка“ је извео „У тамној шуми“, „Путељак“, „Зашто да живим и тугујем“, „На брежуљку, на брду“ и друге.

На концерту је отпевана и Пета руковет Стевана Мокрањца, што су присутни посебно поздравили.

У завршници је дирљиво зазвонила потихо изведена народна „Вечерња звона“, док су након „Бариње“ посетиоци хористе наградили аплаузом у ритму руске песме.

Чланак Овације и дуготрајни аплаузи: Руски хор „Глинка“ одржао концерт у Народном позоришту се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејана Вуковић

„Био је увек и у свему исти – велики“, речи су којима је Богдан Поповић окарактерисао великог песника Милана Ракића. На 150 година од Ракићевог рођења у Библиотеци града Београда отворена је изложба  „Господин Милан Ракић: Поета и дипломата (1876-1938)“, ауторки Виолете Ђорђевић и Владиславе Ивковић Марковић.

На тридесет паноа представљен је живот великана, рођеног у угледној београдској породици, школованог на Сорбони, као и његов сусрет са француском модерном поезијом. Такође, изложба прати и његову дипломатску службу – од Приштине, Скопља, Софије и Солуна, до Букурешта, Стокхолма, Лондона, Копенхагена, Осла и Рима.

Њен посебан сегмент посвећен је Ракићевом песничком стваралаштву. На паноима су слике које прате исписане стихове „Симониде“, „Кондира“, „На Газиместану“, а на самом улазу, на леђима „девојке“, на белој подлози исписана је „Искрена песма“ .

„Ова изложба открива не само хронологију Ракићевог живота и рада, већ и суштину личности која је својом културом, образовањем, честитошћу и отменошћу постала симбол једног времена“, кажу у тексту каталога ауторке изложбе.

Говоречи о Милану Ракићу на отварању изложбе професор Јован Пејчић подсетио је на то како је Скерлић, пропратио појаву младог песника Ракића речима да је он „успео да својим снажним талентом одскочи од бедне гомиле расплаканих стихотвораца“.

„Аутентичност осећања, мисаоност и интелектуалан дубина, изражајност језика, мајсторство стиха – то су особине које Ракића сврставају у групу најзначајнијих српских песника двадесетог столећа“, казао је Пејчин.

Он је као циклус који у целини има програмско значење издвојио круг песама чији је наслов „На Косову“.

„Овај круг песама – најлепши циклус српске родољубиве поезије – одражава срж духовног бића човека и песника Милана Ракића“,закључуо је Јован Пејчић.

Чланак Србин који је био симбол једног времена: Винуо се на Косову – изнад свих расплаканих стихотвораца се појављује прво на ИСКРА.

У Москви је вечерас представљен историјски филм „Романови: оданост и издаја“, посвећен последњим годинама владавине Николаја Другог и трагичној судбини последње руске царске породице. „Романови: оданост и издаја“ у руским биоскопима почеће да се приказује од 24. септембра.

Филм обухвата један од најбурнијих периода руске историје – последње године владавине Николаја Другог, револуционарне догађаје 1917. године, абдикацију цара и трагичан крај царске породице у Јекатеринбургу 1918. године.

Филм је снимљен према истоименој књизи Сергеја Козлова, уз ослонац на историјске документе и архивску грађу. Аутори кажу да им намера није била да још једном хронолошки препричају добро познате догађаје, већ да покушају да сагледају и разумеју преломни период у којем се Русија нашла почетком 20. века.

Редитељ филма Василиј Чигински рекао је за РТ да очекује да се млади, након што погледају филм, заинтересују за историју последње руске царске породице. Истакао је да је реч о играном, а не документарном филму, али да су током рада имали историјске консултанте и консултанте Руске православне цркве, који су водили рачуна о историјској веродостојности.

Чигински је навео да је током рада на филму открио и бројне чињенице које раније није знао. Посебан акценат стављен је на лик Николаја Другог, за ког редитељ каже да је дуго представљан као „слаб цар“, док су га аутори, на основу докумената, историјске грађе и разговора са консултантима, приказали онаквим каквим су га они видели – као снажног владара.

Чигински је указао и на паралеле са савременим временом. Како је рекао, читајући историјске документе имао је утисак да чита данашње вести, па је чак проверавао датуме и уверавао се да су написани 1916. и 1917. године.

Чигински је казао да га је изненадило колико поједини догађаји из тог периода подсећају на садашњост, оцењујући да је та историја и данас веома актуелна.

Продуцент Олег Урушев филм је описао као „филм-упозорење“. Као једну од кључних тема филма издвојио је оданост насупрот издаји и поручио да се прошлост не сме заборавити јер се историја може поновити.

Урушев је указао и на везу са Србијом. Како је навео, у филму се помиње Србија и став Николаја Другог да Русија треба да се бори за „братску Србију“ и да је не може издати. Најавио је и да аутори желе да представе књигу током Београдског међународног сајма књига и истовремено прикажу филм.

Руски глумац Дмитриј Дјужев игра Распућина каже да филм треба погледати како би се упознала руска историја.

„Британска обавештајна служба је открила документе. Одатле је наш историчар и сценариста, Сергеј Сергејевич Козлов, превео ове податке. И, заправо, прича коју ћемо данас видети на екрану је истина коју смо сазнали. И желимо да је испричамо свету“, рекао је он.

Николаја Другог у филму тумачи Виталиј Кишченко, царицу Александру Фјодоровну Ксенија Кутепова. У филму играју и Јекатерина Гусева и Иван Колесников.

Филм је режирао Василиј Чигински, према сценарију Сергеја Козлова, аутора истоимене књиге, а међу продуцентима су Олег Урушев, Иван Урушев, Константин Ернст и Сергеј Титинков.

Чланак Последње године царске породице: У Москви представљен историјски филм „Романови: оданост и издаја“ се појављује прво на ИСКРА.

Жири за доделу Велике награде „Иво Андрић“ – који је радио у саставу Владимир Димитријевић, Желидраг Никчевић и Весна Тријић (председник) – на својој завршној седници донео је одлуку да добитници за 2025. годину буду: српски књижевни историчар Мило Ломпар, за студију О самозванцу: Његош и модерна и српска песникиња Злата Коцић, за животно дело и укупан допринос књижевности и култури.

Културноисторијски есеј О самозванцу Мила Ломпара дело је несвакидашње интелектуалне и филозофске продубљености. У његовој основи налази се превратничко тумачење Његошевог драмског спева Лажни цар Шћепан Мали које се развија на два плана: унутар Његошевог опуса – где, откривањем знакова трансформације метафизичког у нихилистичко и херојског у гротескно, доказује присуство модерности – и унутар српске културе – где указивањем на актуелност Његошевих тема и начина мишљења, враћа његовој фигури неопходну животност. Уопштавајући, затим, своја полазишта, Ломпар појаву самозванца – мајстора преваре и лагања – посматра у различитим епохама и традицијама, не би ли одгонетнуо шта је то што у култури омогућава продуктивност лажи, али и шта је у људском бићу призива и поздравља.

Злата Коцић је изванредна појава у српској књижевности: песник, преводилац, драмски писац, аутор лирско-медитативних и есејистичких текстова, она је у свему што ради превасходно уметник језика. Зарањајући дубоко у етимолошка изворишта лексике, али и естетске ефекте које имају садејства звука и значења, она религијску имагинацију отвара ка космолошким перспективама, а фолклорно-митолошке компоненте усклађује са научним ratio-м и метапоетским интересовањима. За њен посвећенички и аскетски настројени дух то није само пут ка прочишћавању песничког саморазумевања, већ и ка етеризацији разнородних садржаја наше културе, хришћанских и паганских. Захваљујући томе, несвакидашње сложен али и складан уметнички универзум Злате Коцић постао је један од носећих стубова српске књижевности у првој четвртини 21. века.

Велика награда „Иво Андрић“ је међународно књижевно признање које се од 2016. године, на иницијативу проф. Емира Кустурице, у Андрићевом институту из Вишеграда додељује у две категорије – за књигу године и за животно дело. Међу њеним досадашњим добитницима су реномирани домаћи и страни аутори, од Горана Петровића, Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Рајка Нога, Мирослава Максимовића и Енеса Халиловића до Захара Прилепина, Сандра Веронезија, Јевгенија Водолазкина, Алесандра Барика и добитника Нобелове награде Абдулразака Гурне и Петера Хандкеа.

Милу Ломпару и Злати Коцић награда ће бити свечано уручена у Андрићевом институту (Вишеград, Република Српска).

Чланак Велика награда „Иво Андрић“ Милу Ломпару и Злати Коцић се појављује прво на ИСКРА.

©rts.rs

Од детињства обележеног ратним последицама, живота на селу и београдских ноћи на улици, до „Лепоте порока“, „Лептирице“, „Више од игре“ и монодрама Матиje Бећковића – Петар Божовић говорио је о свом животу, глуми, породичној историји, наградама и улогама које су га обележиле у емисији „За столом са апостолом“

Разговор је почео у шаљивом тону, причом о телефонима који умеју да зазвонe у најнеповољнијем тренутку, али је убрзо стигао до детињства, породичних губитака, живота у дому за ратну сирочад, одрастања на селу и периода када је као младић спавао на Калемегдану и железничкој станици.

Петар Божовић је говорио и о свом глумачком путу, о томе како је добијао улоге, сарадњи са Живком Николићем, филмовима Лепота порока, У име народа и Лептирица, серији „Више од игре“, монодрамама по текстовима Матије Бећковића, али и о наградама, међу којима је и Карађорђева звезда првог степена.

„Последице рата на породицу се вуку толико дуго“.

Божовић је говорио о породичној историји и последицама рата које су, како је рекао, обележиле његово детињство и живот. Његов отац био је подофицир и након повратка из немачког логора завршио је на Голом отоку. На Голом отоку био је и његов стриц, као и други чланови породице.

„А схватио сам да, у ствари, у рату је лакше: или погинеш, или преживиш са неком раном или нешто, и на томе се заврши. А последице рата на породицу и остало, оне се вуку толико дуго да је то неумесно, стварно“, рекао је Божовић.

После смрти мајке, које се, како је рекао, не сећа, Божовић је са братом доспео у дом за ратну сирочад на Сењаку. Одатле су га узеле бака и њена сестра, коју су сви звали тетка Вида, и одвеле га у село Бабља код Колашина.

Управо тај период памти као један од најлепших делова свог детињства.

„Ту проживим најлепше време, и ту доживим и школу, не само основну до седмог разреда, него и васпитање каквог више нема, нажалост“, испричао је глумац.

Тетка Вида, према његовом сведочењу, имала је петорицу браће, а њен живот био је обележен ратовима и губицима. Како је Божовић говорио, током различитих ратова њена браћа су гинула, а она је подизала децу.

Та породична историја, као и живот на селу, снажно су утицали на његово формирање.

На питање новинара шта га је формирало, Божовић је одговорио: „Село.“

Говорећи о одрастању на селу, нагласио је значај непосредног живота са природом.

„Најважније је што човек живи са природом. А природа је највеће мерило човекових способности, бар за сада, док не измислимо новог човека и ове лудости које ће уништити свет“, рекао је.

Од Колашина до Београда

У разговору се присетио и одласка у Београд. Тетка Вида је, како је испричао, отишла у Америку, а Божовић је у једном тренутку кренуо према Београду.

Пре тога је завршио основну школу са врло добрим успехом, али је желео да буде одличан. Наставници је рекао да жели да одговара за одличну оцену. Био је, како је испричао, међу двојицом најбољих ученика у Колашину.

Посебно се сећа наставнице српског језика Милке Хаџић и две библиотеке у Колашину.

Када га је наставница питала постоји ли књига коју није прочитао, одговорио је: „Има, наставнице, Достојевски који ме чекао у Београду, ваљда.“

Када је потом добио одличан успех, послао је телеграм тетки. Она је вест пренела куми Јелици, а разговор се, како је Божовић испричао, чуо преко села. Та прича касније је постала и тема једне радио-емисије.

„И тако сам ти ја почео“, рекао је Божовић.

Париз, повратак и ноћи на Калемегдану

Божовић је желео да упише позоришну академију, али му је отац рекао да може да упише војну академију. Потом је, по очевој жељи, уписао права, али је од те идеје убрзо одустао.

Са пријатељем је покушао да оде у Париз. План је био да раде и студирају, али посла није било. Њих двојица су, како је испричао, завршили на отирачу једне куће.

Тада му је једна Францускиња поставила питање које је, по његовим речима, можда одредило његов живот: „Шта ви овде радите?“

Божовић је одлучио да се врати у Београд. Повратак, међутим, није донео решење проблема. Како је испричао, био је избачен из куће, док је његов отац већ био слаб након искуства у логору.

У једном тренутку нашао се на улици.

„Био је топли октобар, ја сам у улици Страхињића Бана кренуо ка Калемегдану и легао на клупу“, испричао је. Убрзо је схватио да је и на Калемегдану хладно, па је наставио да шета.

Следеће ноћи отишао је на железничку станицу, где су људи који су долазили на пијацу спавали на картону. У пет ујутру долазио је полицајац и будио их.

Божовић је говорио о том периоду без улепшавања, али и са дозом хумора која се провлачила кроз цео разговор.

Паралелно са таквим животом, похађао је предавања на Филолошком факултету, а потом и академију. Касније је, како је рекао, добио очево поверење и почео да добија његову помоћ.

Једно време радио је у БИГЗ-у, где је ноћу радио на колорисању разгледница. Рад је трајао целе ноћи, а ујутру је одлазио на предавања.

Од „Више од игре“ до Жоржа

Говорећи о својим улогама, Божовић се присетио серије „Више од игре“, коју је снимао 1975. године. Како је рекао, тада су били дебитанти, а писац је био Слободан Стојановић.

Серија је, како је испричао, оставила снажан траг и у тадашњој публици, а он се присетио и податка који му је једна Дубровкиња рекла о његовој популарности.

Посебно место у његовој каријери заузима сарадња са редитељем Живком Николићем.

За улогу Жоржа у Лепоти порока, Божовић каже да је већ током припрема почео да улази у лик. Са костимографкињом Дивном Јовановић отишао је у робну кућу и изабрао одело, шешир и остале детаље.

„Кад сам то обукао, већ сам био у улози“, рекао је.

За Божовића Жорж није само комичан лик. Он га види као карактер који је кроз комедију приказао одређени морални образац.

„А само ако погледате, анализирате, то је невиђена хуља. Његов однос према жени, деца га не познају, његов однос према куму, према куми, према кумству, морал, држава…“, рекао је Божовић.

Говорио је и о филму У име народа, наводећи да је лик који је играо био познат у Никшићу и да га је доживљавао као прототип одређеног друштва. Присетио се и премијере у Пули и реакција које су, по његовим речима, изостале.

„Глумац мора да се снађе у свакој ситуацији“

На почетку разговора Божовић је испричао и анегдоту о телефону који му је зазвонио док је примао Нушићеву награду. Имао је, како је рекао, два сата паузе од снимања како би примио награду.

Телефон је зазвонио, он га је извадио и одговорио.

„Па где си нашао сад да ме зовеш кад примам Нушићеву награду?“, рекао је тада, после чега је публика почела да се смеје.

„Ето, користио сам то да некако пребацим себи у прилог, што глумац мора да се снађе у свакој ситуацији“, објаснио је.

Говорећи о самом глумачком занату, рекао је да су пробе кључне, али и да глумац не треба непрестано да размишља о улози.

Као млад глумац, испричао је, правио је грешку јер је мислио да ће се боље припремити ако стално размишља о улози. Касније је схватио да је боље нормално живети и радити, а потом изаћи на сцену.

„А кад нормално живиш и нормално радиш, имаш већ завршену улогу, само изађеш“, рекао је.

Лептирица и питање шта је глума

Божовић је говорио и о улози у Лептирици Ђорђа Кадијевића. Како је рекао, Кадијевић му је био наклоњен, а касније је филм стекао статус који није очекивао.

Истакао је да је филм уврштен међу европске хорор-драме, наглашавајући да је реч о делу домаћег писца, редитеља и глумаца.

За њега је глума тесно повезана са посматрањем људи. На питање шта је глума и да ли свако може да буде глумац, одговорио је да у сваком човеку постоји нешто од тога.

„Имитација је први степен“, рекао је Божовић.

Присетио се и да је као дете волео да имитира људе, али да се то у његовој породици радило само у кругу породице.

Матија Бећковић и језик народа

Божовић је говорио и о монодрамама заснованим на поезији Матије Бећковића. Испричао је како је добио Бећковићеву књигу, читао је и касније драматизовао материјал.

Када је завршио текст, позвао је Бећковића на разговор. Потом је у СКЦ-у извео оно што је припремио.

Према његовим речима, Бећковић се смејао док га је слушао, а тако је и почела њихова сарадња.

На питање која му је Бећковићева песма најлепша, одговорио је: „Вера Павладољска“.

Божовић је објаснио и да је одрастао уз српску народну, јуначку песму, као и уз породичну историју и васпитање тетке Виде.

„Ја сам одрастао на српској народној пјесми, јуначкој. И то ме је опредељило у животу, као и васпитање моје тетке Виде, и историја наше породице, и све заједно“, рекао је Петар Божовић.

„Човек је за себе остао највећа тајна“

Божовић је глумачки позив објаснио кроз однос према човеку.

„Мораш, мислим, ти си критичко биће само по себи. Ако се бавиш човеком највише, човек је за себе остао највећа тајна“, рекао је глумац.

Према његовим речима, глумац је истовремено и инструмент на којем изводи оно што ствара, а људе из историје и њихове карактере публика препознаје кроз сопствено искуство.

„Зато је позориште највећа, као што је човек највећа тајна за себе“, рекао је.

У том делу разговора осврнуо се и на однос људи према мобилним телефонима. Рекао је да су телефони постали својеврсни фетиш и описивао људе који ходају гледајући у екран.

„Бановић Страхиња“, улога коју није добио

Божовић се присетио и улоге коју није добио – Бановића Страхиње.

Према његовим речима, Саша Петровић му је рекао: „Петре, ја не видим никог осим вас за ту улогу.“

Међутим, улогу је на крају добио Франко Неро.

Божовић каже да му није жао што он није играо Бановића Страхињу, већ му је жао што, како је оценио, филм није добар.

У разговору је потом отворио и питање тумачења „Бановића Страхиње“ и односа према српској култури и књижевности. Испричао је и разговор са познаником из Загреба, коме је цитирао почетак народне песме „Бановић Страхиња“.

„Неко бејаше Страхињићу Бане, бејаше Бане у маленој Бањској, у маленој Бањској, крај Косова“, рекао је Божовић.

Награде, Карађорђева звезда и однос према власти

Један део разговора био је посвећен и наградама. Божовић је недавно добио Карађорђеву звезду првог степена. Говорио је о реакцијама колега и о томе да му је Милош Јездић честитао.

На питање о друштвеним поделама и политичком контексту, Божовић је рекао да је увек био за студенте и да је имао три индекса.

Предложио је да студенти сваке две године преиспитују резултате власти.

„Ја бих увео правило да сваке две године изађу студенти и проветре све ове успехе постигнуте власти, која нормално себе и хвали. Да просто проветре, да виде шта је било, шта није било“, рекао је глумац.

У разговору је поменуо и то да му је неко рекао да ће гласати за Александра Вучића, на шта је одговорио да то није тачно. Говорећи о додели Карађорђеве звезде, рекао је да му је драго што је награду добио у мирнодопском времену.

„Нека тако и остане, нек Бог да да је у мирнодопском“, рекао је Божовић.

Разговор се потом вратио на глуму, улоге и Ђорђа Кадијевића.

За Божовића је Лептирица пример домаћег филма који је добио шири значај, док је глумачки позив повезао са способношћу да се посматрају људи, њихови карактери и понашање.

Од детињства у дому за ратну сирочад, преко живота на селу, Колашина, Београда, Париза, Калемегдана и железничке станице, до великих сцена и филмских улога, Божовић је у разговору говорио о путу који је, како је сам рекао на почетку, почео у животним околностима које му нису биле наклоњене.

А на питање шта је суштина глумачког позива, одговор је тражио управо у човеку – у његовој способности да посматра, препозна, имитира и разуме другог.

„Човек је за себе остао највећа тајна“, рекао је Петар Божовић.

Чланак Петар Божовић: „Живот ми није био наклоњен, али човек мора да се снађе у свакој ситуацији“ се појављује прво на ИСКРА.

© eurasianfilmacademy.com

Иницијатор и идејни творац филмске награде „Дијамантски лептир“, Никита Михалков, најавио је да ће се церемонија доделе филмске награде поново одржати у његовом позоришту „Радионица 12“.

„Ове године, као и прошле, церемонија ће се одржати у Москви, у нашем театру. Уверен сам да механизам церемоније ‘Дијамантски лептир’ треба усавршити тамо где се и родила. И иако би многе земље желеле да буду домаћини церемоније, одлучили смо да церемонију ове године, а можда и следеће, одржимо у Русији“, истакао је Никита Михалков.

Током целе године, пројекције филмова „Дијамантски лептир“ одржавале су се у Русији и иностранству. Према речима Никите Михалкова, управо је то омогућило публици да открије кинематографију која је раније често остајала незапажена.

„Принципи по којима се филмови бирају за ‘Дијамантски лептир’, његове кључне поруке и вредности, све више привлаче пажњу на филмску награду“, нагласио је Никита Михалков.

Друга церемонија доделе награде „Дијамантски лептир“ одржаће се у Москви 12. новембра 2026. године.

Евроазијска филмска награда „Дијамантски лептир“ је кључни догађај Евроазијске академије филмске уметности. Организује је Руска културна фондација уз подршку Министарства културе Руске Федерације. Мото награде је „Свака истина без љубави је лаж“. Њена мисија је очување традиционалних вредности кроз филм.

Награда ставља акценат на духовност, културни идентитет и хуманизам у савременој кинематографији. Њен циљ је дијалог између земаља и народа кроз филм.

Чланак Михалков: Москва поново домаћин доделе филмске награде „Дијамантски лептир“ се појављује прво на ИСКРА.

Н: Рефлексије над историјом Црне Горе

П.Н. Дубаков роман представља „необично спајање историје, легенде, народног предања и савременог књижевног промишљања“. У средишту романа налази се лик Дукљана — легендарног, али да кажемо и демонског владара који временом престаје да буде само личност из далеке прошлости и постаје ­‘симбол једног трајног принципа зла­‘

У оквиру манифестације „Септембарски дани културе 2026“, у Никшићу је представљен роман „Љетопис проклетога цара Дукљана“, аутора Будимира Дубака, чији су издавачи Српска књижевна задруга из Београда и Књижевна задруга СНВ из Подгорице.

О овој књизи и укупном умјетничком стваралаштву Будимира Дубака говорили су књижевници Ђорђе Брујић и Милица Бакрач.

Промоција је одржана у Градској кући у Никшићу, а догађај је реализован у оквиру септембарског културног програма у Никшићу, уз учешће ЈУ Народна библиотека „Његош“ Никшић.

Уредница и модератор вечери Милица Бакрач казала је да „Љетопис проклетога цара Дукљана“ представља приповједну рефлексију над историјом Црне Горе кроз лик легендарног цара Дукљана.

„Његов живот који се, као у демонолошким причама, протеже кроз вјекове, метафора је за тамну страну историје, оличење злоупотреба политичке моћи, бруталности и духовног пада. Његово име је пажљиво одабрано, инспирисано народним предањима и античком прошлошћу римског града код данашње Подгорице. Аутор кроз лик Дукљана успјешно повезује митолошко и историјско, посредно освјетљавајући и начин на који се историја и мит користе у служби политичких манипулација“, казала је Бакрач.

Она је оцијенила да Дубаков роман представља „необично спајање историје, легенде, народног предања и савременог књижевног промишљања“.

„У средишту романа налази се лик Дукљана — легендарног, али да кажемо и демонског владара који временом престаје да буде само личност из далеке прошлости и постаје ­‘симбол једног трајног принципа зла­‘“, сматра Бакрач.

Према њеном мишљењу, симбол је најзначајнији књижевни поступак у роману.

„Дукљан није само проклети цар из легенде, већ постаје оличење мрачне силе која се кроз историју појављује у различитим облицима. Његово лице се мијења, његово име може бити заборављено, али његово дјеловање остаје упамћено“, рекла је Бакрач.

Књижевник Ђорђе Брујић је истакао да роман „Љетопис проклетога цара Дукљана“ Будимира Дубака представља „профињену и истанчану литерарну интерпретацију мита о Дукљану, легендарном цару Дукље, чија фигура у народној традицији симболизује мрачну, готово космичку, гномску силу, која као непрозирна сјенка стално трепери над човјеком“.

„Дубакова нарација често прелази границе хронолошког приповиједања и приближава се лирским рефлексијама, чиме се ствара атмосфера контемплације и медитације, у најширем значењу“, сматра Брујић.

Он је рекао да Дубак, кроз романескну форму, обрађује и мотив колективног проклетства – идеју да прошлост обликује садашњост и да свака генерација носи терет грешака својих претходника, односно предака.

„Ово је видљиво кроз начин на који аутор описује Дукљанову моћ: она је не само деструктивна, већ и трајна, прелазећи границе индивидуалног искуства и улазећи у сферу колективног и трајног, исписујући на тај начин пророчка знамења“, казао је Брујић.

Он је закључио да Дубакова способност да кроз простор, вријеме и лирику пренесе комплексну етичку и историјску поруку потврђује да је овај роман важан допринос савременој регионалној књижевности и умјетничком разумијевању мита уопште.

На крају промоције, о роману „Љетопис проклетога цара Дукљана“ горио је Будимир Дубак из перспективе аутора. Он се присјетио времена из свог дјетињства и младости, када је, како је рекао, први пут чуо, а онда и слушао приче о Дукљану и свему ономе што је живјело као свједочанство у које се вјеровало међу народом.

Аутор је појаснио поријекло опсесије да се бави царом Дукљаном.

„Дукљан је оличење неуништвог зла у људској историји. Он се само преображава, мијења облике, времена и прилике у којима се појављује. Ми смо у Црној Гори имали посла са тим страшним злом и царем таме који је више пута у историји наш народ доводио до трагедија, крвопролића и братоубиства. Ја сам онда покупао да га из митолошког плана лоцирам у историју“, истакао је Дубак.

Он је поручио да Дукљана „срећемо још код Светог Јована Владимира, Стефана Немање, Светога Саве и његових синова. Он се појављује и приликом распећа Господа нашег Исуса Христа и он из масе виче: „Расни га, распни га“.

„Он је свуда као архетипско поље, али ја сам увјерен, а мислим да је то и порука романа – да зло никада не може побиједити добро“, ријечи су Будимира Дубака.

(Српска културна сцена у Црној Гори и региону)

Чланак У НИКШИЋУ ПРОМОВИСАНО УМЈЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО БУДИМИРА ДУБАКА се појављује прво на ИСКРА.

Раде Р. Лаловић

Када данас говоримо о српским пјесницима који су стварали крајем 19. и почетком 20. вијека онда је неопходно скренути пажњу на то да је један дио њих, а поготово оних који су рођени и живјели на  територији тадашње Аустроугарске монархије, до данас био некако скрајнут и остављен забораву. То је посебно карактеристично за оне пјеснике који су инспирацију за своју поезију налазили у изричито националним темама. Један од тих пјесника је био и српски пјесник из Далмације Мирко Королија.

Королија је рођен 1886. године у Кистању, а преминуо је у 48. години живота 1934. године у Шибенику. Одрастао је у грађанској породици, школовао се у Кистању, Задру и Прагу. Прве пјесме објавио је у часопису Невен 1898. године, а прву збирку пјесма 1914. године, да би након тога објавио још двије збирке пјесама 1930. и 1933. године и лирску драму Зидање Скадра 1920. године.

Већина његових пјесама је везана за завичај и за изразито националне теме о чему посебно свједочи циклус сонета Српске цркве и манастири настао између 1907. и 1910. године па је то још један, можда и кључни разлог, што се   о Королији скоро нимало није писало у задњих осамдесетак година владавине комунизма и неотитоизма.

Један од ријетких универзитетских професора који је писао о Королији је Јован Делић у тексту О сонету Љубостиња Мирка Королије  гдје је тај сонет аналитички прелијепо читаоцима представљен уз незаобилазну констатацију и о самом циклусу пјесама коме он припада.

„Није нам познато да је неко у нашој, а ни у страној поезији испјевао овако тематски усмјерен сонетни циклус.

Спој сонета са црквеном тематиком је необичан и иновативан. Због свега тога овај Королијин циклус сматрамо књижевноисторијски и историјскопоетички изузетно значајним, предрагоцјеним. А о њему није много писано нити је истицана било каква његова вриједност или значај. Усуђујемо се да га истакнемо деведесет година послије пјесникове смрти.“ (https:// mitropolija.com/ 2025/03/06/jovan-delic-o-sonetu-ljubostinja-mirka-korolije/)

Ми ћемо се у овом краћем раду задржати над Королијиним сонетима из циклуса Српске цркве и манастири с посебним освртом на у њима представљену српску историјску и културну парадигму о којој те цркве и манастири непосредно свједоче.

Овај циклус, који смо преузели из књиге Изабрана дела, приредио Јован Радуловић,  Српска књижевна задруга и БИГЗ, Београд 1996. године,  има десет сонета: Руденица, Високи Дечани, Манасија, Раваница, Хопово, Шишатовац, Грачаница, Самодрежа, Љубостиња и Манастир Крка. Сви сонети су испјевани екавским нарјечјем са строфама у којима ритмичку и мелодијску организацију, зависно од сваког појединачног сонета,  карактерише укрштена или пак обгрљена рима за чију реализацију се на неким мјестима у ријечима на крају стиха умјесто вокала „Е“ појављује факултативни вокал „У“. (нпр. Раваницо, у меком крилу твому; (..) посвећен Богу и Народу свому; (…) Ја видим у свом санку поносному и сл.).

Пјеснички циклус отвара сонет Руденица, а ријеч је о манастиру који се налази код села Руденица близу Александровца. Манастир је саграђен крајем четрнаестог и почетком петнаестог вијека.

Королија овај манастир у времену прије његовог разарања реконструише у поетској слици која нам сугерише његову првобитну љепоту из давног времена српског васкрсења непосредно након Косовскога боја када је и саграђен.

Уз прозоре су твоје уске једном

чет`ри камене руже,  цркво стара,

процвале биле гиздаво под вредном,

и чврстом руком српског неимара

А манастир је у то вријеме фрескописан  захваљујући деспоту Стефану Лазаревићу и његовом брату Вуку. Фрескопис је дјело изузетно даровитог фрескописца Теодора и само је у фрагментима сачуван. На њему се виде остаци фреске властелинке Вукосаве која је била ктитор манастира и  фреске браће Лазаревића.

Зограф Теодор пун свештеног жара,

исписа помно по твом зиду ледном

властелинку,  с оделом пуним шара,

а на уснама са молитвом чедном,

и високога Стевана и Вука.

Королија није доживио да се овај свједок старог властелинског, српског, сјаја који траје и непосредно након косовског ваздвига у царство небеско  обнови, јер је манастир обновљен тек  1936. године, након пјесникове смрти, па су онда стихови у завршној терцини својеврсно поетско свједочење о неумрлој пјесниковој нади и убјеђењу да ће манастир повратити некадашњи сјај из пјесничке слике у првом катрену.

О, али једном синуће то с нова,

дић`  ће се кубе врх твог шупљег крова,

крваво твоје процветаће руже.

Високи Дечани је други сонет у овом циклусу, а да би  поетске слике у овом сонету биле потпуно јасне неопходно је знати историју овог манастира. Манастир Високи Дечани је као задужбина српског краља Светог Стефана Дечанског изграђен између 1326. и 1335. године. Након велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године Турци су опљачкали манастир и наступају тешка времена за његов опстанак. Арнаути су у другој половини 19. вијека манастир поново похарали, а јаки њихови напади су забиљежени и 1900. и 1901. године.

Управо та страдања Високих Дечана из седамнаестог вијека су основа за пјесничку слику коју нам Королија доноси у првом катрену сонета Високи Дечани.

Јунаци, ноћас Дечани су славни

у темељу се тресли; тајна рука

затвори двери, пред насрт огавни

порода љутих ратника Селџука.

Королија добро зна судбину Високих Дечана кроз вијекове. Зна патњу дечанских калуђера који су се одржали не само вјером и молитвом, него и као вјешти соколари одгајајући соколе за турске везире чиме су осигуравали извјесне минималне привилегије. И управо због реалне и тешке патње пјесник с правом сања о дану почетка борбе за слободу која ће уз молитву Богу кренути баш из манастира и коју ће предводити потомци Бошка Југовића.

Но, чате чатци књига староставни`

да ће дан доћи пун тешког јаука,

раствориће се двери и храм давни

уз бојни поклич Бошкових унука.

Ту борбу за слободу пјесник види као чин који прати и неминовно страдање, али и као свануће коме се не радује само до тада поробљени народ, него и природа, и виле које су пратиље свих српских побједа и епских бесмртних јунака.

Тада ће српске реке пуне зора

носити опет маче и калпаке,

коње и мртве крваве јунаке,

и закликтаће древне виле с гора

поносно, као што некад кликташе,

јер смо ми лепи к`о и чежње наше.

Сонет посвећен манастиру Манасија  је поетски свједок и нашег, и манастирског  историјског и културног трајања. Налази се поред ријеке Ресаве близу Деспотовца. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића саграђена између 1407. и 1418. године па је због тога пјесник види као повратак старог сјаја након Косовског боја.

Орао српски врх тих витких кула

поносно сави поломљена крила:

Лазарев пород и држава трула

ту је свој задњи пристан нашла била.

Након великих страдања и народа, и манастира послије  деспотове смрти и послије дуготрајних међусобних сукоба Угара и Турака манастир је у више наврата значајно оштећен и само у ријетким временима у деветнаестом вијеку дјелимично обнављан па га као таквог пјесник и премјешта у успјешну пјесничку слику у другом катрену и у обје терцине чекајући да му се врати стари сјај. А обнова ће стићи тек дуго након пјесникове смрти.

Зламења сјајна великог расула

ту и сад стоје. Ова лавра мила

стоји к`о луча што се утрнула,

но што је светлост неизмерна лила.

У праскозорје пуна лаког мрака

те куле као дван`ест црних грла

зјапе и своју тужну причу зборе.

 Док у даљини, путем неме горе,

победе кликћућ`  Тополског Јунака,

иде и пева Ресавкиња вила.

У сонету Раваница пјесник се с разлогом у првом катрену обраћа цркви Раваници која је задужбина кнеза Лазара саграђена између 1371. и 1377. године, а фрескописана непосредно пред Косовски бој.

Раваницо, у меком крилу твому,

уз свете песме српских испосника,

почива тужан Витез од Плочника,     

посвећен Богу и Народу свому.

Тај Витез од Плочника, Лазар Хребељановић, окружен манастирским миром сања слободу која је њему у судбоносном часу некако измакла. Али вријеме, тај чудни земан, зауставља над њим и над Раваницом тај чудни хук крила великих  да га на тај начин подсјети да се потомци његовог народа и народа Марка Краљевића спремају за завршну битку за коначно ослобођење које је не само Лазарев, него и пјесников сан.

Он мирно снива у сну вечитому,

сам и без војске тешких оклопника;

и земан хуји и крила велика

уставља над њим у прохују твому.

Но чуј! К`о џин што мајку земљу дира

Народ се Марков из вековног мира

Подмлађен диже уз кршеве стрме;

док с лисних гора и кишних урвина,

к`о страсне трубље, с близа и с даљина,

његове песме зову, јекте, грме.

Сонет Хопово је у цјелини посвећен Доситеју Обрадовићу и његовом путу од монаха до грађанског просвјетитеља, рационалисте. Пјесник тај отклон од монашког живота према рационализму види као унутрашњу борбу између љубави према Богу и младалачке жудње за овоземаљским реализмом.

Јуноша српски, Димитрије, овде

свом Богу  хтеде угодити чудно;

но мирећ` срце младалачко и жудно,

дуго, далеко странствовати оде.

И прелазећи своје путе трудно,

Мудрости вечне побра многе плоде,

и угодник ти велик поста роде,

путећи тебе очински и трудно.

Свјестан је Королија да је тешко помирити та два у Доситеју бар унеколико супротстављена свијета, али ипак тежи да их уједини као два сунца над једним вјечним Хоповом.

Хопово старо сад два сунца грију:

под једним стоји старо, мисаоно,

а под другим силно блешти оно.

То, попут пљуска ког облаци лију,

с  ауреоле врх Доситејева

чела се светлост на њ велика слива.

У сонета Шишатовац, у оба катрена сусрећемо се  у извјесном смислу са временски одређеном пјесничком сликом амбијенталног окружења манастира Шишатовац тог културног и слободарског  прибјежишта и духовног ослонца слободоумних Срба под османлијском влашћу поробљене Србије. Са једне стране је српска планина Фрушка гора, а са друге српске прекодринске планине.

Када ноћ мрачна тромо одврлуда,

са једне стране српске те планине

побожно гледе, бујне, пуне чуда,

а с друге брда уклета крај Дрине.

Ту прелијепу амбијенталну цјелину коју као драгуљ украшава кроз вријеме многострадални шишатовачки манастир, у освит не само сваког дана, него и очекиване слободе за којом чезну прекодринске и прекосавске планине, поздравља архимандрит и пјесмопјевац, мецена српских слободара и културних радника, архимандрит шишатовачки Лукијан Мушицки.

Осим Лукијановог поздрава у спрегнутој форми строфичког опкорачења другог катрена и прве терцине, а затим и прве и друге терцине, парадигми културног и историјског трајања се придружују и националне путовође Свети Стеван Штиљановић и храбри Јован Монастерлија.

Одјекујући из прошлости туда,

у  сваки освит, рани из даљине

поздравља миле горе пуне жуда

класична песма Седога Старине,              

Свештеног Посмопевца Лукијана!

И док кроз поља и родне утрине

Моћно се буди успавани живот,

миче се тешко устајали ћивот

Штиљановића Деспота Стевана.

Тресу се кости Монастерлијине.

Сонет Грачаница нам доноси поетски доживљај ове старе српске светиње у близини Приштине. Манастир су подигли краљ Милутин и његова жена Симонида у периоду од 1315. до 1321. године и то је сигурно један од најопјеванијих манастира у новијој српској књижевности.

Королија у овом сонету не доноси пјесничку слику манастира, него у свом поетском исказу, у строгој сонетној форми, доноси свој доживљај Грачанице у времену непосредно након Косовског боја, јер баш та стара црква, ту крај ријеке Грачанке,  слукти, дакле напето ишчекује неку нову најезду коју наговјештава јато враних гавранова.

Висока, нема, пуна мрачних снова,

и као рука што се претећ`  грчи,

старинска црква усамљена штрчи

и слукти изнад утртих гробова.      

 Ту падне јато враних гавранова

 гракћући, ….

Зна Королија за оштећену Симонидину фреску коју је опјевао Ракић, па онда није случајно што у наставку другог катрена у мрачном и злослутном сутону уводи пјесничку слику Арнаута.

……  и у сутон што све мрчи,

Арнаут који на хату протрчи,

дижући ветар са траве и корова.

И овдје, као и у неким другим сонетима пјесник налази утјеху и снагу у неким новијим побједама које му душу лијече и буде неку нову снагу.

Но, све се стиша; и к`о присен љути

Кнежева Црква опет чека, ћути…

Док у даљини, попут орлушина,

победе нове с Мишарских утрина

и с Вучјег Дола дижу се и прете,

и крстаре у вече пуно сете.

Сонет Самодрежа је посвећен цркви Самодрежи крај Вучитрна у којој је кнез Лазар причестио војску пред Косовски бој. Црква је након Косовске битке потпуно разорена, камен однесен, а свијест о њој је сачувана само у епској поезији. Црква је први пут обновљена након Королијине смрти у вријеме краљевине Југославије да би поново била уништена у Другом свјетском рату. Коначни свој данашњи облик је добила 1989. године  шестсто година након Косовског боја.

Легенда каже да је у тој цркви прије њеног првог разарања био сахрањен Милош Обилић.

Знајући све ово потпуно је разумљиво што је пјесник Мирко Королија, који није доживио обнову Самодреже  свој сан о њој претворио у прелијепи сонет пун наде, не само у њену обнову, него и у побједу српскке идеје о слободи на Косову која иако је црква обновљена још није стигла у њену порту.

Ја видим у свом санку поносному

где  опет блеште испред твог олтара

кандила сва у блеску радосному,

и чујем песму српских патријарха.

Убојни коњи из доњих хатара

поврискују по Пољу Удесному,

жељни дизгина мрких господара

и сурог пра` у  трку бесвесному!

 А ти к`о путир, велик, позлаћени,

дижеш се сама у свом пољу голом,

светиње пуна, чврста у све дане;

докле Народ твој се подмлађени

причешћује из тебе на све стране  

прошлошћу својом јуначком и холом.

Када је ријеч о сонету Љубостиња потпуно је јасно да је то, како рече Јован Делић  у тексту О сонету Љубостиња Мирка Королије   умјетнички најуспјешнији сонет у овом циклусу. У њему пјесник свједочи да је наше историјско трајање у времену обиљежавано не само подизањем храмова на богомолитвеним мјестима, него и свјесном личном и породичном жртвом за опстанак народа и слободе.

Пјесниково обраћање царици Милици се смјерно креће између поноса и покајања, између суза лијепе Оливере и спасења народа, између гријеха који Морава мора с разлогом да опере баш ту гдје се уздигла Љубостиња као свједок трајања љубави према изабранику Миличиног срца и љубави према народу и слободи.

Царице, пуни поноса и вере
ми ћемо једном твоме гробу доћи,
окајав сузе тужне Оливере
ижљубићемо твоје светле моћи.

Морава плава крв ће с нас да спере.
И после шест векова једне ноћи,
с љубављу новом истинском, без мере,
ту ћемо небу молити се моћи.

Ту, где Југ-Богдан мољаше свог Бога
С тобом, и где си млада, занесена,
Лазара свога првог пута срела;

И где на спомен погледа првога

Богомољу си дигла, што се бела
Још и сад зове од Љубави Стена.

Циклус од десет сонета Српске цркве и манастири се завршава сонетом Манастир Крка. И не завршава се тим сонетом само овај пјеснички циклус, него се ту завршава и пјесников ход којим је пратећи јасне путоказе обишао многа српска културна и духовна прибјежишта кроз простор и вријеме судбином додијељено српском народу. А тај повратак нема куд него у завичајну Далмацију, на један од најстаријих биљега српске школе и духовности, у манастир Крку гдје  сусреће  своје дјетињство.

На врелашцу пред мирним ћелијама,

где свежа струја шумно се излева,

затекох моје детињство где пева,

пљешћућ по белој пени ручицама.

Тај сусрет са дјетињством и успоменама у којима је прва слика био и древни манастир се наставља  кроз просторе љепоте и тишине да би растерећену душу након причешћа склонио под епитрахиљ српског патрона Светог Саве баш ту у манастиру Крка.

С јатом спомена, што болно разгрева,

пођох, и поведох га стазицама

травним, кроз густиш по низбрдицама,

где се лепота тишини осмева.

Затим под старе доксате ступисмо

и у сумрачном храму причестисмо

још једном душу прошлошћу, светињом.

Најзад, под епитрахиљ Светог Саве

клекнув, спустисмо на благослов главе,

блажећи срце трто чамотињом.

Након свега овдје изложеног можемо констатовати да се овим Королијиним сонетима могло приступити и на други начин, нпр. са стилистичког, структурног или вредносног становишта, али смо се ми одлучили за овакав прегледан приступ јер смо уочили  парадигму која све ове сонете повезује у једну цјелину која свједочи о нашем трајању на овим просторима и о нашим неизбрисивим траговима у области културе и духовности српског народа.

Чланак Раде Р. Лаловић: ПУТОКАЗИ НАШЕГ ТРАЈАЊА  У СОНЕТИМА МИРКА КОРОЛИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Спутњик

Најважнији догађај у области савременог словенског превода, и мост између култура Русије и Србије. Тако већ називају превод Антологије руске поезије на српском језику, за коју је српски песник Зоран Костић добио престижну награду “Читај Русију” коју додељује московски Институт превода.

У конкуренцији је било више од 50 земаља.

У Антологију која има 1500 страница, Костић је сместио око 300 песника, чије је песме сам изабрао и сам преводио готово 50 година.

„За мене, као Србина, ова награда има посебан значај, јер је добијам на Црвеном тргу, у центру хришћанске православне културе и духовности. Веома сам захвалан Институту за превођење, који је подржао настанак ове књиге, као и жирију који је мој рад током више од педесет година оценио достојним овог признања“, рекао је Костић.

Он је истакао да руску поезију преводи више од пола века, и да је последње три-четири године систематски радио на антологији која обухвата поезију од 10. века до младих савремених аутора. У њој је преведено више од 300 песника.

„Када ме питају зашто сам читав живот преводио руску поезију, одговор налазим у два недавна догађаја. Пре одласка у једну шенгенску, европску државу упозорили су ме да ни случајно са том књигом не прелазим границу Европске уније, јер би у њој могли да пронађу нешто што би оценили као опасно или као пропагандни материјал и да ме због тога казне. Зато сам неколико томова које сам носио оставио код српског цариника. Он је пристао да их сачува док се не вратим, али је тражио да му поклоним један комплет. Када сам га питао зашто, одговорио је: ‘Зато што је то најбоља поезија на свету.’

Слично ми се догодило и пред одлазак на Косово, где сам био позван да представим антологију. Организатор ме је упозорио да не прелазим са књигама јер бих могао да будем кажњен. Зато смо пет пакета оставили у последњој српској кући пред улазак на Косово. Домаћин је замолио да му поклонимо један примерак и рекао: “Знам да је то најбоља поезија на свету, а мени то тако недостаје.”

“ То је мој одговор на питање због чега сам ово радио читавог живота”, рекао је Костић.

Чланак Зоран Костић: Зато што је руска поезија најбоља на свету се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Косово и Метохија. Осећате ли како ове речи не чујете ушима, него оне избијају у вашим грудима. Душманин то назива Косова. Неки међу нама ове откуцаје називају „национализмом” мислећи на шовинизам. Такозвани „званични Београд” ове речи уопште и не изговара нити их икако назива, сем понекад „јужном српском покрајином”, и то само онда када на сајту националне телевизије у Времеплову не назначи датум Тачијевог рођења или у вестима остави ове речи на карти Србије. Косово и Метохија. То што куца у грудима неки добри људи називају домом, њихова браћа и сестре колевком, а мени се по први пут свиђа медицински термин. Медицина то што вам игра у грудима – Косово и Метохија – назива срцем.

А срце је оно што је вађено у Жутој кући по налогу неке друге прекоокеанске куће беле боје. Становници те далеке куће тврде да ове жуте никада није ни било, а пошто наши политичари воле да слушају ту далеку кућу, онда да искористим тренутак да апелујем да се из основношколских програма за музичку културу избаци песма „На крај села жута кућа” кад већ тврдите да нема довољно доказа о њеном постојању.

„На крај села жута кућа, ти ти ти, та та та” одјекивали су рафали у ноћи пред српским домовима за чији звук су нас убеђивали да се то чује демократија. Демократијом су назвали и тргање крстова са српских манастира и цркава. Милосрђем су називали бомбардовање осиромашеним уранијумом. Преклане вратове наше браће и сестара крстили су ослобођењем. Силовање Српкиња и минирање кућа завели су као акцију против хуманитарне катастрофе. Убијену децу именовали су прогресом. За етничко чишћење нису имали више слободних термина, па су га опет назвали демократијом.

Није демократија за нас Србе! Ми смо од те речи до сада само страдали. Где год се доселила демократија, одатле је нестало Срба. Ваљда она воли да живи у српским кућама. Ако пристанемо на демократију, па им дамо Косово и Метохију, дали смо им за право да смо издајници рођеног народа, а они праведници који су палећи наше цркве и манастире запалили пламен демократије и људских права.

Али не знају душмани, ни Срби који гостују по амбасадама да, на њихову жалост, на Косову важи неко друго право – божје. Нема игре око Косова и Метохије, нити има правила, пиштаљки и судија, до небеских.

Идите на Косово и Метохију да видите демократију и добру намеру наших „комшија” и њихових налогодаваца…

Деца се играју ограђена бодљикавом жицом, као у каквом тору. Школу им глуме затворене продавнице. Људи траже дозволу од туђина да изађу ван непостојећих зидина које их деле од сопствене земље и чувају од оних који су им завичај, образ и животе узели. Тамо где се видео крст, сада се не види ништа. Само понегде, изнад контејнера и нагорелих кућа, извија се густ и црн дим који нема од чега другог бити него од још неке српске куће или храма који нису раније стигли да расхраме и распале.

Време је да научимо своју децу нечему што ни ми сами нисмо знали и што нам старији опијени државом у коју су два пута залазили са својим кољачима нису пренели. Поредак ствари у Србији је измењен. Све је постала политика.

Политика нам је браћу разбратила, сестре завадила, лапот међу народ увукла… Славе нам је огадила, по улицама ископала ровове, оружје у родбину уперила, Косово и Метохију нам раскућила и предала на чување онима за које нас иста та политика убеђује да су добронамерни. Не знам само да ли ће безбедност на Косову и Метохији, коју нама Србима обећавају наши политичари, гарантовати они који су нас бомбардовали или они који су нам вадили органе. А њима Косово и Метохија нису ни потребни. Не треба ником другом Косово ни за шта сем да се нама руга и да од нас направи непостојећи народ.

Нисмо ми глуп народ што мислимо да би та жена која воли да наплати, а коју називамо политиком, требало да буде очовечена. Бирам да мислим да у то верујемо, јер смо и даље добри људи, што нажалост показујемо само онда када нам прети нестанак.

Али ако је тако, дајте онда да већ данас постанемо далеко бољи људи, јер одавде даље, ниже и горе нема. Уколико чекамо тај тренутак нестајања да се ујединимо, ово је тај тренутак. А уједињења, целине, Срба и српства нема без Косова и Метохије. И не позивам ја овде на рат и страдање, него на свест о томе шта нам и колико отимају. На поимање значаја Косова и Метохије за целину српског бића. Пристанемо ли на то да нам узму Косово и Метохију, нећемо дуго чекати на дан кад ће нам затражити Шумадију, Рашку, Војводину и Београд који немо стоји и посматра свој народ из фотеље главнога града.

И док се ми међусобно крвимо, они који су нас изловљавали тврде за Косово да је њихово… Како наше може бити њихово… Откуд на њиховој колевци урезани крст на узглављу кад га је старим зарђалим длетом, око дршке обмотаним крвавим омофором, урезивао ђед, свештеник и свештени син…

Одакле неком другом родна црница заливана крвљу мога рода… Које су то жито косиле њихове косе сем српско, мучки и преко стомака… Како може бити Призрен ичији до српски кад га на оном клизишту не држи ништа до наших костију… Кичме дедова, лобање младића, удови новорођенчади, груди мајки и ребра очева…

Што земљу газе војничком чизмом ако је њихова… Зашто ждију манастире и харају црквишта ако нису наша… Што су све куће раскућили и у црно завили… Чему чекићање гробова ако тамо нико наш није раније живео, нити је у ту земљу спуштан…

На све стране жбуње прогутало рушевине, водурина поплавила подруме, шуме прождрале ливаде, трава покрила камење… Да искрчимо жбуње – нашли бисмо цркву… Да исушимо воду – наћи ћемо иконе… Да оборимо стабла – указале би се куће… Да покосимо траву – иступићемо и изломити косе на гробове комшија и рођака… Да оберемо божуре – узбрали бисмо их из лобања својих предака…

Фреске су изгребали… Иконе су изломили… Рогове с куће на ватру налагали… Срца из груди чупали, па давали… Гиљотином кућне прагове начинили… Фуруне уместо хлебом, људима су нахранили… Цркве наместо молитвом кукњавом озвучили… Где је био мали камен међаш, они границу подигли… На крушку о коју је деда вешао шајкачу кад се умива, њега су овешали… Меткове уместо у цевима да су држали, у мој су народ изручили… У земљу родом окићену родбину су нам засадили… У куће српске стоку утерали… У црквама нашим олтаре похарали… Српске мајке у црнину обукли… Све нетакнуто обешчастили…

И док ми сиђемо с кочева, ускупимо се из гробница, саставимо се од сечења, искрпимо од меткова, гласнемо из ишчупаних гркљана и прогледамо ископаним очима, они ће се тамо наживети на нашим смртима…

Зато живи, народе српски, живи и рађај се у инат! То барем знаш и то ти је проклетство и благослов. Инат! Највећа победа над смрћу и над светом је рађање! Заборави на којекакве параде у земљи беле куге. Заборави на права… Каква права  кад ми део рођеног народа не да да ожалим свог генерала како доликује!

Кључ лежи у томе што нећемо пристати на ишчашења која на нас, као на буњиште, бацају терајући нас да сами себе затремо тако што нам говоре да је могуће да дете има тату и тату или маму и маму.

Истина, ово је једина земља у којој свако дете има и два оца и две мајке – мајку и мајку Србију, оца и Оца.

Нека се накарадношћу, неморалом и перверзијама ките други народи, а под параваном демократије, јер ми Срби знамо да демократија не постоји. Ко не зна, кад смо већ код датума, нека за њу упита 17, 18, 19. и 24. март или 17. април када је та иста демократија у своје име убила дете на ноши.

Нама само фалимо ми и нико више, а то није мало.

Знајте да у тами српског полома само једна танка свећа сија… Монах што је држи – Косово је, а суза што на њу капље – Метохија!

И знајте да Косово и Метохија нису „јужна српска покрајина”, „политичко питање”, „осетљива тема” и остале глупости. Косово и Метохија су одговор на питање ко су Срби. Косово и Метохија су крст на који нас је свет разапео, а на нама је да ли ћемо васкрснути.

Не догодине, браћо и сестре, него до краја године… И не у Призрену, него и у Призрену, и у Приштини, и у Митровици, и у Вучитрну, и у Ђаковици, и у Хочи, и у Клини, и у Ораховцу, и у Звечану, и у Пећи, и у Истоку, и у Гњилану, и у Липљану, и у Витини, и у Грачаници… У свим местима на Косову и Метохији где још увек опстају Срби који пате, који трпе, који стрепе, који не одлазе и којима се клањам.

(говор са академије „Тамо не тако далеко” у Руском дому)

Милан Ружић

Чланак МИЛАН РУЖИЋ: Није демократија за нас Србе — питајте Косово и Метохију се појављује прво на ИСКРА.

Документарни филм „Тамо где су наши: Срби и Руси на заједничком фронту“ руске телевизије „Звезда“ премијерно је приказан 6. септембра 2026. године. Реч је о руској документарно-публицистичкој продукцији посвећеној српско-руским односима, са посебним освртом на њихову војничку димензију и добровољаштво кроз различите историјске епохе.

Окосницу савременог дела филма чини прича о српском добровољцу Марку Матовићу, борцу 106. дивизије Ваздушно-десантних снага Русије. У јануару 2025. године, током борби у Курској области, Матовић добија наређење за повлачење са положаја. Када преко радио-везе сазнаје да су у суседном бункеру остала тројица рањених, упркос опасности и чињеници да простор контролишу непријатељски дронови, враћа се по њих.

Управо ова прича постављена је као полазна тачка филма. Аутори постављају питање због чега део српских добровољаца руску специјалну војну операцију доживљава као наставак сопственог ратног искуства и зашто се у њој препознаје „познати непријатељ“. Марко Матовић тако постаје симбол основне идеје филма, да за његове јунаке граница између „својих“ и „туђих“ није увек одређена државном границом.

Филм, међутим, не остаје у садашњости. Аутори праве широк историјски лук који почиње Славјаносербијом и Јованом Шевићем, односно досељавањем Срба у Руску империју и стварањем српских насеља на простору данашњег Донбаса. Посебно се истиче питање због чега је српско присуство у овом делу Руског царства изазивало незадовољство Беча.

Историјска прича наставља се кроз руске добровољце који су долазили у Србију у време Српско-турског рата, а затим и кроз 1914. годину и улазак царске Русије у Први светски рат након аустроугарске објаве рата Србији. Филм тако покушава да покаже да војничка солидарност два народа није феномен савременог доба, већ да има много дубље историјске корене.

Део филма посвећен је распаду Југославије и ратовима деведесетих. Говори се о руским добровољцима који су се борили на српској страни у рату у Босни и Херцеговини 1992–1995. године, као и о сложеним односима Русије и СРЈ у том периоду. Посебно место имају аеродром Слатина на Косову и Метохији и долазак руских припадника ВДВ 1999. године, а у филму се помињу и Братислав Живковић и Алберт Андијев.

Након тога прича се наставља периодом после 2014. године, када су српски добровољци почели да одлазе у Донбас, чиме филм своју историјску причу постепено доводи до савремених дешавања и учешћа српских добровољаца на руској страни. На тај начин филм повезује низ историјских тачака које су временски удаљене вековима.

Визуелни део филма комбинује архивске материјале, савремене снимке и реконструкције историјских сцена у којима је коришћена вештачка интелигенција (AI). Такав приступ омогућава ауторима да визуелно дочарају поједине догађаје за које не постоје оригинални филмски записи, али истовремено представља јасну разлику између архивског документа и савремене визуелне реконструкције.

Међу саговорницима су Јелена Гускова, доктор историјских наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и Академије наука Републике Српске, главни научни сарадник Института за славистику Руске академије наука; Владимир Путјатин, кандидат историјских наука, доцент и заменик шефа Катедре за историју јужних и западних Словена Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“; и Татјана Стојановић, српски новинар, која је дуго радила у руским медијима.

У филму говоре и добровољци представљени под ратним именима „Командор“ и „Кобра“. Њихова сведочења доносе непосреднији поглед на мотиве због којих српски добровољци одлазе на фронт, као и на начин на који они доживљавају историјске и савремене везе између српског и руског народа.

Посебна вредност филма је у томе што велики број историјских тема успева да повеже у једну компактну целину. Од XVIII века и Славјаносербије, преко Српско-турског рата и Првог светског рата, до Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, Донбаса и Курске области, филм гради једну непрекинуту причу о српско-руским војничким везама.

Аутори при томе не покушавају да направе академску студију, већ пре свега публицистички документарни филм из руске перспективе. Историјски догађаји и личности бирају се тако да подрже основну тезу о дугом трајању српско-руске војничке солидарности.

Најупечатљивији је ипак савремени део, односно прича о Марку Матовићу. Његов повратак по тројицу рањених руских војника, иако му је било наређено да се повуче, представљен је као симбол мотива који се провлачи кроз цео филм – идеје да се „наши“ не препознају само по држављанству, већ и по заједничкој историји и судбини.

„Тамо где су наши: Срби и Руси на заједничком фронту“ тако је прича о томе како руски аутори виде вишевековну везу Срба и Руса и како кроз историју добровољаштва, ратова и војничке солидарности покушавају да објасне њено трајање до данашњих дана.

Чланак Нови документарац о српским и руским ратним добровољцима некад и сад приказан на ТВ Звезда се појављује прво на ИСКРА.

Дуго сам покушавао да препевам песму Бориса Пастарнака, „У болници“. Она говори о човеку кога, ноћу, довозе у болницу, и он схвата да ће ускоро умрети. Уместо да очајава, плаче, благодаран Богу за сву љубав коју му је у животу указао. То је Пастернак који зна Христа као средиште људске историје, и који, у „Доктору Живагу“, каже:“Рекао сам: треба бити веран Христу. Одмах ћу објаснити. Ви не схватате да је могућно бити атеиста, могућно је не знати има ли бога и чему он, а у исто време знати да човек не живи у природи већ у историји, и да је њу, према садашњем схватању, засновао Христос, да је Јеванђеље њен темељ. А шта је историја? То је утврђивање закона вековног рада на доследном одгонетању смрти и на њеном будућем савлађавању. Ради тога људи откривају математичку бесконачност и електромагнетне таласе, ради тога пишу симфоније. Без неког подстицаја немогућно је напредовати у том правцу. Та открића изискују духовну спрему. Основе за њу налазе се у Јеванђељу. Набројаћу их. На првом месту је љубав према ближњем, тај највиши вид живе енергије који испуњава људско срце и тражи да се излије и утроши. Затим долазе главне саставнице савременог човека, без којих се он не може замислити, а то су идеја слободне личности и идеја живота као жртве. Имајте на уму да је то до овог часа апсолутна новост. Код старих народа није постојала историја у том смислу. Било је сангвиничке свирепости неотесаних, богињама изровашених Калигула, који нису ни слутили колико је сваки поробљивач неталентован. Постојала је хвалисава мртва вечност бронзаних споменика и мраморних стубова. Тек су векови и покољења после Христа слободно одахнули. Тек после њега човек је почео да живи за потомство и не умире више крај плота на улици, већ код куће, у историји, у јеку послова посвећених савладавању смрти, умире посвећен и сам тој теми.“

Успео сам, хвала Богу, да преведем песму „У болници“. Како – нека суди читалац. Стављам је на увид.

У БОЛНИЦИ

Борис Пастернак

Гледали су њега пуног бола,
радозналих препун тротоар.
Носила су гурнули у кола.
Крај возача седе болничар.

Улицама јури хитна помоћ,

Док пролази, зуре зазјавала,

Пометња од ротације, поноћ,

Фаровима мрак се обасјава.

Милиција, трг, случајно лице

сад промичу уз улична светла,
амонијак воња из бочице,

на улазу – медицинска сестра.

Ветар хуји, јака киша пада,

На пријемном чују се олуци,

Формулар су попунили тада,

Препуштен је лекарској одлуци.

Ставише га крај улазних врата,

Однекуд је јодом мирисало.

А болница баш беше крцата,

с улице је промајно дувало.

Прозор мали, обличје квадрата,

А кроз стакло: врт и крпче неба.

Нов пацијент и погледом  схвата

под, мантил и собу, све што треба.

Болничарка приђе, пита, зове,

А све успут одмахује главом:

Из  невоље не изађе ове,

Сад се мора растајати с јавом.

Благодаран, кроз прозор погледа

где зид беше обасјан с улице

велеградском светлошћу од леда,

уз неонског пожара варнице.

Градски руб у  праскозорје руди,

јаворова крива маше грана,

клања му се к`о учтиви људи,

растаје се с њим у освит дана.

„Велика су дела Ти, Господе,

постеље, и зидови и људи,

и те ноћи што у смрт нас воде,

и град ноћни над ким зора руди.

Пилулу за спавање сад узех,

Марамицу гужвам, тихо плачем,

Не видим Те јер ме гуше сузе

Од ганућа које срце таче.

Слатко ми је, у светлости зарној,

Која тихо на постељу пада

Себе и свој усуд звати даром

Бесценим што дао си ми сада.

У постељи док ми гасне тело,

Топлота се Твоја у ме слива,

Ти ме држиш као своје дело,

Као прстен у шкрињицу скриваш“.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: НАД ЈЕДНОМ ПЕСМОМ БОРИСА ПАСТАРНАКА се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Giuseppe Cottini / Contributor

Председник Венецијанског бијенала Пјетранђело Бутафуоко, бранио је своју одлуку да поново отвори руски павиљон на том догађају, рекавши да је „уметност победила“ упркос притиску ЕУ и томе што је Брисел укинуо изложби 2 милиона евра финансирања.

Почетком марта, Венецијански бијенале је најавио повратак Русије упркос сукобу у Украјини, сукобу Москве са Бриселом и санкцијама ЕУ.

Русија, која је власник једног од најстаријих павиљона изложбе од 1914. године, у мају је тамо организовала изложбу под називом „Дрво је укорењено у небу“, окупивши више од 50 младих музичара, песника и филозофа из Русије и других земаља. Руски културни изасланик Михаил Швидкој назвао је изложбу доказом да су покушаји западних политичких елита да „кенселују“ руску културу пропали.

У интервјуу за „Коријере дела Сера“, Бутафуоко је бранио своју одлуку да дозволи руски павиљон и рекао да је Бијенале деловао у складу са законом упркос сукобима са италијанском владом и Европском комисијом. На питање да ли би све то поновио, одговорио је: „Све“.

„Било је више него исправно и прикладно према институцији којом председавам“, рекао је, додајући да ниједна од њихових формалних одлука није садржала „ниједан зарез“ који крши законе или прописе.

Коментари су уследили након тврдње италијанског министра културе Алесандра Ђулија у мају да је руски председник Владимир Путин победио на Бијеналу. Бутафуоко је одбацио ту карактеризацију, рекавши: „Путин није победио, уметност јесте“. Тврдио је да је 131-годишња историја Бијенала изграђена на томе да остане отворен према свету чак и током сукоба и упоредио је тај принцип са древним олимпијским примирјем.

Бутафуоко је такође поновио своје критике на рачун Брисела, који је оспоравао учешће Русије из „етичких“ разлога. Изјавио је да, према стандардима ЕУ о демократији и слободи изражавања, отприлике 87 одсто земаља ван ЕУ представљених на Бијеналу уметности не би испунило услове.

„Контрадикција ЕУ лежи у ускраћивању слободе изражавања на основу одређене националности“, рекао је он. Бутафуоко је такође оптужио италијанског европског комесара Рафаела Фита да није одбранио једну од главних италијанских културних институција.

Повратак Русије на један од најстаријих и најпрестижнијих уметничких фестивала на свету изазвао је реакцију у Бриселу. Европска комисија је у јулу повукла 2 милиона евра финансирања Бијенала, тврдећи да је учешће Русије прекршило санкције ЕУ и да културни догађаји финансирани од стране пореских обвезника морају да подржавају демократске вредности.

Бијенале је, међутим, нагласило да је грант био намењен филмским пројектима који немају никакве везе са учешћем Русије на изложби.

Сукоб око финансирања уследио је након вишемесечног притиска Кијева и његових европских подржавалаца. Украјина је посебно санкционисала људе повезане са руским павиљоном, док су активисти организовали протесте у Венецији. Павиљон је отворен током мајске претпремијере, али је остао затворен за јавност након што је Бијенале званично почело.

Чланак Шеф Венецијанског бијенала о повратку руског павиљона: Уметност је победила се појављује прво на ИСКРА.

„Оно је мој оџак“, каже Маја Јовановић у насељу Поткаљаја у Призрену. Стоји негде на пола пута између своје куће и цркве Светог Спаса. Са својим супругом и породицом живи у Сушици код Грачанице, а у дому у ком је рођена живе, бесправно, неки други људи. „Много је стрмо и клизаво“, говори док јој се кида дах. Јасно је да није од стрмине и да ту где је одрасла не може бити клизаво. Гази по каменим избочинама призренске калдрме и по сопственим ожиљцима, иде на Међународни фестивал средњовековне музике „Медимус“ који се одржава у атријуму цркве Светог Спаса. Она и њена породица нису пропустили ни један минут овог фестивала. Слушају и гледају уметнике из разних земаља света, као да им од тога зависи све, као да од тога што ће они бити ту зависи судбина Призрена.

Да ли судбина једног града може зависити од сећања његових бивших становника? Имају ли музика и уметност снаге да врате његов живот и енергије? Да ли ови страни уметници разумеју чворове цивилизацијских сукоба у овом лепом граду?

„Покушавам да током извођења осећам сукобе. То су супростављена осећања: бити заљубљен и не бити заљубљен, осећати љубав и не осећати љубав“, каже Клеменс Мелкнер из ансамбла „Аналгион“. Ова група младих људи на старим инструментима и својим гласовима оживљава лепоту у  Призрену коју ретко ко види. Долазе из Немачке, из Сједињених Америчких Држава, специјалисти су за реконструкцију вокалне музике раног средњег века и раде на споју њених ритуалних аспеката са изражавањем текста. Међу зидине и поред  цркве коју је 1330. подигао српски властелин Младен Владојевић наступио је и Ансамбл „Леонес“ са двојицом професора из Швајцарске, Марком Левоном и Батистом Романом.

„Камен је светиња осећају звук и уметнике и у том тројству се добија чудесан амбијент који само уметност може да пружи“, каже проф. др Дарко Карајић уметнички директор фестивала „Медимус“. „Од овога више не може“, рекао је представљајући ове сјајне уметнике.

Ове музичке свечаности прате и пропратни програми, а двојица професионалних фотографа Ел Гвојос и Дарко Страхињић имали су у галерији Клуба уметности „Призрен“ ретроспективу претходних десет година манифестације. Др Александра Новаков, секретар Косовско-метохијског одбора Матице српске, приредила је публикацију о фестивалу на српском и енглеском језику. Пет швајцарских војника Кфора у маскирним униформама пажљиво прате програм испод звоника који се налази на високим стубовима. У 21 час призренски мујезини са минарета бројних џамија имају свој тренутак. Медимус стаје на пет минута, па опет крећу композиције.

Други дан фестивала је припао групи „Мантикора“ из Напуља. Ђузепе Франа на лаути, вокали Симона Гато и Енеа Сорини и флаутиста Алесандро де Каролис имали су један од најбољих наступа у протеклих једанаест година фестивала. Њихова интерпретација ране музике завршена је једним од најдужих аплауза који се чуо међу зидинама овог чудесног амбијента на врху града Призрена. „Од ових композиција, до дана данашњег, Италија бољу музику није имала“, каже пола у шали Ђузепе Франа.

„Ови призренски дани показали су нам да смо на правом путу и да уметност нема препреке, нема питања и проблеме које не може решити. Били су нам гости из свих крајева, а посебно је важно што садашњи и бивши грађани Призрена препознају „Медимус“ као део себе и завичаја“, изјавио је за „Политику“ директор фестивала Бојан Бабић који заједно са Удружењем пријатеља Светих Архангела, Домом културе „Грачаница“, Клубом уметности „Призрен“, Епархијом рашко-призренском, братством Манастира Светих Архангела и Богословијом организује сваки детаљ манифестације.

„Имам утисак да се све споји у једну тачку која се зове лепота“, каже глумица и новинарка Драгана Ковачевић Ракочевић која годинама води програм у Светом Спасу.

Покровитељи „Медимуса“ су били Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију а пријатељи фестивала су Телеком Србија, Факултет за хумани развој и браћа Мирчић из Младеновца.

Живојин Ракочевић

Чланак Завршен 11. Фестивал ране музике „Медимус“ – Светлост музике у Призрену се појављује прво на ИСКРА.

У дијамантском мозаику српских манастира посебно и узвишено мјесто заузима Љубостиња. И није оно, то мјесто, посебно само по загонетности њеног народносног имена, нити по историјском трајању и љепоти фрескописа, нити због њених монахиња, Јефимије и Евгеније (Кнегиња Милица), нити због Стефановог Слова љубве или Јефимијине Похвале кнезу Лазару, него због свега тога заједно по Божјој промисли уједињеног на чудесном завјетном мјесту предодређеном за молитву, симболику и трајање. И не само то. Љубостиња је одавно с разлогом и поетска инспирација. О њој су веома снажно поетски пјевали и Свети владика Николај Велимировић, и монах Тадеј, а онда и српски пјесници лиричари, Мирко Королија, Радинко Крулановић, Радомир Палибрк, Зоран Старчевић и други, а понајвише Верољуб Вукашиновић, због чега ћемо се ми овдје и бавити аналитичким прегледом Вукашиновићевих пјесама чији основни мотив је манастир Љубостиња и његова духовна и молитвена цјелина.

Највише Вукашиновићевих пјесама везаних за манастир Љубостињу се налази у збирци пјесама Свети жар, у издању Графомарка, Лакташи, 2015. године, након добијене награде Калиновачки петровдански вијенац 2013. године и након одржаног симпозијума о добитнику ове награде у Калиновику 2014. године.

Ту су пјесме: Вечерњи бруј, Љубостиња Пчелињак, Како је тихо Господе, Зидањље Љубостиње, Јунско јутро у Љубостињи, Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском, Молитва кнегињи Милици, Отац Николај, Штап владике Николаја, Сја Љубостиња, Јефимија Милана Ракића, уз напомену да би ми овом низу пјесама из збирке Свети жар, а у којим је Љубостиња непосредно присутна као доминантан мотив, додли и пјесму Света места, која је имплицитно везана за било који манастир, а у овој поетској, Вукашиновићевој, парадигми свакако и за Љубостињу управо и због тога што се у том манастирском миру пјесник, па и сваки човјек налази Усред тишине која лечи.

Осим ових, наведених пјесама Вукашиновић има још двије пјесме о Љубостињи, а то су Љубостињске липе из збирке пјесама Како је тихо Господе (Народна књига / Алфа, Београд, 1999.) и Звонар Милашин, из збирке Тилић (Православна реч, Нови Сад 2020.).

Tо што тако снажно Вукашиновића веже за манастир Љубостињу осим завичајних тајних знакова који дефинишу ту небоземну, рођењем додијељену парадигму вјере и логоса јесте и Богом дани осјећај који човјека, а пјесника посебно уједињује са светим мјестима.

Постоје места што нас вежу
Са вертикалом нашег спаса
Места где наше мисли сежу
Даље од ума слова гласа

(….)

Постоје места где неко слуша
Неизговорене наше речи
Где нечија нас додирне душа
Усред тишине која лечи

(Света места)

А ту тишину која лечи пјесник је од раног дјетињства, можда и са самим рођењем, ту близу, осјетио и нашао баш у манастиру Љубостињи слушајући народна предања о поријеклу њеног имена које симболизује не само људску, конкретну љубав, него и ону исконску, божанску, вјечну која човјеку освјетљава пут ка спасењу јер је неугасива, јер вјечно тиња уједињујући баш овдје Миличину љубав према Светом Кнезу и љубав Рада Неимара према Богу оличену у божански лијепом каменом везу који са Монахињиним златовезом и молитвом Богу, Вукашиновића, а и човјека уопште вјечно веже баш за манастир Љубостињу.

Стан љубави
Тајна шкриња

У времену
Љубост тиња

Камен чипком
Храм отвара

Крин у руци
Неимара

Слово везе
Љуба стидна

Госпа сиња
Монахиња

Светост места
Тихост бити

Жижак трепти
У молитви

(Вечерњи бруј)

И баш на том мјесту Где нечија нас додирне душа, гдје се сусрећу љубав према Богу и Светом Кнезу, зида Раде Неимар (Раде Боровић) Љубостињу, али је зида и наш пјесник наслањајући се на стихове Светог владике Николаја Велимировића, не само због тога што су узвишени и искрени, него и због тога што је баш ту, у Љубостињи, Свети владика у тешким данима туђинске власти провео знатно вријеме вежући се и пјесмом, и животом за овај храм.

Вукашиновић у својој пјесми Зидање Љубостиње поетски понире у Неимарову душу и успјешно ишчитава снагу његове инспирације сигуран да такво велелепно, богомолитвено здање може начинити само онај који је Занет црквом, сликом савршенства. А љепота цркве која се зида на том мјесту мора бити Богом благословена и самим тим више од идеалне, јер долазе дани у пламену, па је потпуно разумљиво што

Грађевину од светлосне грађе
Зида Раде, у часу усуда.
У облику крстоносне лађе
Што пловиће до страшнога суда.

(Зидање Љубостиње)

Уз Рада Неимара, најзаслужнијег за визуелну љепоту манастира, пјесник од Љубостиње никад не одваја монахињу Јефимију и кнегињу Милицу не само због тога што је он, златноруки неимар, Кнегињине душе вешти вајар, него и прије свега због тога што је

Ту (..) Милица, жална кнегиња,
Мајци Божјој дарак принела.
Ту извезла је стих Јефимија,
Дивну похвалу кнезу Лазару.

(Сја Љубостиња)

па је онда и разумљиво што Молитва кнегињи Милици започиње Са Јефимијиног светог веза завршавајући се пјесниковом молбом

У помоћ дођи, ма где да си!

(Молитва кнегињи Милици)

Од реалних личности неодвојивих од Љубостиње осим Јефимије и кнегиње Милице за Вукашиновића су свакако важни Свети владика Николај Велимировић, Отац Николај и Звонар Милашин који манастиру дају посебну и појавну, и духовну димензију.

На Владику Николаја и његов боравак у Љубостињи вјечно подсјећа његов, овдје сачувани, владичански штап, Постављен у осну вертикалу крста, који је као такав више и од реликвије, и од пјесничке инспирације.

Као трска танак, црном бојом сија,
Од срчике рајског дрвета отесан,
Штап пастира светог, нова реликвија,
Руци безбожничкој сасвим неподесан.

Од очију скривен, у ризницу склоњен,
Миран као фрула заспала у звуку,
На зид љубостињског конака наслоњен,
Чека новог свеца, чека нову руку.

(Штап владике Николаја)

Љубостињски монах, Отац Николај, снажно бијаше везан за личност Светог владике Николаја Велимировића и до краја овоземаљског живота одан манастиру па је с разлогом овјековјечен у Вукашиновићевој пјесми.

Знао је, светлост, ипак ромиња
У људској души која грех крије.
По благој речи биће спомињан.
Осуђивао никог није.

(…)

Са литургије је отишао
И оставио пламичак гласа
Ако литургија тамо не траје
Онда нам овде нема спаса.

(Отац Николај)

Звонар Милашин је поетски остварен као веома снажна пјесничка слика у тренуцима док Љубостиња сва од свећа сија и док у њој траје света литургија. У том сазвучју молитве и манастирских звона, звонар се искрено небу приближава и сви који га знају поштују његову душу и искрену молитву, јер

Литургију када оглашава
Милашин се кроз звона спасава

(Звонар Милашин)

Осим пјесничких слика којим пјесник у вјечно царство поезије из реалног свијета премјешта манастир Љубостињу и личности које су срасле с њеним трајањем, неопходно је сагледати и неколико карактеристичних симбола који се с разлогом у овој поезији понављају као карактеристични регистри смисла, употпуњавајући духовну парадигму која чини Вукашиновићев доживљај Љубостиње цјеловитим. То су манастирске липе, пчеле са својом Матицом и свакако неизбјежни крин.

Манастирске липе које симболизују мир и молитвени спокој, благост, трајање и припадност словенском православљу се сусрећу не само у пјесми Љубостињске липе и које нису тамо случајно.

Оне су сишле из шуме
Да приме благовести

Да благословене и смерне
Мирисне рашире двери

Да буду јединице мерне
Сказаљке ума у вери

Оне су и у пјесмама Како је тихо Господе, Јунско јутро у Љубостињи и Молитва кнегињи Милици. У тим пјесмама у тишини Миришу липе госпође, у манастирској порти У липи мирише знамен, или се тражи јасан одговор на питање Да ли то липа ромори смерна о нашем трајању и идентитету.

А чувари тог трајања су пчеле и њихова Матица које симболишу монахиње и пресвету Богородицу којој је Љубостиња и посвећена.

Земаљска здела
Небески мед

Матица Мати
Пчелињи ред

Над црквом звоно
Кроз време свира

Христос у себе
Пчелице збира

(Љубостиња. Пчелињак.)

Долећу пчеле златасте
Из пчелињака монашког
Сестринству поздрав доносе
Од Оца нашег небеског

(Како је тихп Господе)

За благослов Те молим
Матице из висина
Наших се душа сети
Ти, мајко Божјег сина.

(Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском)

Богородичино присуство у Вукашиновићевим пјесмама посвећеним Љубостињи, односно храму Успења Пресвете Богородице је изражено и симболиком крина. Крин сусрећемо у пјесмама Вечерњи бруј, Зидање Љубостиње, Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском, Молитва кнегињи Милици и Јефимија Милана Ракића.

Како знамо да је крин у поезији врло слојевит симбол који указује на чистоту вјере, на невиност, на Богородичину заштиту па се бијели крин често у народу зове и Богородичин љиљан, онда је потпуно јасно шта он симболизује у Вукашиновићевој поезији. Он се у тој поетској парадигми увијек налази на правом мјесту: Крин у руци // Неимара; Тајном крина надахнути зидар; Везе болни покров од криновог цвета, а онда је јасно присутан и у непосредној молитви Богородици.

За благослов Те молим
Прамајко у розети
Ти, чистија од крина
Наших се душа сети.

(Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском)

Да би овај осврт на Вукашиновићеву поезију био цјеловит ми ћемо га завршити заиста прелијепим и вишеструко симболичним стиховима из пјесме Сја Љубостиња уз напомену да је у свакој озбиљној анализи његове поезије неопходно указати и на љепоту пјесама о манастиру Љубостиња и нa љепоту самога манастира.

Сва од светлости старих свитања,
Сва од надања и од питања,
Сва извезена чипком времена,
Сја Љубостиња наша светиња.

Чланак Раде Р. Лаловић: МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА У ПОЕЗИЈИ ВЕРОЉУБА ВУКАШИНОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.