Фото: Растко Шејић

Аутор извештаја: Растко Шејић (Удружење „Шта хоћеш“)

У врту херцегновског дома Ива Андрића на Топлој синоћ је одржан веома добро посећен, а опет интиман и истовремено духовно спектакуларан разговор о збирци поезије „Мирис анђела“, која је овогодишњи добитник књижевне награде Бранко Ћопић.

Контраст мира лепо уређеног врта и амфитеатра, зрикаваца, палми и далеке живости риве, са узбудљивом Ракочевићевом рањеном а јуначком поезијом претворио се у доживљај вредан најбољих књижевних салона света.

Искусна новинарка и драматуршкиња Витка Вујновић је формат уобичајене поетске вечери окренула тиме што је она углавном читала песме уз музичку пратњу и питања постављала искључиво на основу директних песничких слика.

Она је нагласила да је „у свакој песми пронашла кључне надахнуте речи које све покрећу, које светле, снажне, имају своју боју“:

„У Ракочевићевој поезији све има свој мирис и има свог анђела: вода и камен, црква и град, очи деце и очи старца, тамјан и хлеб, топлота и студен, светлост и тама, колевка и гроб, сећање и љубав способна да на зло не узврати злим“.

Живојин Ракочевић, песник, председник Удружења новинара Србије, директор Дома културе Грачаница, препустио се концепту и догодио се дирљив разговор високе уметничке вредности.

Публика је имала прилику да осети његов унутрашњи живот, ону ватру или светлост која га тера да ствара.

Пролазећи кроз циклусе „Мириса анђела“, те својеврсне ауторске анотологије досадашњег ауторовог песничког рада, заокружене новим снажним песмама, често је ноћ парао лепет крила. Понеки крик галеба.

На питање о границама које деле Ракочевић је одговорио:

„Границе су успоставили они који су против књиге и смисла. На границама се нормални људи осећају као криминалци, а криминал је ту потпуно слободан. И мислим да је то због њих и направљено, не из потребе да постоје границе. Ја живим у једном гету у коме преко две деценије нисам поштом добио књигу на ћирилици, а од пре четири године ни штампу. Суштина је да тај страни свет нацрта границе у којима ће стварати своју културу, свој дух и дела. Али, тих дела нема. Мрежа је апсолутно успостављена и неподерива откада смо достигли тај цивилизацијски максимум. Онога тренутка када су 1327. године изграђени Дечани, пре скоро 700 година, ми смо постали култура која нема границе. Када су се срели фра Вито из Котора и архиепископ Данило Други и осмислили како ће изгледати светиња, они су направили савршеног Србина. Дечани су таква симфонија и хармонија да су све наше различитости стале у њих и нису се посвађале. Ја то зовем ‘Дечански кључ’: Византија, наше приморје, готика, романика, барок, све на једном месту. Постоје још два таква дела савршене хармоније духа, то је владикин ‘Горски вијенац’ и ‘На Дрини ћуприја’ човека у чијем дворишту сада седимо. Ми имамо те три личне карте, које су савршене, и које су брана свакој граници“.

Из песама и ауторових прича почињу пред публиком да израњају пунокрвни епски хероји: отац и мајка песника, стриц, свештеник Мирослав из Приштине, убијени дечаци из Гораждевца, искасапљени жетеоци, тужне поносне мајке завијене у црно Сенка и Љубица, митрополит Амфилохије, властелинка са фреске, Симонида без очију, Мајка Патријаршија, мати Февронија…

На питање о природи зла и васкрсења постављено стихом „Зло увек загази у исту ријеку“ Ракочевић одговара:

„Још од Антике је та мисао да су крај рата видели само мртви, тако да ће и крај тог Косовског боја само они видети. Нигде се није нагомилавала тишина као у Приштини и на Косову и Метохији пред неку несрећу. Згусну се неке силе, заледи се све, и сви знамо да ће се нешто догодити. Није било потребно бомбардовање, већ су те бомбе биле пале у срцима и у животу. Све је било јасно. Тако је било и пред мартовски погром 2004. Ми имамо један нови календар злочина над Србима од тада које обележавамо. У тој тишини некако почињу ратови. Почиње зло. Али његова није последња“.

Ако данас нашу народну епику видимо као фреску, она је у Ракочевићу добила модерног мајстора, врхунског настављача „косовског циклуса“, како је његову поезију дефинисао српски бард Матија Бећковић на додели Ћопићеве награде у САНУ.

Нема жаљења над собом, нема страха пред немогућим, нити суздржавања пред тешким темама животног развоја родитеља и породице, тешких злочина над Србима и живота у гету енклава на Косову и Метохији, избеглиштва, али и искрене вере опеване у завршном циклусу „Пећка мајка“.

Како сам Живојин објашњава менталитет Косова кроз једну од хероина о којима пише „сузу ми нису видели“. Али публика у Херцег Новом је више пута била дубоко ганута и померена. „Речи које сијају“ су обасјале културну узбудљиву ноћ у организацији Херцег Феста.

Чланак Ракочевићев „Мирис анђела“ у Херцег Новом се појављује прво на ИСКРА.

 Праштање

Гледајући је, постајало је јасно (као што је рекао, чини ми се, неки немачки писац) зашто су Русијом повремено управљале царице. У њој је постојало величанство, ако хоћете, империјско величанство. Била је невероватно духовита, али то није начин да се прича о овој особи. У то време био сам потпуни дивљак, дивљак у сваком погледу – културном, духовном. Мислим, ако ми је и усађен неки елемент хришћанске психологије, то се десило захваљујући њој, њеним разговорима, рецимо, на теме религиозног постојања. Само то што је ова жена опростила својим непријатељима било је најбоља лекција за младог човека, попут вашег покорног слуге, лекција о ономе што је суштина хришћанства. ( Јосиф Бродски)

 Душевност

А. А., равнодушна према наступима, публици, овацијама, устајању и осталим никоме потребним почастима, обожавала је аудиторијум за чајним столом, разноврсну гомилу пријатеља, буку и весеље разговора за трпезом. У томе је била јединствена: људи су падали са столица од смеха кад би она себи допуштала лудорије. У улози даме дуго није могла да издржи, али се увек, кад би добила позив у пристојан дом, за њу припремала. ( Надежда Мандељштам)

 Деликатност

Врло је деликатна. Спремна је да хвали храну, одећу, изглед – у ствари све што треба, само да некога не увреди. Али је у процени поезије немилосрдно искрена. Ту никад не вара, и, превазилазећи своју деликатност, каже директно: „Не свиђа ми се“. ( Виктор Ардов)

 Слобода од материјалног

Она је била потпуно лишена осећаја за власништво. Није волела ни чувала ствари, и растављала се с њима изненађујуће лако. Попут Гогоља, Аполона Григорјева, Колриџа и свог пријатеља Мандељштама, била је бескућна номадкиња и у толикој мери није ценила имовину да се радо ослобађала ње, као од неког терета. ( Корнеј Чуковски)

 Начитаност

Она је поседовала посебан дар читања. <…> Зато је познавала своје омиљене књиге као нико други. Припремајући коментар за различита издања, често се морало сусретати с недовољно објашњеним цитатом из Дантеа, Шекспира, Бајрона. <…> Преостаје да се позове Ана Андрејевна. Ана Андрејевна је волела таква питања (нисам их ја једина постављала) – она је то звала својим референтним бироом. Понекад је цитат одмах препознавала, без скидања слушалице. Понекад је говорила да је за одговор потребно нешто времена. Не сећам се случаја да је цитат остао необјашњен. ( Лидија Гинзбург)

 Оштроумље

Она је знала да пронађе смешне црте у многим стварима које би иначе деловале неподношљиво страшно или неописиво досадно. Могла је бити иронична или изузетно духовита, али је разумела и смисао за грубе шале. ( Вјачеслав Иванов)

 Аутентичност

Међу призрачним, фантастичним, нејасним светом који ме окруживао, она је једина деловала као стварност, а не сан, иако је у то време писала о духовима. Она је била несумњива, поуздана међу свим колебљивим непоузданостима. <…> Било је неминовно писати о њој, јер сама она, њене речи и дела, њена глава, рамена и покрети руку имали су ту завршеност која у овом свету обично припада само великим уметничким делима. ( Лидија Чуковска)

(Телеграм канал „Академия Фомы“; превео Ж. Никчевић)

Чланак АНА АХМАТОВА У СЕЋАЊУ САВРЕМЕНИКА се појављује прво на ИСКРА.

Мехмед – Меша Селимовић

На данашњи дан, 11. јула 1982. године, умро је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић. Рођен је 26. априла 1910. године

Био је истакнути члан Српске академије наука и умјетности, један од највећих српских књижевника 20. вијека.

Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био професор гимназије у родној Тузли.

По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор ,,Босна-филма“ и главни уредник ,,Свјетлости“.

Због прогона на који су га нагнали босански политичари, прешао је у Београд, гдје је остао до смрти 1982.

Роман ,,Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, богатством опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга Селимовићева дјела – унутрашњим чаром приповедања.

Национална припадност

У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише:

,,Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“

Остала дјела: романи Тишина, Тврђава, Магла и мјесечина, Круг (недовршен), збирке приповедака „рва чета, Туђа земља, Ђевојка златне косе, студија За и против Вука, есеји Писци, мишљења, разговори, мемоарска проза Сјећања и неколико филмских сценарија.

Чланак На данашњи дан 1982. умро велики српски писац Мехмед – Меша Селимовић се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејана Вуковић

Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека.

Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.

Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.

Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.

Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година . Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.

Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије .

Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.

Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.

За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић“ 2024. године, као и „Златни печат“, највише признање Југословенске кинотеке.

Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.

Чланак Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Димитријевић/ФОТО: Press centar UNS

Разговор за Геополитику са нашим старим сарадником др Владимиром Димитријевићем, а поводом појаве новог сајта (https://svetilnik.life/), чији је он аутор и уредник

Разговор водио: Слободан Ерић

Недавно се појавио нови сајт старог сарадника „Геополитике“, Владимира Димитријевића, на коме су дати различити садржаји везани за његов рад и стваралаштво. (https://svetilnik.life/) Тим поводом смо направили овај разговор.

ЛЕОНТЈЕВ И ШПЕНГЛЕР

Господине Димитријевићу, Ви се бавите различитим облицима културе, у наше време у коме култура као да ишчезава. Какви су циљеви и задаци културотворства?

-У епохи у којој се западна цивилизација, вођена духом непрестаног освајања и техничког рационализма, суочава са сопственим крајем, питање културе постаје егзистенцијално питање опстанка човечанства. Освалд Шпенглер и Константин Леонтјев су још крајем 19. и почетком 20. века пророчки указали на слом „фаустовске културе“, која се из органског стања у коме је развијено стваралаштво претворила у уморну, егалитарну цивилизацију. Леонтјев је са нескривеним презиром гледао на либералну Европу, одбијајући да прихвати визију будућности у којој би човечанство постало „одвратно срећно“, лишено великих врлина и великих порока, сведено на бледи просек. Држава и култура, према његовом схватању, морају имати снагу и органску чврстину како би спречиле ентропију и смрт друштва, јер идеје које их покрећу „немају хумано срце“, већ су одраз строгих закона природе и историје. У таквом свету, који све више подсећа на бескрајно копирање празних форми, једини истински спас лежи у повратку дубоким културолошким, језичким и литургијским обрасцима.

ОБНОВА ЗАВЕТНЕ СВЕСТИ

Често говорите о историјској свести и Косовском завету. Постоје ли могућности да се вратимо заветној историјској свести?

-Централно место у разумевању нашег аутентичног културног обрасца заузима мисао Жарка Видовића. За њега нација није пука биолошка или политичка категорија, већ пре свега заветна и духовна заједница која се окупља око поетских ликова. Народ који изгуби везу са Богом и својим поетским памћењем претвара се у безобличну масу. Видовић историју не посматра кроз призму западног прогресивизма, већ кроз трагедијско и литургијско искуство. У том кључу, Косовска битка није никакав историјски пораз, већ икона Голготе и највиши израз духовног уздизања српског народа. Свети кнез Лазар је одбацио пролазно земаљско царство и изабрао вечност, чиме је Србија постала икона небеског поретка.

ЊЕГОШЕВИМ ТРАГОМ

Где год је повест о завету, срећемо и Његоша, коме је Видовић посветио на хиљаде страна.

-Највећи философ ове заветне свести заиста је Петар  Други Петровић Његош. Његош није само песник, већ најдубљи историософ хришшанске Европе који је схватио да се историја не спасава голим разумом, већ жртвом и љубављу. За њега страдање није апсурд, како то види модерна философија, већ категорија познања и цена слободе. Видовић с правом истиче да је српски народ једини у Европи који је сопствену историју схватио као Литургију, где је моћ почивала у саборном памћењу, а не у освајачком оружју. Зато је, како он каже, трагедија, у својој суштини, „слављење Бога упркос Злу“, а трагична кривица није правна већ духовна – она представља испаштање које заједницу доводи до катарзе кроз саучешће и љубав. Напуштање ове литургијске свести, што се манифестовало кроз комунизам и југословенство, довело је до тога да се народ одрекне свести о злу, а тиме и свог историјског постојања.

ОДБРАНА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Као професор књижевности, често сте забринути због стања језика којим говоре и пишу наша деца. Колико има наде за опоравак језичке потентности будућих поколења?

-Да би култура преживела, мора се одбранити њен најважнији инструмент – језик. Милован Данојлић у књизи „Мука с речима“ маестрално показује како тоталитарни системи, од титоизма до модерног глобализма, спроводе насиље над појмовима. Власт над речима је кључна власт – кроз ритуализовано брбљање и „метафорисање“, идеолошки дискурс спречава сваки истински дијалог и замагљује стварност. У модерном „новоговору“, пљачка народа се назива „аранжманом са ММФ-ом“, разарање државе је „девастација“ или „транзиција“, док „едукација“ замењује право образовање претварајући га у обуку за покорност

Ово идеолошко кастрирање језика посебно је погубно када се наметне деци. Данојлић показује како се кроз школске писмене задатке деци у доба титоизма наметао „голи образац политичке реторике“, где она несвесно пишу пародије покушавајући да задовоље апстрактне захтеве система. С друге стране, језик се суши употребом бесмислених туђица које нешколованима делују као магијске формуле вишег знања. На тај начин, речи губе свој ерос, постају оковане и служе искључиво преношењу наређења из центара моћи. Одбрана лепорекости и тачности језика стога није само естетско, већ дубоко етичко и политичко питање, јер, како је учио Конфучије, сваки опоравак друштва мора почети од „исправљања имена“.

ДВА „ЖЕНСКА“ РОМАНА

Може ли књижевност да има било какву лековиту улогу кад већ болујемо од „трансхуманизма“?

-Обратио  бих пажњу Ваших читалаца на два „женска“ романа. Снага књижевности да преобликује стварност и пружи утеху у најтежим тренуцима јасно се огледа у савременој српској прози коју пишу госпође књижевнице. Рецимо, недавно се појавило ново издање романа „Господарица Ана“ Зорице Кубуровић враћа нас у српски средњи век, откривајући лепоту византијске естетике и дубоку мудрост српског хришћанског етоса. Лик Ане представља архетип духовне еманципације жене, а њена слобода не долази кроз конфликт са мушким светом, већ кроз унутрашње сазревање, богопознање и љубав. У суочавању са страдањем, она учи да Бог не укида зло управо зато „да би човек имао коме да опрости“, чиме човек постаје делатни саучесник у спасењу света. Ана се обраћа Светом Сави бранећи достојанство женске душе пред Богом, одбијајући да буде одгурнута у „задње собе“ божанске љубави.

Са друге стране, роман „Небо, тако дубоко“ Весне Капор суочава нас са најтежом трагедијом – смрћу деветнаестогодишње девојке Таре у гротлу модерног града. Велеград је приказан као „губавац“, долина плача огрезла у равнодушност, у коме смртник осећа апсолутну самоћу. Па ипак, књижевност ту постаје чин лечења. Писање се претвара у молитву и хришћански „радостотворни плач“, чувајући сећање на преминулу као икону оног бесмртног памћења („Вјечнаја памјат“) које Бог има о сваком човеку. Као што је приметио философ Василије Розанов, пред лицем смрти цивилизација пада у воду, и преостаје нам само да седнемо поред хумке и тугујемо. Али из те туге, књижевност издиже лик покојника у вечност, потврђујући да љубав надилази смрт и повезује нас са обе стране гроба.

СМИСАО ПЕСНИШТВА

А шта ћемо са поезијом? Она изгледа као најнемоћнија књижевност у наше дане. Чему служи поезија?

-Поезија, она велика, чува људско достојанство. Борба за људско достојанство пред силама ништавила одигравала се и у поезији 20. века, века који је Осип Мандељштам с правом назвао „веком-вукодавом“ (веком-звери). Под тешким маљем совјетског тоталитаризма и стаљинистичког терора, где се стварао „човекобог“ на рачун милиона невиних жртава, Мандељштам је одбио да постане звер. Он пева: „Али ја вук нисам и немам вучју кожу… јер неистина ми је искривила уста“. За своју храброст платио је животом у логору, али је својом поезијом, попут песме „Tristia“, сведочио прапочетну тајну речи и „науку растајања“. Учећи се од Дантеа, он је у камену видео дневник времена, доказујући да је могуће натпевати и надживети историјски терор.

Сродну метафизичку дубину на Западу открио је Рајнер Марија Рилке. Како примећује Семјон Франк, Рилке је усред „језиве баханалије“ савремених градова био укорењен у надвременским дубинама духа, доказујући неискорењивост гласа Божијег у човеку. Рилке Бога не доживљава као апстрактну силу која лебди изнад нас, већ као „таму“ у којој су скривени наши корени. За њега, Бог није само Отац, већ и Син – наследник свега што постоји, онај у коме се спасава сва прошла и будућа лепота света. Рилкеова мистика проналази Бога у тишини, у дисању као „невидљивој поеми“, превазилазећи раздор између времена и вечности кроз рајску радост и гануће пред светским пространством.

СЕЋАЊЕ НА ТАРКОВСКОГ

Вештачка интелигенција ће нам, по свему судећи, одузети и филм као „седму уметност“. Хоће ли ико гледати ремек – дела настала на целулоидној траци?  -Оно што су Мандељштам и Рилке чинили у поезији, Андреј Тарковски је остварио на филмском платну. Као што је говорио мој драги познаник, покојни песник Томо Брајовић, откривамо редитеља који не нуди пуку забаву, већ држи „проповед смирења“ у епохи „ужурбане таштине“. Тарковски разобличава научну гордост и модерну обездуховљеност.

У филму „Соларис“, џиновски мозак-планета представља самог Бога, са којим научници не могу да ступе у контакт јер му приступају рационалним агресивним методама. Крис Келвин пролази кроз дубоку кризу савести када планета почне да „васкрсава“ ликове о које се огрешио. Тарковски ту поставља кључну дијагнозу: „Стид, само стид може спасити човечанство“. Справа названа „анихилатор“, дизајнирана да уништи те материјализоване савести, заправо је символ читавог 20. века – цивилизације која покушава да се ослободи савести и сећања.

У филму „Сталкер“, забрањена „Зона“ симболизује утамничену људску душу и разрушену Цркву. Кроз њу путују три лика (научник, писац и водич), откривајући да се у то средиште не може ући силом ни разумом, већ искључиво кроз покајање и смирење. Лепота која спасава свет, приказана на крају „Андреја Рубљова“, није естетски украс, већ прозор Царства Божијег који се отвара након дугог пута патње и ћутања.

Писали сте и о руском космизму и Николају Фјодорову, о коме је писао наш философ Владимир Меденица, издавач многих драгоцених дела руске мисли и литературе на српском језику. Куда је водио руски космизам? Да ли је то пука утопија? 

НЕМИРЕЊЕ СА СМРЋУ

-Све ове културолошке, уметничке и поетске нити сливају се у монументалну философску визију руског космизма Николаја Фјодорова, коју детаљно тумачи Владимир Меденица. Насупрот Декартовом индивидуалистичком Cogito ergo sum (Мислим, дакле постојим), Фјодоров и Меденица постављају заветну формулу Amo ergo sumus (Волим, дакле јесмо). Љубав није само емоција, већ онтолошка сила која потврђује постојање Другог и одбија да се помири са његовим нестанком. По Фјодорову, највиши задатак човечанства није биолошко преживљавање нити техничко продужавање живота из егзистенцијалног страха, већ „Заједничко дело“ – преображај космоса и дословно васкрсавање предака кроз синергију човека и Бога. Уметност у том контексту престаје да буде пука декорација и постаје“теокосмоантропоургија“, богочовечанско стваралаштво које има за циљ победу над смрћу. Као што каже руски философ Владимир Варава, за Русе ( али и за Србе ) смрт је скандал, морално недопустива чињеница. Запад се, пак, са смрћу мири. И то је основна разлика између нас и њих.

СА СВИМА И ЗА СВЕ

Шта се збива када заборавимо на Христову победу над смрћу и миримо се са нестанком?

-Свет који заборави овај дуг према прецима претвара се у цивилизацију „манкурта“. Овај мотив из романа Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ савршено описује човека коме је избрисано памћење и који постаје послушни роб. Глобални технолошки систем („Обруч“) представља капу заборава која Земљу одваја од космичког смисла. Цивилизација се креће бесмисленом хоризонталом смрти, попут механичких возова у Ајтматовљевом „Губилишту“, разарајући природу и човека. Спасење је могуће само ако се успостави вертикала памћења, ако се библиотека и гробље схвате као тачке из којих ће почети свеопште васкрсење. Човек будућег века не живи „за себе“, већ „са свима и за све“, враћајући свету вечни живот уместо пролазности и заборава.

ТРАГАЊЕ ЗА „ЧАРОБНОМ ЛАМПОМ“

Руски математичар и философ Игор Шафаревич тврдио је да су комунизам и капитализам, као робовласнички пореци под влашћу технике, два пута ка истом бездану. Може ли се човечанство спасити од пута ка бездану?

-Ако сагледамо велике културолошке и философске увиде, постаје јасно да судбина нашег народа и целе цивилизације није само политичко или економско питање, већ дубоко духовно и морално исходиште. Култура није пука надградња – она може бити сусретиште Бога и човека.  Сви велики уметници и мислиоци говоре једним истим, саборним гласом. То је глас отпора против ентропије, заборава и нихилизма који разарају модерну епоху.

Једини излаз из пропасти Запада (а тиме и наше сопствене пропасти) јесте обнова заветне свести. Уметност, философија и језик морају поново постати алати преображаја, „чаробна лампа“ која кроз слојеве историјског мрака осветљава пут ка будућности. Само народ који своју болну прошлост уме да претвори у радостотворни плач, и који сећање на мртве преобрази у чин љубави и припрему за Васкрсење, може преживети буре и нашег „века-вукодава“ и остати усправан пред лицем вечности.

Чланак ОДБРАНА СМИСЛА У ЕПОХИ НИХИЛИЗМА: КУЛТУРА, ЈЕЗИК И СЕЋАЊЕ КАО ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЧОВЕКА се појављује прво на ИСКРА.

Легенда мајстор, шармер – ријечи су које су се најчешће чуле данас у Атељу 212 на опроштају колега и пријатеља од великог глумца Боре Тодоровића који је преминуо 7. јула 2014. у Београду у 85. години.

Комеморација у присуству породице одржана је у препуној сали његовог матичног позоришта, а међу многобројним глумцима, писцима, редитељима, музичарима, поштоваоцима и обожаваоцима били су и тадашњи министар културе Иван Тасовац и градски секретар за културу Владан Вукосављевић.

Скуп је почео минутом ћутања на коју је позвала управница Атељеа 212 Ивана Димић.

„Бора Тодоровић је својим даром и глумом задужио сав позоришни и филмски свијет. Својом ведрином, хуморон и топлином задужио свој родни град Београд. Својим улогама из златног доба задужио је Атеље 212 који у овом тужном часу одаје захвалност свом јединственом и непоновљивом члану„, говорила је она.

Од драгог колеге опростио се његов друг са студентске класе из генерације 1949-53 Тома Курузовић који је истакао да му се још тада у очима видело да је добронамјеран човјек, један од ријетких који у себи има више позитивних него негативних особина.

„Одавао је утисак човјека који мало прича а више размишља и сања, не хвали се и не воли да се истиче. Био је велики умјетник, емотивног стања, карактера својих ликова. Његова природност у глуми дјеловала је као истински живот. Био је међу ријетким духовитим глумцима али је остварио и карактерне улоге а многи његови ликови остају као споменици живота„, рекао је Курузовић.

Бранислав Лечић је оцјенио да је Бора био великан зато што се бавио анти-глумом, користио је минимум глумачких средстава а постизао максимум сценског израза.

„Био је мајстор. Радио је то са лакоћом и неуморно. Нелогично ми је да такав симбол живота умре. Не личи ми то на Бору и просто не вјерујем у његову смрт“, рекао је Лечић.

Тодоровић је „имао веома реијтку, невиђену вјештину, играо се, тако се лијепо играо и на сцени и у животу. Такви људи нас лијече“. За нас је увјек био испирација, а остаће инспирација и за будуће генерације, закључио је Лечић.

Предсједник Удружења драмских умјетника Србије Војислав Брајовић рекао је да је Тодоровић био непоновљив, неодољив, незаменљив.

„Ми смо као клинци од њега учили како се живи, шта је у моди, како се са мјером пије, како се удвара, а наравно и умјеће неглумљене глуме. Доста смо од њега покрали, али то са глумом не. Просто је био непоновљив, то се није могло имитирати“, рекао је Брајовић.

Помињући његов дух и хумор, Брајовић је додао како му се чини да је немогуће да такав човјек умре, а опраштајући се од њега, изрецитовао је стихове Мике Антића „Ако ти јаве да сам умро…“

Душан Ковачевић се подсјетио како му је Тодоровић давно испричао, док су се возили преко надвожњака код Аде, да је на тим шинама умало настрадао од Њемаца док је као дечак, са другарима, током окупације скупљао остатке угља за вријеме хладне и гладне, ратне зиме.

Мијењали су угаљ некад за храну а некад и за дуван. Једном приликом су их ухватили Њемци и ставили уза зид, а пустили су их тек када су видјели да су дјечаци већ „умрли од страха“, испричао ми је Бора.

У каријери је често играо управо улоге ухваћених дјечака пред стрељачким стројем који шармом и осмјехом, необичном причом покушава и углавном успије да се спасе, рекао је Ковачевић.

Бора ми је ових дана причао са радошћу како ће током љета да иде на море и чува унука али отишао је на преглед због слијепог цријева и све је пошло по злу. За све нас остаће велико чуђење шта га је то убило, рекао је Ковачевић.

Он је додао да су сада многи у Србији тужни као да их је напустио неко ко им је род а да се он осјећа као да му је отишао старији брат.

На комеморацији су о Тодоровићу говорили и глумица Бранка Петрић, театролог Драгана Бошковић, а глумац Милан Михајловић прочитао је неке од многих телеграма које су ових дана Атеље 212 и породица Боре Тодоровића добили из Србије и региона.

Михајловић је истакао да је вијест о смрти Боре Тодоровића имала велики одјек на друштвеним мрежама на којима су обожавоаци великог глумца у суперлативима говорили о њему и низу упечатљивих улога које ће се памтити из нејгове дуге и богате каријере.

Чланак Годишњица смрти шмекера: Бора Тодоровић – мајстор анти глуме се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

Ексклузивно објављујемо нову епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Први пут се емитују кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице „Чуружанка“ који приказују атмосферу иза камере – како се кроз дружење на сету рађају и филм и успомене.

Прва клапа филма, који се и снима на обалама Тисе код Чуруга пала је почетком јуна, чему је присуствовала и екипа Спутњика.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Први кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Из срца једног од највећих филмских студија у Европи, чувеног „Мосфилма“, популарни српски глумац, аутор и продуцент Милош Биковић је, поводом премијере свог најновијег филма „Слуга 3“, у ексклузивном интервјуу заРТ Балкан говорио о култури и идентитету – свему ономе што Русе и Србе заиста спаја, али и о „балканском лудилу“ и разлогу зашто у Србији не игра због новца, већ из чисте љубави.

Разговор у „Мосфилму“ има посебну симболику зато што је његова прича о Русији управо кренула на овом месту, где су стварали неки од највећих руских и светских редитеља попут Ајзенштајна и Тарковског.

„Први долазак у ‘Мосфилм’, на кастинг код Никите Михалкова, ме је својом величином, али и снагом идеје коју представља на неки начин поразио“, присећа се Биковић.

Испричао је да га је на тој првој аудицији дочекало педесет људи, док, како објашњава, у Србији нема прилике да се за један такав догађај, као што је кастинг или проба, ангажује толико људи.

„Ми оволико људи ни на снимајућем сету не скупимо“, каже Биковић, додајући да је „Мосфилм“ једна фабрика.

Он је истакао да је њему лично Русија отворила један нов свет, те да живот у Русији сматра великим даром и благословом.

Говорећи о филму „Слуга 3“, Биковић каже да после првог дела није имао идеју да ће се радити наставци.

„Када је први део постигао невероватан успех и постао својеврсни феномен – у том моменту најгледанији филм у савременој руској кинематографији – продуценти су почели да размишљају о наставку приче. Под диригентском палицом редитеља Клима Шипенка, други део је био још гледанији од првог, а сада је пред публиком и трећи наставак“, каже Биковић.

Интересантно је да ће овај филм отворити летњу сезону, што до сада није била пракса, јер, осим холивудских, филмови обично излазе око Нове године, или у марту или мају месецу.

„Ми смо као јак бренд од Министарства културе Русије добили задатак да отворимо сезону летњих биоскопа, и тако створимо једну нову навику“, истиче Биковић.

Он напомиње да је кључ успеха многих наших глумаца у Русији одређен тиме што делимо веома сличан поглед на свет, као и готово идентичне културолошке и вредносне судове.

С друге стране, говорећи о менталитету, Биковић указује на то да је Русија веома широк појам, с обзиром на то да је реч о највећој земљи на свету у којој живи много народа са својим специфичностима.

„Ми са ‘балканским лудилом’ које носимо са собом припадамо менталитету који они могу да разумеју и да га, иако није њихов, прихвате као свој“, истиче саговорник РТ Балкан.

Чињеница да је у Русији прихваћен тако да глуми главне улоге, Русе и велике историјске личности, према његовим речима, најбоље говори о нашој међусобној блискости, али и о отворености руског друштва.

„Ни у лудим околностима не могу да замислим себе како играм Џејмс Бонда. Чак и када би мој британски енглески био савршен, то друштво не би дозволило да странац буде Бонд„, објашњава Биковић.

Наглашава да то што у Русији може да глуми беле официре, кнежеве и цареве, заправо говори много више о самој Русији него о њему лично.

„Кључ је у томе што смо ми део истог културног простора“, оцењује Биковић.

Одлуку да и поред великог успеха у Русији и даље игра у Србија, објашњава тиме што је контакт са домаћом публиком директан контакт са својим народом, чији је он органски део.

„Контакт са мојим народом и мојом земљом је нешто што се не ради због новца, то се ради из љубави“, закључује Биковић.

Чланак Биковић: На Западу никада не бих могао да будем Џејмс Бонд, у Русији ми дају да глумим њихове цареве се појављује прво на ИСКРА.

Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)

Мухамед Хеваји Ускјуфи је песник из прве половине XVII века на којег су почетком 1912. године указали Владимир Ћоровић и Сејфудин Кемура својом збирком песништва босанских муслимана („Serbokroatische Dichtungen bosnischer Мoslims“). Збирка носи овакав, „неутралан“ назив, јер је објављена у издању аустро-угарске државне институције, сарајевског „Института за истраживање Балкана“. Међутим, одмах после изласка књиге из штампе, В. Ћоровић је у „Босанској вили“ (бр. 3, 15. фебруар 1912., ст. 1 и 3) објавио уводни чланак „Муслимани у нашој ранијој књижевности“, у којем је изнео следећу оцену: „Међу тим, нама је успјело – та заслуга нарочито припада г. Кемури – да нађемо један лијеп низ пјесама из XVII. и XVIII. стољећа, које су испјевали наши Муслимани српским језиком, а писали их турским словима. Српска ранија књижевност, у којој је учествовао Матија Дивковић са својим шљедбеницима, добија један конфесионални елеменат више, и тај уноси у њу своја схватања, своје осјећаје и особине свога идиома“.

Дакле, писац књиге наглашава да припадање српској књижевности Босне и Херцеговине није ограничен на Србе православне вере већ и на фра Матију Дивковића и друге Србе римокатолике, као и на Србе исламске вере. Од тада до данас, Хеваји и други аутори из збирке поезије босанских муслимана остадоше изван пажње српских историчара књижевности а шеик Сејфудин ефендија Кемура је изостављен чак и из неких капиталних пројеката као што су „Енциклопедија српске историографије“ (Београд, 1997.) или „Српски биографски речник“ Матице српске. То свакако није заслужио и због два друга његова рада, „Први српски устанак под Карађорђем“ (Сарајево, 1914., 1916.) и збирке докумената „Прилози за хисторију православне цркве у Босни и Херцеговини у XVIII и XIX стољећу“, који је објавио заједно са Владимиром Ћоровићем („Гласник Земаљског музеја у Сарајеву 1912., књига XXIV). На срећу, на С. Кемуру, немаром заборављеног у Београду и Новом Саду, сетише се у Загребу, па је уврштен у „Хрватски биографски лексикон“.

Стицајем околности, 2017. год. успео сам да, у сврху историјског истраживања, у једном антикваријату у Загребу откупим Ћоровић – Кемурину књигу из 1912. Моје изненађење је било велико када сам открио да се на купљеном примерку налази печат „Просвјета. Просвјетно и културно друштво Срба у Бос. и Херцег. Централна Библиотека у Сарајеву“. Није битно да ли је ова књига отуђена у погромима 1914., 1941. или 1992. године; важно је да ће се ускоро наћи у фонду књига Народне библиотеке Републике Српске у Бања Луци.

КО ЈЕ МУХАМЕД ХЕВАЈИ УСКЈУФИ?

Овај песник је родом из Доње Соли (Доња Тузла), где се родио 1601/2. године а умро је после 1651. Кемура и Ћоровић спомињу у предговору књиге (ст. XI) да Мухамед Хеваји за себе каже да је син једног рано преминулог бега; то упућује да је био из угледне и имућне породице и да је имао прилику да добије добро образовање. Стојан Новаковић наводи у свом раду „Срби мухамедовци и турска писменост“ („Гласник Српског ученог друштва“, књига XXVI, Београд 1869., ст. 238), позивајући се на Ота Блауа (Otto Blau) да је Хеваји Ускјуфи боравио и у Цариграду и да је био верски угледник, улема. Стојан Новаковић спомиње (он га зове Скопљанин) и то да је постојала једна Хевајијева књига, која је дошла и до султана; за њу ми не знамо али можда је негде у Турској ова књига ипак сачувана.

Споменимо, једном приликом је свој језик Хеваји назвао не националним, већ регионалним именом „босански“: он је наиме 1631. написао „…рјечник на босанском језику“. 2012. г. је у Тузли објављено ово драгоцено дело, под називом „Босанско-турски рјечник“; међутим, боде у очи да се у данашње време истиче само то Хевајијево спомињање регионалног назива језика („босански“), док се систематски заобилази његово национално српско називање језика односно песме „Илахије на српском језику“ и „Позив на вјеру на српском језику“. С обзиром да су илахије исламске побожне песме, јасно је да је пишчево истицање да су његове Илахије „на српском језику“ упућене Србима муслиманима (а не нпр. православним Србима или муслиманима неке друге народносне припадности).

Називање језика српским именом код Хевајија не треба да нас изненади. Употреба српског имена је у средњевековној Босни била уобичајена појава. На пример, када босански бан Стјепан Котроманић дарује Дубровнику Пељешац 1333. године, у даровном писму се наводи да је даровница састављена у четири примерка, и то „двије латинсци а дви српсцие“ (Миклошич, Српски споменици, ст. 107). Или, када краљ Стефан Остојић 4. децембра 1419. издаје повељу Дубровчанима, он са њима договара „србски доходак“ („Поглед у нашу прошлост. Документи приморских архива од X-XIX века“. Историјски архив Београда 1957., ст. 26).

„ПОЗИВ НА ВЈЕРУ“

За разлику од Илахија, „Позив на вјеру на српском језику“ је очито упућен и православним Србима (можда, у мањој мери, и Србима католицима). Из „Позива на вјеру“, можемо да закључимо да су у првој половини XVII века односи Срба који су прешли у ислам и оних који нису напустили стару веру били оптерећени неповерењем и сукобима. Писца то боли и он позива на међусобно поверење, што се види већ из првих стихова:

„Ја, Каури, вами вељу

Ходте нами ви на виру.

По невири што се кољу?

Ходте нами ви на виру.

Нисмо вами ми злотвори

Бог нас један јер сатвори,

Будте Богу богодвори,

Ходте нами ви на виру.“

У даљем тексту, Хеваји истиче да је то један народ и да не треба да се чине невоље (замет); при томе се позива и на Светог Саву:

„Отац један, једна мати

Прво би нам, ваља знати.

Јер ћемо се паски клати?

Ходте нами ви на виру.

Когод има чисту памет,

Он не мисли чинит замет,

Невирнику ноге сапет.

Ходте нами ви на виру.

Нек не чини силу, славу,

Не приличи нико лаву,

Нек узнаде Светог Саву.

Ходте нами ви на виру.“

У стиховима који следе, песник позива да се браћа не бију међу собом, да се престане са међусобним сукобима:

„Памет није бит се, клати,

Већ на вири бити брати,

Врло право, вирно слати.

Ходте нами ви на виру.

Доста се је зла чинило,

Паски клало и свињило

И безумно још кињило.

Ходте нами ви на виру.

Ваља виру оправдати

Од пакла се избавити,

Душе рају све завити.

Ходте нами ви на виру.

Не мислимо зло ми вами,

Већ на’ћете тако сами

Ријеч то је: зват вас нами.

Ходте нами ви на виру.“

ЗНАЧАЈ ХЕВАЈИЈЕВОГ ПЕСНИЧКОГ РАДА

Због чега је за нас значајан Хевајијев песнички рад? Његове песме важне су, осим због књижевно-историјског аспекта, још из три разлога: зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; због чињенице да његов рад доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; зато што указује да су постојале напетости између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у старој вери, па песник апелује да се браћа („Отац један, једна мати“) не сукобљавају, спомињући при томе и Светог Саву.

Због свих тих разлога, српска књижевна јавност али и народ требало би да се сећају српског песника Мухамеда Хевајија Ускјуфија и његових позива на слогу у народу а не на сукобљавање по основи верске припадности.

*/ овај чланак је, нешто скраћен, објављен у „Политици“ од 9. августа 2018, под насловом „О српском песнику Мухамеду Хевајију Ускјуфију“)*

Чланак Преглед родољубиве поезије Срба муслимана (1) се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић.

Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас да се такви злочини више никада не понове. О свом последњем филму „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ , који ће отворити ФЕСТ у октобру 2026. године, говори за Спутњик у емисији Марине Рајевић Савић – „Док анђели спавају“.

Крв је сада на туђим рукама

Сва духовност приказана на филму произашла је из веровања да су страдалници заправо свеци. То је, објашњава аутор, веома одговорно и веома важно када је у питању оваква тема, јер уметник нема посла само са овоземаљским, него и са оним што је изнад тога. Из тог разлога, објашњава Зафрановић, његово ново остварење траје четири сата. Развој ликова захтевао је да они буду испраћени до краја, да до краја буду осветљени.

Овде гледамо људе који су у почетку обични, међутим, чим им се отворила могућност да чине зло, они крећу. То се поготово дешава ако зло није санкционисано, ако га подржавају расни закони. Када постоје такви закони, отвара се простор невиђеног терора. Тада се зло које носимо у себи почиње окупљати у групе, па у војске, па у читаве покрете. И онда креће. Креће масовно. И настају огромне трагедије.

У његовим филмовима људи постају гори од звери, а чине таква непочинства да их се и ђаво застиди. Он прича о свом личном искуству, одласку у Јасеновац и преображењу које је тамо доживео.

Одлазак у Јасеновац био је понижавајући за мене као људско биће. Седам или осам дана стидео сам се што припадам врсти људи која је то направила. Једноставно, ми то нисмо знали. У школи смо можда нешто чули, али врло, врло површно. Када смо се враћали комбијем, неко је почео – не знам да ли ја или неко други – да пева неке арије из опера, свом снагом. Још се сећам возача који је певао тако да је изгледало као да ће му пући шофершајбна. Певали смо Вердија, Пучинија свом снагом, само да бисмо избацили из себе тај ужас који смо доживели у тих сат времена, прича Зафрановић за Спутњик.

Сматрао је да се та истина мора рећи, без обзира на то колико боли. Земље у којима је живео – Француска, Чешка, наравно Хрватска – нису спремне да прихвате истину о себи, која је историјски прилично ружна, каже он.

А да не говорим о нацизму на извору, то је Немачка, након чега је дошао до периферије која се звала НДХ. То је моја Далмација, то је моја земља. Хтео сам да се и сам од тога очистим, да кажем: нисам и ја то. То сам мислио да урадим преко филма, јер је то једини алат који познајем, и онда сам ту крваву усташку кошуљу покушао да скинем са себе. Можда сам успео, а можда и нисам, видећемо. Ово је мој мали прилог да се то очисти. Док то друштво којем сам ја припадао, у којем сам се родио, схвати да ја то радим из велике љубави према том простору, према Хрватској, да ја то радим из велике љубави да се то никада више не понови, да се то очисти, да затражимо опрост, и колективни и појединачан, до тада неће бити мира. Не мислим само на мир у региону, већ и на мир унутар Хрватске.

Каже да не зна какве ће бити реакције на филм, али да има осећај да га Европа неће примити са великом симпатијом. Међутим, ту је читав свет ван Старог континента, тако да ту, каже, неће бити проблема.

Ништа више неће бити исто

Филм је, каже Зафрановић, постао и једна врста забаве. Постоје филмови који причају причице, праве криминалистичку причу, праве хумор, нешто за забаву, нешто за разбригу, али ипак постоји и друга врста филма – медиј који може да открије одређене тајне, оне најскривеније. Ту се речима стварају ратови и ствара се нешто што човека разори изнутра.

Чим се каже Јасеновац, свако већ носи одређену асоцијацију. Ако пођемо од тог основа, да смо некако апсолвирали ту чињеничну основу, онда на њој можемо да изградимо неку причу и да се подигнемо у сфере размишљања о унутрашњем стању тих јунака које пратимо.

У свом филму „Златни рез 42“, Зафрановић каже да првенствено прати негативне јунаке, јер је мистерија зла нешто где човек мора поћи сам од себе. Аутор верује да сви људи у свом генетском коду носе и то зло, да су тако створени. У себи сабирају и љубав и мржњу и завист и љубомору, поседују све елементе и добра и зла. Један од коментара након гледања „Златног реза“, а који је дошао од редитељеве сараднице, био је тај да после гледања овог филма код нас, али и у свету, ништа више неће бити исто у светској кинематографији.

Ја припадам једној провинцији италијанске културе, јер то је Далмација, а овде сам дошао у културу православља. Учинило ми се у једном моменту да ми је православље много ближе од католичанства. Тако сам почео то да истражујем. Спријатељио сам се са патријархом Порфиријем још у Загребу, а касније и са владиком Ћулибрком. Некако сам осећао да се разумемо и да ми је то блиско. Почео сам да истражујем ту духовност. Ја намерно избегавам да употребим реч Бог или Божије, зато што је то реч које човек мора да се боји, али мислим да је овај филм кренуо ка томе, посебно у неколико сцена, да та чуда која се иначе дешавају код светаца и светих људи, да су реална ствар. Она су ушла у народ, ушла су у све поре душе.

Четири сата филма

Многи су скретали пажњу Зафрановићу да ће се филм који траје четири сата тешко гледати, да ће га мањи број људи гледати, да многи неће имати стрпљења да га испрате до краја, међутим, он није желео да „касапи“ своје остварење. Многи који су га до сада погледали, уроњени у његове страхоте и болну истину, истакли су да је прошао „за трен“, те да би био грех кратити га.

Рецимо, патријарх Порфирије је гледао филм три пута и сва три пута је, чим се пројекција завршила, рекао: „Прошло ми је као сат и по.“ Одмах је то говорио, јер су продуцент и дистрибутери сматрали да филм треба скратити. Њихов проблем није био у ритму, у уметничким вредностима или у било чему сличном. Проблем је био искључиво у трајању, јер филм нису могли лако да уклопе у биоскопски репертоар.

Зафрановићев колега, прослављени редитељ Емир Кустурица , рекао је да је „Златни рез“ сублимација Лордановог целокупног опуса, да никад није гледао нешто слично, те да не постоји сцена коју би могао избацити, као и то да је својим остварењем на највеличанственији начин одао заслужену пошту српском народу, на начин на који то нико пре њега није урадио.

За филм, спремни!

Чим је заврпио снимање „Златног реза“, Зафрановић је почео да размишља о новом подухвату. Како каже, на тапету су „Царев штитоноша“ и „Черупање анђела“ , међутим, прича о Козари још није испричана. Редитељ каже да би волео да се она исприча у Хрватској јер је филм правио, између осталог, и за тамошњу поблику. Међутим, сумња да ће наићи на добродошлицу.

Скептичан сам, с обзиром на масовно подизање руку у знак усташког поздрава „за дом спремни“. То је ван памети да се поздравља са знаком под којим је толико људи убијено и то на зверске и неописиве начине. Једноставно не могу веровати да моји људи дижу руке уз тај поздрав, и то масовно. То значи да је рађено на тој мржњи, да неко замагљује истину и да уче нове генерације да се мржња још више појача. У таквој атмосфери све делује као да је спремно за нови сукоб. Рат деведесетих, по мом мишљењу, још није завршен. Све је напето, наоружава се, и само се тражи повод да се поново крене у нову трагедију.

Супротно његовим жељама, Зафрановић сумња да ће се филм чак и игнорисати. Могли би да га схвате као неку врсту српске пропаганде , међутим, каже, он ту ништа не може. Филм је истинит, не само по ономе шта приказује и јер је заснован на документованим чињеницама, већ и зато што је рађен по ауторовој личној намери.

Ако га буду ценили и разумели као крик против зла – биће добро. Ако га игноришу – не знам како ће се то даље одразити, ни на филм, ни на ову нашу регију, закључује Зафрановић.

Чланак Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити! се појављује прво на ИСКРА.

Ој, Косово, ти давори моје,
Грудо моја, родна и укопна,
Што се јутрос мрачи небо твоје
Од чег’ стрепиш, клетво доживотна?

Усправи се и рашири груди
Још је наша! Биће довијека!
Још си легло и соја и људи
И спартанска тврда колијевка.

И не стрепи, и ово ће проћи,
Још ће бити дана за мегдана,
Још разбраја Свети Вид сред ноћи
Свете псалме са Газиместана.

Још над тобом бдије клетва Кнеза
Дигни главу и развиј барјаке,
Још је жива Црква Самодрежа
Да причести свиту и јунаке.

Емило Лабудовић

Чланак КО ДА МИ ОТМЕ ИЗ МОЈЕ ДУШЕ КОСОВО се појављује прво на ИСКРА.

У дану испуњеном снажном историјском и личном симболиком, уочи Видовдана одржана је свечана промоција романа „С обе стране времена“ аутора др Владимира Илића. Промоција је организована на дан када је аутор прославио рођендан, али и на датум који заузима посебно место у српској историји дан када је 1867. године кнез Михаило Обреновић примио кључеве Београда од турског заповедника, чиме је окончана вишевековна турска војна управа над српском престоницом, а српска застава поново завијорила на Београдској тврђави. Симболика овог датума дала је посебну тежину представљању романа који говори о историјском памћењу, духовном континуитету и трагању за националним идентитетом.

Пред бројном публиком, коју су чинили представници културног, академског и јавног живота, књижевници, професори, историчари, студенти и љубитељи књижевности, о роману су говорили Александар Ђурђев, књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић, док се на крају присутнима обратио и аутор романа, др Владимир Илић.

ЂУРЂЕВ: НАРОДИ НЕ НЕСТАЈУ КАДА ИЗГУБЕ РАТОВЕ, ВЕЋ КАДА ИЗГУБЕ ПАМЋЕЊЕ

Александар Ђурђев истакао је да није случајно што се о оваквој књизи говори управо пред Видовдан, дан када српски народ најснажније осећа да време није само календар већ непрекинути разговор прошлости, садашњости и будућности.

Он је оценио да роман „С обе стране времена“ далеко превазилази оквире класичног историјског романа и представља дело које читаоца позива на дубоко преиспитивање сопственог живота, историјског памћења, духовности и припадности.

„Живимо у времену у коме је човеку лакше да за неколико секунди пронађе готово сваку информацију на свету него да одговори на три најважнија питања ко сам, одакле долазим и куда идем. Управо зато је ова књига важна. Она не нуди брзе и јефтине одговоре, већ нас позива да поново научимо да постављамо права питања“, поручио је Ђурђев.

Према његовим речима, Владимир Илић није написао само роман о историји, већ дело у којем историја, предање, мит, филозофија и питање националног идентитета чине јединствену целину.

„Ово није књига која се чита само очима. Ово је књига која се чита памћењем. Она нас подсећа да историја није музејски експонат, већ жива сила која обликује народе, државе и појединце“, нагласио је Ђурђев.

Он је оценио да роман поставља питања која се тичу свих нас шта је историјска истина, где се сусрећу мит и стварност, шта значе част, жртва, слобода и припадност, као и да ли је могуће разумети садашњост без разумевања прошлости.

Посебно је указао да књига у време свеопште површности враћа у центар пажње вредности које су вековима чувале српски народ памћење, част, предање, верност и одговорност према прецима и потомцима.

„У времену када многи покушавају да народима избришу памћење, када се традиција представља као терет, а корени као препрека напретку, ова књига нас подсећа на једну једноставну истину народ који заборави своју прошлост остаје без будућности“, поручио је он.

Ђурђев је подсетио и на духовну и цивилизацијску улогу Србије, наводећи предање о Светом Сави Освећеном и Светом Сави Српском, као и недавне речи патријарха московског Кирила да су Срби „западније од нас, тако је Господ одредио“.

„За Јерусалим смо били Запад. За Москву смо Запад. За многе на Западу ми смо Исток. Али за себе морамо остати оно што јесмо“, поручио је Ђурђев.

Свој говор завршио је реченицом која је испраћена дугим аплаузом:

„Народи не нестају онда када изгубе ратове. Народи нестају онда када изгубе памћење. А књиге попут ‘С обе стране времена’ постоје управо зато да нас подсете ко смо били, ко смо данас и ко морамо остати сутра.“

ДР ВЛАДИМИТАР ДИМИТРИЈЕВИЋ: РОМАН СА ИЗЛАЗОМ ИЗ ЛАВИРИНТА

Књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић своје излагање насловио је „Роман са излазом из лавиринта“, оценивши да је реч о једном од најамбициознијих савремених српских романа.

Он је нагласио да је роман изграђен као велики духовни, историјски и цивилизацијски мозаик у коме се преплићу различите епохе, народи, царства, идеологије, митови и судбине људи.

Према његовим речима, кроз странице романа смењују се деца и старци, владари и просјаци, витезови и револуционари, монаси и освајачи, историјске личности и обични људи, али сви они сведоче исту вечиту борбу добра и зла.

Димитријевић је истакао да Илићева проза не држи проповед већ снажним сликама и симболима подстиче читаоца да сам трага за смислом.

„Човештво се не доказује силом, него присуством. Управо човештво стоји пред сваким ликом Илићевог романа као мало, упорно питање шта је остало од твоје душе ако си све претворио у функцију“, поручио је Димитријевић.

Он је додао да роман разобличава механизме глобалне моћи, идеологије и духовне кризе савременог света, али без дневнополитичке искључивости, већ кроз универзалну причу о човеку.

„Многогласни роман ‘С обе стране времена’ вреди читати полако, не плашећи се лавиринта кроз који пролазимо. Аријадна нас, уосталом, чини Тезејима – клупко смо добили, мач имамо, неко ће, кад-тад, обезглавити Минотаура“, закључио је Димитријевић.

ВЛАДИМИР ИЛИЋ: РОМАН САМ ПОСВЕТИО СРПСКИМ МАЈКАМА И СЛОВЕНСКОМ БРАТСТВУ

Обраћајући се присутнима, др Владимир Илић захвалио је др Владимиру Димитријевићу на, како је рекао, дубоком и надахнутом тумачењу романа, Александру Ђурђеву на говору који је препознао суштину књиге, као и издавачу Станишићу који је подржао објављивање романа.

Илић је подсетио да је промоција одржана управо на дан његовог рођендана, оценивши да не постоји већи поклон за писца од разговора о књизи са читаоцима.

Он је открио да је роман посветио српским мајкама, које је назвао истинским хероинама српске државе и нације.

„Оне су вековима чувале породицу, веру, језик, традицију и национални идентитет. Без њих не би било ни народа ни државе“, поручио је Илић.

Аутор је додао да је роман посвећен и словенском братству, нагласивши да управо због те идеје дело није остало само у оквирима српског језика, већ је преведено и на руски језик.

Према његовим речима, духовне и културне везе словенских народа представљају вредност која надживљава политичке околности и историјске поделе.

Говорећи о самом делу, Илић је истакао да је роман настао као покушај да се кроз књижевност отвори разговор о питањима која су важнија од свакодневне политике о историји, духовности, традицији, националном идентитету и историјском континуитету.

„Без памћења нема идентитета, а без идентитета нема ни слободе. Народ који заборави своје корене престаје да разуме и своју будућност“, поручио је аутор.

ПРОМОЦИЈА У ЗНАКУ ВИДОВДАНА, ИСТОРИЈЕ И КОНТИНУИТЕТА

Промоција романа „С обе стране времена“ протекла је у атмосфери пажљивог праћења сваког излагања, а велики број присутних остао је и након званичног дела програма како би разговарао са аутором и добио потписан примерак књиге.

Симболика дана у којем је промоција одржана ауторов рођендан, годишњица предаје кључева Београда и подизања српске заставе на Београдској тврђави, као и навечерје Видовдана додатно је нагласила основну поруку романа да су историја, духовност, слобода и национално памћење нераскидиво повезани.

Заједничка порука свих говорника била је да је у времену убрзаних глобалних промена, кризе идентитета и све чешћег заборава сопствених корена потребно више него икада неговати књижевност која подсећа на трајне вредности народа.

Роман „С обе стране времена“, како је закључено на промоцији, није само књижевно дело већ и позив читаоцу да се врати сопственом историјском памћењу, духовном наслеђу и одговорности према генерацијама које долазе, потврђујући да се будућност једног народа може градити само онда када је чврсто утемељена у познавању сопствене прошлости.

Чланак ПРОМОЦИЈА РОМАНА „С ОБЕ СТРАНЕ ВРЕМЕНА“ ВЛАДИМИРА ИЛИЋА: поруке о памћењу, традицији и националном идентитету се појављује прво на ИСКРА.

Мирослав Мика Антић

На данашњи дан, 24. јуна 1986. године преминуо је велики српски пјесник, вјечити чуперак српске књижевности  Мирослав Мика Антић.

Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, а умро је 24. јуна 1986. у Новом Саду.

У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живио је у Новом Саду.

Осим писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Пјесник Мика Антић рекао је у једном разговору да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних који су му, како је говорио, остали добри и вјечити пријатељи.

У обраћању дјеци Мика Антић је говорио – „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас, оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи„.

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дјела и један рото роман.

Његова најпознатија дјела су „Војводина“, „Испричано за пролеће“, „Рождество твоје“, „Плаво небо“, „Насмејани свет“, „Псовке нежности“, „Концерт за 1001 бубањ“, „Шашава књига“…

За дјецу је написао „Плави чуперак“, „Хороскоп“, „Прва љубав“, „Гарави сокак“, „Живели прекосутра“, „Плава звезда“…

За сва та дјела добио је многобројна признања као што су двије „Невенове“ награде, награду за животно дјело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ…

Посљедњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму“:

„… Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем. На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. Да за мном остане нешто као лепршав траг. И зато: не буди тужан. Толико ми је стало да останем у теби будаласт и чудно драг. Ноћу, кад гледаш у небо, и ти намигни мени. Нека то буде тајна. Упркос данима сивим кад видиш неку комету да небо зарумени, упамти: то ја још увек шашав летим, и живим“.

Чланак Кад ме буду износили, нека прочитају „Бесмртну песму“: Годишњица смрти великог пјесника Мике Антића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: N1

У Сарајеву је у 78. години преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих и најутјецајнијих босанскохерцеговачких ликовних умјетника чији је рад обиљежио протекле деценије домаће и регионалне сцене, потврђено је за Н1.

Един Нуманкадић је рођен у Сарајеву 1948. године. Завршио је Катедру за ликовно образовање на Педагошкој академији, а студирао је и Хисторију југославенских књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. На ликовној сцени био је непрекидно активан од почетка седамдесетих година прошлог вијека, оставивши неизбрисив траг кроз оснивање култних умјетничких група попут „1+1+1“, „Простор-Облик“ и „КАММЕН“, чиме је дао огроман допринос либерализацији и плурализму бх. умјетности.

Током богате каријере прошао је кроз неколико препознатљивих стваралачких фаза. На самом почетку бавио се сликарством бојеног поља, те аналитичким и процесуалним сликарством. Касније, током и након рата, у свој израз уводи праксу објет троувé (употребу одбачених, пронађених предмета које уграђује у инсталације и скулптуре), док је својеврсни умјетнички врхунац досегао радикалним чином – уништавањем властитих пријератних дјела.

Два пута је представљао Босну и Херцеговину на Венецијанском бијеналу: први пут 1993. године у склопу ратног пројекта „Свједоци постојања“, а потом и 2003. године у националној селекцији.

Поред непроцјењивог ауторског рада, деценијама је обављао функцију директора Олимпијског музеја у Сарајеву. Током опсаде 1992. године, лично је учествовао у херојском спашавању експоната из запаљене зграде музеја, сачувавши тако наслијеђе Зимских олимпијских игара 1984. Такођер, био је један од утемељитеља и стални савјетник колекције Арс Аеви (Музеја савремене умјетности у Сарајеву), те дугогодишњи члан УЛУБиХ-а (од 1974. године).

Његов рад валоризован је кроз више од 50 самосталних и преко 300 колективних изложби широм свијета, као и кроз више од двадесет престижних признања. Међу њима се посебно издвајају Шестоаприлска награда Града Сарајева (1999.) и француски Орден витеза умјетности и књижевности (2021.).

Тужна вијест о његовом одласку стигла је уочи отварања његове велике изложбе „Присуство“, која је била заказана за 25. јуни у Умјетничкој галерији БиХ. Ова поставка, којом се уједно требала обиљежити и 80. годишњица рада Галерије, замишљена је као пресјек његовог петодеценијског рада вођеног чистом интуицијом и дубоким личним осјећајем, потпуно изван комерцијалних оквира.

Чланак Преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих бх. ликовних умјетника се појављује прво на ИСКРА.

Линк са видеом

Фестивал руског филма није класичан филмски догађај, то је сусрет два народа која спајају историја, традиција и вера, али и заједничко схватање слободарског света.

Поводом београдске премијере филма „Авијатичар“, модерне адаптације истоименог романа, редакција РТ Балкан са редитељемЈегором Кончаловским разговарала је о филму, Русији, Србији и времену великих промена.

Кончаловски је истакао да су различите реакције гледалаца на ово остварење.

„Неки обожавају роман, па кажу да смо га покварили. Неко о овом делу размишља шире – и филм им се допада“, наводи Кончеловски.

Објашњава како је књижевност увек испред филма. Зато што, кад читалац чита књигу, он у својој глави снима сопствени филм.

„Као друго, писац романа Јевгениј Водолазкин веома је задовољан филмом. И за мене је то некако умирујуће. И треће, огромни роман је тешко буквално интерпретирати као филм. Роман је пре као серија. Зато је за мене важно да је то Водолазкин разумео. Било ми је важно да ухватим неке основне идеје филма, па да их онда пропустим кроз киноматографско размишљање“, истиче Кончаловски.

Редитељ подсећа да је филм засебно уметничко дело.

„Тако постоји роман ‘Евгеније Оњегин и опера’. Постоји врло много интерпретација књижевности. И, зато ми се чини да редитељ сме себи да дозволи одступање од романа. Али, ми смо се трудили, дуго смо радили овај филм, три године, и чини ми се да се то види на екрану. Филм је, по мом мишљењу, урађен врло квалитетно. Зато се надам да ће наћи публику“, наводи Кончаловски.

Главни јунак је руски авијатичар с почетка 20. века, а многи авијатичари су након револуције дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и покренули авијацију Краљевине. На питање колико је ова трагична прича мост између српског и руског народа, редитељ указује „да је авијатичара на почетку прошлог века било врло мало“.

„То су биле звезде, истакнути људи, нова аристократија. Зато није тајна да многи изузетни људи, писци, мислиоци, официри после Првог светског рата нису прихватили совјетску власт и да су прешли у Србију. Зато је то што је српско ваздухопловство, стварано уз учешће руских авијатичара, по мом мишљењу, сасвим логично.

Почетком 20. века постоји вела супротстављеност две цивилизације, истиче Кончаловски и објашњава да је реч о западној, латинској и православне, византијске.

„Та пукотина пролази, између осталог, и преко Украјине. Западне Украјине и источне – Донбаса. По мишљењу, тај сукоб је вечан. Они се плаше православне цивилизације. Руски народ су хришћани, али другачији хришћани. Они јесу бели, али другачији бели. И ми потпуто другачије доживљавамо простор. Иза нас је Сибир, све до Тихог океана. Ми нудимо алтернативу. Велики руски писци – Достојевски, Чехов, Толстој – размишљали су о томе који је смисао живота. Западни писци Стендал, Балзак, Мопасан, који су Французи, као и Енглези Дикенс, Голдсмит, Текери размишљали су о томе како живети“, сматра Кончаловски.

Код протестаната, како указује, ако си сиромашан и болестан, то значи да те Бог не воли, ако си богат, значи да те Бог воли.

„Код нас православаца, то је обрнуто“, објашњава Кончаловски.

На питање да ли има утисак да је српска публика права која ће разумети радњу филма, редитељ каже да не зна како је у Србији и да на то нема одговора, али да су у Русији почели да посматрају историју као јединствену целину. Напокон смо почели да посматрамо историју као непрекидан процес.

„Постојала је царска Русија, биле су историјске катаклизме, постојала је Совјетска Русија, велики Совјетски Савез са Гагарином, са победом у Великом отаџбинском рату. Потом су опет уследиле катаклизме, па је настала нова Русија. Тај вечити проблем ‘црвених’ и ‘белих’ одлази, надам се, у други план. У том смислу, можда се то наслућује у овом филму“, наводи Кончаловски.

На питање какав би свет волео да затекне уколико би се као јунак Платонов био замрзнут па пробудио после 100 година, Кончеловски каже да не би волео да доживи Платонова.

„Али када би се то десило, желео бих да на карти света видим снажну Русију, која је један од центара утицаја. Да не буде сукоба са западним светом. И волео бих да нас не победи вештачка интелигенција“, истиче редитељ.

Говорећи о томе да ли се у будућности може очекивати још нека његова сарадња са српским кинематографима, редитељ подсећа да одавно сарађује са српским кинематографима.

„Мој сарадник на ‘Авијатичару’, и сада заједно пишемо три сценарија, јесте Србин Мирослав Станковић. Отац му је Србин, мајка Рускиња и нас двојица се телефоном чујемо по десет пута дневно. Зато се према Србима односим као према Русима. Волео бих да успем да снимим још 10 филмова, а сасвим је могуће да неки од тих филмова буде снимљен са српским колегама“, закључује Кончаловски.

Чланак Редитељ филма „Авијатичар“: Сукоб источне и западне цивилизације је вечан се појављује прво на ИСКРА.

На почетку програма беседио је епископ западноевропски Јустин, који је истакао да Косово дубоко прожима српску духовност, културу и живот. Посебно је нагласио значај личног присуства на Косову и сусрета са светињама и људима. У томе види и могућност преображаја и приближавања Богу.

Директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је захвалио епископу Јустину и председници КУД-а „Извор“ Дубравки Стијовић на посвећености и бројним хуманитарним акцијама које ова организација годинама спроводи. Подсетио је и на значај Француске за српску културу. Посебно је истакао да је један од највећих српских песника Милан Ракић студирао права у Паризу, након чега је у најтежим временима служио као конзул у Приштини.

„Данас није чудо што смо ми из Грачанице дошли са балетом, а Париз нас је дочекао народним играма и фолклором. Ми долазимо из срца наше класичне уметности“, поручио је Ракочевић.

Боравак младих уметница из Грачанице у Паризу је организовало Српско културно-уметничко друштво „Извор“. Тако им је пружило прилику да се представе париској публици у театру Ду Бланк-Меснил.
Награда за труд и рад

„Имали смо велику част и привилегију да наступимо пред париском публиком. Наступ у једном од париских театара сан је сваког младог плесача. Овакво искуство нас је додатно мотивисало да никада не одустајемо од својих снова и да верујемо да се труд, рад и дисциплина увек награде. Полазнице наше школе имале су прилику да се по први пут представе публици кореографијама три различита домаћа аутора: Косовке Драшлар („Жизела“), Исидоре Станишић („Желеће машине“) и Невене Ћосић („2004“)“, рекла је Невена Ћосић, предавач и кореограф у Школи балета Дома културе Грачаница.

У трочасовном програму, поред балерина из Грачанице, наступили су и чланови Српског културно-уметничког друштва „Извор“ из Париза, као и музичка група „Фенечки бисери“.

„Наша организација петнаест година у оквиру акције ‘Срцем за срце Србије’ преко манастира Високи Дечани шаље помоћ деци са Косова и Метохије. Ранијих година смо угостили бројну децу, а ове године смо одлучили да нам гости буду чланице Школе балета Дома културе ’Грачаница‘“, рекла је Дубравка Стијовић, председница Српског културно-уметничког друштва „Извор“.
Посета знаменитостима Париза

Током боравка у француској престоници, младе балерине из Грачанице посетиле су српску православну цркву Светог Саве у Паризу, Амбасаду Републике Србије, Оперу Бастиљу, Монмартр и друге знаменитости града на Сени.

На пријему у Амбасади Републике Србије у Паризу амбасадорка Ана Хрустановић пожелела је добродошлицу младим уметницама.

„Српска резиденција је ваша кућа. Изузетно сам срећна што могу да вас угостим са својим сарадницима. Ми се свакодневно боримо за вас и за нас, јер смо заједно и заправо смо једно. Ви сте наши представници сваког дана на Косову и Метохији и свуда где идете“, поручила је она.

Наступ балерина из Грачанице, чланова КУД „Извор“ и групе „Фенечки бисери“ био је посвећен прикупљању помоћи за децу са Косова у оквиру хуманитарне акције под називом „Срцем за срце Србије – траговима Видовдана“.

Чланак Балерине из Грачанице наступиле у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

У свечаној сали Руског дома у Београду премијерно је приказан нови документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“, редитеља Ђорђа Стевановића, посвећен обележавању 150 година од избијања Првог српско-турског рата.

Реч је о пројекту који на савремен и визуелно атрактиван начин настоји да широј јавности приближи догађаје који су представљали једну од прекретница у борби Србије за ослобођење и коначно стицање државне независности.

Пре пројекције филма присутнима се обратио проф. др Алексеј Тимофејев, поздравивши госте и говорећи о историјату руског добровољачког покрета. У свом излагању подсетио је на улогу генерала Михаила Черњајева и пуковника Николаја Рајевског, као и на околности и услове под којима су руски добровољци долазили у Србију како би учествовали у борби против Османског царства. Тимофејев је овом приликом захвалио Руском дому и Републици Белорусији што су, поводом обележавања овог значајног јубилеја, из Националног музеја Белорусије упутили портрет и униформу генерала Черњајева.

Филм је реализован у продукцији Балкан Трип ТВ, Народне дипломатије и Руског научног института, а кроз сведочења српских и руских историчара гледаоцима нуди свеобухватан увид у околности које су довеле до избијања рата 1876. године, ток његових најзначајнијих битака и далекосежне последице које је овај сукоб оставио на српско друштво и државу.

У филму говоре проф. др Алексеј Тимофејев, који је уједно аутор и водитељ у филму, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац, руководилац Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, као и историчар Зоран Стевановић, који својим стручним тумачењима осветљавају различите аспекте Српско-турског рата и његовог места у националној историји Србије и српско-руским односима.

Посебна вредност филма огледа се у чињеници да је сниман на аутентичним локацијама на којима су се пре једног и по века одигравали кључни догађаји. На тај начин историја није представљена као низ сувопарних чињеница, већ као жива прича смештена у простор који и данас чува трагове великих страдања и херојских подвига.

Један од најупечатљивијих елемената овог остварења јесте употреба AI анимација, насталих на основу оригиналних фотографија и илустрација из 1876. године. Овај приступ омогућава гледаоцима да на нов начин доживе атмосферу једне епохе и стекну утисак непосредности који класични документарни формат често не може да пружи. Иако употреба вештачке интелигенције у историјским садржајима изазива бројне расправе у научној и стручној јавности, у овом случају она није употребљена као замена за историјске изворе, већ као средство њихове савремене интерпретације и приближавања публици.

Филм посебну пажњу посвећује и руским добровољцима, чије је учешће у Српско-турском рату оставило дубок траг у колективном сећању српског народа. На позив Србије, хиљаде добровољаца из Русије дошло је да помогне у борби против Османског царства, сматрајући да је судбина православних народа Балкана неодвојива од ширих словенских и хришћанских идеала. Управо је овај талас солидарности допринео учвршћивању српско-руских односа, који су касније добили и своју политичку потврду током великих превирања на Балкану и Руско-турског рата 1877–1878. године.

Историчари који учествују у филму указују да је, упркос војним неуспесима и великим људским губицима, рат из 1876. године имао огроман политички значај. Србија је овим сукобом показала одлучност да оконча вишевековну вазалну зависност од Османског царства, док је међународна пажња усмерена ка Балкану створила предуслове за касније дипломатске успехе. Само две године након почетка рата, одлукама Берлинског конгреса 1878. године, Србији је и формално призната независност.

У том смислу, наслов филма „Рат за независност Србије“ није само симболичан. Он подсећа да су догађаји из 1876. године били део ширег процеса националног ослобођења и изградње модерне српске државе. Истовремено, ово остварење покушава да отвори простор за размишљање о начинима на које се историјско памћење обликује у савременом друштву и колико је важно да се кључне странице националне историје представе новим генерацијама на њима разумљив и приступачан начин.

Премијера у Руском дому није имала само културни, већ и симболички карактер. Она је подсетила на дугу традицију српско-руских веза, али и на чињеницу да заједничко историјско наслеђе и данас представља један од темеља српско-руских односа.  Документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“ стога превазилази оквире класичног историјског програма. Он представља покушај да се, уз помоћ савремених технологија и стручних тумачења, оживи сећање на људе и догађаје који су обликовали судбину Србије. 

У времену када је историја често сведена на кратке и површне информације, оваква остварења подсећају да разумевање прошлости остаје један од предуслова за разумевање садашњости и одговорно усмеравање будућих генерација.

Душан Опачић 

Чланак У Руском дому премијерно приказан филм „Рат за независност Србије. 1876“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Свет је за српску поезију сазнао најпре преко Пушкина. Он је међу првима говорио да смо песнички народ и да нам је некако више стало до поезије него до нас самих – каже за Спутњик академик Матија Бећковић, добитник Пушкинове медаље, признања која се додељује за животно дело.

Прослављени песник потврђује да ниједном песнику нема веће радости него да га повежу са Пушкином. Зато што је он – отац многих песника.

„Пушкин се обрео у Бесарабији, где су биле српске избеглице после пропасти Првог српског устанка. Ту се срео са Карађорђевом породицом, са Јаковом Ненадовићем, са многим Србима о којима је слушао и писао. А опет, ми га помало убрајамо и међу своје. Гроф Сава Владиславић Рагузински, министар Петра Великог, поклонио је цару једног Пушкиновог претка кога је довео из Абисиније. Зато се у шали може рећи да је Пушкин мало и Србин.“

У свом говору подсетили сте на Пушкинове стихове: „Над Србијом смилуј ти се, Боже“, па рекли да се данас то на српском изговара – „Над Русијом смилуј ти се, Боже“.

„Дошло је време да и ми узвратимо том молитвом. Није могло бити ништа лепше него да поводом Пушкинове медаље поменем управо те стихове.“

Медаљу вам је уручио Николај Бурљајев, глумац којег сви памтимо из филма „Андреј Рубљов“ – то је онај дечак који зида звоно за цркву. Кажете да је његово присуство за вас било нешто посебно у целој свечаности.

„Заиста нисам могао да поверујем да ће доћи време да онај дечак из „Андреја Рубљова“ мени уручује Пушкинову медаљу. За мене је то једна од најпотреснијих сцена које сам икада видео на филму. Дечак је слагао да му је отац открио тајну како се лије велико звоно. У ствари, нико му ништа није рекао. Слагао је и сам се упустио у ту авантуру. Све је било неизвесно до дана када је звоно требало да зазвони. А када је зазвонило и када су му сви аплаудирали, бацио се у траву и признао да му нико није открио тајну. Очигледно је имао очев дар. Као што ни оцу није нико други открио тајну. То је био тријумф уметности, поезије и лепоте. Можда најлепша метафора уметника и стварања коју знам.“

Бурљајев вас је повезао са чувеним фрескосликаром, са Тарковским, са великим уметницима, са поезијом… Ви често истичете да поезија повезује судбине које би историја сигурно заборавила?

„Поезија се побринула за много тога. Вера Павладовска била је питомица благородних сестара у Владикавказу, професорка француског језика. Касније се њена породица расула по свету. А онда се догодило да је једна од њених потомака написала рођакама у Пјатигорску да се удала за српског песника који је написао поему „Вера Павладовска“. Тетке су одговориле: „Је ли то о нашој баки?“ Њима је било нормално да неки српски песник опева њихову баку. Тако је поезија повезала оно што је историја раздвојила.“

Вратимо се Пушкину и још једној вашој повезници са њим. Достојевски у чувеном говору о Пушкину, говорећи о „Евгенију Оњегину” објашњава и зашто је Пушкин носилац највиших руских вредности. Као и ви српских?

„То није био само говор о књижевности. То је читав један политички и културни програм. Шта треба да буде Русија и руска култура. Достојевски је сматрао да је оличење те идеје управо Пушкин. Кад дођете у кућу Достојевског, видите Пушкина, поред Библије. Он је у свом делу сабрао сваки звук руског језика и народа. Зато је неупоредив. Имао сам срећу да будем у Пушкиновом дому у Петрограду. Тамо имате утисак да је велики песник баш тог дана издахнуо. Посетиоци улазе у папучама, а водич прича о његовим последњим данима. Када је рањен у двобоју, излазили су билтени о његовом здрављу. Чекали су их као што се данас чекају највеће вести. А када је објављено да је умро, речено је: „Сунце наше поезије је зашло.“ Срећом, није зашло. Из тог сунца родило се толико великих песника и тако велика поезија.“

Како на руском звучи Ваша поема „Кад једном дођеш у било који град”, која је управо преведена и објављена?

„Први пут сам је чуо када је Ивана Жигон на свечаности уручења Пушкинове медаље изговорила на руском. Она је то готово отпевала. Тада се и види да је српски језик једна грана која је отпала са великог стабла, словенског, али као оне гране које цветају и када отпадну. У преводу се види да је то иста мелодија. Веза остаје.“

Често истичете да је поезија оно највредније што смо дали свету.

„Ми смо своје постојање оправдали својом поезијом. Нисмо имали много тога другог да покажемо свету. Кад је Гете читао српске народне песме, рекао је да народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб. То нису биле само песме, у њима је и наше памћење, наша историја. Наши јунаци за које историја можда не зна, али народ зна. Зна како су се звали, како су се облачили, где су погинули – браћа Југовићи, Милош Обилић, Страхињић бан… Нема те силе која може некоме доказати да то није истина. Ти песнички ликови за нас су често важнији од стварних личности.“

Кажете да данас има много људи који су веома маштовити када лажу, а много мање успешни када говоре истину и да је најопасније то што се ствара утисак да се лаж може подвалити вечности. Верујете ли да ће то време проћи?

„Много су покренули да би брзо прошло. Али све је то на стакленим ногама. Сад га има, сад га нема.“

Хоћемо ли убудуће виђати Пушкинову медаљу на вашем реверу?

„Хоћете. Један мој рођак, када је видео Вука Караџића са одликовањима, рекао је: „Знао сам да је био паметан човек, али нисам знао да има одликовања.“

Чланак Над Русијом смилуј ти се, Боже! Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Ако погледате Балкан видећете да многе ствари истовремено трају. Нису завршени сукоби из прошлих векова, нису завршене поделе између различитих политичких и историјских наслеђа, није завршен ни Други светски рат у симболичком смислу, није завршена транзиција из социјализма у капитализам. Све почиње и све траје паралелно.

Овако један од најнаграђиванијих писаца Владан Матијевић објашњава за Спутњик зашто је појам свевремености један од темеља његове нове књиге „Нора и Змија”, збирке састављене од тридесет једне приче које су распоређение у пет целина.

Иако смештене у различита времена и просторе, њих повезује заједничка визија света и човека који покушава да пронађе смисао у стварности лишеној чврстих ослонаца.

Да ли ће после награђиваних збирки „Прилично мртви“ и „Пристаниште“ и нова збирка „Нора и змија“ једнако лако пронаћи пут до читалаца?

„Најважније ми је да књига дође до читалаца и да они у њој пронађу нешто блиско себи, надам се да ће и са овом збирком то бити случај. Волео бих да читаоци живе са тим причама и јунацима, да их разумеју и прихвате такве какви јесу. Неки од тих ликова имају много мана, неки нису ни нарочито позитивни, али бих волео да буду људски блиски. Ако се између читалаца и јунака успостави веза, онда је књига остварила свој најважнији циљ. Све остало – награде, признања и процене – мање је важно“.

Судбине ваших јунака који живе у различитим епохама препознају се у савремености. Колико је за Вас важна та идеја преплитања времена?

„Веома је важна. У овој књизи сам покушао да пишем о ономе што називам „свевременост“. Годинама говорим да код нас ништа заправо није завршено, да све почиње и све траје паралелно. Та идеја ме је водила док сам писао. Зато поједине приче почињу у античком или средњовековном добу, а њихови јунаци се готово неприметно појављују у савремености. Такав прелаз не нарушава причу, управо зато што верујем да се човек суштински не мења. Мењају се технологије, закони, обичаји, друштвени системи, али људска природа остаје иста. Човеку су и пре две хиљаде година били потребни топлина, храна, љубав, разумевање и блискост. Потребни су му и данас. Зато ми се чинило природним да један јунак из давне епохе на крају закорачи у наше време. То је својеврсни књижевни експеримент, али и потврда мог уверења да су људска осећања трајна“.

Иако збирка садржи 31 причу, могло би се рећи да у њој постоји пет великих прича, с обзиром да свака целина има своју доминантну тему.

„Тачно. Прва говори о животу писца и о књижевности. Друга је посвећена животу у приградском насељу и људима који тамо покушавају да пронађу своје место. Трећа се бави љубавима које су необичне, померене, понекад и прилично настране. Четврта је најближа идеји „свевремена“ и показује како се различите епохе преливају једна у другу. Пета целина доноси више фантастичних елемената, необичних бића и мотиве који на први поглед делују удаљено од стварности. Међутим, све те целине међусобно су повезане. Понекад их повезује тема, некада јунаци, некада простор. Неки ликови израњају у једној причи, а затим се појављују у другој. Зато кажем да се књига може читати и као збирка од тридесет једне приче и као пет великих прича које се међусобно преплићу“.

Из којих разлога античке мотиве и јунаке попут Лепе Јелене и Пелопа, повезујете са савременим корпоративним светом?

„Занимало ме је колико су одређени обрасци опстали до данас. У једној причи људи чекају посао у савременој корпорацији. Око њих су камере, фасцикле, надзор и неизвесност. У једном тренутку појављује се слика античке арене и гладијатора које раздиру звери. Људи који чекају посао посматрају лице власника компаније на монитору и готово као римски гладијатори поручују: „Поздрављају те они који ће умрети“. Наравно, то није дословна историјска паралела, већ књижевна метафора. Хтео сам да покажем како се одређени односи моћи понављају, само у другачијим облицима“.

И у овој књизи постоји доста фантастике, да ли због тога што и наша стварност обилује фантастиком?

„И када пишем о чудовиштима, дивовима или необичним бићима, заправо говорим о нашем времену. Једно речно чудовиште, на пример, повезано је са причом о шверцу горива, телевизијским камерама и савременим друштвом. Дакле, чак и када се појављују фантастични мотиви, они су дубоко укорењени у стварност коју живимо. Фантастика је само друго средство да се проговори о истим проблемима, страховима и људским судбинама“.

Ваши јунаци углавном покушавају да опстану у свету који није нарочито наклоњен човеку. Они нису хероји.

„То јесте осећање које је присутно у овој књизи. Ти људи често нису хероји. Немају велике шансе да остваре своје снове нити да промене свет. Ипак, они живе, воле, пате и настављају даље. У томе постоји нека врста достојанства. Управо та људска упорност занима ме више од великих победа. Човек наставља да тражи смисао чак и када зна да свет није нарочито праведан“.

Да ли су Вас бројне награде и године књижевног рада учиниле бар мало оптимистичнијим писцем?

„Не верујем. Једном сам прочитао мисао да књижевност треба да пробуди човека који иде ка вешалима. То ми је веома блиско. Пишем о свету онаквом какав јесте и желим да узнемирим читаоца таман толико да почне да поставља питања. Куда иде? Шта ради? Како живи? Наравно да се трудим да у текстовима постоји и хумор, и нежност, и светлији тонови. Верујем да их има и у „Нори и Змији“. Али не могу да игноришем тамније стране стварности. А после толико година писања вероватно је и касно да се потпуно променим као писац“.

Колико се ова књига ослања на Ваше раније романе?

„Више него на претходне збирке прича. Многи мотиви и поступци из мојих романа присутни су и овде. Фрагментарност ме повезује са „Часовима радости“. Тема писца и књижевности подсећа на „Писца издалека“. Живот у провинцији и приградским насељима присутан је и у романима „Неминовно“ и „Сусрет под необичним околностима“. Фантастични елементи такође имају своје претходнике. Могло би се рећи да је ова књига прича другачија од претходне две збирке, али ако се погледа мој целокупан опус, видеће се да су готово сви њени мотиви већ негде постојали у другачијем облику“.

У књизи има много књижевних алузија и скривених референци. Колико су Вам оне важне?

„Оне су природан део мог писања. Постоје позивања на друге ауторе, на одређене књиге, филозофске идеје и књижевне традиције. Читалац који је много читао вероватно ће препознати те трагове и књига ће му због тога бити додатно занимљива. Али важно ми је да приче функционишу и без тога. Не желим да књижевне референце буду препрека. Оне су додатни слој значења, а не услов за разумевање књиге“.

На крају, оставља ли „Нора и змија“ простор за наду?

„Мислим да оставља. У једној причи јунакиња очекује товар блага и на крају добија сандук пун књига. То ми је важна слика. Књижевност можда не може да промени свет, али може да помогне човеку да га боље разуме. Ако постоји нешто што лебди над овом књигом, онда је то вера да људскост ипак опстаје. Да без обзира на историју, насиље, пролазност и све наше заблуде, остаје неко семе људскости које може да проклија. У то још верујем.“

Чланак Владан Матијевић за Спутњик: Стари сукоби се не завршавају, а нови се отварају – овде је то тако се појављује прво на ИСКРА.

У издању Српске књижевне задруге Црне Горе из Подгорице објављена је нова књига књижевника и есејисте Ђорђа Брујића „Снег ће поново вејати – осврти, белешке, анализе“, обимна збирка огледа, критика и књижевних записа у којој су сабрани текстови настали током више година пажљивог праћења српске књижевне и културне сцене.

На скоро три стотине страница аутор се бави различитим темама и ствараоцима, од класичних и недовољно истражених личности српске културе до савремених писаца чије је дјело оставило снажан траг у новијој књижевности. Посебна пажња посвећена је књижевности Српске Крајине, питањима културног идентитета, језика, завичајног памћења и духовног насљеђа, али и сложеним односима између књижевности, историје и савременог друштвеног искуства.

Брујићеви текстови настају на размеђу књижевне критике, есејистике и културолошке анализе. У њима се преплићу научна утемељеност, читалачко искуство и лична духовна перспектива, што овој књизи даје препознатљив тон и карактер. Аутор не приступа књижевности искључиво као предмету проучавања, већ као живом простору у којем се огледају судбина народа, историјско памћење и трагање за смислом.

Међу бројним текстовима издвајају се огледи посвећени Сави Мркаљу, српској књижевности у Хрватској, савременој поезији и прози, као и прикази дјела значајних српских аутора различитих генерација. Истовремено, књига доноси и низ осврта на новија књижевна остварења, настојећи да успостави дијалог између традиције и савремености, између културног насљеђа и изазова нашег времена.

Посебна вриједност ове књиге увиђа се у настојању да се књижевни феномени не посматрају изоловано, већ у ширем културном, историјском и духовном контексту. Зато су многи текстови истовремено и књижевни огледи и свједочанства о времену, људима и идејама које су обликовале српску културу. У њима се препознаје трајна потреба за очувањем памћења, али и за новим читањем и тумачењем насљеђа које савременом човјеку често остаје недовољно познато.

Наслов књиге – „Снег ће поново вејати“ – упућује на вјеру да вриједности које су уткане у културу, језик и памћење могу бити привремено потиснуте, али не и трајно изгубљене. Нова Брујићева књига представља значајан прилог савременој српској есејистици и књижевној критици, потврђујући аутора као посвећеног тумача књижевности и културе, али и као писца који у литератури препознаје један од најпоузданијих облика памћења, самоспознаје и духовног трајања. Окупљајући на једном мјесту текстове различите тематике и настанка, „Снег ће поново вејати“ пружа читаоцу прилику да сагледа не само појединачне књижевне појаве него и ширу слику српског културног простора, његових искушења, вриједности и трајних стваралачких упоришта.

Чланак Нова књига Ђорђа Брујића: „Снег ће поново вејати“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

О свом новом филму чије је снимање отпочело на Тиси у Чуругу, о Марадони, трчећим кокошкама које рекламирају жилете, слому светског режима, немачкој жељи да покори Русију, Киргистанцу који прича језик Пушкина и данашњим идолима, славни Емир Кустурица говорио је за Спутњик.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“, Кустуричин нови филм ,,Чуружанка“ прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле главне су теме овог остварења.

Доња тачка на којој Срби као народ стоје и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји , сматра Кустурица, а то је уједно и основа његовог новог филма, првог дугометражног играног после 2016. и ,,Млечног пута“.

Смрт је као кошуља

Ову специфичну тему, прожету емоцијама пре свега везаним за породицу, можда неће свуда подједнако разумети, а публика у Кану, Венецији, Холивуду и Москви могла би другачије да је доживи. Наш саговорник сматра да до тога неће доћи ако филм заиста успе да постигне потребну универзалност.

Ако овај филм буде реализован на нивоу онога како је написан, мислим да мора да постигне универзалност, па да му буде свеједно где ће бити. Уопште мислим да је карактеристика онога што сам ја радио у животу била управо та копча између локалног и универзалног и да то универзално никад није била прва станица. Тај пут је био саткан од узбуђења које пружа ход по ивици, оној танкој жици између живота и смрти и са које сваког тренутка човек може да падне. Нема великог финала, или, што би реко мој покојни дедо: ,,Смрт је као кошуља, носиш је са собом и само је питање кад ћеш је обући“, рекао је Кустурица.

У филму се јавља и питање генерација, старости и линије која се отвара као реална могућност за смрт, међутим, она се савладава кроз веру да тај породични живот, који појава мајке истовремено и хармонизује и уноси немир, исцртава ликове на најпрецизнији начин, каже прослављени редитељ.

Исцртава их управо из мог искуства, искуства мог живота, односно великог романа и великог писца који је заплет базирао на једној врсти чеховљевске визије и идеје о чекању Годоа. Дакле, сви су се скупили да се, пре него што бака умре, некако од ње опросте. Међутим, живот почиње из почетка и долази до сталног понављања једног питања као рефрена филма – ,,где је Тањица“, односно ћерка која живи далеко и која није дошла да се опрости. На крају читав филм добије заплет око тог лика.

Ту постоји мера моралности коју успоставља дете, које је чисто, неокаљано и које дели лекције свима, али на врло симпатичан начин: „Тата, ти ниси добар“, „Тата је добар“, „Мама није добра“ итд, објашњава наш саговорник. Тиме се постиже генерацијска равнотежа која линију раздвајања живота и смрти чини на неки начин вечном кроз своју дечју појаву и кроз доброту коју она нуди кроз своје анђеоско постојање.

Вечна ракета и вечна душа

Кустурица се недавно вратио са светског економског форума у Санкт Петербургу, а истовремено чека и руски пасош који би требало да добије 2027. године. Нама је причао о приликама у Русији и европском доживљају ове велесиле.

Николај Трубецкој, руски лингвиста који је сматрао да је Петар Велики издајник, који је побегао из револуције и писао књиге везане за пројекцију Евроазије, коначно је дошао на дневни ред. Русија не жели да се свађа, али је у одбрани свог суверенитета практично ушла у тај сукоб. И тај сукоб је све видљивији око европских земаља које желе да преживе па узимају нове кредите.

Он је подсетио да је Немачка тренутно задужена две и по хиљаде милијарди, али да сада узима нове кредите како би се припремила за рат с Русијом. Око хиљаду милијарди им треба да би направили оружје које ће преко Украјине бити смртоносно за Русију, објашњава редитељ. Кустурица се враћа на Трубецкојеву процену да је Евроазија већ почела да живи, али објашњава да је то процес који се не може остварити за десет година. Потребно најмање пола века да се установи да седам милијарди људи има претежну силу у односу на ову једну милијарду или деветсто милиона људи који припадају елитним колонијалним силама, каже он.

Мислим да је тај слом светског режима управо у току и да је кључно питање опстанка Русије сада отворено, уз идеју да она представља Европу у Азији. Када Киргистанац дође у Москву, он каже да је Киргистанац, а када дође у Париз, он каже: „Ја сам Рус.“ Односно, језик на којем су писали Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Булгаков и други, заправо је био стожер те идеје опстанка. Када се они позивају на своју прошлост, углавном се не позивају само на своју војну традицију, него и на Пушкина и на све оно што је чинило и заокруживало њихов друштвени код.

Економски гледано, Руси се окрећу ка Азији и Азија практично постаје њихов главни интерес. Наш саговорник говори о Северном току и каже да је баш пре неколико дана седео са бившим директором.

Изражено бројкама, у време Северног тока приход је био око 700 милиона долара дневно. Држава која узима 700 милиона долара дневно у сваком погледу има начин да преживи, а највише у том споју који сам ја назвао спојем вечне ракете и вечне душе, а може и обрнуто, закључио је Кустурица.

Трчеће кокошке

Кустурица је снимио филм ,,Марадона“ о свом фудбалском идолу, али данас, каже, тако нешто не би било могуће. На Спутњиково питање да ли постоји неки фудбалер који би својим страшћу према игри, али и животу, завредео да чувени Куста извади камеру и о њему сними филм, прослављени редитељ одговара одрично. Чак, каже, неће ни пратити овогодишње Светско првенство.

Марадона је био јединствен спортиста на читавом свету, каже Кустурица. Има и других имена који су се побунили против система, има их свуда, а било је таквих спортиста и код нас, каже он, међутим, Марадона је на светском нивоу био најзначајнији . Он је подржао Фидела Кастра, подржао је угњетене, подржао је понижене и све оне за које нико није очекивао. Утолико је био јунак, истиче наш саговорник и додаје да је баш зато и снимио филм о њему.

Не можеш правити филм о овим данашњим тркаћим кокошима који евентуално могу да рекламирају жилет, сапун или колоњску воду. Тако нешто је у Марадонином случају потпуно отпало. Он је једно време једноставно био центар света. Гледао сам на Сицилији како су га дочекали, као да је сам Бог стигао, као да је сишао с неба. Дакле, он је успео да окаља свој лични живот разним бруталностима, а с друге стране да учини све да би га сви волели. Не само због игре, него и због његових поступака.

Данас фудбалер може да има број пратилаца, фанова, оне који воле дриблинге лево и десно, или брзо трчање, али се губи та личност која изражава и своје животне ставове. Њихови ставови су крајње проблематични зато што су тржишног типа, сматра Кустурица, док је Марадонин став био идеолошки и морални, са свим оним што долази између тога.

Чланак Кустурица за Спутњик из Чуруга где снима нови филм: Русија као спој вечне ракете и вечне душе се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени редитељ Емир Кустурица почиње снимање новог филма „Чуружанка“, чија се радна одвија у живописном војвођанском селу Чуруг. Сценарио за филм инспирисан је мотивима романа „Последњи тренуци“ руског књижевника Валентина Распутина.

Реч је о једном од најишчекиванијих домаћих остварења на чијем сценарију је Кустурица радио годинама. Филмску адаптацију поред Кустурице, потписује и Давид Јаковљевић, аутор остварења „Усековање“ и „Јорговани“. Улоге су поверене Весни Тривалић, Јовани Гавриловић, Вахиду Џанковићу, Тамари Драгичевић, Андрији Милошевићу, Славиши Ћуровићу и многим другима. Кустурица је поручио да постоје разлике у адаптацији у односу на роман Распутина, али да је главни заплет, о мајци која је на самрти, сачуван у сценарију.

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Кустурица је рекао да Срби и Руси нису исти, али да су слични. Он је казао и да  разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

„Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан рекао да већ 25 година ради са Русима и на пројекту екранизације романа „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског.

„Никако нисам могао да пронађем кључ за Раскољникова, ко би то могао да буде данас. Пошто више није идеја у томе да се открије баба зеленашица. Ми смо се довољно продали тим зеленашима и сами смо постали зеленаши, тако да није то кључно питање психологије таквог јунака. И онда сам схватио у ствари да су фикција и реалност обрнуто пропорционалне ономе што ми доживљавамо као време и да је психичка стварност постала најважнији елемент с којим се данас рачуна. Дакле, оно што се произведе у сфери фикције, као у филму ‘Андерграунд’, то постаје не само психичка, већ и реалност у којој људи живе“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан открио да је свог Раскољникова замислио другачије, као редитеља који добије понуду да убије жену једног богатог човека, да би му овај дао паре за филм.

„Није био спреман одмах да то уради, али је пре тога стално добијао улоге режисера који је режирао разне вечеринке, али му је речено да проба да убије ову жену. И, како је време одмицало, схватио је да је шеф обезбеђења у ствари Порфирије Петровић из романа, а да је заправо његова, улога Раскољникова, управо оно што је он хтео да сними. Међутим, када је у тренутку, врло неспретно, покушао да је убије, да је удари секиром, упалила су се светла и видело се да он учествује у ријалитију. Хтијући да заштити свој интегритет, он је отишао кући, узео пиштољ и поубијао продуценте и све око њега и побегао код Епстина на оно острво“, испричао је Емир Кустурица.

На питање колико је култура важна за суверенитет једног народа, он је поручио да је култура пресудна, зато што је везивно ткиво.

„Култура и религија иду из истог извора, из култа, из прастаре потребе да људи доживе катарзу и да осете да су заједно. Зато је и породица наслеђена, у нашој врсти, као и код лабудова и код вукова, и ови који покушавају да наметну данас те глупости родне равноправности и та чуда, они заправо бивајугласници зле идеологије, који уништавају тај поредак. У том поретку култура је најважнија„, поручио је Кустурица.

Он је рекао и да је подржао једну идеју Ватикана, коју је покренуло неколико младића из Рима, да се заправо учини све да би се биоскоп вратио у живот.

„Кад се прође кроз Нови Београд и виде она слаба светла иза којих се скривају радни људи, ти знаш да они једва чекају да оду у ‘Сава центар’ да виде свог певача или да виде неки спектакл који их доведе на ту тачку до онога што је било исто, и у Старој Грчкој, у Епидаурусу, да 10.000 људи проживи ту катарзу. Е ту је та тачка која се данас разбија кроз те нетфликсе и ту самоћу, али та самоћа је сада контролисана, коју алгоритми одређују. Колико је важно културно деловање, потврђује и идеја да су сва позоришта, и у Москви, и у Београду, скоро увек пуна. Значи да људи траже да остваре оно што је у филму ‘Армаркорд’ било, кад читава породица уђе у први ред, па једва да виде филм са стране, а у ствари уживају што су на тако важном месту“, казао је Кустурица.

Чланак Кустурица за РТ Балкан: О филму који је почео да снима и пројекту на којем са Русима ради 25 година се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Dejan Simić / Емир Кустурица

Доња тачка на којој ми као народ стојимо и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји. Управо је то тај, што би Срби рекли, ,,граундфлор“ нашег филма, рекао је Кустурица дан пред почетак снимања.

Последњи пут, славни Емир Кустурица снимио је дугометражни филм 2016. године када је ,,На Млечном путу“ засијала Моника Белучи. Његов нови филм, који би требало да се нађе пред публиком наредне године, замишљен је у потпуно другачијем кључу. ,,Чуружанка“ је филм о љубави, животу, смрти и оној танкој линији између њих, породици, снази, али и слабости која долази из ње.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“ , филм прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле биће главне теме овог остварења.

Нико не може да укине породицу

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Морални распади у српском друштву када је породица у питању, на срећу, никада нису довољно успешни, рекао је редитељ и додао да се породица у романима распада већ 200 или 300 година, али је не могу укинути чак ни они који верују да институција породице уопште не треба да постоји.

Свој први филм сам радио на основу љубави према породици и мом оцу који је веровао да ће комунизам доћи до 2000. године, а притом је пуштао да му цури кров у кући и бавио се великим светским проблемима. У овом филму постоји слика српске породице која се никада неће распасти, или боље речено, никад се неће довољно распасти да би то била права слика друштва у којем живимо, рекао је Кустурица.

Овај век се ломи на свим тачкама планете па и код нас, међутим, овде постоји нека сила која то надјачава.

У филму ,,Отац на службеном путу“ мајка и отац се у једном тренутку побију, дође до туче, али после свега седе заједно на дивану, свира се хармоника, а они плачу загрљени. То је отприлике жариште онога што ја желим да покажем на трагу својих филмова и на трагу своје љубави према Достојевском, рекао је Кустурица.

Срби и Руси нису исти , али су слични, истакао је он и објаснио да разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина.

Круна филмске каријере

Глумица Весна Тривалић , која игра централну улогу у филму, каже да је сценарио у њој пробудио све емоције које има, с тим да су, са сваким новим редом текста, постајале непредвидиво сложеније, терајућу је на константно размишљање о својој породици и мајци.

Глумац Андрија Милошевић објаснио је да је свој физички изглед морао да прилагоди моралним и карактерним законитостима своје улоге, како би се што више приближио човеку који моралне премисе и вертикале користи само по потреби.

За већину нас овде је сарадња са Емиром Кустурицом круна филмске каријере, велика част и велики орден за нас као глумце. Надам се да ћемо се одазвати изазову, рекао је Милошевић.

Акција!

Снимање почиње у среду 10. јуна у Чуругу, јер ,,за Чуруг нико не зна“, рекао је прослављени редитељ и додао да ће музика бити знатно другачија од оне коју смо навикли да слушамо у његовим филмовима.

Целокупно снимање планирано је да траје дванаест недеља, а ангажовано је око тридесет глумаца. Сценарио потписују Емир Кустурица и Давид Јаковљевић, аутор филмива ,,Усековање“ и ,,Јорговани“, а радња је смештена у Србији 2025. године.

Поред Кустурице, Весне Тривалић и Андрије Милошевића, на конференцији за медије говорили су и извршни продуцент Зоран Јанковић из ,,Кошутњак филма“, глумице Тамара Крцуновић, Тамара Драгићевић, Јована Гавриловић, као и глумац Вахид Џанковић.

Чланак Акција! Кустурица почиње да снима: Светско друштво се ломи – овде још постоји нешто што нас чува се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Милица Тркља

Вукотићи су дали још једног сердара који је у наше време командовао војском новинара. Овај пут Јанко се звао Мањо и он је мање писао, а више командовао, водећи битке за слободу штампе. Оне нису биле мање важне од оних које је Јанко водио на бојном пољу. Командант се овај пут звао главни уредник, а новинару војнику остаје само да каже ,,разумем“.

Овим речима је песник и академик Матија Бећковић описао барда српског новинарства Манојла Вукотића на представљању његове књиге ,,Убиство српског новинарства“ у Коларчевој задужбини.

У сали пуној новинара, историчара, бивших политичара и садашњих утицајника, људи из свих сфера друштвеног, а нарочито културног живота Београда и Србије, Бећковић је, у свом маниру, промоцију започео анегдотом и аналогијом са данашњим временом и стањем српског новинарства.

Давно пре диктафона, компјутера, телефона и интернета, новинар ,,Времена“ Лола Димитријевић послат је да извештава са крштења краљевића Петра II Карађорђевића. Захваљујући кашњењу, незаинтересованости и лошем извору информација, редакцији је обзнанио да се крстио Милош, а не Петар. Новине су продате, истина се сазнала, Лола је престао да долази у редакцију. Мислио је да је време учинило своје, вратио се један дан, а уредник га је – нокаутирао. Тукли су га, прича Бећковић, сви – чак и дактилографкиња.

,,Та идеја Лоле Димитријевића да ништа није важно докле год се новине продају и ,,покупи кајмак“, још је тада, пре више од једног века, пропала. Нажалост, сведоци смо како се данас у наше време поново јавља“, рекао је Бећковић.

Из тог разлога је битно не само схватити шта се дешава у српском новинарству, већ и наћи лека бољци.

,,Још сам као дете чуо да се у новинама не сме лагати, а у поодмаклим годинама се уверио да се у новинама не сме објављивати истина. Ко није читао новине протеклих деценија, није ништа пропустио и може све најбитније што је објављивано наћи у Мањовој књизи. После ове књиге, можемо слободно рећи Мању Вукотићу – одужио си се српском новинарству“, закључио је Бећковић.

Оквир нормалности

Најчешће образовање претрчи интелигенцију, или интелигенција врло често претекне образовање, па настане гужва пред голом, рекао је Емир Кустурица на промоцији књиге. Број продатих новина данас смањио се драстично, али ту не треба превидети природу ствари којој не можемо окренути леђа, сматра прослављени редитељ.

,,Данас сви мање-више постају новинари и у том нефилтрираном свету сматрају да су паметнији од других, док на мрежама људи имају утисак да су и бољи од свих. У моје време, Богдан Тирнанић је био узор за врсту писања у којем се шкрто изражава, а у којем се много тога каже. Није само новинарство изгубило печат и није само истина постала лаж, него су и узори новинарства нестали“, објашњава Кустурица.

Ова књига садржи и политички дискурс који врло пажљиво вага оно што се на јавној сцени дешава између Русије и Америке, додаје он.

,,Ова књига се обрушава и на УСАИД који је 2026. потрошио око 36 милиона долара, али му истовремено смета руски амбасадор који са РТ и Спутњиком упада у српски јавни простор. Као прави дипломата, Мањо прави паралелу између те две идеје које су у бившој Југославији имале диктат у којем нико није смео да говори ни против Истока ни против Запада“.

Политички аспект ове књиге упућује на то да живимо у времену када нас погађају распади светских система где морамо да тражимо излаз у ономе шта нас обједињује, каже Кустурица. То се мора налазити на равни разумевања света и историје. Књига ,,Смрт српског новинарства“ представља збир не само искустава Манојла Вукотића, већ и његове пројекције, врло спретно спаковане у ,,оквир нормалности“.

Нека буде шта бити не може!

Аутор књиге започео је своје обраћање публици образложењем наслова књиге. Вукотић је мишљења да се српско новинарство налази на самртничкој постељи, а да многи већ праве воштанице. По његовом мишљењу, најгоре шта може да задеси новинарску професију је уплив власти у уређивачку политику.

,,Државе медије претварају у своје кућне помоћнице, слушкиње, готово куртизане. Ти медији носе наногицу и наравно да имају ограничено кретање – метар или два, није битно. Цензура и самоцензура су две змије отровнице које разарају сваки организам, па и организам новинатства“, рекао је Вукотић.

Нема добрих државних и партијских или плаћеничких новина, истакао је он, јер медији не представљају ни власт, ни опозицију. Медији су борац, а новинари ратници и они сваког дана траже истину и чињенице тако што питају. Главни проблем је, каже, што данас нико више не поставља питања.

,,Једна од крварећих отворених рана српског новинарства је и приватизација, док таблоидизација у Србији представља готово смртну пресуду. Уколико саберемо приватизације, таблоидизације и грубу поделу на државне и опозиционе медије, шта је резултат? Свега 100.000 продатих новина и то да само 20% грађана верује медијима, што значи да смо претпоследњи у Европи, бољи једино од Грка“.

Аутор каже да је ова књига професионални крик о ономе шта се догађа и у шта он верује, а у шта не верује.

„Не верујем у дигитално новинарство, у новинарство вештачке интелигенције, у интернет новинарство које је лажно, суво, грубо, без маште, инспирације и истраживања, а које су нам наметнули велики и пребогати светски преваранти“.

Вукотић се нада да ће се пронаћи нове форме, нови ,,паметњаковићи“ који ће данашњу дивљачку цивилизацију која нарушава Гутембергово наслеђе, која нарушава реч, слово и писмо обогатити новом формом израза и вратити се макар на оне основне стубове професионалног новинарства.

,,Ја сам за борбу беспрекорну, без заустављања, јер сам читавог живота веровао у мог генијалног владику са Ловћена и његове речи – нека буде борба непрестана, нека буде шта бити не може“, закључио је Вукотић.

Чланак Новинари, нека буде борба непрестана! Бећковић и Кустурица на промоцији нове књиге Манојла Вукотића се појављује прво на ИСКРА.

Пројекцијом научнофантастичне драме „Авијатичар“ редитеља Јегора Михалков-Кончаловског данас је у Руском дому отворен Фестивал руског филма, који ће до 30. јуна публици у десет градова Србије представити савремена остварења руске кинематографије, као и избор најпознатијих анимираних филмова.

„Нисмо успели само да сачувамо, већ и да успоставимо традицију редовних фестивала руског филма у Србији. Овај фестивал се потпуно уклапа у шири програм развоја културне сарадње и билатералних односа“, рекао је за Танјуг амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и додао да фестивал представља важан део интензивне културне сарадње Србије и Русије и доприноси јачању билатералних односа две земље.

Интересовање српске публике за руски филм, сматра Боцан-Харченко, произлази из сличних културних вредности и потребе за делима која, осим забаве, нуде и дубља промишљања.

„То се подудара са очекивањима српске публике, која редовно прати Фестивал руског филма“, навео је амбасадор.

Министарка културе Русије Олга Љубимова поручила је у видео-обраћању да Русију и Србију повезују дугогодишње пријатељство, узајамно поштовање и интересовање за стваралаштво два народа.

„Овако широка географија приказивања потврђује посебно место филмске уметности у културном дијалогу наших земаља“, истакла је Љубимова.

На отварању публици се обратио и изасланик министра културе Србије Станко Благојевић, рекавши да је за Министарство културе част да подржи фестивал и сарадњу са РОСКИНО-ом.

„У присуству смо не само руских уметника, већ уметника светског ранга. Овај фестивал доприноси циљу који је Министарству културе веома важан, а то је развој филмске културе и јачање веза међу народима кроз уметност“, рекао је Благојевић.

Подсетио је и да филм заузима посебно место у српској културној традицији и оценио да руска кинематографија спада међу најзначајније у свету.

Редитељ филма „Авијатичар“ Јегор Михалков-Кончаловски је рекао за Танјуг да је филм „Авијатичар“ настао према истоименом бестселеру руског писца Јевгенија Водолазкина и да отвара сложена филозофска питања о времену, злочину, казни, покајању и љубави.

„Вероватно је главна идеја филма покушај човека да се изједначи са Богом. Овладали смо нуклеарном енергијом, развија се вештачка интелигенција и желимо да победимо смрт. То су питања којима се филм бави“, рекао је редитељ, оценивши да његово дело, упркос озбиљним темама, остаје приступачно широкој публици.

Говорећи о српској кинематографији, Михалков-Кончаловски је рекао да га она пре свега асоцира на редитеља Емира Кустурицу.

„Кустурица је пријатељ наше породице и веома волим његове филмове. За мене је он велика фигура и прво име на које помислим када говорим о српској кинематографији“, рекао је Михалков-Кончаловски.

Како је раније најављено, Фестивал руског филма ове године биће одржан у Београду, Нишу, Суботици, Пироту, Александровцу, Варварину, Крушевцу, Алексинцу, Сокобањи и Јагодини. Овогодишњи програм обухвата укупно 21 филм који су већ остварили запажен успех код публике у Русији и иностранству.

Поред филма „Авијатичар“, публика ће имати прилику да погледа музичку бајку „Пинокио. Златни кључ“, анимирани филм „Финник 2“, ратну драму „Отац“, филм „Љубав Совјетског Савеза“ и породични хит „Чебурашка 2“.

У оквиру фестивала биће приказан и избор совјетских и руских анимираних филмова, међу којима су класици „Варешка“, „Крокодил Гена“, „Па, сачекај!“, „Умка2, као и савремени краткометражни анимирани пројекти.

Програм укључује и образовни сегмент, односно мастер клас о стварању анимације који ће водити заменица руководиоца креативно-редитељског сектора Јелена Пољакова, као и изложбу пројекта „Биоскоп | Позориште“, посвећену филму „Авијатичар“, реализовану у сарадњи РОСКИНО-а и Позоришног музеја Бахрушина.

Манифестацију организује РОСКИНО уз подршку Министарства културе Руске Федерације, са циљем унапређења културне сарадње Србије и Русије кроз промоцију филмске уметности.

Чланак Отворен Фестивал руског филма, амбасадор Боцан-Харченко: Вежу нас исте културне вредности (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

О ЈЕДНОЈ КЛАСИЧНОЈ КЊИЗИ

Књига Мила Ломпара „Дух самопорицања“ већ је одавно „класика“ српске културе. То доказује и њено петнаесто издање ( Катена Мунди, Београд, 2026). Петнаест издања БИЛО ЧЕГА је крајње необично, а књига која је писана захтевним језиком и стилом, и у којој скоро да нема предаха од значења, тешко долази до петнаестог издања. Не само код нас. Очито је да се она појавила у складу са захтевима епохе, и да се чита као својеврсни приручник за ходање кроз вејавицу црног снега у којој смо се, што вољом туђина, што због својих слабости и неспособности, обрели.

Када се књига појавила, радовао сам јој се као када сам, у читаоници САНУ, прелиставао предратне бројеве Црњанскових „Идеја“, уместо да спремам испите. И тада сам, као студент прве године Филолошког факултета Универзитета у Београду, прочитао онај чувени манифест „До тог мора доћи“, у коме је Црњански написао:“Нек будем данас једини али сам уверен да ће нас скоро бити милијонима који ће рећи: све је то лепо и красно, и част свакоме, али оставимо се небулоза. Погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса.“

ОСТАВИТИ СЕ НЕБУЛОЗА

И професор Ломпар се заиста оставио небулоза ( није их, наравно, никад ни заговарао, али сада је дао математички прецизне увиде у оно што је наше, и оно што је, маскирано у универзално, нама несвојствено и штетно ).

Читање овог сложеног текста је захтевно, али пружа много задовољства: нема ту теорије без живих, конкретних илустрација. Ту је и комуниста – антиклерикалац, Хрват југословенске оријентације Крлежа, који не подноси Хрвата Виктора Новака јер се овај југословенски оријентисани историчар обрачунао са хрватским католичким клерикализомом; ту је и Радомир Константиновић, идеолог „затворене отворености“, који је, после химне Брозу као Пикасу и Ајнштајну, рекао да се Друга Србија не мири са српским злочинима, али ћути пред злочинима над Србима; ту је и Латинка Перовић која је, са Марком Никезићем, имала разумевања за хапшење професора Михаила Ђурића који је, текстом „Смишљене смутње“, описао шта ће бити са Србима после Устава СФРЈ донетог 1974; ту су и Срби какви су Меша Селимовић и Ио Андрић, са Мешиним завештањем којој књижевности припада и Андрићевим многократним сведочењима да је Србин у ЗВАНИЧНИМ документима, од војне књижице до личне карте.

Аргументи с једне, теоријско утемељење с друге стране; префињени стил господског ума, и, наравно, увек на месту, крајње умесни, пенушави цинизам, раскошнији ( макар то претерано звучало ) од цинизма Ломпаровог учитеља, Николе Милошевића.

Излазак на двобој, својствен Црњанском.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ У „ДУХУ САМОПОРИЦАЊА“?

Реч је о анализи дубљег идеолошког механизма који, по аутору, производи самопорицање српске културне и националне свести. Већ у предговору десетом издању Ломпар наглашава да је књига задржала свој основни облик, јер није желео да стилским изменама замагли однос између онога што је заиста написао и онога што су му критичари приписивали. Зато каже да остаје могуће „самерити шта у њој пише – и шта је одувек писало – са оним шта се тврди да у њој пише“. Зато је професор Ломпар повео одучну борбу борбу против јавног кривотворења, идеолошког насиља и наметања значења.

У предговору шестом издању аутор описује рецепцију књиге као део истог процеса који сама књига анализира. Он наводи да је дело било изложено нападима у загребачким, београдским и сарајевским медијима, али да је истовремено, у кратком периоду, доживело више издања. Тај контраст за Ломпара има симптоматично значење: званична и медијска јавност настоји да књигу маргинализује, док читаоци показују да постоји другачији рецепцијски простор. Посебно је важно што он нападе не тумачи као пуко лично неслагање, него као облик „идеолошке дискриминације“ која постаје нормализована у јавном животу. Када говори о уклањању свог имена из јавног простора, он закључује да „став може да буде толерисан, али не и означени човек“. То значи да проблем није само у садржају мишљења, него у носиоцу мишљења који се, због српског становишта, мора јавно, политички обележити.

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ КИЧ

Поглавље „Светионик у тмини“ почиње сценом из библиотеке и читањем старих новина. Ломпар из ове, на први поглед интимне и меланхоличне, ситуације прелази у анализу историјског искуства. Старе новине, по њему, откривају како садашњост има дугу сенку прошлости. Присећање на фудбалску утакмицу Хајдук – Црвена звезда у Сплиту 1971. године постаје више од спортске епизоде: оно постаје слика распада службене југословенске и титоистичке представе о заједништву. Аутор описује тренутак у којем се, у атмосфери „нашег мора“ и званичног братства, изненада показује осећање жестоке, пуне мржње, отуђености између Срба и Хрвата. Зато говори о „распрскавању службених лажи“ и сазнању да су Срби туђинци управо тамо где су били позивани као у свој простор.

Спортски догађај показује да титоистичка Југославија није само политички систем који је нестао, него културни образац који је наставио да делује у новим облицима. У том смислу, „јадрански светионичар“ ( у оно време југоносталгични председник Србије, Борис Тадић ) постаје симбол егзистенцијалног кича: жеље да се остане у илузији хармоничног југословенског света, иако искуство показује супротно. Уместо да се тај свет критички преиспита, јавна свест, по аутору, наставља да обнавља његове митове, али сада у новом идеолошком језику.

ПУТ У ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ

Књига је настала у часу када је званични наратив био да ЕУ, као ни смрт, нема алтернативу. И зато Ломпар на себе преузима анализу пароле „Европа нема алтернативу“. Она није изборни слоган, него настојање да се наметне „глајшалтунг“, чији је циљ да се дође културне и политичке једнообразности. По њему, проблем није у самој Европи, нити у европским вредностима као таквим, него у начину на који се једна политичка оријентација претвара у безусловну истину. Слоган добија готово метафизичку снагу, јер се нешто што припада политичком избору представља као судбина. Аутор зато тврди да се тиме ствара „једнообразно мишљење“ и суспендује критичка свест. Када се Европа претвара у „позитивни мит“, онда се разумно промишљање замењује митским прихватањем.

Важно је Ломпарово инсистирање на вези између мита и културног обрасца. Он сматра да владајућа идеологија не жели само политичку послушност, него преобликовање свести. Зато говори о потреби да се уклоне они који остају отпорни на „сиренски пев позитивног мита“. Интелектуалац који поставља питања, разликује европске вредности од европских интереса и одбија да „једноумствује“ постаје непожељан. Тако се, по Ломпару, ствара културни образац у којем слобода формално постоји, али се фактички сужава простор за другачије мишљење.

СЕКУЛАРНИ ЖРЕЦИ ТИТОИЗМА

У поглављу „Титоизам и секуларно свештенство“ „секуларно свештенство“ није религијска категорија, него назив за јавне актере који имају улогу идеолошких тумача, моралних судија и чувара дозвољеног мишљења. Они делују кроз медије, институције, културне механизме и јавне оптужбе. Њихова функција није отворена репресија у класичном смислу, него производња обрасца у којем су неке теме, имена и становишта унапред дисквалификовани.

Ломпар посебно наглашава слабост институција и одсуство изузетних личности у јавном простору. У условима које назива „колонијално-окупационим“, отпор може доћи од институција или појединаца; али ако су институције инертне, а појединци маргинализовани, онда јавним простором почињу да доминирају пропагандисти – Богољуб Шијаковић би рекао „експертуалци“.

ПРОИЗВОДЊА СРПСКЕ КРИВИЦЕ И ЧОВЕК РАЗЛИКЕ

Посебно место има у „Духу самопорицања“ има мотив кривице. Ломпар сматра да се у српској јавности производи „комплекс предодређене кривице“, односно уверење да је српска историјска и културна традиција унапред осумњичена. Он критикује комунистичке и посткомунистичке лумене зато што, по њему, нису преузели личну одговорност за систем који су обликовали, већ су кривицу преносили на друге. Као изузетак наводи Танасија Младеновића, који је рекао да су „српски комунисти“ објективно издали свој народ. Тај мотив служи Ломпару да покаже разлику између стварног суочавања са кривицом и њене идеолошке употребе.

У поглављу „Уклањање човека разлике“ човек разлике је онај који нарушава једнообразност, јер својим постојањем показује да је могуће мислити изван прописаних оквира. Зато се против њега не води само расправа, него се покреће оптужба. Ломпар пита: „Када се подиже оптужба?“ и одговара: онда када предмет оптужбе постане субверзиван. Секуларно свештенство, према томе, не уклања само аргументе, него и имена, биографије и јавну видљивост оних који сметају владајућем обрасцу.

Ломпар, на трагу Јасперса, разликује правну, политичку, моралну и метафизичку кривицу, наглашавајући да њихово мешање доводи до идеолошке злоупотребе. По њему, секуларно свештенство не жели стварно и сложено разумевање кривице, него њену инструментализацију. Зато се Јасперс у редовима другосрбијанских жречева не чита као филозоф који отвара проблем одговорности, него као средство за наметање унапред одређене кривице.

ЗЛОСТАВЉАЊЕ, А НЕ РАД САВЕСТИ

Ломпар посебно наглашава да се метафизичка кривица не може претворити у спољашњу политичку процедуру. Она је унутрашња, лична, тешко саопштива и не може се једноставно операционализовати кроз репарације, извињења или политичке захтеве. Зато цитира Јасперсово становиште да политичко проглашење кривице „не помаже у кључној ствари, у унутрашњем преокрету“, јер је човек ту „потпуно сам“.

Ломпарова критика није усмерена против самог појма кривице, него против његове јавне злоупотребе. Ако се морална или метафизичка кривица претвори у политички инструмент, онда она престаје да буде оно што јесте. Она више није унутрашње суочавање, него средство притиска. Зато аутор пита како нешто што је толико унутрашње може постати део „спољашњих дејстава“ као што су кривична одговорност, политичка кривица, репарације и извињење. Управо у том премештању он види идеолошки поступак.

ДУХ САМОПОРИЦАЊА – ШТА ЈЕ ТО?

У другом тематском кругу књиге Ломпар прецизније одређује оно што назива „духом самопорицања“, при чему није реч о слабостима појединца или психолошкој појави мазохистичког самооптуживања. Он означава културно-политички образац у којем дух престаје да врши своју основну функцију: да испитује, разликује, сумња и проверава јавни дискурс. Када интелектуалац не делује као самостална личност, него као посредник владајућих парола, онда се у њему гаси оно што Ломпар сматра суштином духа. Зато он пише да на том путу „нема никаквог интелектуалног односа према истини“ и да је то „стаза на којој дух сам себе пориче“.

Овај образац има двоструку природу. С једне стране, дух пориче самога себе, јер пристаје да не мисли слободно. С друге стране, он постаје средство ширег колективног самопорицања, јер обликује културу која се одриче сопственог становишта. Ломпар зато каже да у темељу пожељног културног обрасца лежи „дух самопорицања као двоструки дух“: он је „дух који сам себе пориче“, али истовремено и дух који уређује заједницу тако да она остварује „најосновније самопорицање“. То је једна од средишњих формулација Ломпарових, јер повезује лични интелектуални пад са колективним културним исходом.

ИНТЕЛЕКТАЛНА САНКИЛОТЕРИЈА И МИТОВИ ЈАВНЕ СВЕСТИ

Ломпар посебно наглашава да овај дух не настаје у празнини. Он се образује у оквиру позитивног мита да „Европа нема алтернативу“. Када се политичка оријентација претвори у мит, онда она више није предмет рационалног преиспитивања. Она постаје мера дозвољеног говора. Зато су, у том обрасцу, пожељни они интелектуалци који се слажу са владајућим правцем, а непожељни они који уносе разлику. Ломпар иронично описује стање у којем писац више не брине о слободи, истини или усамљености духа, него о томе да не изгуби председника као заштитника. Писац је, иначе, онај кога Ломпар у новом издању „Манекена лажи“ назива „Кокан Челебија“, интелектуални безгаћник ( санкилот ) спреман на сваку неподопштину зарад лаке зараде. Председник је некад био Тадић, а сад је Вучић. Што би, увек иронично, Ломпар дефинисао односом „чинидба и противчинидба“. Кокан хвали, парице капљу…

Овде се јавља важна промена у односу између власти и интелектуалца. Ломпар прави поређење са Титом и Крлежом: чак ни Тито, по њему, није био без бриге да не изгуби Крлежу, док је у савременој ситуацији однос преокренут. Сада писац брине да не изгуби председника. Та слика служи да покаже колико је интелектуална позиција постала зависна, опортунистичка и лишена самосталности. Уместо „логике појединачности и посебности“, уместо „логике самотника у духу“, на делу је „логика потпуног опортунитета“. У таквом поретку, интелектуалац није критичар јавне моћи, него њен културни посредник.

ЖРЕЦИ КУЛТА „СРПСКЕ КРИВИЦЕ“

Пошто су се, по ко зна који пут, нашли на удару Империје ( овога пута НАТО империје, која не одустаје од балканских и српских простора ), Срби морају бити поражени и проглашени за кривце за сва зла која су настала у ратовима за југословенско наслеђе 1991 – 1999, које је НАТО водио са својим савезницима (Словенци, Хрвати, муслимански Бошњаци, Арбанаси, итд. ) против Срба.

Најважнија последица ове србофобне борбе јесте стварање „идеологизованог појма српске кривице“. Ломпар сматра да секуларно свештенство међу самим Србима из јавне свести уклања два момента: свест о титоизму и свест о „кривици других“. Када се оба елемента уклоне, остаје једнострана и употребљива конструкција српске кривице. Он пише да, ако уклонимо „сваку свест о титоизму и о ‘кривици других’“, добијамо „непроблематични, употребљиви и идеологизовани појам српске кривице“. Ова реченица сажима један од главних аргумената књиге: кривица се не користи ради истине, него ради политичке и културне контроле.

Ломпар се позива и на Црњанског као на писца који је препознао асиметрију у јавном додељивању кривице. У примеру Лени Рифенштал и западних политичара, Црњански показује да се неки облици повезаности са историјским злом истичу, док се други прећуткују. Ево самог Црњанског: „Лени Рифенштал је покушала да се рехабилитује, после прошлог рата, у Лондону. Узалуд. Новине су доносиле њену и Хитлерову слику. Хитлерову и лорда Халифакса (Halifaxa), на пример, нису.“ Ломпар каже да секуларно свештенство уклања свест о „кривици других“ из јавног простора. То уклањање није случајно: оно омогућава да српска кривица буде представљена као изолована, апсолутна и самодовољна чињеница.

ПРИХВАТИ ДА СИ КРИВ

Дух самопорицања није само пристајање на туђу моћ, него и прихватање туђег суда као једине истине о себи. Он подразумева одустајање од самосталног разликовања: између европских вредности и европских интереса, између стварне кривице и идеолошке кривице, између критике и денунцијације, између културе и пропаганде. Тамо где та разликовања нестају, јавља се образац у којем српска културна свест више не говори из себе, него о себи мисли кроз унапред припремљене оптужбе.

Ломпар показује да се пожељни културни образац не гради само медијским понављањем, него и моралним дисциплиновањем. Он производи интелектуалце који се слажу, уклања појединце који разликују и користи кривицу као средство јавног потчињавања. У том смислу, самопорицање није пасивно стање, него активни културни процес: оно се ствара, одржава и брани кроз институције, медије, јавне оптужбе и идеолошки језик.

Зато Ломпар наглашава да секуларно свештенство и идеологизовани појам кривице „запречују пут у искуство кривице и у прочишћење“. То значи да они не воде човека ка одговорности, него га затварају у однос оптуженог и иследника.

НЕМА „НАСИЛНОГ ПОКАЈАЊА“

Овде је, да поновимо, важна разлика између кривице и идеологизоване кривице. Кривица подразумева лични сусрет са истином, док идеологизована кривица подразумева спољашњи механизам притиска. Ломпар, полазећи од Јасперса, тврди да се до прочишћења не иде од спољашњег ка унутрашњем, него обрнуто: „од унутрашњег ка спољашњем“. Ако је кривица унапред политички додељена, онда човек не стиже до сопственог моралног искуства, него остаје „запетљан у нечистоту душе“ без сазнања о могућности њене чистоте. У томе је једна од главних Ломпарових примедаба: идеолошка оптужба не производи покајање, него спречава истинско суочавање.

Зато је за Ломпара одлучујуће питање ко говори о кривици и са којим циљем. Он не одбацује саму потребу за одговорношћу, али одбацује њено претварање у једнострани политички инструмент. У том контексту појављује се важна формулација: идеологизована кривица не дозвољава сусрет два лица, јер јој не припада разговор, него испитивање. Ломпар каже да су њене речи „речи Великог инквизитора“. Тако је кривица лишена своје егзистенцијалне дубине и претворена у средство јавног потчињавања.

Да жреци Друге Србије у служби НАТО пакта јесу истински вољни да раде на „истини и помирењу“ народа бивше Југославије, не би ратни злочин дела српских трупа у Сребреници ( који се, без сумње, догодио), изједначавали са србоцидном политиком НДХ, чије је збирно име Јасеновац. Другосрбијанци од Сребренице праве Сребреничетину, а Јасеновац своде на Јасеновчић. И ту је њихова лаж, лицемерје, поквареност. Њих није брига ни за чије конкретне жртве – ни за хрватске, ни за бошњачке, ни за српске. Брига их је да потврде НАТО наратив. А Ломпар им то не прећуткује. Наравно…

ТИТО КАО ПОСЛЕДЊИ ХАБЗБУРГ

Ту је и поглавље „Титоизам и хрватска културна политика“: у њему аутор настоји да покаже како српско самопорицање није само савремена појава, него исход дугих историјских и културних процеса. Он уводи појам „хабзбуршке константе“ како би означио трајни правац политичког и културног деловања усмереног ка сужавању српског националног и културног простора. У том оквиру хрватска културна политика није изолована појава, него се јавља у односу према ширим западним политичким намерама. Ломпар пише да је она „само одблесак западних политичких намера“, али истовремено показује да се ти интереси не морају увек поклапати са западним вредностима.

Британски историчар Тејлор у књизи „Хабзбуршка монархија: 1809-1918“ јасно каже:“Маршал Тито је последњи Хабзбурговац: владао је над осам различитих народа, понудио им је „културну аутономију“ и обуздао националне антагонизме. Стара Југославија је покушала да буде српска национална држава; у новој Југославији су Срби добили само националну равноправност и осећали су се потлаченима. Више није било ни једног „државног народа“; нови владари су били припадници свих националности који су прихватили комунистичку идеју. Од Хабзбурга се више од сто година очекивало да пођу истим путем: Метерних је био оптужен за комунизам у Галицији 1846, а Бах за нешто „горе од комунизма“ 1850. Ниједан Хабзбург после Јозефа II није прихватио тај ризик; лојалност династији је била превише слаба да би се упуштало у такву врсту сарадње. Са више среће него Хабзбурзи, маршал Тито је нашао „идеју“.“

И ту идеју на својим заставама проносе другосрбијанци.

ХРВАТСКА ПОЛИТИКА И МОГУЋНОСТИ СПОРАЗУМА

Посебно је важно што Ломпар разликује политику и културу. Политика је, по њему, „спољашњи и највидљивији моменат културе“, док је култура много шира и дуготрајнија основа. То значи да се политички облици могу мењати, али дубљи културнополитички смер може остати исти. Зато он може да говори о различитим облицима хрватске политике, „од југословенства до Јасеновца“, као о различитим политичким изразима који, у његовој анализи, могу имати дубинско поклапање онда када се посматра положај српске националне егзистенције.

Наравно да свест о хрватској политици није исто што и одбацивање споразума Срба са Хрватима. Напротив, Ломпар тврди да сваки споразум захтева јасну свест о намерама друге стране. Зато „утемељена неверица“ није ирационална мржња, него услов политичке зрелости. Ломпар овде изричито каже да је сумња „аутентично европски појам“. Ломпар одбацује оптужбу да свака критичка свест о хрватској културној политици нужно значи противљење помирењу или споразуму.

ЊЕГОШЕВА КАПЕЛА

Један од примера којим Ломпар показује деловање титоистичког културног обрасца јесте питање Црне Горе и Његошеве капеле на Ловћену. Он тврди да је титоизам наметнуо културни образац који је „у наредних пола века рационализовао један идеолошки налог“. Судбина Његошеве капеле постаје парадигматичан пример: одлука о рушењу капеле, коју је Његош подигао и наменио себи за гроб, тумачи се као чин преобликовања историјске и народносне свести. Посебно је значајно што Ломпар наглашава да се тиме нарушава „последња песникова воља“ и цивилизацијско право на гроб.

Овај пример није издвојен само због Његоша као песника, него због његовог места у српској култури. Ако се Његошев гроб, његова капела и симболички простор Ловћена преобликују у складу са новом идеолошком матрицом, онда се, по Ломпару, не мења само један споменик, него целокупан однос према културном памћењу. Зато он ово не посматра као локални спор у Црној Гори, него као део титоистичке кристализације у којој се српски културни знакови премештају, преименују или уклањају.

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Следећи велики пример јесте дубровачка књижевност. Ломпар сматра да се у процесу „инфантилизације српске јавне свести“ непрестано кривотвори сам појам српске културе. Основна теза је да српска култура сведочи о целини српског народа, па њено сужавање значи и поништавање те целине. У том смислу, уклањање дубровачке књижевности из српског културног видокруга није само књижевноисторијско питање, него културнополитички чин. Ломпар наглашава да је канонски облик том процесу дала Енциклопедија Југославије, у којој је „дубровачка књижевност искључена из српске књижевности“.

Према Ломпару, ту се показује како титоистичко југословенство делује као механизам сужавања српске културе. Дубровачка књижевност није представљена као простор сложених културних додира, него је институционално измештена из српске традиције. С друге стране, хрватска културна политика је, по њему, истрајно радила на томе да дубровачку књижевност схвати као искључиво хрватску. Зато он наводи да Хрватска енциклопедија дубровачку књижевност разуме као „искључиво и једино хрватску“, што за њега показује „непрекинути континуитет хрватске културне политике“.

КРЛЕЖА КАО АРБИТАР

У том процесу посебно место има Крлежина енциклопедијска арбитража. Ломпар не приказује Крлежу само као писца, него као културнополитичког арбитра у оквиру титоистичког поретка. Његова арбитража, по Ломпару, почива на партијској доктрини, а та доктрина садржи тезу о великосрпској хегемонији у првој југословенској држави. Из тога настаје „делотворни аксиом“ да је „увек најопаснији – српски национализам“. Тај аксиом омогућава да свако српско становиште буде унапред сумњиво, док се други национални програми могу јављати под окриљем југословенства, модерности или партијске равнотеже.

Ломпар нас подсећа на начин на који је Крлежа мислио о „српском питању“ у његовој многообличности. На први поглед немотивисано, Крлежа пориче битне елементе српске заветне стварности:“У Крлежином осветљавању српских тема, постоје белешке у којима превагу односи његова индивидуална дикција, изразито наклоњена исмејавању и пародирању неких од централних топоса српске културе. Зашто је лексикографско обавештење о мајци султана Бајазита која је пореклом Српкиња једноставно „сувишни детаљ“? Крлежино образложење: „те је Србин по мајци, те је зет цара Лазара, те је као српски зет са својим српским шурјацима ратовао на све стране, што представља стоперцентну хисторијску негацију концепције цара Лазара, који се, као што је познато, приволео небеском царству“ (…). Овај главноредакторски прелаз од енциклопедијског третмана једне историјске чињенице – која се могла оценити и небитном – ка оцењивању тежишног културног топоса (косовско опредељење) није ничим мотивисан.“
Ипак, мотив постоји: Крлежина латентна србофобија.

ОД НАМЕТАЊА КРИВИЦЕ ДО ПОТЧИЊАВАЊА СРБ А

Ломпар показује да идеологизована кривица производи моралну потчињеност, титоизам институционално учвршћује сужавање српског културног простора, а хрватска културна политика користи југословенски оквир као погодан инструмент. У том споју настаје дух самопорицања: српска јавна свест почиње да прихвата туђе мере као сопствене, да своју културу сужава у име ширег ( југословенског ) оквира и да сопствено становиште унапред доживљава као кривицу.

По Ломпару, унутар југословенства постоји „скривено кретање од потискивања српског становишта до појма српске кривице“. То кретање није, по њему, било само политичко, него се показивало у именима часописа, енциклопедијским одредницама, књижевним лексиконима, катедрама, антологијама и начину на који се тумаче српски писци.

ПОРИЦАЊЕ ИМЕНА И НОВЕ ЕНЦИКОПЛЕДИЈЕ

Ломпар најпре узима пример Српског књижевног гласника. Када је 1920. године обнављан рад тог часописа, појавила се недоумица да ли он и даље треба да носи придев „српски“. Та недоумица, по Ломпару, није била пука редакцијска дилема, него знак судара српског и југословенског становишта. Посебно је значајно што Милан Ћурчин сматра да је реч „српски“ требало „сасвим изоставити“. Ломпар у томе види почетну фазу повлачења српског имена пред југословенским оквиром. Но, када је 1946. године Јован Поповић, без формалне одлуке, избрисао придев „српски“ из имена новопокренутог часописа „Књижевност“, Ломпар ту више не види потискивање, него „брисање“ и „уништавање“.

Затим се анализа премешта на енциклопедије. Ломпар сматра да је Хрватска енциклопедија, започета у Бановини Хрватској, а настављена у Независној Држави Хрватској, показатељ континуитета хрватске културне политике. Он наглашава да енциклопедијски подухват није неутралан, већ да је у вези са државним обликовањем. Зато чињеницу да је енциклопедија настављена у НДХ тумачи као доказ дубинске сагласности између културног и државног пројекта. У том контексту посебно се задржава на начину на који су енциклопедијске одреднице и визуелни материјал представљали личности и културне појаве у складу са тадашњом државном идеологијом.

ДА ЛИ ЈЕ ЦРЊАНСКИ НАЈВЕЋИ?

После тога долази одељак „Модерна парадигма“, у којем је средишња фигура Милош Црњански. Ломпар полази од полемике око оцене да је Црњански највећи српски писац. За њега није пресудно само то да ли се неко с том оценом слаже, него шта се у таквом подсмеху прећуткује. Он указује на енциклопедијску одредницу о Црњанском коју је у Енциклопедији Југославије написао Марко Ристић, а која је касније проглашавана „до данас ненадмашеном“. Ломпар оштро оспорава такву оцену, јер је та одредница настала пре каснијих великих дела Црњанског и без сазнања о његовом књижевном развоју. Зато каже да је Ристић „књижевно убио Црњанског“, односно да га је представио као завршену и потрошену појаву док је писац још био жив и док његова најзначајнија дела нису била у потпуности сагледана.

Црњански је за Ломпара важан као „модерна парадигма“ српске културе. Његова модерност не може бити уклопљена у схему по којој је српска култура нужно патријархална, племенска, затворена и ретроградна. Напротив, Црњански показује да српска култура има модерну, европску, унутрашње сложену и противречну димензију. Управо због тога, по Ломпару, проблематизовање Црњанског није само естетско питање, него културнополитички чин: ако се он уклони као модерни класик српске књижевности, онда се лакше одржава представа да српска култура нема властити модерни израз.

СРБОФОБНЕ КРИСТАЛИЗАЦИЈЕ И ЈУГОСФЕРА

Одељак „Титоистичка кристализација: кривци а не жртве“ наставља тему идеологизоване кривице. Ломпар показује да се српска историја унутар одређених тумачења представља превасходно као историја доминације, а не као историја страдања. Он критикује оне историјске приказе који, по његовом читању, не настоје да разумеју сложеност југословенске државе, него да унапред покажу српску или „србијанску“ кривицу. У том оквиру Срби се не појављују као народ који је имао властита страдања, губитке и жртве, него као народ који мора бити представљен као носилац потчињавања других. Тај механизам је, по Ломпару, наставак исте матрице: српско становиште мора бити замењено српском кривицом.

Нарочито је значајан прелаз ка појму „југосфере“. Ломпар тврди да у политици постоје ствари о којима се говори, али се на њима ништа не ради, као и ствари о којима се не говори, али се на њима ради. Политика идентитета, по њему, у Србији постоји „само на речима“, док политика регионалне сарадње постоји и „на речима и на срцу“. Али оно што се не именује, а на чему се ради, јесте обнављање распореда културних сила који је оставило титоистичко југословенство. Тај процес се, по Ломпару, прикрива појмом „југосфера“.

КА ПОУНТРАШЊИВАЊУ КРИВИЦЕ

„Југосфера“ је за Ломпара много више од регионалне сарадње. Она означава обнову културног простора у којем српска култура поново треба да буде постављена у положај самопорицања. Регионална сарадња није спорна сама по себи – спорно је то што се, према Ломпару, под њеним именом враћају односи у којима се српско становиште потискује, а титоистички и хрватски културнополитички интереси понављају у новом облику. Зато он југосферу описује као стање у којем је као циљ оглашен „нулти ниво конфликта“, али тај ниво за њега не значи мир, него „стање не-живота“, односно одустајање од сваке самосталне културне динамике.

Последњи одељак овог дела носи наслов „Поунутрашњивање“. Ту Ломпар настоји да сажме механизам који је претходно приказивао кроз различите примере. Поунутрашњивање значи да једна култура прихвати туђи интерес као сопствену вредност. У овом случају, српска јавна и академска свест почиње да усваја хрватске културнополитичке интересе као да су природни, неутрални или модерни. Управо зато Ломпар каже да је самопорицање „облик институционалног поунутрашњивања туђинског културног и националног интереса“.

ЊЕГОШ, АНДРИЋ, СЕЛИМОВИЋ И НОВА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

Ово поунутрашњивање Ломпар показује на примерима Иве Андрића, Меше Селимовића и Његоша. Код Андрића уочава настојање да се његова српска припадност затамни или релативизује. Код Селимовића показује како је писац, упркос јасном самоодређењу, у неким лексикографским формулацијама померан из примарно српског у „босански и српски“ оквир. Ломпар посебно истиче Селимовићеву реченицу: „славно је Србин бити, али – скупо“, јер она, по њему, показује цену српског културног самоодређења у титоистичком и посттитоистичком простору. Код Његоша, пак, препознаје дуготрајну „стратегију десрбизације“, у којој се његова српска припадност постепено премешта у црногорски или национално неутрализовани оквир.

Потребна је „интегралистичка културна политика“. Она мора бити и српска и модерна, и национална и интернационална. Не сме бити анахрона, али не сме ни модерност тумачити као националну „неутралност“. Српска култура, по Ломпару, мора бити схваћена као „историјска контактна култура три вере“, али то не значи да сме бити лишена српског имена и српског становишта. Критика самопорицања прераста у захтев за културном политиком која би могла да очува целину српског народа, српски језик и сложену, али јасно именовану српску културну традицију Она, по њему, не сме бити пука реакција, нити затварање у етничку самодовољност, него мора бити заснована на култури као првенственом пољу саморазумевања. Зато Ломпар каже да се српско становиште мора мислити пре свега као „становиште културе“, јер тек на том темељу политика може имати „маневарски простор и унутрашњи садржај“.

ИЗМЕЂУ ДВЕ КРАЈНОСТИ

Ломпар најпре одбацује две крајности: једну која српску културу своди на недостатке, заосталост и потребу опонашања других, и другу која би српску културу некритички идеализовала. Он зато уводи разлику између оптимистичке и песимистичке претпоставке. Оптимистичка претпоставка, у његовом излагању, води тотализацији искуства: недостаци једне културе претварају се у њену суштину. Тако се српска култура не посматра као сложена историјска целина, него као проблем који мора бити превазиђен. Насупрот томе, песимистичка претпоставка омогућава диференцирање: она прихвата чињеницу да српска култура има недостатке, али не дозвољава да они буду проглашени за њену целину.

Српско становиште није замишљено као одбрана свега што је српско, нити као одбијање критике. Напротив, оно мора моћи да раздвоји истините од интересних елемената у туђим оценама српске културе. На примеру Ситон-Вотсоновог погледа, Ломпар показује да се неке примедбе могу прихватити као указивање на стварне слабости: административну некомпетентност, привредну и друштвену неразвијеност. Али српско становиште не сме прихватити да се ти недостаци претворе у суд о целини српске културе. Зато оно истовремено тежи побољшању мањкавости и очувању свести о вредностима које Ломпар набраја као „државотворност, слободарство, песништво, сликарство, музику“.

САМОСТАЛНИ РАЗВОЈ И ОПОНАШАЊЕ

Овде се показује битна разлика између унапређивања и опонашања. Ломпар сматра да прогресистичко-телеолошки поглед не жели да српска култура буде унапређена изнутра, него да буде преобликована према спољашњем моделу. Такав поглед, по њему, „тежи опонашању а не унапређивању“. Српско становиште, напротив, мора бити способно да прихвати потребу промене, али не тако што ће укинути себе. Оно мора разликовати критичку обнову од културне самонегације. Управо зато Ломпар инсистира на првенству културе: политика која није заснована у култури лако постаје или пука администрација, или средство туђе културне политике.

Следећи основни појам јесте интегралност. Ломпар пише да српска културна политика треба да следи „начело интегралности“, што значи да мора препознати заједничке културне константе српског народа без обзира на државне и територијалне границе. У том смислу појам „српски“ не може бити замењен регионалним или територијалним ознакама. То је важан одговор на претходно анализиране механизме сужавања: када се српска култура своди на Србију, када се њени писци премештају у регионалне оквире или када се српско име замењује југословенским, босанским, црногорским или другим територијалним одредницама, губи се целина културног памћења. Зато Ломпар изричито каже да је „појам српски основни појам наше културне политике“.

ИНТЕГРАЛНОСТ И ЈЕДНООБРАЗНОСТ

Интегралност, међутим, код Ломпара није исто што и културна једнообразност. Он одмах повезује интегралистичко начело са начелом контактности. Српска култура, по њему, није историјски настала као затворена и једнолинијска култура, него као „контактна култура три вере“. Та формулација показује да српско становиште није замишљено као укидање разнородности, него као њено именовање унутар српске културне целине. Ломпар при томе не пориче секуларни моменат, нарочито од Доситеја, али наглашава да се историјска слика српске културе најбоље разуме ако се има у виду њена православна, католичка и муслиманска контактна димензија.

За Ломпара прошлост није мртва, нити нешто што се може произвољно преуређивати у складу са садашњим потребама. Он наглашава да култура „никада није пука садашњост“, већ увек садржи и прошлост саме садашњости. Зато је неопходно очувати свест о контактној слици српске културе у прошлости. На негативној линији, то спречава да се садашњи културнополитички интереси накнадно уписују у историјско наслеђе као да су одувек били његов темељ. На позитивној линији, та свест омогућава да савремена српска култура остане способна за разноврсне односе са другим културама и традицијама.

МНОШТВЕНОСТ? САМОПОРИЦАЊЕ?

Из овога произлази да српско становиште не одбацује друге културе, али не пристаје да се однос са њима заснива на самопорицању. Разлика је у томе што контактност подразумева свест о себи и о другом, док самопорицање подразумева прихватање туђег становишта као сопственог. Ломпарова интегралистичка културна политика зато има двоструку функцију: она мора да чува целину српске културе, али истовремено мора да призна њену унутрашњу сложеност. Управо у том споју интегралности и контактности налази се његов одговор на оптужбу да српско становиште нужно води затварању.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ГЛОБАЛИЗАМ

Ломпар не одбацује глобализацију као историјски процес, јер српска култура, као и свака друга, мора учествовати у светским токовима. Али одбацује глобализам као идеологију, јер он од глобалног стања прави глобалну норму. Ломпар сматра да глобализам ствара јединственију слику светског друштва него што оно стварно јесте, па из тога изводи закључак да глобализам није само опис стварности, него захтев. Он је „глобализација која постаје нормативна“.

У таквом свету српско становиште мора развити културу разлике. То не значи одбијање учешћа, него способност да се не изгуби свест о сопственим границама. Ломпар наглашава да је „свест о граници“ одлучујућа, јер без ње нема сопствене чистине у „друштвеној џунгли“ и глобалној комуникацији. Српско становиште зато треба да буде у језгру „културе разлике“, чије средиште чини слободна свест о границама, значењу и препознавању српске културе.

УЧЕШЋЕ И РАЗЛИКА

Тако Ломпар поставља равнотежу између културе учешћа и културе разлике. Српска култура не може избећи глобализацију, али не сме прихватити глобализам као идеолошку норму. Отворити се не значи растворити се. У томе се, по Ломпару, налази одлучујућа важност српског становишта: оно треба да буде критичко према идеологији глобализма управо ради „неминовног српског учешћа у процесима глобализације“.

Ломпар не предлаже митско идеализовање себе, него самоприспитивање која не пристаје на тотализацију кривице и недостатака. Српско становиште је замишљено као културна свест која држи заједно интегралност, контактност, историјско памћење, критичко учешће и отпор према идеолошком глобализму. Оно је супротност духу самопорицања зато што не допушта да се сопствена култура мисли искључиво према захтевима туђе културне политике.

НАЧЕЛО КОНТИНУИТЕТА, ХЛЕБ И СЛОБОДА

Веома је битно начело континуитета које не значи механичко понављање прошлости. Ломпар га одређује као комплементарност, при чему комплементарност није исто што и бесконфликтност. Српска култура, у његовој слици, има више слојева: византијски, барокни, патријархални, модерни, регионални, језички, дијалекатски. Зато континуитет не може бити једнообразност, већ мора бити способност да се разнородни елементи културе доведу у конвергенцију, а не у дивергенцију. Аутор зато говори о „надопуњавању регионалних и варијантних језичких разлика и дијалеката“ и о потреби да њихова разнородност води приближавању, а не распадању културног и националног идентитета.

Тиме се Ломпар враћа једном од основних мотива целе књиге: српска култура није проста, затворена и једнолинијска, али није ни безоблична маса која се може распарчати према спољашњим интересима. Она има унутрашњу сложеност, али та сложеност мора имати име. Зато српско становиште није негација разлика, него покушај да се разлике не претворе у средство културног растакања. У том смислу, контактност и интегралност нису супротности: контактност чува сложеност, а интегралност чува целину.

Поглавље „Слобода и хлеб“ показује да питање слободе не може бити замењено питањем материјалног опстанка, као што ни хлеб не може бити одбачен у име апстрактне слободе. За Ломпара је важно да културна политика не буде сведена на прагматични опортунизам. Ако се култура одрекне слободе ради користи, она престаје да буде култура у пуном смислу. Али ако се слобода схвати као празна декларација, без конкретне историјске и културне одговорности, она такође остаје неделотворна: српско становиште мора бити слободан избор, али тај избор мора издржати притисак јавног, институционалног и идеолошког поретка.

ПОЛЕМИЧКО ПОЉЕ

Након што је српско становиште представљено као културно, интегралистичко, контактно и критичко према глобализму, аутор га одмах ставља на проверу у конкретној јавној расправи под насловом „У сенци туђинске власти“. Оно што је било изложено као начелни културнополитички став, сада се испитује кроз сукоб са критичарима, медијским нападима и идеолошким механизмима који настоје да српско становиште прикажу као затворено, насилно или анахроно.

Ту постоје различита „подручја расправе“: привидно, историјско, персонално, филозофско-медицинско и актуелно. Привидно подручје обухвата одељке „Смотра“, „Испловљавање“, „Пловидба“ и „Маневри“; историјско подручје садржи теме обнове титоизма, несрећа деведесетих, кривице и идеолошких граница свести о кривици; персонално подручје носи наслов Mea culpa; филозофско-медицинско подручје усредсређено је на „култ личности“, док се актуелно подручје поново враћа српском становишту.

ПРИВИДНО И ИСТОРИЈСКО ПОЉЕ

Ломпар не схвата полемику као спор о појединачним примедбама, него као расправу о читавом поретку јавног мишљења. „Привидно подручје расправе“ већ самим називом говори да се, по њему, део критике само представља као расправа, док у суштини делује као идеолошко маневрисање. Зато су наслови „Испловљавање“, „Пловидба“ и „Маневри“ важни: они уносе слику кретања, тактике и покушаја да се спор премести са суштинских питања на споредне правце. Ломпар тиме сугерише да његови критичари не улазе у стварно питање српског становишта, него настоје да га унапред поставе у дисквалификујући оквир.

Историјско подручје расправе представља један од кључних момената овог полемичког наставка. Ту Ломпар поново отвара питање титоизма и деведесетих година. Он сматра да критике његове књиге припадају „једној дубокосежној политичкој традицији“, па спор са њима није спор са појединачним грешкама, него са идеолошким обрасцем. Зато пише да такав спор човека уводи у „безлични однос“, сличан изласку пред партијску комисију или секретаријат Централног комитета. Основно питање гласи: „како је дошло до страховитих несрећа деведесетих година прошлог века?“.

РАТОВИ ДЕВЕДЕСЕТИХ

Ломпар одбацује тумачење по којем се деведесете могу разумети без титоистичког наслеђа. За њега су ратови, распади и национални сукоби деведесетих повезани са ранијим институционалним оквиром Југославије. Титоисти су тврдили да је Србија у Југославији и да они не намеравају да стварају државе које ће међусобно ратовати. Ломпар затим то доводи у везу са потоњим сазнањем о државама које су настале на развалинама Југославије и са ратовима деведесетих.

Тако се обнавља једна од темељних линија Ломпарове књиге: титоизам није само прошлост, него матрица која се враћа у новим јавним, културним и политичким облицима. Ако се деведесете тумаче без титоистичког федерализма, без идеолошког обликовања националних питања и без институционалног сужавања српског простора, онда се, по Ломпару, добија унапред припремљена слика српске кривице. Зато он поново отвара питање идеологизоване кривице: не да би одбацио сваку кривицу, него да би показао како се кривица претвара у средство историјског поједностављења.

Када се српско становиште прогласи насилним, затвореним или тотализујућим, а притом се не узимају у обзир његове формулације о култури, избору, контактности, песимистичкој претпоставци и слободи, онда се, по Ломпару, понавља исти механизам: уместо расправе добија се јавна дисквалификација.

ОДГОВОР „ПЕШЧАНИКУ“

Одељак „Mea culpa“ почиње питањем које је поставио Пешчаник: „види ли Ломпар своју одговорност за лоше стање у Србији“. Ломпар то питање не одбацује као безначајно, него га преокреће: оно нехотично отвара много шире и табуизирано питање – колико они који су били против српског режима деведесетих имају одговорност за „суноврат српског друштва“ у првој деценији XXI века. Он наглашава да се у неуређеној јавној средини сваки покушај одговора на то питање схвата као слабост, признање или одбацивање кривице, али да само питање ипак „остаје и позива на размишљање“.

Ломпар потом показује како се, у односу према његовој личности, променила критичка процена пре и после 5. октобра 2000. године. Док су ранији прикази његовог рада истицали његову филолошку прецизност, логичку доследност и истраживачку озбиљност, каснији напади га представљају као некога ко кривотвори чињенице, погрешно тумачи текстове и пише идеолошки. За Ломпара је та промена сувише велика да би могла бити објашњена научним или интелектуалним разлозима. Зато је он везује за политичку вододелницу 5. октобра: личност која је раније могла бити призната као стручна сада постаје спорна зато што заступа српско становиште.

НЕПРИЗНАВАЊЕ ИСТОРИЈСКОГ ПОРАЗА

У одељку „Одговорност у деведесетим“ Ломпар разјашњава сопствену оцену о српском режиму уочи распада титоистичке Југославије. Он сматра да је владајућа елита, ако следи императиве одговорности, била дужна да призна „историјски пораз“, чак и по цену губитка власти. Под тим поразом подразумева не само политички слом једне државне конструкције, него и пораз идеологија југословенства и комунизма као облика који су, у његовом виђењу, обележили српски XX век. Зато каже да је требало прихватити „неправедан и наметнути историјски расплет“, уместо да се настави борба за трећу Југославију.

Ломпар не брани српски режим деведесетих. Напротив, он га описује као демократски дефицитаран, оптерећен комунистичким пореклом, државном инфраструктуром и идеолошком нетрпељивошћу. Али истовремено критикује титоистичке и посттитоистичке актере који су, по њему, обновили матрицу о „великосрпској хегемонији“ и тиме унапред делегитимисали српска национална права. Када су српска права унапред проглашена сумњивим, онда је свако деловање против њих могло бити представљено као легитимно: апологија комунизма замењена је „апологијом западних интереса“, и тако је настала идеологија секуларног свештенства.

ТРАГАЊЕ ЗА ОДГОВОРНОШЋУ

Посебно је значајно што Ломпар признаје да ни критичка интелигенција није била без огрешења. Она је, настојећи да остане и критичка и национално одговорна, морала да пренагласи демократску дефицитарност режима у односу на његову националну одговорност. То се, каже он, сада може разумети као њена слабост. С друге стране, они који су наглашавали националне обавезе режима занемаривали су чињеницу да демократски дефицитаран режим не може успешно одговорити на националне обавезе. Тако Ломпар не гради једноставну поделу на чисте и криве, него описује трагичну међузависност националног и демократског питања.

У одељку „Одговорност после деведесетих“ тежиште се помера на време после 2000. године. Ломпар тврди да је нова власт веома брзо показала усмереност ка „деструкцији националне компоненте јавног живота“. Као пример наводи реформу наставе из 2002. године, у којој је, по његовом наводу, било планирано да се из назива предмета „српски језик и књижевност“ избаци реч „српски“ и да се књижевност жртвује у корист комуникације. Овај пример за њега није школско-административна појединост, него знак дубљег културног преобликовања после политичке промене.

ЛАЖНЕ ДЕМОКРАТЕ И „ЧОВЕК РАЗЛИКЕ“

Демократске вредности секуларног свештенства селективне. Ломпар као пример наводи однос према Николи Милошевићу, који је, иако дугогодишњи критичар титоизма и српског режима деведесетих, био изложен физичком и медијском притиску када је учинио нешто што није било по вољи секуларном свештенству. Ломпар из тога изводи закључак да Пешчаник није утемељен у начелу слободе, јер би из тог начела природно проистицали право на разлику и толеранција. Уместо тога, он га види као део идеологије која инструментализује право на разлику све до нетолеранције и насиља према онима који тој инструментализацији пружају отпор.

Одатле се прелази на argumentum ad hominem. Ломпар сматра да му се приписује институционализована моћ како би се оправдала потреба његовог јавног уклањања. Ако се неистомишљеник представи као носилац велике моћи, онда сваки напад на њега може бити приказан као отпор доминацији. За Ломпара је то стратегија унапред припремљеног искључивања: личност се не оспорава само као аутор, него се мора приказати као опасна јавна фигура, чиме се њен утицај превентивно смањује.

ПАРАНОЈА ИЛИ „ЗАТВОРЕНА ОТВОРЕНОСТ“

Филозофско-медицинско подручје расправе носи наслов „Култ личности“. У њему Ломпар реагује на покушај да се његово мишљење медицински дисквалификује као параноидно. Он објашњава да је његова тврдња о духу самопорицања погрешно прочитана: није реч о томе да је дух самопорицања на дну свих могућих разлога, него на дну свих разлога који су привилеговани у нашој јавној свести. Разлика је пресудна: Ломпар не апсолутизује свеукупну стварност, него анализира владајући јавни дискурс. Зато медицинска дијагноза, у његовом тумачењу, није анализа, него облик идеолошког прикривања.

У истом одељку Ломпар разматра, по други пут, појам отворености који је, тобоћ, у нас осмислио Радомир Константиновић. Он сматра да колонијална апологетика настоји да Констанитиновићеву „Философију паланке“ измести из њеног историјског контекста, нарочито из односа према титоистичкој епохи. За њега је неопходно да се тај контекст врати, јер се без њега не може разумети идеолошка употреба појмова као што су отвореност, паланка, дух и разлика. Отвореност која себе представља као универзалну, а истовремено остаје затворена за српско становиште, није стварна отвореност него идеолошка отвореност.

Та противречност најјасније се види у Ломпаровој анализи „индиферентности“. Када се од њега захтева равнодушност према српском становишту, он то тумачи као позив на укидање разлике. Индиферентност, каже он, подразумева „поништавање свести о разликама“. Зато је посебно противречно када апологети разлике, плурализма и отворености траже равнодушност баш у тренутку када треба признати српско становиште као могућ избор у културној политици.

ЛАЖНА ОТВОРЕНОСТ

Отвореност постоји према регионалној сарадњи, али не и према праву Срба у Црној Гори да говоре српским језиком; постоји према култури сећања, али не и према истини о Јасеновцу; постоји према југословенској или европској идеји, али је само помињање српског становишта предмет „идеолошких одмазди и подсмевања“.

Ломпар показује да се отвореност, разлика, плурализам и толеранција признају као вредности само док не доводе у питање владајући културни образац. Чим се као разлика појави српско становиште, тај плурализам престаје да важи.

УКИНУТИ СРПСКО СТАНОВИШТЕ

После расправе о титоизму, идеологизованој кривици, хрватској културној политици, поунутрашњивању туђег становишта и затвореној отворености, он закључује да је крајњи циљ његових критичара управо делегитимисање саме могућности српског становишта. Зато у „Актуелном подручју расправе“ пише да је потребно, са становишта Пешчаника, „делегитимисати саму могућност“ да српско становиште постане језгро српске културне политике. То је, за Ломпара, суштина актуелног спора: не расправља се само о његовим појединачним тврдњама, него о праву српске културе да мисли из сопственог становишта.

Ломпар тврди да се против српског становишта користи стратегија криминализације. Она се не заснива, по њему, на читању његових исказа, него на њиховом кривотворењу. Српско становиште представља се као нешто опасно, насилно, неуниверзално, антиевропско, „антирегионално“ и тоталитарно. Управо зато он полемички издваја више тачака у којима показује да му се приписује оно што није написао. Ако се српско становиште унапред изједначи са мржњом, ратом или националистичким насиљем, онда се више не мора расправљати о његовој стварној садржини. Тако се у јавности не побија аргумент, него се уклања могућност да аргумент буде саслушан.

Зато Ломпар уводи „екскурз из историје српског становишта“. Његов циљ је да покаже да српско становиште није нови, екстремни или ратни изум, него да постоји у српској политичкој и културној традицији много пре савремених полемика. Посебно се задржава на расправи о „историјској улози Срба“, која је трајала од 1924. до 1926. године у часопису „Нова Европа“. Та расправа, по Ломпару, показује да се већ у првој југословенској држави појављује захтев да Срби своје становиште подреде југословенској целини, док Хрвати и Словенци већ имају своја „домаћа становишта“. У томе он види рани облик исте матрице: од Срба се тражи да ради заједничке државе одустану од сопствене културнополитичке самосвести.

У том контексту Ломпар посебно издваја мисао да „Срби морају по сваку цену одржати заједницу и јединство целине“. За њега је значајно управо то „по сваку цену“. Та формула показује да се од Срба очекује безусловна жртва ради југословенске идеологије. Док други народи артикулишу своје становиште, српско становиште треба да буде неутралисано у име опште целине. Тако се, по Ломпару, већ у раној југословенској фази појављује оно што ће касније постати трајни образац: српска цена може бити неограничена, јер се српско становиште унапред посматра као сметња вишој политичкој конструкцији.

ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ

Насупрот таквом порицању, Ломпар истиче значај Љубомира Стојановића. У његовом ставу проналази пример српског становишта које није ни месијанско, ни империјално, ни затворено. Стојановић је, како Ломпар показује, био свестан српских слабости, културне заосталости и политичких ограничења, али из тога није изводио закључак да српско становиште треба да нестане. Напротив, оно треба да буде услов српског учешћа у сложеним историјским конфигурацијама – југословенским, европским, економским или културним, јер српско становиште није одбијање споразума, него услов да споразум не буде самопорицање.

ВРЕДНОСТИ, ИНТЕРЕСИ, НЕНАСИЛНОСТ

После историјског екскурза Ломпар прелази на универзалност српског становишта. Он одбацује тезу да се Европа може критиковати само са „европског становишта“, јер у томе види пример „затворене отворености“. Ако постоје различите европске алтернативе, онда мора постојати и могућност различитих српских алтернатива. Српско становиште, према Ломпару, није антиевропско, јер оно управо разликује европске вредности од европских интереса. Када критикује западне или европске интересе, оно то може чинити у име универзалних вредности. Зато Ломпар тврди да отпор духа који произлази из српског становишта има „изразито универзални карактер“.

Затим следи одбрана ненасилности српског становишта. Ломпар одбацује тврдње да његово схватање „води рат“ или покушава да „добије рат“. Насупрот томе, он српско становиште везује за молбу, захтев, право, институционалну борбу и очување културног положаја у условима потчињености. Као пример наводи Исаију Ђаковића, који је у оквиру Хабзбуршке монархије молио за признање верске аутономије и права српског народа. Тај пример треба да покаже да српско становиште не мора бити израз силе: оно може бити историјски обликован захтев за очување права у неповољним околностима.

ЈУГОСФЕРА И СРПСКО СТАНОВИШТЕ

У одељку о регионалности Ломпар поново критикује „југосферу“. За њега није спорна регионална сарадња као таква, него њено претварање у табу. Ако се свако противљење југосфери проглашава мржњом према суседима, онда регионалност више није слободан политички однос, него идеолошка принуда. Ломпар сматра да се под именом регионалности враћа титоистичко југословенство у којем је, како пише, „запечаћена хрватска доминација“. У том смислу, српско становиште није против добросуседских односа, него против оне регионалности која подразумева да српска култура поново поунутрашњи туђе културнополитичко становиште.НАША ГРАЂАНСКА ТРАДИЦИЈА И СЛОБОДА ИЗБОРА

Када говори о вредностима српског становишта, Ломпар посебно брани грађанску традицију његових носилаца. Он истиче Слободана Јовановића и Милоша Црњанског као људе и писце који су дуго били прогнани из српске јавности, а и када су враћени, остали су предмет подсмеха и обезвређивања. За њега је то показатељ да се у српској јавној свести мора избрисати памћење о грађанским заступницима српског становишта. Ако се српско становиште може приказати само као примитивно, насилно или тоталитарно, онда се лакше уклања чињеница да су га заступали и модерни, грађански, европски образовани интелектуалци.
Ломпар изричито одбацује тврдњу да српско становиште има дисциплинујући и тотализујући карактер. Напротив, он каже да оно има „слободни и диференцирајући карактер“. Српско становиште је, по њему, „изборна чињеница“: човек може да не изабере егзистенцију везану за националну културу, али може и да је изабере. Тај избор није нужност, већ чин слободе. Управо зато српско становиште не може бити тоталитарно ако је постављено као једна од могућности унутар јавног простора.

ПОТОНУЋЕ ДРГОРБИЈАНСКИХ РАТНИХ БРОДОВА

У завршном одељку „Корабљекрушење“ Ломпар сажима целокупну полемику. Он сматра да аргументација његових критичара почива на узајамности оптужбе и прикривеног настојања. Када му се приписује неуниверзалност, прикрива се неуниверзалност оних који западне интересе представљају као универзалне вредности. Када му се приписује насиље, прикривају се сопствена идеолошка насиља над српским становиштем. Када му се приписује нерегионалност, прикрива се табуизација југосфере. Када му се приписује вредносна мањкавост, прикрива се вредносна претензија секуларног свештенства. Тако се, у Ломпаровој анализи, читава полемика враћа на почетну тезу: дух самопорицања делује тако што српско становиште најпре криминализује, а затим своју доминацију представља као отвореност, модерност и моралну надмоћ.

СМИРЕНОСТ ПОСЛЕ БИТКЕ

После полемичког обрачуна, Ломпар уводи мотив гнева. Он описује зашто гнев треба избегавати чак и у одсудним изборима: зато што човека на крају враћа њему самом, оставља га исцрпљеним, посрамљеним и изложеним опасности да изневери сопствени циљ. Борба за српско становиште не сме се претворити у пуку реакцију, јер би тада и сама могла пасти у самопорицање. Зато Ломпар закључује да је најтеже то што у гневу човек не квари само своје шансе у свету, него и „своје изгледе у себи“, тонући у самопорицање.

Запамтимо: Ломпар српско становиште поставља као покушај обнове слободне, интегралне, контактне и универзално отворене српске културне самосвести. Његов завршни захтев није да сви морају изабрати српско становиште, него да оно мора бити признато као легитиман, ненасилан и слободан избор у српској јавној свести.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

По Милу Ломпару, српска културна политика не постоји као организовано, институционално и самосвесно деловање, док истовремено постоји снажан процес који српску културу раздробљава, сужава и преименује. Полазна формула овог дела јесте да постоји тежња „да се све што је српско сведе на србијанско“, како би све што није србијанско — Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић — временом престало да буде схватано као српско.

Зато „Дух самопорицања“ постаје кључна књига наше епохе. И зато ће бити још издања те књиге. Петнаесто свакако није последње.

Чланак ЛОМПАРОВА КЊИГА „ДУХ САМОПОРИЦАЊА“: ПЕТНАЕСТО ИЗДАЊЕ се појављује прво на ИСКРА.

Пушкин

Највећи руски и један од највећих свјетских књижевних класика Александар Сергејевич Пушкин рођен је на данашњи дан 1799. године.

Пушкин је био зачетник реализма у руској прози и један од највећих лиричара, писац неких од најзначајнијих дјела руске књижевности, међу којима су „Евгеније Оњегин“, „Борис Годунов“, „Пикова дама“ и „Капетанова кћи“.

Док у свијету до данас трају расправе о томе којем руском књижевнику припада врх свјетске књижевности – Лаву Николајевичу Толстоју или Фјодору Михајловичу Достојевском, у самој Русији нема дилеме.

Свака анкета о највећој књижевној фигури има једног побједника – Пушкина, па онда слиједе сви остали.

Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности, популарне у западној Европи. Направио је стил који је мијешао сатиру, романтику и драму.

Рођен је у образованој, аристократској породици. Прадједа по мајци био му је црни Етиопљанин – Ибрахим Петрович Ханибал, којег је у Цариграду купио српски гроф Сава Владиславић Рагузински.

Гроф Сава је Пушкиновог прадједа „поклонио“ руском цару по повратку у Русију, а он га је потом присвојио за своје кумче Петра Великог.

У раном дјетињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика.

Пушкин је брзо упливао у либералне политичке воде и због револуционарних пјесама послат је у егзил у јужну Русију, гдје је остао 1820-1823. године.

Након што је откривено његово писмо у коме исказује позитиван став према атеизму, Пушкин је по други пут протјеран, овај пут у сјеверну Русију, на сеоско имање своје мајке – Михајловско.

Децембра 1825. године у Санкт Петербургу су одржани протести и код многих учесника пронађене су Пушкинове пјесме, што му је поново угрозило живот.

Пушкин 1829. године упознаје фаталну Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831.

Двије године касније, проглашен је за камерјункера /дворски чин који се обично додјељује младим аристократама/. Он се, међутим, увриједио зато што је вјеровао да му је чин додијељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове.

Пушкин је убрзо запао у лошу финансијску ситуацију, великим дијелом због расхода супруге. Успио је да добије позајмицу, захваљујући којој издаје свој журнал 1836. године.

Коначно, 1837. године Пушкин изазива на двобој Жоржа Д`Антеса због сумње да се удварао његовој супрузи.

Двобој је одржан 8. фебруара 1837. године. Дуели су били честа појава у Русији и прихватљив начин међу руском аристократијом, иако годинама незаконит, да неко брани част. Прво би пуцао један учесник, затим други, уколико је у стању.

Први метак је опалио Д`Антес. Хитац је погодио Пушкина у стомак. Писац се ухватио за рану и пао у снијег, затим се рукама придигао на кољена, уперио пиштољ у противника и покушао да опали, али је пиштољ био мокар.

Пушкин је тражио да замијени пиштољ, што му је дозвољено. Опалио је, али је метак само окрзнуо Д`Антеса.

Доктор је покушао да санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин преминуо је два дана касније, 10. фебруара 1837. године, односно 29. јануара по старом календару.

Након што је прошапутао посљедње ријечи: „Животу је крај… нешто ме притиска“, Пушкин је издахнуо.

Пошто је био либерал, у страху од нереда на улицама, руска влада је наредила да Пушкин буде сахрањен без церемоније, у тајности, и превезен у колима натовареним сијеном.

Најпознатија Пушкинова дјела су романи у стиховима „Евгеније Оњегин“, „Гроф Нулин“, „Кућица у Коломни“, драме „Борис Годунов“, „Русалка“, прозна дјела „Пикова дама“, „Капетанова кћи“, „Египатске ноћи“, „Приповијетке покојног Ивана Петровича Белкина“, мале трагедије у стиховима „Гозба за вријеме куге“, „Витез-тврдица“.

Затим „Камени гост“, „Моцарт и Салијери“, поеме „Цигани“, „Полтава“, „Бронзани коњаник“, „Гаврилијада“, „Руслан и Људмила“, „Кавкаски заробљеник“, бајке у стиховима „Бајка о цару Салтану“, „Бајка о рибару и рибици“, „Бајка о попу и слузи његовом Балди“.

Чланак На данашњи дан рођен највољенији руски књижевник: Александар Сергејевич Пушкин се појављује прво на ИСКРА.

Getty © DmyTo

Власти у Кијеву уклониле су споменик чувеном писцу Михаилу Булгакову, рођеном у украјинској престоници, у оквиру шире кампање уклањања културних и историјских обележја повезаних са Русијом и заједничком руско-совјетском прошлошћу.

Споменик се налазио у близини Булгаковљевог музеја у једном од најпознатијих историјских делова Кијева и последњих година био је предмет спорова због политике украјинских власти усмерене на уклањање симбола који се доводе у везу са, како се наводи, „руском империјалном културом“.

Градско веће Кијева је још у децембру донело одлуку о уклањању 15 споменика и меморијалних објеката из јавног простора, међу којима су се нашли и споменици Михаилу Булгакову, песникињи Ани Ахматовој и композитору Михаилу Глинки.

Украјинска новинарка Екатерина Некреча објавила је снимак на друштвеним мрежама на којем се види како радници демонтирају споменик.

„Историјски тренутак! Булгакова више нема“, написала је она уз видео-снимак.

Михаил Булгаков рођен је у Кијеву 1891. године, а стварао је на руском језику. Сматра се једним од најзначајнијих писаца 20. века, а најпознатији је по романима „Мајстор и Маргарита“ и „Бела гарда“.

Украјински Институт националног сећања раније је Булгакова сврстао међу симболе „руске империјалне политике“, уз образложење да јавно обележавање његовог имена представља промовисање руских наратива.

Стручна комисија Института оценила је да је Булгаков био „империјалиста по свом светоназору“ и „изразити украјинофоб“.

Уклањање споменика поново је покренуло расправу о односу Украјине према културним личностима чији се идентитет и стваралаштво преплићу са руском и украјинском историјом.

Критичари оваквих потеза упозоравају да се брисањем аутора попут Булгакова поједностављује сложена историјска слика Украјине и потискују важни делови сопственог културног наслеђа.

Посебно се истиче његов роман „Бела гарда“, чија је радња смештена у Кијев током грађанског рата у Русији. У делу су описани хаос, рушење старог поретка и сукоби различитих војних формација у граду, укључујући и националистичке снаге Симона Петљуре, које бројни историчари повезују са антијеврејским погромима.

Уклањање Булгаковљевог споменика део је ширег процеса који у Украјини траје од 2014. године, а значајно је убрзан након почетка оружаног сукоба са Русијом 2022. године.

Поред преименовања улица и уклањања совјетских споменика, кампања се временом проширила и на писце, композиторе и друге културне личности које се сматрају повезаним са руском историјом и културом.

Москва је више пута осудила уништавање споменика и културног наслеђа у Украјини, оцењујући да је реч о покушају ревизије историје и прекидања историјских и културних веза између два народа.

Руски званичници такође тврде да се на тај начин нарушавају права рускојезичног становништва и крше међународни стандарди заштите културне баштине.

Чланак Ништа им није свето: Украјина уклонила споменик Михаилу Булгакову у Кијеву се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Franco Origlia / Contributor

Српски редитељ Емир Кустурица изјавио је за РИА Новости на маргинама СПИЕФ-а да га Русија привлачи због свог суверенитета и културне независности.

„То је сила која покреће ваш суверенитет, ваш недостатак страха, ваше одбацивање диктатуре у политичком курсу и животу“, рекао је Кустурица агенцији, одговарајући на питање шта му се највише свиђа код Русије.

Додао је да га привлачи и независност руске културе. Према његовим речима, у Русији је „очигледно на сваком кораку“ да је култура увек играла важну улогу у животу руског друштва.

„Верујете у културу као што верујете у Бога“, рекао је Кустурица.

Према речима редитеља, руска култура и наука чине Русију земљом какве нема у целом свету.

„Мислим да је еволуција европске културе, ако тако нешто постоји, немогућа без Руса“, оценио је Кустурица.

Чланак Кустурица на СПИЕФ-у: Руси верују у културу као што верују у Бога се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Редитељ Емир Кустурица ускоро ће почети да снима нови филм, под називом „Чуружанка“, саопштено је из продуцентске куће „Cine media“.

Међу глумцима који су ангажовани у овом филму су Весна Тривалић, Андрија Милошевић, Тамара Драгићевић, Тамара Крцуновић, Јована Гавриловић и Вахид Џанковић.

Екипа филма ће у уторак 9. јуна дочекати новинаре на филмском сету у Чуругу, када ће редитељ и глумци говорити о новом филмском пројекту.

Последњи дугометражни играни филм Емира Кустурице је „На Млијечном путу“ из 2016. године, у којем играју сам Кустурица и Моника Белучи.

Након тога, снимио је кратки документарно-играни филм „Јунаци нашег времена“ (2020).

У фази реализације, како су раније пренели медији, налази се и његов нови пројекат под називом „Инжењер лаких шетњи“, чије је снимање планирано у Сочију (Русија), а заснован је на делима руских класика.

Чланак Кустурица снима нови филм се појављује прво на ИСКРА.