На почетку програма беседио је епископ западноевропски Јустин, који је истакао да Косово дубоко прожима српску духовност, културу и живот. Посебно је нагласио значај личног присуства на Косову и сусрета са светињама и људима. У томе види и могућност преображаја и приближавања Богу.

Директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је захвалио епископу Јустину и председници КУД-а „Извор“ Дубравки Стијовић на посвећености и бројним хуманитарним акцијама које ова организација годинама спроводи. Подсетио је и на значај Француске за српску културу. Посебно је истакао да је један од највећих српских песника Милан Ракић студирао права у Паризу, након чега је у најтежим временима служио као конзул у Приштини.

„Данас није чудо што смо ми из Грачанице дошли са балетом, а Париз нас је дочекао народним играма и фолклором. Ми долазимо из срца наше класичне уметности“, поручио је Ракочевић.

Боравак младих уметница из Грачанице у Паризу је организовало Српско културно-уметничко друштво „Извор“. Тако им је пружило прилику да се представе париској публици у театру Ду Бланк-Меснил.
Награда за труд и рад

„Имали смо велику част и привилегију да наступимо пред париском публиком. Наступ у једном од париских театара сан је сваког младог плесача. Овакво искуство нас је додатно мотивисало да никада не одустајемо од својих снова и да верујемо да се труд, рад и дисциплина увек награде. Полазнице наше школе имале су прилику да се по први пут представе публици кореографијама три различита домаћа аутора: Косовке Драшлар („Жизела“), Исидоре Станишић („Желеће машине“) и Невене Ћосић („2004“)“, рекла је Невена Ћосић, предавач и кореограф у Школи балета Дома културе Грачаница.

У трочасовном програму, поред балерина из Грачанице, наступили су и чланови Српског културно-уметничког друштва „Извор“ из Париза, као и музичка група „Фенечки бисери“.

„Наша организација петнаест година у оквиру акције ‘Срцем за срце Србије’ преко манастира Високи Дечани шаље помоћ деци са Косова и Метохије. Ранијих година смо угостили бројну децу, а ове године смо одлучили да нам гости буду чланице Школе балета Дома културе ’Грачаница‘“, рекла је Дубравка Стијовић, председница Српског културно-уметничког друштва „Извор“.
Посета знаменитостима Париза

Током боравка у француској престоници, младе балерине из Грачанице посетиле су српску православну цркву Светог Саве у Паризу, Амбасаду Републике Србије, Оперу Бастиљу, Монмартр и друге знаменитости града на Сени.

На пријему у Амбасади Републике Србије у Паризу амбасадорка Ана Хрустановић пожелела је добродошлицу младим уметницама.

„Српска резиденција је ваша кућа. Изузетно сам срећна што могу да вас угостим са својим сарадницима. Ми се свакодневно боримо за вас и за нас, јер смо заједно и заправо смо једно. Ви сте наши представници сваког дана на Косову и Метохији и свуда где идете“, поручила је она.

Наступ балерина из Грачанице, чланова КУД „Извор“ и групе „Фенечки бисери“ био је посвећен прикупљању помоћи за децу са Косова у оквиру хуманитарне акције под називом „Срцем за срце Србије – траговима Видовдана“.

Чланак Балерине из Грачанице наступиле у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

У свечаној сали Руског дома у Београду премијерно је приказан нови документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“, редитеља Ђорђа Стевановића, посвећен обележавању 150 година од избијања Првог српско-турског рата.

Реч је о пројекту који на савремен и визуелно атрактиван начин настоји да широј јавности приближи догађаје који су представљали једну од прекретница у борби Србије за ослобођење и коначно стицање државне независности.

Пре пројекције филма присутнима се обратио проф. др Алексеј Тимофејев, поздравивши госте и говорећи о историјату руског добровољачког покрета. У свом излагању подсетио је на улогу генерала Михаила Черњајева и пуковника Николаја Рајевског, као и на околности и услове под којима су руски добровољци долазили у Србију како би учествовали у борби против Османског царства. Тимофејев је овом приликом захвалио Руском дому и Републици Белорусији што су, поводом обележавања овог значајног јубилеја, из Националног музеја Белорусије упутили портрет и униформу генерала Черњајева.

Филм је реализован у продукцији Балкан Трип ТВ, Народне дипломатије и Руског научног института, а кроз сведочења српских и руских историчара гледаоцима нуди свеобухватан увид у околности које су довеле до избијања рата 1876. године, ток његових најзначајнијих битака и далекосежне последице које је овај сукоб оставио на српско друштво и државу.

У филму говоре проф. др Алексеј Тимофејев, који је уједно аутор и водитељ у филму, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац, руководилац Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, као и историчар Зоран Стевановић, који својим стручним тумачењима осветљавају различите аспекте Српско-турског рата и његовог места у националној историји Србије и српско-руским односима.

Посебна вредност филма огледа се у чињеници да је сниман на аутентичним локацијама на којима су се пре једног и по века одигравали кључни догађаји. На тај начин историја није представљена као низ сувопарних чињеница, већ као жива прича смештена у простор који и данас чува трагове великих страдања и херојских подвига.

Један од најупечатљивијих елемената овог остварења јесте употреба AI анимација, насталих на основу оригиналних фотографија и илустрација из 1876. године. Овај приступ омогућава гледаоцима да на нов начин доживе атмосферу једне епохе и стекну утисак непосредности који класични документарни формат често не може да пружи. Иако употреба вештачке интелигенције у историјским садржајима изазива бројне расправе у научној и стручној јавности, у овом случају она није употребљена као замена за историјске изворе, већ као средство њихове савремене интерпретације и приближавања публици.

Филм посебну пажњу посвећује и руским добровољцима, чије је учешће у Српско-турском рату оставило дубок траг у колективном сећању српског народа. На позив Србије, хиљаде добровољаца из Русије дошло је да помогне у борби против Османског царства, сматрајући да је судбина православних народа Балкана неодвојива од ширих словенских и хришћанских идеала. Управо је овај талас солидарности допринео учвршћивању српско-руских односа, који су касније добили и своју политичку потврду током великих превирања на Балкану и Руско-турског рата 1877–1878. године.

Историчари који учествују у филму указују да је, упркос војним неуспесима и великим људским губицима, рат из 1876. године имао огроман политички значај. Србија је овим сукобом показала одлучност да оконча вишевековну вазалну зависност од Османског царства, док је међународна пажња усмерена ка Балкану створила предуслове за касније дипломатске успехе. Само две године након почетка рата, одлукама Берлинског конгреса 1878. године, Србији је и формално призната независност.

У том смислу, наслов филма „Рат за независност Србије“ није само симболичан. Он подсећа да су догађаји из 1876. године били део ширег процеса националног ослобођења и изградње модерне српске државе. Истовремено, ово остварење покушава да отвори простор за размишљање о начинима на које се историјско памћење обликује у савременом друштву и колико је важно да се кључне странице националне историје представе новим генерацијама на њима разумљив и приступачан начин.

Премијера у Руском дому није имала само културни, већ и симболички карактер. Она је подсетила на дугу традицију српско-руских веза, али и на чињеницу да заједничко историјско наслеђе и данас представља један од темеља српско-руских односа.  Документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“ стога превазилази оквире класичног историјског програма. Он представља покушај да се, уз помоћ савремених технологија и стручних тумачења, оживи сећање на људе и догађаје који су обликовали судбину Србије. 

У времену када је историја често сведена на кратке и површне информације, оваква остварења подсећају да разумевање прошлости остаје један од предуслова за разумевање садашњости и одговорно усмеравање будућих генерација.

Душан Опачић 

Чланак У Руском дому премијерно приказан филм „Рат за независност Србије. 1876“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Свет је за српску поезију сазнао најпре преко Пушкина. Он је међу првима говорио да смо песнички народ и да нам је некако више стало до поезије него до нас самих – каже за Спутњик академик Матија Бећковић, добитник Пушкинове медаље, признања која се додељује за животно дело.

Прослављени песник потврђује да ниједном песнику нема веће радости него да га повежу са Пушкином. Зато што је он – отац многих песника.

„Пушкин се обрео у Бесарабији, где су биле српске избеглице после пропасти Првог српског устанка. Ту се срео са Карађорђевом породицом, са Јаковом Ненадовићем, са многим Србима о којима је слушао и писао. А опет, ми га помало убрајамо и међу своје. Гроф Сава Владиславић Рагузински, министар Петра Великог, поклонио је цару једног Пушкиновог претка кога је довео из Абисиније. Зато се у шали може рећи да је Пушкин мало и Србин.“

У свом говору подсетили сте на Пушкинове стихове: „Над Србијом смилуј ти се, Боже“, па рекли да се данас то на српском изговара – „Над Русијом смилуј ти се, Боже“.

„Дошло је време да и ми узвратимо том молитвом. Није могло бити ништа лепше него да поводом Пушкинове медаље поменем управо те стихове.“

Медаљу вам је уручио Николај Бурљајев, глумац којег сви памтимо из филма „Андреј Рубљов“ – то је онај дечак који зида звоно за цркву. Кажете да је његово присуство за вас било нешто посебно у целој свечаности.

„Заиста нисам могао да поверујем да ће доћи време да онај дечак из „Андреја Рубљова“ мени уручује Пушкинову медаљу. За мене је то једна од најпотреснијих сцена које сам икада видео на филму. Дечак је слагао да му је отац открио тајну како се лије велико звоно. У ствари, нико му ништа није рекао. Слагао је и сам се упустио у ту авантуру. Све је било неизвесно до дана када је звоно требало да зазвони. А када је зазвонило и када су му сви аплаудирали, бацио се у траву и признао да му нико није открио тајну. Очигледно је имао очев дар. Као што ни оцу није нико други открио тајну. То је био тријумф уметности, поезије и лепоте. Можда најлепша метафора уметника и стварања коју знам.“

Бурљајев вас је повезао са чувеним фрескосликаром, са Тарковским, са великим уметницима, са поезијом… Ви често истичете да поезија повезује судбине које би историја сигурно заборавила?

„Поезија се побринула за много тога. Вера Павладовска била је питомица благородних сестара у Владикавказу, професорка француског језика. Касније се њена породица расула по свету. А онда се догодило да је једна од њених потомака написала рођакама у Пјатигорску да се удала за српског песника који је написао поему „Вера Павладовска“. Тетке су одговориле: „Је ли то о нашој баки?“ Њима је било нормално да неки српски песник опева њихову баку. Тако је поезија повезала оно што је историја раздвојила.“

Вратимо се Пушкину и још једној вашој повезници са њим. Достојевски у чувеном говору о Пушкину, говорећи о „Евгенију Оњегину” објашњава и зашто је Пушкин носилац највиших руских вредности. Као и ви српских?

„То није био само говор о књижевности. То је читав један политички и културни програм. Шта треба да буде Русија и руска култура. Достојевски је сматрао да је оличење те идеје управо Пушкин. Кад дођете у кућу Достојевског, видите Пушкина, поред Библије. Он је у свом делу сабрао сваки звук руског језика и народа. Зато је неупоредив. Имао сам срећу да будем у Пушкиновом дому у Петрограду. Тамо имате утисак да је велики песник баш тог дана издахнуо. Посетиоци улазе у папучама, а водич прича о његовим последњим данима. Када је рањен у двобоју, излазили су билтени о његовом здрављу. Чекали су их као што се данас чекају највеће вести. А када је објављено да је умро, речено је: „Сунце наше поезије је зашло.“ Срећом, није зашло. Из тог сунца родило се толико великих песника и тако велика поезија.“

Како на руском звучи Ваша поема „Кад једном дођеш у било који град”, која је управо преведена и објављена?

„Први пут сам је чуо када је Ивана Жигон на свечаности уручења Пушкинове медаље изговорила на руском. Она је то готово отпевала. Тада се и види да је српски језик једна грана која је отпала са великог стабла, словенског, али као оне гране које цветају и када отпадну. У преводу се види да је то иста мелодија. Веза остаје.“

Често истичете да је поезија оно највредније што смо дали свету.

„Ми смо своје постојање оправдали својом поезијом. Нисмо имали много тога другог да покажемо свету. Кад је Гете читао српске народне песме, рекао је да народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб. То нису биле само песме, у њима је и наше памћење, наша историја. Наши јунаци за које историја можда не зна, али народ зна. Зна како су се звали, како су се облачили, где су погинули – браћа Југовићи, Милош Обилић, Страхињић бан… Нема те силе која може некоме доказати да то није истина. Ти песнички ликови за нас су често важнији од стварних личности.“

Кажете да данас има много људи који су веома маштовити када лажу, а много мање успешни када говоре истину и да је најопасније то што се ствара утисак да се лаж може подвалити вечности. Верујете ли да ће то време проћи?

„Много су покренули да би брзо прошло. Али све је то на стакленим ногама. Сад га има, сад га нема.“

Хоћемо ли убудуће виђати Пушкинову медаљу на вашем реверу?

„Хоћете. Један мој рођак, када је видео Вука Караџића са одликовањима, рекао је: „Знао сам да је био паметан човек, али нисам знао да има одликовања.“

Чланак Над Русијом смилуј ти се, Боже! Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Ако погледате Балкан видећете да многе ствари истовремено трају. Нису завршени сукоби из прошлих векова, нису завршене поделе између различитих политичких и историјских наслеђа, није завршен ни Други светски рат у симболичком смислу, није завршена транзиција из социјализма у капитализам. Све почиње и све траје паралелно.

Овако један од најнаграђиванијих писаца Владан Матијевић објашњава за Спутњик зашто је појам свевремености један од темеља његове нове књиге „Нора и Змија”, збирке састављене од тридесет једне приче које су распоређение у пет целина.

Иако смештене у различита времена и просторе, њих повезује заједничка визија света и човека који покушава да пронађе смисао у стварности лишеној чврстих ослонаца.

Да ли ће после награђиваних збирки „Прилично мртви“ и „Пристаниште“ и нова збирка „Нора и змија“ једнако лако пронаћи пут до читалаца?

„Најважније ми је да књига дође до читалаца и да они у њој пронађу нешто блиско себи, надам се да ће и са овом збирком то бити случај. Волео бих да читаоци живе са тим причама и јунацима, да их разумеју и прихвате такве какви јесу. Неки од тих ликова имају много мана, неки нису ни нарочито позитивни, али бих волео да буду људски блиски. Ако се између читалаца и јунака успостави веза, онда је књига остварила свој најважнији циљ. Све остало – награде, признања и процене – мање је важно“.

Судбине ваших јунака који живе у различитим епохама препознају се у савремености. Колико је за Вас важна та идеја преплитања времена?

„Веома је важна. У овој књизи сам покушао да пишем о ономе што називам „свевременост“. Годинама говорим да код нас ништа заправо није завршено, да све почиње и све траје паралелно. Та идеја ме је водила док сам писао. Зато поједине приче почињу у античком или средњовековном добу, а њихови јунаци се готово неприметно појављују у савремености. Такав прелаз не нарушава причу, управо зато што верујем да се човек суштински не мења. Мењају се технологије, закони, обичаји, друштвени системи, али људска природа остаје иста. Човеку су и пре две хиљаде година били потребни топлина, храна, љубав, разумевање и блискост. Потребни су му и данас. Зато ми се чинило природним да један јунак из давне епохе на крају закорачи у наше време. То је својеврсни књижевни експеримент, али и потврда мог уверења да су људска осећања трајна“.

Иако збирка садржи 31 причу, могло би се рећи да у њој постоји пет великих прича, с обзиром да свака целина има своју доминантну тему.

„Тачно. Прва говори о животу писца и о књижевности. Друга је посвећена животу у приградском насељу и људима који тамо покушавају да пронађу своје место. Трећа се бави љубавима које су необичне, померене, понекад и прилично настране. Четврта је најближа идеји „свевремена“ и показује како се различите епохе преливају једна у другу. Пета целина доноси више фантастичних елемената, необичних бића и мотиве који на први поглед делују удаљено од стварности. Међутим, све те целине међусобно су повезане. Понекад их повезује тема, некада јунаци, некада простор. Неки ликови израњају у једној причи, а затим се појављују у другој. Зато кажем да се књига може читати и као збирка од тридесет једне приче и као пет великих прича које се међусобно преплићу“.

Из којих разлога античке мотиве и јунаке попут Лепе Јелене и Пелопа, повезујете са савременим корпоративним светом?

„Занимало ме је колико су одређени обрасци опстали до данас. У једној причи људи чекају посао у савременој корпорацији. Око њих су камере, фасцикле, надзор и неизвесност. У једном тренутку појављује се слика античке арене и гладијатора које раздиру звери. Људи који чекају посао посматрају лице власника компаније на монитору и готово као римски гладијатори поручују: „Поздрављају те они који ће умрети“. Наравно, то није дословна историјска паралела, већ књижевна метафора. Хтео сам да покажем како се одређени односи моћи понављају, само у другачијим облицима“.

И у овој књизи постоји доста фантастике, да ли због тога што и наша стварност обилује фантастиком?

„И када пишем о чудовиштима, дивовима или необичним бићима, заправо говорим о нашем времену. Једно речно чудовиште, на пример, повезано је са причом о шверцу горива, телевизијским камерама и савременим друштвом. Дакле, чак и када се појављују фантастични мотиви, они су дубоко укорењени у стварност коју живимо. Фантастика је само друго средство да се проговори о истим проблемима, страховима и људским судбинама“.

Ваши јунаци углавном покушавају да опстану у свету који није нарочито наклоњен човеку. Они нису хероји.

„То јесте осећање које је присутно у овој књизи. Ти људи често нису хероји. Немају велике шансе да остваре своје снове нити да промене свет. Ипак, они живе, воле, пате и настављају даље. У томе постоји нека врста достојанства. Управо та људска упорност занима ме више од великих победа. Човек наставља да тражи смисао чак и када зна да свет није нарочито праведан“.

Да ли су Вас бројне награде и године књижевног рада учиниле бар мало оптимистичнијим писцем?

„Не верујем. Једном сам прочитао мисао да књижевност треба да пробуди човека који иде ка вешалима. То ми је веома блиско. Пишем о свету онаквом какав јесте и желим да узнемирим читаоца таман толико да почне да поставља питања. Куда иде? Шта ради? Како живи? Наравно да се трудим да у текстовима постоји и хумор, и нежност, и светлији тонови. Верујем да их има и у „Нори и Змији“. Али не могу да игноришем тамније стране стварности. А после толико година писања вероватно је и касно да се потпуно променим као писац“.

Колико се ова књига ослања на Ваше раније романе?

„Више него на претходне збирке прича. Многи мотиви и поступци из мојих романа присутни су и овде. Фрагментарност ме повезује са „Часовима радости“. Тема писца и књижевности подсећа на „Писца издалека“. Живот у провинцији и приградским насељима присутан је и у романима „Неминовно“ и „Сусрет под необичним околностима“. Фантастични елементи такође имају своје претходнике. Могло би се рећи да је ова књига прича другачија од претходне две збирке, али ако се погледа мој целокупан опус, видеће се да су готово сви њени мотиви већ негде постојали у другачијем облику“.

У књизи има много књижевних алузија и скривених референци. Колико су Вам оне важне?

„Оне су природан део мог писања. Постоје позивања на друге ауторе, на одређене књиге, филозофске идеје и књижевне традиције. Читалац који је много читао вероватно ће препознати те трагове и књига ће му због тога бити додатно занимљива. Али важно ми је да приче функционишу и без тога. Не желим да књижевне референце буду препрека. Оне су додатни слој значења, а не услов за разумевање књиге“.

На крају, оставља ли „Нора и змија“ простор за наду?

„Мислим да оставља. У једној причи јунакиња очекује товар блага и на крају добија сандук пун књига. То ми је важна слика. Књижевност можда не може да промени свет, али може да помогне човеку да га боље разуме. Ако постоји нешто што лебди над овом књигом, онда је то вера да људскост ипак опстаје. Да без обзира на историју, насиље, пролазност и све наше заблуде, остаје неко семе људскости које може да проклија. У то још верујем.“

Чланак Владан Матијевић за Спутњик: Стари сукоби се не завршавају, а нови се отварају – овде је то тако се појављује прво на ИСКРА.

У издању Српске књижевне задруге Црне Горе из Подгорице објављена је нова књига књижевника и есејисте Ђорђа Брујића „Снег ће поново вејати – осврти, белешке, анализе“, обимна збирка огледа, критика и књижевних записа у којој су сабрани текстови настали током више година пажљивог праћења српске књижевне и културне сцене.

На скоро три стотине страница аутор се бави различитим темама и ствараоцима, од класичних и недовољно истражених личности српске културе до савремених писаца чије је дјело оставило снажан траг у новијој књижевности. Посебна пажња посвећена је књижевности Српске Крајине, питањима културног идентитета, језика, завичајног памћења и духовног насљеђа, али и сложеним односима између књижевности, историје и савременог друштвеног искуства.

Брујићеви текстови настају на размеђу књижевне критике, есејистике и културолошке анализе. У њима се преплићу научна утемељеност, читалачко искуство и лична духовна перспектива, што овој књизи даје препознатљив тон и карактер. Аутор не приступа књижевности искључиво као предмету проучавања, већ као живом простору у којем се огледају судбина народа, историјско памћење и трагање за смислом.

Међу бројним текстовима издвајају се огледи посвећени Сави Мркаљу, српској књижевности у Хрватској, савременој поезији и прози, као и прикази дјела значајних српских аутора различитих генерација. Истовремено, књига доноси и низ осврта на новија књижевна остварења, настојећи да успостави дијалог између традиције и савремености, између културног насљеђа и изазова нашег времена.

Посебна вриједност ове књиге увиђа се у настојању да се књижевни феномени не посматрају изоловано, већ у ширем културном, историјском и духовном контексту. Зато су многи текстови истовремено и књижевни огледи и свједочанства о времену, људима и идејама које су обликовале српску културу. У њима се препознаје трајна потреба за очувањем памћења, али и за новим читањем и тумачењем насљеђа које савременом човјеку често остаје недовољно познато.

Наслов књиге – „Снег ће поново вејати“ – упућује на вјеру да вриједности које су уткане у културу, језик и памћење могу бити привремено потиснуте, али не и трајно изгубљене. Нова Брујићева књига представља значајан прилог савременој српској есејистици и књижевној критици, потврђујући аутора као посвећеног тумача књижевности и културе, али и као писца који у литератури препознаје један од најпоузданијих облика памћења, самоспознаје и духовног трајања. Окупљајући на једном мјесту текстове различите тематике и настанка, „Снег ће поново вејати“ пружа читаоцу прилику да сагледа не само појединачне књижевне појаве него и ширу слику српског културног простора, његових искушења, вриједности и трајних стваралачких упоришта.

Чланак Нова књига Ђорђа Брујића: „Снег ће поново вејати“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

О свом новом филму чије је снимање отпочело на Тиси у Чуругу, о Марадони, трчећим кокошкама које рекламирају жилете, слому светског режима, немачкој жељи да покори Русију, Киргистанцу који прича језик Пушкина и данашњим идолима, славни Емир Кустурица говорио је за Спутњик.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“, Кустуричин нови филм ,,Чуружанка“ прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле главне су теме овог остварења.

Доња тачка на којој Срби као народ стоје и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји , сматра Кустурица, а то је уједно и основа његовог новог филма, првог дугометражног играног после 2016. и ,,Млечног пута“.

Смрт је као кошуља

Ову специфичну тему, прожету емоцијама пре свега везаним за породицу, можда неће свуда подједнако разумети, а публика у Кану, Венецији, Холивуду и Москви могла би другачије да је доживи. Наш саговорник сматра да до тога неће доћи ако филм заиста успе да постигне потребну универзалност.

Ако овај филм буде реализован на нивоу онога како је написан, мислим да мора да постигне универзалност, па да му буде свеједно где ће бити. Уопште мислим да је карактеристика онога што сам ја радио у животу била управо та копча између локалног и универзалног и да то универзално никад није била прва станица. Тај пут је био саткан од узбуђења које пружа ход по ивици, оној танкој жици између живота и смрти и са које сваког тренутка човек може да падне. Нема великог финала, или, што би реко мој покојни дедо: ,,Смрт је као кошуља, носиш је са собом и само је питање кад ћеш је обући“, рекао је Кустурица.

У филму се јавља и питање генерација, старости и линије која се отвара као реална могућност за смрт, међутим, она се савладава кроз веру да тај породични живот, који појава мајке истовремено и хармонизује и уноси немир, исцртава ликове на најпрецизнији начин, каже прослављени редитељ.

Исцртава их управо из мог искуства, искуства мог живота, односно великог романа и великог писца који је заплет базирао на једној врсти чеховљевске визије и идеје о чекању Годоа. Дакле, сви су се скупили да се, пре него што бака умре, некако од ње опросте. Међутим, живот почиње из почетка и долази до сталног понављања једног питања као рефрена филма – ,,где је Тањица“, односно ћерка која живи далеко и која није дошла да се опрости. На крају читав филм добије заплет око тог лика.

Ту постоји мера моралности коју успоставља дете, које је чисто, неокаљано и које дели лекције свима, али на врло симпатичан начин: „Тата, ти ниси добар“, „Тата је добар“, „Мама није добра“ итд, објашњава наш саговорник. Тиме се постиже генерацијска равнотежа која линију раздвајања живота и смрти чини на неки начин вечном кроз своју дечју појаву и кроз доброту коју она нуди кроз своје анђеоско постојање.

Вечна ракета и вечна душа

Кустурица се недавно вратио са светског економског форума у Санкт Петербургу, а истовремено чека и руски пасош који би требало да добије 2027. године. Нама је причао о приликама у Русији и европском доживљају ове велесиле.

Николај Трубецкој, руски лингвиста који је сматрао да је Петар Велики издајник, који је побегао из револуције и писао књиге везане за пројекцију Евроазије, коначно је дошао на дневни ред. Русија не жели да се свађа, али је у одбрани свог суверенитета практично ушла у тај сукоб. И тај сукоб је све видљивији око европских земаља које желе да преживе па узимају нове кредите.

Он је подсетио да је Немачка тренутно задужена две и по хиљаде милијарди, али да сада узима нове кредите како би се припремила за рат с Русијом. Око хиљаду милијарди им треба да би направили оружје које ће преко Украјине бити смртоносно за Русију, објашњава редитељ. Кустурица се враћа на Трубецкојеву процену да је Евроазија већ почела да живи, али објашњава да је то процес који се не може остварити за десет година. Потребно најмање пола века да се установи да седам милијарди људи има претежну силу у односу на ову једну милијарду или деветсто милиона људи који припадају елитним колонијалним силама, каже он.

Мислим да је тај слом светског режима управо у току и да је кључно питање опстанка Русије сада отворено, уз идеју да она представља Европу у Азији. Када Киргистанац дође у Москву, он каже да је Киргистанац, а када дође у Париз, он каже: „Ја сам Рус.“ Односно, језик на којем су писали Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Булгаков и други, заправо је био стожер те идеје опстанка. Када се они позивају на своју прошлост, углавном се не позивају само на своју војну традицију, него и на Пушкина и на све оно што је чинило и заокруживало њихов друштвени код.

Економски гледано, Руси се окрећу ка Азији и Азија практично постаје њихов главни интерес. Наш саговорник говори о Северном току и каже да је баш пре неколико дана седео са бившим директором.

Изражено бројкама, у време Северног тока приход је био око 700 милиона долара дневно. Држава која узима 700 милиона долара дневно у сваком погледу има начин да преживи, а највише у том споју који сам ја назвао спојем вечне ракете и вечне душе, а може и обрнуто, закључио је Кустурица.

Трчеће кокошке

Кустурица је снимио филм ,,Марадона“ о свом фудбалском идолу, али данас, каже, тако нешто не би било могуће. На Спутњиково питање да ли постоји неки фудбалер који би својим страшћу према игри, али и животу, завредео да чувени Куста извади камеру и о њему сними филм, прослављени редитељ одговара одрично. Чак, каже, неће ни пратити овогодишње Светско првенство.

Марадона је био јединствен спортиста на читавом свету, каже Кустурица. Има и других имена који су се побунили против система, има их свуда, а било је таквих спортиста и код нас, каже он, међутим, Марадона је на светском нивоу био најзначајнији . Он је подржао Фидела Кастра, подржао је угњетене, подржао је понижене и све оне за које нико није очекивао. Утолико је био јунак, истиче наш саговорник и додаје да је баш зато и снимио филм о њему.

Не можеш правити филм о овим данашњим тркаћим кокошима који евентуално могу да рекламирају жилет, сапун или колоњску воду. Тако нешто је у Марадонином случају потпуно отпало. Он је једно време једноставно био центар света. Гледао сам на Сицилији како су га дочекали, као да је сам Бог стигао, као да је сишао с неба. Дакле, он је успео да окаља свој лични живот разним бруталностима, а с друге стране да учини све да би га сви волели. Не само због игре, него и због његових поступака.

Данас фудбалер може да има број пратилаца, фанова, оне који воле дриблинге лево и десно, или брзо трчање, али се губи та личност која изражава и своје животне ставове. Њихови ставови су крајње проблематични зато што су тржишног типа, сматра Кустурица, док је Марадонин став био идеолошки и морални, са свим оним што долази између тога.

Чланак Кустурица за Спутњик из Чуруга где снима нови филм: Русија као спој вечне ракете и вечне душе се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени редитељ Емир Кустурица почиње снимање новог филма „Чуружанка“, чија се радна одвија у живописном војвођанском селу Чуруг. Сценарио за филм инспирисан је мотивима романа „Последњи тренуци“ руског књижевника Валентина Распутина.

Реч је о једном од најишчекиванијих домаћих остварења на чијем сценарију је Кустурица радио годинама. Филмску адаптацију поред Кустурице, потписује и Давид Јаковљевић, аутор остварења „Усековање“ и „Јорговани“. Улоге су поверене Весни Тривалић, Јовани Гавриловић, Вахиду Џанковићу, Тамари Драгичевић, Андрији Милошевићу, Славиши Ћуровићу и многим другима. Кустурица је поручио да постоје разлике у адаптацији у односу на роман Распутина, али да је главни заплет, о мајци која је на самрти, сачуван у сценарију.

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Кустурица је рекао да Срби и Руси нису исти, али да су слични. Он је казао и да  разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

„Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан рекао да већ 25 година ради са Русима и на пројекту екранизације романа „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског.

„Никако нисам могао да пронађем кључ за Раскољникова, ко би то могао да буде данас. Пошто више није идеја у томе да се открије баба зеленашица. Ми смо се довољно продали тим зеленашима и сами смо постали зеленаши, тако да није то кључно питање психологије таквог јунака. И онда сам схватио у ствари да су фикција и реалност обрнуто пропорционалне ономе што ми доживљавамо као време и да је психичка стварност постала најважнији елемент с којим се данас рачуна. Дакле, оно што се произведе у сфери фикције, као у филму ‘Андерграунд’, то постаје не само психичка, већ и реалност у којој људи живе“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан открио да је свог Раскољникова замислио другачије, као редитеља који добије понуду да убије жену једног богатог човека, да би му овај дао паре за филм.

„Није био спреман одмах да то уради, али је пре тога стално добијао улоге режисера који је режирао разне вечеринке, али му је речено да проба да убије ову жену. И, како је време одмицало, схватио је да је шеф обезбеђења у ствари Порфирије Петровић из романа, а да је заправо његова, улога Раскољникова, управо оно што је он хтео да сними. Међутим, када је у тренутку, врло неспретно, покушао да је убије, да је удари секиром, упалила су се светла и видело се да он учествује у ријалитију. Хтијући да заштити свој интегритет, он је отишао кући, узео пиштољ и поубијао продуценте и све око њега и побегао код Епстина на оно острво“, испричао је Емир Кустурица.

На питање колико је култура важна за суверенитет једног народа, он је поручио да је култура пресудна, зато што је везивно ткиво.

„Култура и религија иду из истог извора, из култа, из прастаре потребе да људи доживе катарзу и да осете да су заједно. Зато је и породица наслеђена, у нашој врсти, као и код лабудова и код вукова, и ови који покушавају да наметну данас те глупости родне равноправности и та чуда, они заправо бивајугласници зле идеологије, који уништавају тај поредак. У том поретку култура је најважнија„, поручио је Кустурица.

Он је рекао и да је подржао једну идеју Ватикана, коју је покренуло неколико младића из Рима, да се заправо учини све да би се биоскоп вратио у живот.

„Кад се прође кроз Нови Београд и виде она слаба светла иза којих се скривају радни људи, ти знаш да они једва чекају да оду у ‘Сава центар’ да виде свог певача или да виде неки спектакл који их доведе на ту тачку до онога што је било исто, и у Старој Грчкој, у Епидаурусу, да 10.000 људи проживи ту катарзу. Е ту је та тачка која се данас разбија кроз те нетфликсе и ту самоћу, али та самоћа је сада контролисана, коју алгоритми одређују. Колико је важно културно деловање, потврђује и идеја да су сва позоришта, и у Москви, и у Београду, скоро увек пуна. Значи да људи траже да остваре оно што је у филму ‘Армаркорд’ било, кад читава породица уђе у први ред, па једва да виде филм са стране, а у ствари уживају што су на тако важном месту“, казао је Кустурица.

Чланак Кустурица за РТ Балкан: О филму који је почео да снима и пројекту на којем са Русима ради 25 година се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Dejan Simić / Емир Кустурица

Доња тачка на којој ми као народ стојимо и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји. Управо је то тај, што би Срби рекли, ,,граундфлор“ нашег филма, рекао је Кустурица дан пред почетак снимања.

Последњи пут, славни Емир Кустурица снимио је дугометражни филм 2016. године када је ,,На Млечном путу“ засијала Моника Белучи. Његов нови филм, који би требало да се нађе пред публиком наредне године, замишљен је у потпуно другачијем кључу. ,,Чуружанка“ је филм о љубави, животу, смрти и оној танкој линији између њих, породици, снази, али и слабости која долази из ње.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“ , филм прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле биће главне теме овог остварења.

Нико не може да укине породицу

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Морални распади у српском друштву када је породица у питању, на срећу, никада нису довољно успешни, рекао је редитељ и додао да се породица у романима распада већ 200 или 300 година, али је не могу укинути чак ни они који верују да институција породице уопште не треба да постоји.

Свој први филм сам радио на основу љубави према породици и мом оцу који је веровао да ће комунизам доћи до 2000. године, а притом је пуштао да му цури кров у кући и бавио се великим светским проблемима. У овом филму постоји слика српске породице која се никада неће распасти, или боље речено, никад се неће довољно распасти да би то била права слика друштва у којем живимо, рекао је Кустурица.

Овај век се ломи на свим тачкама планете па и код нас, међутим, овде постоји нека сила која то надјачава.

У филму ,,Отац на службеном путу“ мајка и отац се у једном тренутку побију, дође до туче, али после свега седе заједно на дивану, свира се хармоника, а они плачу загрљени. То је отприлике жариште онога што ја желим да покажем на трагу својих филмова и на трагу своје љубави према Достојевском, рекао је Кустурица.

Срби и Руси нису исти , али су слични, истакао је он и објаснио да разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина.

Круна филмске каријере

Глумица Весна Тривалић , која игра централну улогу у филму, каже да је сценарио у њој пробудио све емоције које има, с тим да су, са сваким новим редом текста, постајале непредвидиво сложеније, терајућу је на константно размишљање о својој породици и мајци.

Глумац Андрија Милошевић објаснио је да је свој физички изглед морао да прилагоди моралним и карактерним законитостима своје улоге, како би се што више приближио човеку који моралне премисе и вертикале користи само по потреби.

За већину нас овде је сарадња са Емиром Кустурицом круна филмске каријере, велика част и велики орден за нас као глумце. Надам се да ћемо се одазвати изазову, рекао је Милошевић.

Акција!

Снимање почиње у среду 10. јуна у Чуругу, јер ,,за Чуруг нико не зна“, рекао је прослављени редитељ и додао да ће музика бити знатно другачија од оне коју смо навикли да слушамо у његовим филмовима.

Целокупно снимање планирано је да траје дванаест недеља, а ангажовано је око тридесет глумаца. Сценарио потписују Емир Кустурица и Давид Јаковљевић, аутор филмива ,,Усековање“ и ,,Јорговани“, а радња је смештена у Србији 2025. године.

Поред Кустурице, Весне Тривалић и Андрије Милошевића, на конференцији за медије говорили су и извршни продуцент Зоран Јанковић из ,,Кошутњак филма“, глумице Тамара Крцуновић, Тамара Драгићевић, Јована Гавриловић, као и глумац Вахид Џанковић.

Чланак Акција! Кустурица почиње да снима: Светско друштво се ломи – овде још постоји нешто што нас чува се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Милица Тркља

Вукотићи су дали још једног сердара који је у наше време командовао војском новинара. Овај пут Јанко се звао Мањо и он је мање писао, а више командовао, водећи битке за слободу штампе. Оне нису биле мање важне од оних које је Јанко водио на бојном пољу. Командант се овај пут звао главни уредник, а новинару војнику остаје само да каже ,,разумем“.

Овим речима је песник и академик Матија Бећковић описао барда српског новинарства Манојла Вукотића на представљању његове књиге ,,Убиство српског новинарства“ у Коларчевој задужбини.

У сали пуној новинара, историчара, бивших политичара и садашњих утицајника, људи из свих сфера друштвеног, а нарочито културног живота Београда и Србије, Бећковић је, у свом маниру, промоцију започео анегдотом и аналогијом са данашњим временом и стањем српског новинарства.

Давно пре диктафона, компјутера, телефона и интернета, новинар ,,Времена“ Лола Димитријевић послат је да извештава са крштења краљевића Петра II Карађорђевића. Захваљујући кашњењу, незаинтересованости и лошем извору информација, редакцији је обзнанио да се крстио Милош, а не Петар. Новине су продате, истина се сазнала, Лола је престао да долази у редакцију. Мислио је да је време учинило своје, вратио се један дан, а уредник га је – нокаутирао. Тукли су га, прича Бећковић, сви – чак и дактилографкиња.

,,Та идеја Лоле Димитријевића да ништа није важно докле год се новине продају и ,,покупи кајмак“, још је тада, пре више од једног века, пропала. Нажалост, сведоци смо како се данас у наше време поново јавља“, рекао је Бећковић.

Из тог разлога је битно не само схватити шта се дешава у српском новинарству, већ и наћи лека бољци.

,,Још сам као дете чуо да се у новинама не сме лагати, а у поодмаклим годинама се уверио да се у новинама не сме објављивати истина. Ко није читао новине протеклих деценија, није ништа пропустио и може све најбитније што је објављивано наћи у Мањовој књизи. После ове књиге, можемо слободно рећи Мању Вукотићу – одужио си се српском новинарству“, закључио је Бећковић.

Оквир нормалности

Најчешће образовање претрчи интелигенцију, или интелигенција врло често претекне образовање, па настане гужва пред голом, рекао је Емир Кустурица на промоцији књиге. Број продатих новина данас смањио се драстично, али ту не треба превидети природу ствари којој не можемо окренути леђа, сматра прослављени редитељ.

,,Данас сви мање-више постају новинари и у том нефилтрираном свету сматрају да су паметнији од других, док на мрежама људи имају утисак да су и бољи од свих. У моје време, Богдан Тирнанић је био узор за врсту писања у којем се шкрто изражава, а у којем се много тога каже. Није само новинарство изгубило печат и није само истина постала лаж, него су и узори новинарства нестали“, објашњава Кустурица.

Ова књига садржи и политички дискурс који врло пажљиво вага оно што се на јавној сцени дешава између Русије и Америке, додаје он.

,,Ова књига се обрушава и на УСАИД који је 2026. потрошио око 36 милиона долара, али му истовремено смета руски амбасадор који са РТ и Спутњиком упада у српски јавни простор. Као прави дипломата, Мањо прави паралелу између те две идеје које су у бившој Југославији имале диктат у којем нико није смео да говори ни против Истока ни против Запада“.

Политички аспект ове књиге упућује на то да живимо у времену када нас погађају распади светских система где морамо да тражимо излаз у ономе шта нас обједињује, каже Кустурица. То се мора налазити на равни разумевања света и историје. Књига ,,Смрт српског новинарства“ представља збир не само искустава Манојла Вукотића, већ и његове пројекције, врло спретно спаковане у ,,оквир нормалности“.

Нека буде шта бити не може!

Аутор књиге започео је своје обраћање публици образложењем наслова књиге. Вукотић је мишљења да се српско новинарство налази на самртничкој постељи, а да многи већ праве воштанице. По његовом мишљењу, најгоре шта може да задеси новинарску професију је уплив власти у уређивачку политику.

,,Државе медије претварају у своје кућне помоћнице, слушкиње, готово куртизане. Ти медији носе наногицу и наравно да имају ограничено кретање – метар или два, није битно. Цензура и самоцензура су две змије отровнице које разарају сваки организам, па и организам новинатства“, рекао је Вукотић.

Нема добрих државних и партијских или плаћеничких новина, истакао је он, јер медији не представљају ни власт, ни опозицију. Медији су борац, а новинари ратници и они сваког дана траже истину и чињенице тако што питају. Главни проблем је, каже, што данас нико више не поставља питања.

,,Једна од крварећих отворених рана српског новинарства је и приватизација, док таблоидизација у Србији представља готово смртну пресуду. Уколико саберемо приватизације, таблоидизације и грубу поделу на државне и опозиционе медије, шта је резултат? Свега 100.000 продатих новина и то да само 20% грађана верује медијима, што значи да смо претпоследњи у Европи, бољи једино од Грка“.

Аутор каже да је ова књига професионални крик о ономе шта се догађа и у шта он верује, а у шта не верује.

„Не верујем у дигитално новинарство, у новинарство вештачке интелигенције, у интернет новинарство које је лажно, суво, грубо, без маште, инспирације и истраживања, а које су нам наметнули велики и пребогати светски преваранти“.

Вукотић се нада да ће се пронаћи нове форме, нови ,,паметњаковићи“ који ће данашњу дивљачку цивилизацију која нарушава Гутембергово наслеђе, која нарушава реч, слово и писмо обогатити новом формом израза и вратити се макар на оне основне стубове професионалног новинарства.

,,Ја сам за борбу беспрекорну, без заустављања, јер сам читавог живота веровао у мог генијалног владику са Ловћена и његове речи – нека буде борба непрестана, нека буде шта бити не може“, закључио је Вукотић.

Чланак Новинари, нека буде борба непрестана! Бећковић и Кустурица на промоцији нове књиге Манојла Вукотића се појављује прво на ИСКРА.

Пројекцијом научнофантастичне драме „Авијатичар“ редитеља Јегора Михалков-Кончаловског данас је у Руском дому отворен Фестивал руског филма, који ће до 30. јуна публици у десет градова Србије представити савремена остварења руске кинематографије, као и избор најпознатијих анимираних филмова.

„Нисмо успели само да сачувамо, већ и да успоставимо традицију редовних фестивала руског филма у Србији. Овај фестивал се потпуно уклапа у шири програм развоја културне сарадње и билатералних односа“, рекао је за Танјуг амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и додао да фестивал представља важан део интензивне културне сарадње Србије и Русије и доприноси јачању билатералних односа две земље.

Интересовање српске публике за руски филм, сматра Боцан-Харченко, произлази из сличних културних вредности и потребе за делима која, осим забаве, нуде и дубља промишљања.

„То се подудара са очекивањима српске публике, која редовно прати Фестивал руског филма“, навео је амбасадор.

Министарка културе Русије Олга Љубимова поручила је у видео-обраћању да Русију и Србију повезују дугогодишње пријатељство, узајамно поштовање и интересовање за стваралаштво два народа.

„Овако широка географија приказивања потврђује посебно место филмске уметности у културном дијалогу наших земаља“, истакла је Љубимова.

На отварању публици се обратио и изасланик министра културе Србије Станко Благојевић, рекавши да је за Министарство културе част да подржи фестивал и сарадњу са РОСКИНО-ом.

„У присуству смо не само руских уметника, већ уметника светског ранга. Овај фестивал доприноси циљу који је Министарству културе веома важан, а то је развој филмске културе и јачање веза међу народима кроз уметност“, рекао је Благојевић.

Подсетио је и да филм заузима посебно место у српској културној традицији и оценио да руска кинематографија спада међу најзначајније у свету.

Редитељ филма „Авијатичар“ Јегор Михалков-Кончаловски је рекао за Танјуг да је филм „Авијатичар“ настао према истоименом бестселеру руског писца Јевгенија Водолазкина и да отвара сложена филозофска питања о времену, злочину, казни, покајању и љубави.

„Вероватно је главна идеја филма покушај човека да се изједначи са Богом. Овладали смо нуклеарном енергијом, развија се вештачка интелигенција и желимо да победимо смрт. То су питања којима се филм бави“, рекао је редитељ, оценивши да његово дело, упркос озбиљним темама, остаје приступачно широкој публици.

Говорећи о српској кинематографији, Михалков-Кончаловски је рекао да га она пре свега асоцира на редитеља Емира Кустурицу.

„Кустурица је пријатељ наше породице и веома волим његове филмове. За мене је он велика фигура и прво име на које помислим када говорим о српској кинематографији“, рекао је Михалков-Кончаловски.

Како је раније најављено, Фестивал руског филма ове године биће одржан у Београду, Нишу, Суботици, Пироту, Александровцу, Варварину, Крушевцу, Алексинцу, Сокобањи и Јагодини. Овогодишњи програм обухвата укупно 21 филм који су већ остварили запажен успех код публике у Русији и иностранству.

Поред филма „Авијатичар“, публика ће имати прилику да погледа музичку бајку „Пинокио. Златни кључ“, анимирани филм „Финник 2“, ратну драму „Отац“, филм „Љубав Совјетског Савеза“ и породични хит „Чебурашка 2“.

У оквиру фестивала биће приказан и избор совјетских и руских анимираних филмова, међу којима су класици „Варешка“, „Крокодил Гена“, „Па, сачекај!“, „Умка2, као и савремени краткометражни анимирани пројекти.

Програм укључује и образовни сегмент, односно мастер клас о стварању анимације који ће водити заменица руководиоца креативно-редитељског сектора Јелена Пољакова, као и изложбу пројекта „Биоскоп | Позориште“, посвећену филму „Авијатичар“, реализовану у сарадњи РОСКИНО-а и Позоришног музеја Бахрушина.

Манифестацију организује РОСКИНО уз подршку Министарства културе Руске Федерације, са циљем унапређења културне сарадње Србије и Русије кроз промоцију филмске уметности.

Чланак Отворен Фестивал руског филма, амбасадор Боцан-Харченко: Вежу нас исте културне вредности (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

О ЈЕДНОЈ КЛАСИЧНОЈ КЊИЗИ

Књига Мила Ломпара „Дух самопорицања“ већ је одавно „класика“ српске културе. То доказује и њено петнаесто издање ( Катена Мунди, Београд, 2026). Петнаест издања БИЛО ЧЕГА је крајње необично, а књига која је писана захтевним језиком и стилом, и у којој скоро да нема предаха од значења, тешко долази до петнаестог издања. Не само код нас. Очито је да се она појавила у складу са захтевима епохе, и да се чита као својеврсни приручник за ходање кроз вејавицу црног снега у којој смо се, што вољом туђина, што због својих слабости и неспособности, обрели.

Када се књига појавила, радовао сам јој се као када сам, у читаоници САНУ, прелиставао предратне бројеве Црњанскових „Идеја“, уместо да спремам испите. И тада сам, као студент прве године Филолошког факултета Универзитета у Београду, прочитао онај чувени манифест „До тог мора доћи“, у коме је Црњански написао:“Нек будем данас једини али сам уверен да ће нас скоро бити милијонима који ће рећи: све је то лепо и красно, и част свакоме, али оставимо се небулоза. Погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса.“

ОСТАВИТИ СЕ НЕБУЛОЗА

И професор Ломпар се заиста оставио небулоза ( није их, наравно, никад ни заговарао, али сада је дао математички прецизне увиде у оно што је наше, и оно што је, маскирано у универзално, нама несвојствено и штетно ).

Читање овог сложеног текста је захтевно, али пружа много задовољства: нема ту теорије без живих, конкретних илустрација. Ту је и комуниста – антиклерикалац, Хрват југословенске оријентације Крлежа, који не подноси Хрвата Виктора Новака јер се овај југословенски оријентисани историчар обрачунао са хрватским католичким клерикализомом; ту је и Радомир Константиновић, идеолог „затворене отворености“, који је, после химне Брозу као Пикасу и Ајнштајну, рекао да се Друга Србија не мири са српским злочинима, али ћути пред злочинима над Србима; ту је и Латинка Перовић која је, са Марком Никезићем, имала разумевања за хапшење професора Михаила Ђурића који је, текстом „Смишљене смутње“, описао шта ће бити са Србима после Устава СФРЈ донетог 1974; ту су и Срби какви су Меша Селимовић и Ио Андрић, са Мешиним завештањем којој књижевности припада и Андрићевим многократним сведочењима да је Србин у ЗВАНИЧНИМ документима, од војне књижице до личне карте.

Аргументи с једне, теоријско утемељење с друге стране; префињени стил господског ума, и, наравно, увек на месту, крајње умесни, пенушави цинизам, раскошнији ( макар то претерано звучало ) од цинизма Ломпаровог учитеља, Николе Милошевића.

Излазак на двобој, својствен Црњанском.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ У „ДУХУ САМОПОРИЦАЊА“?

Реч је о анализи дубљег идеолошког механизма који, по аутору, производи самопорицање српске културне и националне свести. Већ у предговору десетом издању Ломпар наглашава да је књига задржала свој основни облик, јер није желео да стилским изменама замагли однос између онога што је заиста написао и онога што су му критичари приписивали. Зато каже да остаје могуће „самерити шта у њој пише – и шта је одувек писало – са оним шта се тврди да у њој пише“. Зато је професор Ломпар повео одучну борбу борбу против јавног кривотворења, идеолошког насиља и наметања значења.

У предговору шестом издању аутор описује рецепцију књиге као део истог процеса који сама књига анализира. Он наводи да је дело било изложено нападима у загребачким, београдским и сарајевским медијима, али да је истовремено, у кратком периоду, доживело више издања. Тај контраст за Ломпара има симптоматично значење: званична и медијска јавност настоји да књигу маргинализује, док читаоци показују да постоји другачији рецепцијски простор. Посебно је важно што он нападе не тумачи као пуко лично неслагање, него као облик „идеолошке дискриминације“ која постаје нормализована у јавном животу. Када говори о уклањању свог имена из јавног простора, он закључује да „став може да буде толерисан, али не и означени човек“. То значи да проблем није само у садржају мишљења, него у носиоцу мишљења који се, због српског становишта, мора јавно, политички обележити.

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ КИЧ

Поглавље „Светионик у тмини“ почиње сценом из библиотеке и читањем старих новина. Ломпар из ове, на први поглед интимне и меланхоличне, ситуације прелази у анализу историјског искуства. Старе новине, по њему, откривају како садашњост има дугу сенку прошлости. Присећање на фудбалску утакмицу Хајдук – Црвена звезда у Сплиту 1971. године постаје више од спортске епизоде: оно постаје слика распада службене југословенске и титоистичке представе о заједништву. Аутор описује тренутак у којем се, у атмосфери „нашег мора“ и званичног братства, изненада показује осећање жестоке, пуне мржње, отуђености између Срба и Хрвата. Зато говори о „распрскавању службених лажи“ и сазнању да су Срби туђинци управо тамо где су били позивани као у свој простор.

Спортски догађај показује да титоистичка Југославија није само политички систем који је нестао, него културни образац који је наставио да делује у новим облицима. У том смислу, „јадрански светионичар“ ( у оно време југоносталгични председник Србије, Борис Тадић ) постаје симбол егзистенцијалног кича: жеље да се остане у илузији хармоничног југословенског света, иако искуство показује супротно. Уместо да се тај свет критички преиспита, јавна свест, по аутору, наставља да обнавља његове митове, али сада у новом идеолошком језику.

ПУТ У ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ

Књига је настала у часу када је званични наратив био да ЕУ, као ни смрт, нема алтернативу. И зато Ломпар на себе преузима анализу пароле „Европа нема алтернативу“. Она није изборни слоган, него настојање да се наметне „глајшалтунг“, чији је циљ да се дође културне и политичке једнообразности. По њему, проблем није у самој Европи, нити у европским вредностима као таквим, него у начину на који се једна политичка оријентација претвара у безусловну истину. Слоган добија готово метафизичку снагу, јер се нешто што припада политичком избору представља као судбина. Аутор зато тврди да се тиме ствара „једнообразно мишљење“ и суспендује критичка свест. Када се Европа претвара у „позитивни мит“, онда се разумно промишљање замењује митским прихватањем.

Важно је Ломпарово инсистирање на вези између мита и културног обрасца. Он сматра да владајућа идеологија не жели само политичку послушност, него преобликовање свести. Зато говори о потреби да се уклоне они који остају отпорни на „сиренски пев позитивног мита“. Интелектуалац који поставља питања, разликује европске вредности од европских интереса и одбија да „једноумствује“ постаје непожељан. Тако се, по Ломпару, ствара културни образац у којем слобода формално постоји, али се фактички сужава простор за другачије мишљење.

СЕКУЛАРНИ ЖРЕЦИ ТИТОИЗМА

У поглављу „Титоизам и секуларно свештенство“ „секуларно свештенство“ није религијска категорија, него назив за јавне актере који имају улогу идеолошких тумача, моралних судија и чувара дозвољеног мишљења. Они делују кроз медије, институције, културне механизме и јавне оптужбе. Њихова функција није отворена репресија у класичном смислу, него производња обрасца у којем су неке теме, имена и становишта унапред дисквалификовани.

Ломпар посебно наглашава слабост институција и одсуство изузетних личности у јавном простору. У условима које назива „колонијално-окупационим“, отпор може доћи од институција или појединаца; али ако су институције инертне, а појединци маргинализовани, онда јавним простором почињу да доминирају пропагандисти – Богољуб Шијаковић би рекао „експертуалци“.

ПРОИЗВОДЊА СРПСКЕ КРИВИЦЕ И ЧОВЕК РАЗЛИКЕ

Посебно место има у „Духу самопорицања“ има мотив кривице. Ломпар сматра да се у српској јавности производи „комплекс предодређене кривице“, односно уверење да је српска историјска и културна традиција унапред осумњичена. Он критикује комунистичке и посткомунистичке лумене зато што, по њему, нису преузели личну одговорност за систем који су обликовали, већ су кривицу преносили на друге. Као изузетак наводи Танасија Младеновића, који је рекао да су „српски комунисти“ објективно издали свој народ. Тај мотив служи Ломпару да покаже разлику између стварног суочавања са кривицом и њене идеолошке употребе.

У поглављу „Уклањање човека разлике“ човек разлике је онај који нарушава једнообразност, јер својим постојањем показује да је могуће мислити изван прописаних оквира. Зато се против њега не води само расправа, него се покреће оптужба. Ломпар пита: „Када се подиже оптужба?“ и одговара: онда када предмет оптужбе постане субверзиван. Секуларно свештенство, према томе, не уклања само аргументе, него и имена, биографије и јавну видљивост оних који сметају владајућем обрасцу.

Ломпар, на трагу Јасперса, разликује правну, политичку, моралну и метафизичку кривицу, наглашавајући да њихово мешање доводи до идеолошке злоупотребе. По њему, секуларно свештенство не жели стварно и сложено разумевање кривице, него њену инструментализацију. Зато се Јасперс у редовима другосрбијанских жречева не чита као филозоф који отвара проблем одговорности, него као средство за наметање унапред одређене кривице.

ЗЛОСТАВЉАЊЕ, А НЕ РАД САВЕСТИ

Ломпар посебно наглашава да се метафизичка кривица не може претворити у спољашњу политичку процедуру. Она је унутрашња, лична, тешко саопштива и не може се једноставно операционализовати кроз репарације, извињења или политичке захтеве. Зато цитира Јасперсово становиште да политичко проглашење кривице „не помаже у кључној ствари, у унутрашњем преокрету“, јер је човек ту „потпуно сам“.

Ломпарова критика није усмерена против самог појма кривице, него против његове јавне злоупотребе. Ако се морална или метафизичка кривица претвори у политички инструмент, онда она престаје да буде оно што јесте. Она више није унутрашње суочавање, него средство притиска. Зато аутор пита како нешто што је толико унутрашње може постати део „спољашњих дејстава“ као што су кривична одговорност, политичка кривица, репарације и извињење. Управо у том премештању он види идеолошки поступак.

ДУХ САМОПОРИЦАЊА – ШТА ЈЕ ТО?

У другом тематском кругу књиге Ломпар прецизније одређује оно што назива „духом самопорицања“, при чему није реч о слабостима појединца или психолошкој појави мазохистичког самооптуживања. Он означава културно-политички образац у којем дух престаје да врши своју основну функцију: да испитује, разликује, сумња и проверава јавни дискурс. Када интелектуалац не делује као самостална личност, него као посредник владајућих парола, онда се у њему гаси оно што Ломпар сматра суштином духа. Зато он пише да на том путу „нема никаквог интелектуалног односа према истини“ и да је то „стаза на којој дух сам себе пориче“.

Овај образац има двоструку природу. С једне стране, дух пориче самога себе, јер пристаје да не мисли слободно. С друге стране, он постаје средство ширег колективног самопорицања, јер обликује културу која се одриче сопственог становишта. Ломпар зато каже да у темељу пожељног културног обрасца лежи „дух самопорицања као двоструки дух“: он је „дух који сам себе пориче“, али истовремено и дух који уређује заједницу тако да она остварује „најосновније самопорицање“. То је једна од средишњих формулација Ломпарових, јер повезује лични интелектуални пад са колективним културним исходом.

ИНТЕЛЕКТАЛНА САНКИЛОТЕРИЈА И МИТОВИ ЈАВНЕ СВЕСТИ

Ломпар посебно наглашава да овај дух не настаје у празнини. Он се образује у оквиру позитивног мита да „Европа нема алтернативу“. Када се политичка оријентација претвори у мит, онда она више није предмет рационалног преиспитивања. Она постаје мера дозвољеног говора. Зато су, у том обрасцу, пожељни они интелектуалци који се слажу са владајућим правцем, а непожељни они који уносе разлику. Ломпар иронично описује стање у којем писац више не брине о слободи, истини или усамљености духа, него о томе да не изгуби председника као заштитника. Писац је, иначе, онај кога Ломпар у новом издању „Манекена лажи“ назива „Кокан Челебија“, интелектуални безгаћник ( санкилот ) спреман на сваку неподопштину зарад лаке зараде. Председник је некад био Тадић, а сад је Вучић. Што би, увек иронично, Ломпар дефинисао односом „чинидба и противчинидба“. Кокан хвали, парице капљу…

Овде се јавља важна промена у односу између власти и интелектуалца. Ломпар прави поређење са Титом и Крлежом: чак ни Тито, по њему, није био без бриге да не изгуби Крлежу, док је у савременој ситуацији однос преокренут. Сада писац брине да не изгуби председника. Та слика служи да покаже колико је интелектуална позиција постала зависна, опортунистичка и лишена самосталности. Уместо „логике појединачности и посебности“, уместо „логике самотника у духу“, на делу је „логика потпуног опортунитета“. У таквом поретку, интелектуалац није критичар јавне моћи, него њен културни посредник.

ЖРЕЦИ КУЛТА „СРПСКЕ КРИВИЦЕ“

Пошто су се, по ко зна који пут, нашли на удару Империје ( овога пута НАТО империје, која не одустаје од балканских и српских простора ), Срби морају бити поражени и проглашени за кривце за сва зла која су настала у ратовима за југословенско наслеђе 1991 – 1999, које је НАТО водио са својим савезницима (Словенци, Хрвати, муслимански Бошњаци, Арбанаси, итд. ) против Срба.

Најважнија последица ове србофобне борбе јесте стварање „идеологизованог појма српске кривице“. Ломпар сматра да секуларно свештенство међу самим Србима из јавне свести уклања два момента: свест о титоизму и свест о „кривици других“. Када се оба елемента уклоне, остаје једнострана и употребљива конструкција српске кривице. Он пише да, ако уклонимо „сваку свест о титоизму и о ‘кривици других’“, добијамо „непроблематични, употребљиви и идеологизовани појам српске кривице“. Ова реченица сажима један од главних аргумената књиге: кривица се не користи ради истине, него ради политичке и културне контроле.

Ломпар се позива и на Црњанског као на писца који је препознао асиметрију у јавном додељивању кривице. У примеру Лени Рифенштал и западних политичара, Црњански показује да се неки облици повезаности са историјским злом истичу, док се други прећуткују. Ево самог Црњанског: „Лени Рифенштал је покушала да се рехабилитује, после прошлог рата, у Лондону. Узалуд. Новине су доносиле њену и Хитлерову слику. Хитлерову и лорда Халифакса (Halifaxa), на пример, нису.“ Ломпар каже да секуларно свештенство уклања свест о „кривици других“ из јавног простора. То уклањање није случајно: оно омогућава да српска кривица буде представљена као изолована, апсолутна и самодовољна чињеница.

ПРИХВАТИ ДА СИ КРИВ

Дух самопорицања није само пристајање на туђу моћ, него и прихватање туђег суда као једине истине о себи. Он подразумева одустајање од самосталног разликовања: између европских вредности и европских интереса, између стварне кривице и идеолошке кривице, између критике и денунцијације, између културе и пропаганде. Тамо где та разликовања нестају, јавља се образац у којем српска културна свест више не говори из себе, него о себи мисли кроз унапред припремљене оптужбе.

Ломпар показује да се пожељни културни образац не гради само медијским понављањем, него и моралним дисциплиновањем. Он производи интелектуалце који се слажу, уклања појединце који разликују и користи кривицу као средство јавног потчињавања. У том смислу, самопорицање није пасивно стање, него активни културни процес: оно се ствара, одржава и брани кроз институције, медије, јавне оптужбе и идеолошки језик.

Зато Ломпар наглашава да секуларно свештенство и идеологизовани појам кривице „запречују пут у искуство кривице и у прочишћење“. То значи да они не воде човека ка одговорности, него га затварају у однос оптуженог и иследника.

НЕМА „НАСИЛНОГ ПОКАЈАЊА“

Овде је, да поновимо, важна разлика између кривице и идеологизоване кривице. Кривица подразумева лични сусрет са истином, док идеологизована кривица подразумева спољашњи механизам притиска. Ломпар, полазећи од Јасперса, тврди да се до прочишћења не иде од спољашњег ка унутрашњем, него обрнуто: „од унутрашњег ка спољашњем“. Ако је кривица унапред политички додељена, онда човек не стиже до сопственог моралног искуства, него остаје „запетљан у нечистоту душе“ без сазнања о могућности њене чистоте. У томе је једна од главних Ломпарових примедаба: идеолошка оптужба не производи покајање, него спречава истинско суочавање.

Зато је за Ломпара одлучујуће питање ко говори о кривици и са којим циљем. Он не одбацује саму потребу за одговорношћу, али одбацује њено претварање у једнострани политички инструмент. У том контексту појављује се важна формулација: идеологизована кривица не дозвољава сусрет два лица, јер јој не припада разговор, него испитивање. Ломпар каже да су њене речи „речи Великог инквизитора“. Тако је кривица лишена своје егзистенцијалне дубине и претворена у средство јавног потчињавања.

Да жреци Друге Србије у служби НАТО пакта јесу истински вољни да раде на „истини и помирењу“ народа бивше Југославије, не би ратни злочин дела српских трупа у Сребреници ( који се, без сумње, догодио), изједначавали са србоцидном политиком НДХ, чије је збирно име Јасеновац. Другосрбијанци од Сребренице праве Сребреничетину, а Јасеновац своде на Јасеновчић. И ту је њихова лаж, лицемерје, поквареност. Њих није брига ни за чије конкретне жртве – ни за хрватске, ни за бошњачке, ни за српске. Брига их је да потврде НАТО наратив. А Ломпар им то не прећуткује. Наравно…

ТИТО КАО ПОСЛЕДЊИ ХАБЗБУРГ

Ту је и поглавље „Титоизам и хрватска културна политика“: у њему аутор настоји да покаже како српско самопорицање није само савремена појава, него исход дугих историјских и културних процеса. Он уводи појам „хабзбуршке константе“ како би означио трајни правац политичког и културног деловања усмереног ка сужавању српског националног и културног простора. У том оквиру хрватска културна политика није изолована појава, него се јавља у односу према ширим западним политичким намерама. Ломпар пише да је она „само одблесак западних политичких намера“, али истовремено показује да се ти интереси не морају увек поклапати са западним вредностима.

Британски историчар Тејлор у књизи „Хабзбуршка монархија: 1809-1918“ јасно каже:“Маршал Тито је последњи Хабзбурговац: владао је над осам различитих народа, понудио им је „културну аутономију“ и обуздао националне антагонизме. Стара Југославија је покушала да буде српска национална држава; у новој Југославији су Срби добили само националну равноправност и осећали су се потлаченима. Више није било ни једног „државног народа“; нови владари су били припадници свих националности који су прихватили комунистичку идеју. Од Хабзбурга се више од сто година очекивало да пођу истим путем: Метерних је био оптужен за комунизам у Галицији 1846, а Бах за нешто „горе од комунизма“ 1850. Ниједан Хабзбург после Јозефа II није прихватио тај ризик; лојалност династији је била превише слаба да би се упуштало у такву врсту сарадње. Са више среће него Хабзбурзи, маршал Тито је нашао „идеју“.“

И ту идеју на својим заставама проносе другосрбијанци.

ХРВАТСКА ПОЛИТИКА И МОГУЋНОСТИ СПОРАЗУМА

Посебно је важно што Ломпар разликује политику и културу. Политика је, по њему, „спољашњи и највидљивији моменат културе“, док је култура много шира и дуготрајнија основа. То значи да се политички облици могу мењати, али дубљи културнополитички смер може остати исти. Зато он може да говори о различитим облицима хрватске политике, „од југословенства до Јасеновца“, као о различитим политичким изразима који, у његовој анализи, могу имати дубинско поклапање онда када се посматра положај српске националне егзистенције.

Наравно да свест о хрватској политици није исто што и одбацивање споразума Срба са Хрватима. Напротив, Ломпар тврди да сваки споразум захтева јасну свест о намерама друге стране. Зато „утемељена неверица“ није ирационална мржња, него услов политичке зрелости. Ломпар овде изричито каже да је сумња „аутентично европски појам“. Ломпар одбацује оптужбу да свака критичка свест о хрватској културној политици нужно значи противљење помирењу или споразуму.

ЊЕГОШЕВА КАПЕЛА

Један од примера којим Ломпар показује деловање титоистичког културног обрасца јесте питање Црне Горе и Његошеве капеле на Ловћену. Он тврди да је титоизам наметнуо културни образац који је „у наредних пола века рационализовао један идеолошки налог“. Судбина Његошеве капеле постаје парадигматичан пример: одлука о рушењу капеле, коју је Његош подигао и наменио себи за гроб, тумачи се као чин преобликовања историјске и народносне свести. Посебно је значајно што Ломпар наглашава да се тиме нарушава „последња песникова воља“ и цивилизацијско право на гроб.

Овај пример није издвојен само због Његоша као песника, него због његовог места у српској култури. Ако се Његошев гроб, његова капела и симболички простор Ловћена преобликују у складу са новом идеолошком матрицом, онда се, по Ломпару, не мења само један споменик, него целокупан однос према културном памћењу. Зато он ово не посматра као локални спор у Црној Гори, него као део титоистичке кристализације у којој се српски културни знакови премештају, преименују или уклањају.

ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Следећи велики пример јесте дубровачка књижевност. Ломпар сматра да се у процесу „инфантилизације српске јавне свести“ непрестано кривотвори сам појам српске културе. Основна теза је да српска култура сведочи о целини српског народа, па њено сужавање значи и поништавање те целине. У том смислу, уклањање дубровачке књижевности из српског културног видокруга није само књижевноисторијско питање, него културнополитички чин. Ломпар наглашава да је канонски облик том процесу дала Енциклопедија Југославије, у којој је „дубровачка књижевност искључена из српске књижевности“.

Према Ломпару, ту се показује како титоистичко југословенство делује као механизам сужавања српске културе. Дубровачка књижевност није представљена као простор сложених културних додира, него је институционално измештена из српске традиције. С друге стране, хрватска културна политика је, по њему, истрајно радила на томе да дубровачку књижевност схвати као искључиво хрватску. Зато он наводи да Хрватска енциклопедија дубровачку књижевност разуме као „искључиво и једино хрватску“, што за њега показује „непрекинути континуитет хрватске културне политике“.

КРЛЕЖА КАО АРБИТАР

У том процесу посебно место има Крлежина енциклопедијска арбитража. Ломпар не приказује Крлежу само као писца, него као културнополитичког арбитра у оквиру титоистичког поретка. Његова арбитража, по Ломпару, почива на партијској доктрини, а та доктрина садржи тезу о великосрпској хегемонији у првој југословенској држави. Из тога настаје „делотворни аксиом“ да је „увек најопаснији – српски национализам“. Тај аксиом омогућава да свако српско становиште буде унапред сумњиво, док се други национални програми могу јављати под окриљем југословенства, модерности или партијске равнотеже.

Ломпар нас подсећа на начин на који је Крлежа мислио о „српском питању“ у његовој многообличности. На први поглед немотивисано, Крлежа пориче битне елементе српске заветне стварности:“У Крлежином осветљавању српских тема, постоје белешке у којима превагу односи његова индивидуална дикција, изразито наклоњена исмејавању и пародирању неких од централних топоса српске културе. Зашто је лексикографско обавештење о мајци султана Бајазита која је пореклом Српкиња једноставно „сувишни детаљ“? Крлежино образложење: „те је Србин по мајци, те је зет цара Лазара, те је као српски зет са својим српским шурјацима ратовао на све стране, што представља стоперцентну хисторијску негацију концепције цара Лазара, који се, као што је познато, приволео небеском царству“ (…). Овај главноредакторски прелаз од енциклопедијског третмана једне историјске чињенице – која се могла оценити и небитном – ка оцењивању тежишног културног топоса (косовско опредељење) није ничим мотивисан.“
Ипак, мотив постоји: Крлежина латентна србофобија.

ОД НАМЕТАЊА КРИВИЦЕ ДО ПОТЧИЊАВАЊА СРБ А

Ломпар показује да идеологизована кривица производи моралну потчињеност, титоизам институционално учвршћује сужавање српског културног простора, а хрватска културна политика користи југословенски оквир као погодан инструмент. У том споју настаје дух самопорицања: српска јавна свест почиње да прихвата туђе мере као сопствене, да своју културу сужава у име ширег ( југословенског ) оквира и да сопствено становиште унапред доживљава као кривицу.

По Ломпару, унутар југословенства постоји „скривено кретање од потискивања српског становишта до појма српске кривице“. То кретање није, по њему, било само политичко, него се показивало у именима часописа, енциклопедијским одредницама, књижевним лексиконима, катедрама, антологијама и начину на који се тумаче српски писци.

ПОРИЦАЊЕ ИМЕНА И НОВЕ ЕНЦИКОПЛЕДИЈЕ

Ломпар најпре узима пример Српског књижевног гласника. Када је 1920. године обнављан рад тог часописа, појавила се недоумица да ли он и даље треба да носи придев „српски“. Та недоумица, по Ломпару, није била пука редакцијска дилема, него знак судара српског и југословенског становишта. Посебно је значајно што Милан Ћурчин сматра да је реч „српски“ требало „сасвим изоставити“. Ломпар у томе види почетну фазу повлачења српског имена пред југословенским оквиром. Но, када је 1946. године Јован Поповић, без формалне одлуке, избрисао придев „српски“ из имена новопокренутог часописа „Књижевност“, Ломпар ту више не види потискивање, него „брисање“ и „уништавање“.

Затим се анализа премешта на енциклопедије. Ломпар сматра да је Хрватска енциклопедија, започета у Бановини Хрватској, а настављена у Независној Држави Хрватској, показатељ континуитета хрватске културне политике. Он наглашава да енциклопедијски подухват није неутралан, већ да је у вези са државним обликовањем. Зато чињеницу да је енциклопедија настављена у НДХ тумачи као доказ дубинске сагласности између културног и државног пројекта. У том контексту посебно се задржава на начину на који су енциклопедијске одреднице и визуелни материјал представљали личности и културне појаве у складу са тадашњом државном идеологијом.

ДА ЛИ ЈЕ ЦРЊАНСКИ НАЈВЕЋИ?

После тога долази одељак „Модерна парадигма“, у којем је средишња фигура Милош Црњански. Ломпар полази од полемике око оцене да је Црњански највећи српски писац. За њега није пресудно само то да ли се неко с том оценом слаже, него шта се у таквом подсмеху прећуткује. Он указује на енциклопедијску одредницу о Црњанском коју је у Енциклопедији Југославије написао Марко Ристић, а која је касније проглашавана „до данас ненадмашеном“. Ломпар оштро оспорава такву оцену, јер је та одредница настала пре каснијих великих дела Црњанског и без сазнања о његовом књижевном развоју. Зато каже да је Ристић „књижевно убио Црњанског“, односно да га је представио као завршену и потрошену појаву док је писац још био жив и док његова најзначајнија дела нису била у потпуности сагледана.

Црњански је за Ломпара важан као „модерна парадигма“ српске културе. Његова модерност не може бити уклопљена у схему по којој је српска култура нужно патријархална, племенска, затворена и ретроградна. Напротив, Црњански показује да српска култура има модерну, европску, унутрашње сложену и противречну димензију. Управо због тога, по Ломпару, проблематизовање Црњанског није само естетско питање, него културнополитички чин: ако се он уклони као модерни класик српске књижевности, онда се лакше одржава представа да српска култура нема властити модерни израз.

СРБОФОБНЕ КРИСТАЛИЗАЦИЈЕ И ЈУГОСФЕРА

Одељак „Титоистичка кристализација: кривци а не жртве“ наставља тему идеологизоване кривице. Ломпар показује да се српска историја унутар одређених тумачења представља превасходно као историја доминације, а не као историја страдања. Он критикује оне историјске приказе који, по његовом читању, не настоје да разумеју сложеност југословенске државе, него да унапред покажу српску или „србијанску“ кривицу. У том оквиру Срби се не појављују као народ који је имао властита страдања, губитке и жртве, него као народ који мора бити представљен као носилац потчињавања других. Тај механизам је, по Ломпару, наставак исте матрице: српско становиште мора бити замењено српском кривицом.

Нарочито је значајан прелаз ка појму „југосфере“. Ломпар тврди да у политици постоје ствари о којима се говори, али се на њима ништа не ради, као и ствари о којима се не говори, али се на њима ради. Политика идентитета, по њему, у Србији постоји „само на речима“, док политика регионалне сарадње постоји и „на речима и на срцу“. Али оно што се не именује, а на чему се ради, јесте обнављање распореда културних сила који је оставило титоистичко југословенство. Тај процес се, по Ломпару, прикрива појмом „југосфера“.

КА ПОУНТРАШЊИВАЊУ КРИВИЦЕ

„Југосфера“ је за Ломпара много више од регионалне сарадње. Она означава обнову културног простора у којем српска култура поново треба да буде постављена у положај самопорицања. Регионална сарадња није спорна сама по себи – спорно је то што се, према Ломпару, под њеним именом враћају односи у којима се српско становиште потискује, а титоистички и хрватски културнополитички интереси понављају у новом облику. Зато он југосферу описује као стање у којем је као циљ оглашен „нулти ниво конфликта“, али тај ниво за њега не значи мир, него „стање не-живота“, односно одустајање од сваке самосталне културне динамике.

Последњи одељак овог дела носи наслов „Поунутрашњивање“. Ту Ломпар настоји да сажме механизам који је претходно приказивао кроз различите примере. Поунутрашњивање значи да једна култура прихвати туђи интерес као сопствену вредност. У овом случају, српска јавна и академска свест почиње да усваја хрватске културнополитичке интересе као да су природни, неутрални или модерни. Управо зато Ломпар каже да је самопорицање „облик институционалног поунутрашњивања туђинског културног и националног интереса“.

ЊЕГОШ, АНДРИЋ, СЕЛИМОВИЋ И НОВА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

Ово поунутрашњивање Ломпар показује на примерима Иве Андрића, Меше Селимовића и Његоша. Код Андрића уочава настојање да се његова српска припадност затамни или релативизује. Код Селимовића показује како је писац, упркос јасном самоодређењу, у неким лексикографским формулацијама померан из примарно српског у „босански и српски“ оквир. Ломпар посебно истиче Селимовићеву реченицу: „славно је Србин бити, али – скупо“, јер она, по њему, показује цену српског културног самоодређења у титоистичком и посттитоистичком простору. Код Његоша, пак, препознаје дуготрајну „стратегију десрбизације“, у којој се његова српска припадност постепено премешта у црногорски или национално неутрализовани оквир.

Потребна је „интегралистичка културна политика“. Она мора бити и српска и модерна, и национална и интернационална. Не сме бити анахрона, али не сме ни модерност тумачити као националну „неутралност“. Српска култура, по Ломпару, мора бити схваћена као „историјска контактна култура три вере“, али то не значи да сме бити лишена српског имена и српског становишта. Критика самопорицања прераста у захтев за културном политиком која би могла да очува целину српског народа, српски језик и сложену, али јасно именовану српску културну традицију Она, по њему, не сме бити пука реакција, нити затварање у етничку самодовољност, него мора бити заснована на култури као првенственом пољу саморазумевања. Зато Ломпар каже да се српско становиште мора мислити пре свега као „становиште културе“, јер тек на том темељу политика може имати „маневарски простор и унутрашњи садржај“.

ИЗМЕЂУ ДВЕ КРАЈНОСТИ

Ломпар најпре одбацује две крајности: једну која српску културу своди на недостатке, заосталост и потребу опонашања других, и другу која би српску културу некритички идеализовала. Он зато уводи разлику између оптимистичке и песимистичке претпоставке. Оптимистичка претпоставка, у његовом излагању, води тотализацији искуства: недостаци једне културе претварају се у њену суштину. Тако се српска култура не посматра као сложена историјска целина, него као проблем који мора бити превазиђен. Насупрот томе, песимистичка претпоставка омогућава диференцирање: она прихвата чињеницу да српска култура има недостатке, али не дозвољава да они буду проглашени за њену целину.

Српско становиште није замишљено као одбрана свега што је српско, нити као одбијање критике. Напротив, оно мора моћи да раздвоји истините од интересних елемената у туђим оценама српске културе. На примеру Ситон-Вотсоновог погледа, Ломпар показује да се неке примедбе могу прихватити као указивање на стварне слабости: административну некомпетентност, привредну и друштвену неразвијеност. Али српско становиште не сме прихватити да се ти недостаци претворе у суд о целини српске културе. Зато оно истовремено тежи побољшању мањкавости и очувању свести о вредностима које Ломпар набраја као „државотворност, слободарство, песништво, сликарство, музику“.

САМОСТАЛНИ РАЗВОЈ И ОПОНАШАЊЕ

Овде се показује битна разлика између унапређивања и опонашања. Ломпар сматра да прогресистичко-телеолошки поглед не жели да српска култура буде унапређена изнутра, него да буде преобликована према спољашњем моделу. Такав поглед, по њему, „тежи опонашању а не унапређивању“. Српско становиште, напротив, мора бити способно да прихвати потребу промене, али не тако што ће укинути себе. Оно мора разликовати критичку обнову од културне самонегације. Управо зато Ломпар инсистира на првенству културе: политика која није заснована у култури лако постаје или пука администрација, или средство туђе културне политике.

Следећи основни појам јесте интегралност. Ломпар пише да српска културна политика треба да следи „начело интегралности“, што значи да мора препознати заједничке културне константе српског народа без обзира на државне и територијалне границе. У том смислу појам „српски“ не може бити замењен регионалним или територијалним ознакама. То је важан одговор на претходно анализиране механизме сужавања: када се српска култура своди на Србију, када се њени писци премештају у регионалне оквире или када се српско име замењује југословенским, босанским, црногорским или другим територијалним одредницама, губи се целина културног памћења. Зато Ломпар изричито каже да је „појам српски основни појам наше културне политике“.

ИНТЕГРАЛНОСТ И ЈЕДНООБРАЗНОСТ

Интегралност, међутим, код Ломпара није исто што и културна једнообразност. Он одмах повезује интегралистичко начело са начелом контактности. Српска култура, по њему, није историјски настала као затворена и једнолинијска култура, него као „контактна култура три вере“. Та формулација показује да српско становиште није замишљено као укидање разнородности, него као њено именовање унутар српске културне целине. Ломпар при томе не пориче секуларни моменат, нарочито од Доситеја, али наглашава да се историјска слика српске културе најбоље разуме ако се има у виду њена православна, католичка и муслиманска контактна димензија.

За Ломпара прошлост није мртва, нити нешто што се може произвољно преуређивати у складу са садашњим потребама. Он наглашава да култура „никада није пука садашњост“, већ увек садржи и прошлост саме садашњости. Зато је неопходно очувати свест о контактној слици српске културе у прошлости. На негативној линији, то спречава да се садашњи културнополитички интереси накнадно уписују у историјско наслеђе као да су одувек били његов темељ. На позитивној линији, та свест омогућава да савремена српска култура остане способна за разноврсне односе са другим културама и традицијама.

МНОШТВЕНОСТ? САМОПОРИЦАЊЕ?

Из овога произлази да српско становиште не одбацује друге културе, али не пристаје да се однос са њима заснива на самопорицању. Разлика је у томе што контактност подразумева свест о себи и о другом, док самопорицање подразумева прихватање туђег становишта као сопственог. Ломпарова интегралистичка културна политика зато има двоструку функцију: она мора да чува целину српске културе, али истовремено мора да призна њену унутрашњу сложеност. Управо у том споју интегралности и контактности налази се његов одговор на оптужбу да српско становиште нужно води затварању.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ГЛОБАЛИЗАМ

Ломпар не одбацује глобализацију као историјски процес, јер српска култура, као и свака друга, мора учествовати у светским токовима. Али одбацује глобализам као идеологију, јер он од глобалног стања прави глобалну норму. Ломпар сматра да глобализам ствара јединственију слику светског друштва него што оно стварно јесте, па из тога изводи закључак да глобализам није само опис стварности, него захтев. Он је „глобализација која постаје нормативна“.

У таквом свету српско становиште мора развити културу разлике. То не значи одбијање учешћа, него способност да се не изгуби свест о сопственим границама. Ломпар наглашава да је „свест о граници“ одлучујућа, јер без ње нема сопствене чистине у „друштвеној џунгли“ и глобалној комуникацији. Српско становиште зато треба да буде у језгру „културе разлике“, чије средиште чини слободна свест о границама, значењу и препознавању српске културе.

УЧЕШЋЕ И РАЗЛИКА

Тако Ломпар поставља равнотежу између културе учешћа и културе разлике. Српска култура не може избећи глобализацију, али не сме прихватити глобализам као идеолошку норму. Отворити се не значи растворити се. У томе се, по Ломпару, налази одлучујућа важност српског становишта: оно треба да буде критичко према идеологији глобализма управо ради „неминовног српског учешћа у процесима глобализације“.

Ломпар не предлаже митско идеализовање себе, него самоприспитивање која не пристаје на тотализацију кривице и недостатака. Српско становиште је замишљено као културна свест која држи заједно интегралност, контактност, историјско памћење, критичко учешће и отпор према идеолошком глобализму. Оно је супротност духу самопорицања зато што не допушта да се сопствена култура мисли искључиво према захтевима туђе културне политике.

НАЧЕЛО КОНТИНУИТЕТА, ХЛЕБ И СЛОБОДА

Веома је битно начело континуитета које не значи механичко понављање прошлости. Ломпар га одређује као комплементарност, при чему комплементарност није исто што и бесконфликтност. Српска култура, у његовој слици, има више слојева: византијски, барокни, патријархални, модерни, регионални, језички, дијалекатски. Зато континуитет не може бити једнообразност, већ мора бити способност да се разнородни елементи културе доведу у конвергенцију, а не у дивергенцију. Аутор зато говори о „надопуњавању регионалних и варијантних језичких разлика и дијалеката“ и о потреби да њихова разнородност води приближавању, а не распадању културног и националног идентитета.

Тиме се Ломпар враћа једном од основних мотива целе књиге: српска култура није проста, затворена и једнолинијска, али није ни безоблична маса која се може распарчати према спољашњим интересима. Она има унутрашњу сложеност, али та сложеност мора имати име. Зато српско становиште није негација разлика, него покушај да се разлике не претворе у средство културног растакања. У том смислу, контактност и интегралност нису супротности: контактност чува сложеност, а интегралност чува целину.

Поглавље „Слобода и хлеб“ показује да питање слободе не може бити замењено питањем материјалног опстанка, као што ни хлеб не може бити одбачен у име апстрактне слободе. За Ломпара је важно да културна политика не буде сведена на прагматични опортунизам. Ако се култура одрекне слободе ради користи, она престаје да буде култура у пуном смислу. Али ако се слобода схвати као празна декларација, без конкретне историјске и културне одговорности, она такође остаје неделотворна: српско становиште мора бити слободан избор, али тај избор мора издржати притисак јавног, институционалног и идеолошког поретка.

ПОЛЕМИЧКО ПОЉЕ

Након што је српско становиште представљено као културно, интегралистичко, контактно и критичко према глобализму, аутор га одмах ставља на проверу у конкретној јавној расправи под насловом „У сенци туђинске власти“. Оно што је било изложено као начелни културнополитички став, сада се испитује кроз сукоб са критичарима, медијским нападима и идеолошким механизмима који настоје да српско становиште прикажу као затворено, насилно или анахроно.

Ту постоје различита „подручја расправе“: привидно, историјско, персонално, филозофско-медицинско и актуелно. Привидно подручје обухвата одељке „Смотра“, „Испловљавање“, „Пловидба“ и „Маневри“; историјско подручје садржи теме обнове титоизма, несрећа деведесетих, кривице и идеолошких граница свести о кривици; персонално подручје носи наслов Mea culpa; филозофско-медицинско подручје усредсређено је на „култ личности“, док се актуелно подручје поново враћа српском становишту.

ПРИВИДНО И ИСТОРИЈСКО ПОЉЕ

Ломпар не схвата полемику као спор о појединачним примедбама, него као расправу о читавом поретку јавног мишљења. „Привидно подручје расправе“ већ самим називом говори да се, по њему, део критике само представља као расправа, док у суштини делује као идеолошко маневрисање. Зато су наслови „Испловљавање“, „Пловидба“ и „Маневри“ важни: они уносе слику кретања, тактике и покушаја да се спор премести са суштинских питања на споредне правце. Ломпар тиме сугерише да његови критичари не улазе у стварно питање српског становишта, него настоје да га унапред поставе у дисквалификујући оквир.

Историјско подручје расправе представља један од кључних момената овог полемичког наставка. Ту Ломпар поново отвара питање титоизма и деведесетих година. Он сматра да критике његове књиге припадају „једној дубокосежној политичкој традицији“, па спор са њима није спор са појединачним грешкама, него са идеолошким обрасцем. Зато пише да такав спор човека уводи у „безлични однос“, сличан изласку пред партијску комисију или секретаријат Централног комитета. Основно питање гласи: „како је дошло до страховитих несрећа деведесетих година прошлог века?“.

РАТОВИ ДЕВЕДЕСЕТИХ

Ломпар одбацује тумачење по којем се деведесете могу разумети без титоистичког наслеђа. За њега су ратови, распади и национални сукоби деведесетих повезани са ранијим институционалним оквиром Југославије. Титоисти су тврдили да је Србија у Југославији и да они не намеравају да стварају државе које ће међусобно ратовати. Ломпар затим то доводи у везу са потоњим сазнањем о државама које су настале на развалинама Југославије и са ратовима деведесетих.

Тако се обнавља једна од темељних линија Ломпарове књиге: титоизам није само прошлост, него матрица која се враћа у новим јавним, културним и политичким облицима. Ако се деведесете тумаче без титоистичког федерализма, без идеолошког обликовања националних питања и без институционалног сужавања српског простора, онда се, по Ломпару, добија унапред припремљена слика српске кривице. Зато он поново отвара питање идеологизоване кривице: не да би одбацио сваку кривицу, него да би показао како се кривица претвара у средство историјског поједностављења.

Када се српско становиште прогласи насилним, затвореним или тотализујућим, а притом се не узимају у обзир његове формулације о култури, избору, контактности, песимистичкој претпоставци и слободи, онда се, по Ломпару, понавља исти механизам: уместо расправе добија се јавна дисквалификација.

ОДГОВОР „ПЕШЧАНИКУ“

Одељак „Mea culpa“ почиње питањем које је поставио Пешчаник: „види ли Ломпар своју одговорност за лоше стање у Србији“. Ломпар то питање не одбацује као безначајно, него га преокреће: оно нехотично отвара много шире и табуизирано питање – колико они који су били против српског режима деведесетих имају одговорност за „суноврат српског друштва“ у првој деценији XXI века. Он наглашава да се у неуређеној јавној средини сваки покушај одговора на то питање схвата као слабост, признање или одбацивање кривице, али да само питање ипак „остаје и позива на размишљање“.

Ломпар потом показује како се, у односу према његовој личности, променила критичка процена пре и после 5. октобра 2000. године. Док су ранији прикази његовог рада истицали његову филолошку прецизност, логичку доследност и истраживачку озбиљност, каснији напади га представљају као некога ко кривотвори чињенице, погрешно тумачи текстове и пише идеолошки. За Ломпара је та промена сувише велика да би могла бити објашњена научним или интелектуалним разлозима. Зато је он везује за политичку вододелницу 5. октобра: личност која је раније могла бити призната као стручна сада постаје спорна зато што заступа српско становиште.

НЕПРИЗНАВАЊЕ ИСТОРИЈСКОГ ПОРАЗА

У одељку „Одговорност у деведесетим“ Ломпар разјашњава сопствену оцену о српском режиму уочи распада титоистичке Југославије. Он сматра да је владајућа елита, ако следи императиве одговорности, била дужна да призна „историјски пораз“, чак и по цену губитка власти. Под тим поразом подразумева не само политички слом једне државне конструкције, него и пораз идеологија југословенства и комунизма као облика који су, у његовом виђењу, обележили српски XX век. Зато каже да је требало прихватити „неправедан и наметнути историјски расплет“, уместо да се настави борба за трећу Југославију.

Ломпар не брани српски режим деведесетих. Напротив, он га описује као демократски дефицитаран, оптерећен комунистичким пореклом, државном инфраструктуром и идеолошком нетрпељивошћу. Али истовремено критикује титоистичке и посттитоистичке актере који су, по њему, обновили матрицу о „великосрпској хегемонији“ и тиме унапред делегитимисали српска национална права. Када су српска права унапред проглашена сумњивим, онда је свако деловање против њих могло бити представљено као легитимно: апологија комунизма замењена је „апологијом западних интереса“, и тако је настала идеологија секуларног свештенства.

ТРАГАЊЕ ЗА ОДГОВОРНОШЋУ

Посебно је значајно што Ломпар признаје да ни критичка интелигенција није била без огрешења. Она је, настојећи да остане и критичка и национално одговорна, морала да пренагласи демократску дефицитарност режима у односу на његову националну одговорност. То се, каже он, сада може разумети као њена слабост. С друге стране, они који су наглашавали националне обавезе режима занемаривали су чињеницу да демократски дефицитаран режим не може успешно одговорити на националне обавезе. Тако Ломпар не гради једноставну поделу на чисте и криве, него описује трагичну међузависност националног и демократског питања.

У одељку „Одговорност после деведесетих“ тежиште се помера на време после 2000. године. Ломпар тврди да је нова власт веома брзо показала усмереност ка „деструкцији националне компоненте јавног живота“. Као пример наводи реформу наставе из 2002. године, у којој је, по његовом наводу, било планирано да се из назива предмета „српски језик и књижевност“ избаци реч „српски“ и да се књижевност жртвује у корист комуникације. Овај пример за њега није школско-административна појединост, него знак дубљег културног преобликовања после политичке промене.

ЛАЖНЕ ДЕМОКРАТЕ И „ЧОВЕК РАЗЛИКЕ“

Демократске вредности секуларног свештенства селективне. Ломпар као пример наводи однос према Николи Милошевићу, који је, иако дугогодишњи критичар титоизма и српског режима деведесетих, био изложен физичком и медијском притиску када је учинио нешто што није било по вољи секуларном свештенству. Ломпар из тога изводи закључак да Пешчаник није утемељен у начелу слободе, јер би из тог начела природно проистицали право на разлику и толеранција. Уместо тога, он га види као део идеологије која инструментализује право на разлику све до нетолеранције и насиља према онима који тој инструментализацији пружају отпор.

Одатле се прелази на argumentum ad hominem. Ломпар сматра да му се приписује институционализована моћ како би се оправдала потреба његовог јавног уклањања. Ако се неистомишљеник представи као носилац велике моћи, онда сваки напад на њега може бити приказан као отпор доминацији. За Ломпара је то стратегија унапред припремљеног искључивања: личност се не оспорава само као аутор, него се мора приказати као опасна јавна фигура, чиме се њен утицај превентивно смањује.

ПАРАНОЈА ИЛИ „ЗАТВОРЕНА ОТВОРЕНОСТ“

Филозофско-медицинско подручје расправе носи наслов „Култ личности“. У њему Ломпар реагује на покушај да се његово мишљење медицински дисквалификује као параноидно. Он објашњава да је његова тврдња о духу самопорицања погрешно прочитана: није реч о томе да је дух самопорицања на дну свих могућих разлога, него на дну свих разлога који су привилеговани у нашој јавној свести. Разлика је пресудна: Ломпар не апсолутизује свеукупну стварност, него анализира владајући јавни дискурс. Зато медицинска дијагноза, у његовом тумачењу, није анализа, него облик идеолошког прикривања.

У истом одељку Ломпар разматра, по други пут, појам отворености који је, тобоћ, у нас осмислио Радомир Константиновић. Он сматра да колонијална апологетика настоји да Констанитиновићеву „Философију паланке“ измести из њеног историјског контекста, нарочито из односа према титоистичкој епохи. За њега је неопходно да се тај контекст врати, јер се без њега не може разумети идеолошка употреба појмова као што су отвореност, паланка, дух и разлика. Отвореност која себе представља као универзалну, а истовремено остаје затворена за српско становиште, није стварна отвореност него идеолошка отвореност.

Та противречност најјасније се види у Ломпаровој анализи „индиферентности“. Када се од њега захтева равнодушност према српском становишту, он то тумачи као позив на укидање разлике. Индиферентност, каже он, подразумева „поништавање свести о разликама“. Зато је посебно противречно када апологети разлике, плурализма и отворености траже равнодушност баш у тренутку када треба признати српско становиште као могућ избор у културној политици.

ЛАЖНА ОТВОРЕНОСТ

Отвореност постоји према регионалној сарадњи, али не и према праву Срба у Црној Гори да говоре српским језиком; постоји према култури сећања, али не и према истини о Јасеновцу; постоји према југословенској или европској идеји, али је само помињање српског становишта предмет „идеолошких одмазди и подсмевања“.

Ломпар показује да се отвореност, разлика, плурализам и толеранција признају као вредности само док не доводе у питање владајући културни образац. Чим се као разлика појави српско становиште, тај плурализам престаје да важи.

УКИНУТИ СРПСКО СТАНОВИШТЕ

После расправе о титоизму, идеологизованој кривици, хрватској културној политици, поунутрашњивању туђег становишта и затвореној отворености, он закључује да је крајњи циљ његових критичара управо делегитимисање саме могућности српског становишта. Зато у „Актуелном подручју расправе“ пише да је потребно, са становишта Пешчаника, „делегитимисати саму могућност“ да српско становиште постане језгро српске културне политике. То је, за Ломпара, суштина актуелног спора: не расправља се само о његовим појединачним тврдњама, него о праву српске културе да мисли из сопственог становишта.

Ломпар тврди да се против српског становишта користи стратегија криминализације. Она се не заснива, по њему, на читању његових исказа, него на њиховом кривотворењу. Српско становиште представља се као нешто опасно, насилно, неуниверзално, антиевропско, „антирегионално“ и тоталитарно. Управо зато он полемички издваја више тачака у којима показује да му се приписује оно што није написао. Ако се српско становиште унапред изједначи са мржњом, ратом или националистичким насиљем, онда се више не мора расправљати о његовој стварној садржини. Тако се у јавности не побија аргумент, него се уклања могућност да аргумент буде саслушан.

Зато Ломпар уводи „екскурз из историје српског становишта“. Његов циљ је да покаже да српско становиште није нови, екстремни или ратни изум, него да постоји у српској политичкој и културној традицији много пре савремених полемика. Посебно се задржава на расправи о „историјској улози Срба“, која је трајала од 1924. до 1926. године у часопису „Нова Европа“. Та расправа, по Ломпару, показује да се већ у првој југословенској држави појављује захтев да Срби своје становиште подреде југословенској целини, док Хрвати и Словенци већ имају своја „домаћа становишта“. У томе он види рани облик исте матрице: од Срба се тражи да ради заједничке државе одустану од сопствене културнополитичке самосвести.

У том контексту Ломпар посебно издваја мисао да „Срби морају по сваку цену одржати заједницу и јединство целине“. За њега је значајно управо то „по сваку цену“. Та формула показује да се од Срба очекује безусловна жртва ради југословенске идеологије. Док други народи артикулишу своје становиште, српско становиште треба да буде неутралисано у име опште целине. Тако се, по Ломпару, већ у раној југословенској фази појављује оно што ће касније постати трајни образац: српска цена може бити неограничена, јер се српско становиште унапред посматра као сметња вишој политичкој конструкцији.

ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ

Насупрот таквом порицању, Ломпар истиче значај Љубомира Стојановића. У његовом ставу проналази пример српског становишта које није ни месијанско, ни империјално, ни затворено. Стојановић је, како Ломпар показује, био свестан српских слабости, културне заосталости и политичких ограничења, али из тога није изводио закључак да српско становиште треба да нестане. Напротив, оно треба да буде услов српског учешћа у сложеним историјским конфигурацијама – југословенским, европским, економским или културним, јер српско становиште није одбијање споразума, него услов да споразум не буде самопорицање.

ВРЕДНОСТИ, ИНТЕРЕСИ, НЕНАСИЛНОСТ

После историјског екскурза Ломпар прелази на универзалност српског становишта. Он одбацује тезу да се Европа може критиковати само са „европског становишта“, јер у томе види пример „затворене отворености“. Ако постоје различите европске алтернативе, онда мора постојати и могућност различитих српских алтернатива. Српско становиште, према Ломпару, није антиевропско, јер оно управо разликује европске вредности од европских интереса. Када критикује западне или европске интересе, оно то може чинити у име универзалних вредности. Зато Ломпар тврди да отпор духа који произлази из српског становишта има „изразито универзални карактер“.

Затим следи одбрана ненасилности српског становишта. Ломпар одбацује тврдње да његово схватање „води рат“ или покушава да „добије рат“. Насупрот томе, он српско становиште везује за молбу, захтев, право, институционалну борбу и очување културног положаја у условима потчињености. Као пример наводи Исаију Ђаковића, који је у оквиру Хабзбуршке монархије молио за признање верске аутономије и права српског народа. Тај пример треба да покаже да српско становиште не мора бити израз силе: оно може бити историјски обликован захтев за очување права у неповољним околностима.

ЈУГОСФЕРА И СРПСКО СТАНОВИШТЕ

У одељку о регионалности Ломпар поново критикује „југосферу“. За њега није спорна регионална сарадња као таква, него њено претварање у табу. Ако се свако противљење југосфери проглашава мржњом према суседима, онда регионалност више није слободан политички однос, него идеолошка принуда. Ломпар сматра да се под именом регионалности враћа титоистичко југословенство у којем је, како пише, „запечаћена хрватска доминација“. У том смислу, српско становиште није против добросуседских односа, него против оне регионалности која подразумева да српска култура поново поунутрашњи туђе културнополитичко становиште.НАША ГРАЂАНСКА ТРАДИЦИЈА И СЛОБОДА ИЗБОРА

Када говори о вредностима српског становишта, Ломпар посебно брани грађанску традицију његових носилаца. Он истиче Слободана Јовановића и Милоша Црњанског као људе и писце који су дуго били прогнани из српске јавности, а и када су враћени, остали су предмет подсмеха и обезвређивања. За њега је то показатељ да се у српској јавној свести мора избрисати памћење о грађанским заступницима српског становишта. Ако се српско становиште може приказати само као примитивно, насилно или тоталитарно, онда се лакше уклања чињеница да су га заступали и модерни, грађански, европски образовани интелектуалци.
Ломпар изричито одбацује тврдњу да српско становиште има дисциплинујући и тотализујући карактер. Напротив, он каже да оно има „слободни и диференцирајући карактер“. Српско становиште је, по њему, „изборна чињеница“: човек може да не изабере егзистенцију везану за националну културу, али може и да је изабере. Тај избор није нужност, већ чин слободе. Управо зато српско становиште не може бити тоталитарно ако је постављено као једна од могућности унутар јавног простора.

ПОТОНУЋЕ ДРГОРБИЈАНСКИХ РАТНИХ БРОДОВА

У завршном одељку „Корабљекрушење“ Ломпар сажима целокупну полемику. Он сматра да аргументација његових критичара почива на узајамности оптужбе и прикривеног настојања. Када му се приписује неуниверзалност, прикрива се неуниверзалност оних који западне интересе представљају као универзалне вредности. Када му се приписује насиље, прикривају се сопствена идеолошка насиља над српским становиштем. Када му се приписује нерегионалност, прикрива се табуизација југосфере. Када му се приписује вредносна мањкавост, прикрива се вредносна претензија секуларног свештенства. Тако се, у Ломпаровој анализи, читава полемика враћа на почетну тезу: дух самопорицања делује тако што српско становиште најпре криминализује, а затим своју доминацију представља као отвореност, модерност и моралну надмоћ.

СМИРЕНОСТ ПОСЛЕ БИТКЕ

После полемичког обрачуна, Ломпар уводи мотив гнева. Он описује зашто гнев треба избегавати чак и у одсудним изборима: зато што човека на крају враћа њему самом, оставља га исцрпљеним, посрамљеним и изложеним опасности да изневери сопствени циљ. Борба за српско становиште не сме се претворити у пуку реакцију, јер би тада и сама могла пасти у самопорицање. Зато Ломпар закључује да је најтеже то што у гневу човек не квари само своје шансе у свету, него и „своје изгледе у себи“, тонући у самопорицање.

Запамтимо: Ломпар српско становиште поставља као покушај обнове слободне, интегралне, контактне и универзално отворене српске културне самосвести. Његов завршни захтев није да сви морају изабрати српско становиште, него да оно мора бити признато као легитиман, ненасилан и слободан избор у српској јавној свести.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

По Милу Ломпару, српска културна политика не постоји као организовано, институционално и самосвесно деловање, док истовремено постоји снажан процес који српску културу раздробљава, сужава и преименује. Полазна формула овог дела јесте да постоји тежња „да се све што је српско сведе на србијанско“, како би све што није србијанско — Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић — временом престало да буде схватано као српско.

Зато „Дух самопорицања“ постаје кључна књига наше епохе. И зато ће бити још издања те књиге. Петнаесто свакако није последње.

Чланак ЛОМПАРОВА КЊИГА „ДУХ САМОПОРИЦАЊА“: ПЕТНАЕСТО ИЗДАЊЕ се појављује прво на ИСКРА.

Пушкин

Највећи руски и један од највећих свјетских књижевних класика Александар Сергејевич Пушкин рођен је на данашњи дан 1799. године.

Пушкин је био зачетник реализма у руској прози и један од највећих лиричара, писац неких од најзначајнијих дјела руске књижевности, међу којима су „Евгеније Оњегин“, „Борис Годунов“, „Пикова дама“ и „Капетанова кћи“.

Док у свијету до данас трају расправе о томе којем руском књижевнику припада врх свјетске књижевности – Лаву Николајевичу Толстоју или Фјодору Михајловичу Достојевском, у самој Русији нема дилеме.

Свака анкета о највећој књижевној фигури има једног побједника – Пушкина, па онда слиједе сви остали.

Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности, популарне у западној Европи. Направио је стил који је мијешао сатиру, романтику и драму.

Рођен је у образованој, аристократској породици. Прадједа по мајци био му је црни Етиопљанин – Ибрахим Петрович Ханибал, којег је у Цариграду купио српски гроф Сава Владиславић Рагузински.

Гроф Сава је Пушкиновог прадједа „поклонио“ руском цару по повратку у Русију, а он га је потом присвојио за своје кумче Петра Великог.

У раном дјетињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика.

Пушкин је брзо упливао у либералне политичке воде и због револуционарних пјесама послат је у егзил у јужну Русију, гдје је остао 1820-1823. године.

Након што је откривено његово писмо у коме исказује позитиван став према атеизму, Пушкин је по други пут протјеран, овај пут у сјеверну Русију, на сеоско имање своје мајке – Михајловско.

Децембра 1825. године у Санкт Петербургу су одржани протести и код многих учесника пронађене су Пушкинове пјесме, што му је поново угрозило живот.

Пушкин 1829. године упознаје фаталну Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831.

Двије године касније, проглашен је за камерјункера /дворски чин који се обично додјељује младим аристократама/. Он се, међутим, увриједио зато што је вјеровао да му је чин додијељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове.

Пушкин је убрзо запао у лошу финансијску ситуацију, великим дијелом због расхода супруге. Успио је да добије позајмицу, захваљујући којој издаје свој журнал 1836. године.

Коначно, 1837. године Пушкин изазива на двобој Жоржа Д`Антеса због сумње да се удварао његовој супрузи.

Двобој је одржан 8. фебруара 1837. године. Дуели су били честа појава у Русији и прихватљив начин међу руском аристократијом, иако годинама незаконит, да неко брани част. Прво би пуцао један учесник, затим други, уколико је у стању.

Први метак је опалио Д`Антес. Хитац је погодио Пушкина у стомак. Писац се ухватио за рану и пао у снијег, затим се рукама придигао на кољена, уперио пиштољ у противника и покушао да опали, али је пиштољ био мокар.

Пушкин је тражио да замијени пиштољ, што му је дозвољено. Опалио је, али је метак само окрзнуо Д`Антеса.

Доктор је покушао да санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин преминуо је два дана касније, 10. фебруара 1837. године, односно 29. јануара по старом календару.

Након што је прошапутао посљедње ријечи: „Животу је крај… нешто ме притиска“, Пушкин је издахнуо.

Пошто је био либерал, у страху од нереда на улицама, руска влада је наредила да Пушкин буде сахрањен без церемоније, у тајности, и превезен у колима натовареним сијеном.

Најпознатија Пушкинова дјела су романи у стиховима „Евгеније Оњегин“, „Гроф Нулин“, „Кућица у Коломни“, драме „Борис Годунов“, „Русалка“, прозна дјела „Пикова дама“, „Капетанова кћи“, „Египатске ноћи“, „Приповијетке покојног Ивана Петровича Белкина“, мале трагедије у стиховима „Гозба за вријеме куге“, „Витез-тврдица“.

Затим „Камени гост“, „Моцарт и Салијери“, поеме „Цигани“, „Полтава“, „Бронзани коњаник“, „Гаврилијада“, „Руслан и Људмила“, „Кавкаски заробљеник“, бајке у стиховима „Бајка о цару Салтану“, „Бајка о рибару и рибици“, „Бајка о попу и слузи његовом Балди“.

Чланак На данашњи дан рођен највољенији руски књижевник: Александар Сергејевич Пушкин се појављује прво на ИСКРА.

Getty © DmyTo

Власти у Кијеву уклониле су споменик чувеном писцу Михаилу Булгакову, рођеном у украјинској престоници, у оквиру шире кампање уклањања културних и историјских обележја повезаних са Русијом и заједничком руско-совјетском прошлошћу.

Споменик се налазио у близини Булгаковљевог музеја у једном од најпознатијих историјских делова Кијева и последњих година био је предмет спорова због политике украјинских власти усмерене на уклањање симбола који се доводе у везу са, како се наводи, „руском империјалном културом“.

Градско веће Кијева је још у децембру донело одлуку о уклањању 15 споменика и меморијалних објеката из јавног простора, међу којима су се нашли и споменици Михаилу Булгакову, песникињи Ани Ахматовој и композитору Михаилу Глинки.

Украјинска новинарка Екатерина Некреча објавила је снимак на друштвеним мрежама на којем се види како радници демонтирају споменик.

„Историјски тренутак! Булгакова више нема“, написала је она уз видео-снимак.

Михаил Булгаков рођен је у Кијеву 1891. године, а стварао је на руском језику. Сматра се једним од најзначајнијих писаца 20. века, а најпознатији је по романима „Мајстор и Маргарита“ и „Бела гарда“.

Украјински Институт националног сећања раније је Булгакова сврстао међу симболе „руске империјалне политике“, уз образложење да јавно обележавање његовог имена представља промовисање руских наратива.

Стручна комисија Института оценила је да је Булгаков био „империјалиста по свом светоназору“ и „изразити украјинофоб“.

Уклањање споменика поново је покренуло расправу о односу Украјине према културним личностима чији се идентитет и стваралаштво преплићу са руском и украјинском историјом.

Критичари оваквих потеза упозоравају да се брисањем аутора попут Булгакова поједностављује сложена историјска слика Украјине и потискују важни делови сопственог културног наслеђа.

Посебно се истиче његов роман „Бела гарда“, чија је радња смештена у Кијев током грађанског рата у Русији. У делу су описани хаос, рушење старог поретка и сукоби различитих војних формација у граду, укључујући и националистичке снаге Симона Петљуре, које бројни историчари повезују са антијеврејским погромима.

Уклањање Булгаковљевог споменика део је ширег процеса који у Украјини траје од 2014. године, а значајно је убрзан након почетка оружаног сукоба са Русијом 2022. године.

Поред преименовања улица и уклањања совјетских споменика, кампања се временом проширила и на писце, композиторе и друге културне личности које се сматрају повезаним са руском историјом и културом.

Москва је више пута осудила уништавање споменика и културног наслеђа у Украјини, оцењујући да је реч о покушају ревизије историје и прекидања историјских и културних веза између два народа.

Руски званичници такође тврде да се на тај начин нарушавају права рускојезичног становништва и крше међународни стандарди заштите културне баштине.

Чланак Ништа им није свето: Украјина уклонила споменик Михаилу Булгакову у Кијеву се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Franco Origlia / Contributor

Српски редитељ Емир Кустурица изјавио је за РИА Новости на маргинама СПИЕФ-а да га Русија привлачи због свог суверенитета и културне независности.

„То је сила која покреће ваш суверенитет, ваш недостатак страха, ваше одбацивање диктатуре у политичком курсу и животу“, рекао је Кустурица агенцији, одговарајући на питање шта му се највише свиђа код Русије.

Додао је да га привлачи и независност руске културе. Према његовим речима, у Русији је „очигледно на сваком кораку“ да је култура увек играла важну улогу у животу руског друштва.

„Верујете у културу као што верујете у Бога“, рекао је Кустурица.

Према речима редитеља, руска култура и наука чине Русију земљом какве нема у целом свету.

„Мислим да је еволуција европске културе, ако тако нешто постоји, немогућа без Руса“, оценио је Кустурица.

Чланак Кустурица на СПИЕФ-у: Руси верују у културу као што верују у Бога се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Редитељ Емир Кустурица ускоро ће почети да снима нови филм, под називом „Чуружанка“, саопштено је из продуцентске куће „Cine media“.

Међу глумцима који су ангажовани у овом филму су Весна Тривалић, Андрија Милошевић, Тамара Драгићевић, Тамара Крцуновић, Јована Гавриловић и Вахид Џанковић.

Екипа филма ће у уторак 9. јуна дочекати новинаре на филмском сету у Чуругу, када ће редитељ и глумци говорити о новом филмском пројекту.

Последњи дугометражни играни филм Емира Кустурице је „На Млијечном путу“ из 2016. године, у којем играју сам Кустурица и Моника Белучи.

Након тога, снимио је кратки документарно-играни филм „Јунаци нашег времена“ (2020).

У фази реализације, како су раније пренели медији, налази се и његов нови пројекат под називом „Инжењер лаких шетњи“, чије је снимање планирано у Сочију (Русија), а заснован је на делима руских класика.

Чланак Кустурица снима нови филм се појављује прво на ИСКРА.

© stevanovicigor

Србија и Русија могу да сарађују на пројектима који би били занимљиви у целом свету, изјавио је за РТ Балкан Борис Ханчаљан, заменик генералног директора „Гаспром Медија Холдинга“.

Представници „Гаспром Медија Холдинга“ недавно су званично посетили Србију, где су стране одобриле план за заједничку филмску и телевизијску продукцију, у којем српска страна гарантује административну и инфраструктурну подршку руским пројектима.

На питање новинара РТ Балкан колико је овај пројекат важан за обе стране, с обзиром на велико интересовање за руске филмове и серије, Ханчаљан је одговорио да су две земље увек имале пријатељске и братске односе.

„Србија је историјски увек била – јесте и биће – пријатељска и братска земља за Русију. Тамо се не осећамо као гости, осећамо се као код куће и то ми се јако допада. Ово није први пут да сам био у Србији. Сматрам да је Србија територија која као да је на граници са Европом. Можемо да снимамо и показујемо садржај у целом свету. Не само у Србији и Русији, већ да заједно производимо садржај који може да се показује и у Америци, и у Европи и у Кини. Биће интересантан у свакој земљи“, рекао је Ханчаљан на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу.

Он је истакао да је српска кинематографија данас на прилично високом нивоу у свету, „и по цени и квалитету“, а да су то представници „Гаспром медија холдинга“ и сами видели и нагласили. Осим тога, напоменуо је да су разговарали са великим бројем компанија у Србији.

„Нашли смо велики број партнера са којима смо данас спремни да радимо. Не само савремене пројекте, већ и историјске реконструкције које такође желимо и планирамо“, рекао је Ханчаљан.

Како је навео, руска страна је развила топле контакте са министром културе. Према његовим речима, већ је јасно да ће ускоро гледаоцима показивати „заједничке приче“. Како је навео, у питању су и пројекти забавног, али и историјског формата који обједињују две земље.

„Историјски пројекти нас сигурно обједињују, почев од Романових. Био сам чак и на гробљу, показали су нам део где је сахрањен део руског народа. То сведочи о томе како се Србија односи према руској култури и Русима у целини. Разни ветрови и токови бивају у политици, али народ – како је био братски, тако и остаје. То ћемо снимати и остављати у историји“, рекао је Ханчаљан.

Он је напоменуо да је живео у малом граду у Вологодској области, где је уверен да људи не знају много о Србији, јер вероватно немају могућности да отпутују и виде је уживо.

„У Србији и генерално на Балкану, мислим да људи не виде и не знају све што се дешава у Србији јер ипак представници Запада на свој начин представљају и Русију светској култури и Србију руској култури. Да нам не би, како говори Владимир Владимирович (Путин), заменили културу и не би заменили историју, хајде сами да је формирамо и сами да је показујемо“, поручио је он.

Чланак Сарадња Србије и Русије у филмској продукцији: Ускоро заједнички пројекти се појављује прво на ИСКРА.

Бора Тодоровић

Када су му једног новембра 2006. јавили да је добио „Добричин прстен“, Бора је био у кафани у Бигову, на мору где је имао кућу. Причао ми је да је тог тренутка потпуно откинуо oд среће. Кренуо је да наручује пиће за свет око себе, а они, мештани, немају појма ни ко је Добрица, ни због чега је њиховом Бори толико стало до његовог прстена. Само они који су га ближе познавали, схватали су откуд толика срећа.

Коначно је био награђен као позоришни уметник за животно дело, а њему је до тога било највише стало. И посебна срећа је била у чињеници да га је за ту награду предложио његов Атеље 212 из кога је избивао последњих 20 година. Могао је да заплаче због тога.

Имао је већ из Ниша Награду „Павле Вуисић“ за свој богат филмски опус, али „Добричин прстен“ је био пре и више од свега другог. Добио га је тачно две и по деценије после сестре Мире Ступице, која је била други лауреат 1981. године. А пре Мире, први добитник „Добричиног прстена“ био је Љуба Тадић, Борин друг са класе. Било је то последње, велико, професионално радовање Боривоја Боре Тодоровића.

Питала сам га шта му је тим поводом рекао његов другар Драган Николић.

„Ништа, пољубио ме је и честитао, мада највише би на њега личило да ми је рекао: ‘Знаш, Боро, морам да ти признам, иако ти то неће бити лако да прихватиш. Најпре су мени јавили да ме предлажу за награду, али било ми је непријатно да ја добијем, а ти не. Матор си човек, ускоро ћеш да рикнеш, па није ред да идеш горе без Прстена. Нека га имаш уз себе. Лако ћу ја, ја сам млад, има времена за мене.’ Међутим, пошто он нема ‘Добричин прстен’, сада ћу моћи у ‘Талији’, кад год га видим да му певам: На мојој руци прстен, у твоме оку сузе… Знаш оно од Мише Ковача.“

Тако су се њих двојица играли целог живота. Њихов хумор и препуцавање су били део најдубљег пријатељства које су узајамно гајили и које је подразумевало непрекинуте смицалице. Дружили су се приватно и у кафани коју су обојица обожавали.

Милена Дравић ми је једном причала како је најлепши дочек Нове године имала са Драганом када су се нашли негде у Босни где је Бора снимао филм и позвао их да дођу. И тако су се Бора и његова жена Каролин, Драган и Милена нашли у некој тешкој босанској провинцији, у хотелу, у кафани на дочеку, и лудо се провели.

А Бора је о Драгану, једном приликом када сам тражила да се изјасни за јавност, причао на онај свој непоновљив начин:

„Нема шта, духовит је човек, а специјалност му је да се шали на мој рачун, што и мени прија. Са мном говори претерано гласно, као ја не чујем добро, а и нуди се да ме отпрати до куће јер ја, као, не знам да нађем пут. Сви се смеју, а и ја са њима.“

Драган је давно, у разговору за Плејбој, објаснио смисао њихове игре речима:

„У зезању не постоје категорије, није то спорт. Али, онај коме признајем да ме је томе научио је Бора Тодоровић. За њега сам се одмах залепио и највише куповао. Бора је стварно био заразна појава. Врхунски зајебант. Док је живео с мајком у Цетињској, дођем по њега да идемо на бокс. Седимо тако и причамо и таман да кренемо, а Бора ће: ‘Еј, кево, изађи из шпајза и закључај врата!’ Останем у шоку. У колима га питам шта му то значи. ‘Чим неко од ортака треба да ми дође, отерам кеву у п…. материну, да нам не смета’ – стручно ми је објаснио.“

Последња велика улогa

Када је примио „Добричин прстен“, Бора ми је тим поводом озбиљно разматрао тему о годинама – власник Прстена је постао 2006. када је имао 77 година – и причао ми је да би хтео још једну велику добру позоришну улогу, нешто из драмског репертоара, нешто што би волео као што је волео Ларија Томпсона, комад Душана Ковачевића, који је играо више од десет година:

„Досадило ми је да играм преваранте, фолиранте, комедијанте, мангупе… Тај полусвет нико не игра боље од мене, и тако је створена слика да сам за то најбољи. А ја бих баш неку велику, добру драмску улогу.“

Није је дочекао. А последњих година живота више и није имао жеље да игра у позоришту. Томе сведочи и ова прича.

Кокан Младеновић је још био управник Атељеа 212, и позвао је Бору у позориште наговестивши му да има за њега једну занимљиву понуду. После тог разговора, Бора је дошао у „Талију“ и причао Гаги Николићу и мени: „Дао ми је Кокан драматизацију представе Златни момци, и нуди ми да играмо Ђуза и ја. Дао ми је да одгледам и филм који је снимљен по том сценарију, играју Волтер Матау и Џек Лемон.“

Рекао нам је да ће све он то да прочита и погледаће филм, али највероватније неће да прихвати. И изговорио је мали есеј о томе да заправо више не жели да игра, нарочито не старца пред смрт. Објашњавао је да хоће да живи стварни живот са својом породицом, добио је већ и унука, а не да игра туђе животе. У ствари, више му се није играло. И више није ни играо.

Његова последња улога у позоришту је била она у комаду Лари Томпсон, а последња велика улога на филму она Луке Лабана у Професионалцу.

Случај је наместио да је оба поменута текста Бориних највећих улога писао и режирао их Душан Ковачевић.

У једном „Упитнику“ који сам радила за НИН, 3. априла 2003. године, на питање како би волео да умре, Бора је одговорио: „У деведесетој години од инфаркта, по могућности у сну.“ Пожелео је да се од њега опрости Душан Ковачевић, а надао се да ће Душко у том опроштају изрећи неку смешну реченицу као: „Драги Боро, умро си на крају свог живота!“

Када је 7. јула 2014. Бора Тодоровић преминуо, у осамдесет петој години, овај писац и академик, и кум, изговорио је:

„Напустио нас је један од најзначајнијих најпопуларнијих и најшармантнијих глумаца у историји српског позоришта, филма и телевизије. Бора је био и остаће упамћен по улогама малих људи, који се сналазе уз осмех и невероватне приче за преживљавање. Играо је често самог себе са шармом који је заштитни знак Београда. Са Бором одлази најближи род многих грађана Србије, а мени ће недостајати као старији брат.“

Старија сестра

Мира Ступица је била шест година старија од свог брата Боре и поживела је две године после њега. Нежно га је волела целог живота, али ју је као клинац жестоко нервирао. Овако је то описала у својој аутобиографској књизи Шака соли, коју је објавила 2000. године:

Чланак Сећање на Бору Тодоровића, глумчину: Један од добрих духова града Београда се појављује прво на ИСКРА.

Алекса Шантић

На данашњи дан 1868. године рођен је српски пјесник и академик Алекса Шантић, аутор антологијских пјесама „Остајте овдје“, „Ми знамо судбу“, „Емина“, „Вече на шкољу“, „Не вјеруј“, „Претпразничко вече“.

Шантић је рођен у Мостару, гдје је провео већину живота. Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог Аџа. Имао је два брата – Јефтана и Јакова, као и сестру Персу, док му је друга сестра – Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
У граду је затекао „необично мртвило“, које је било посљедица „угушеног херцеговачког устанка против Аустрије“. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.
Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.
Почетком 1887. године постао је сарадник „Голуба“, затим часописа „Босанска вила“, те „Нове Зете“, „Јавора“, „Отаџбине“. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво „Гусле“, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора „Просвјете“. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа „Зора“, који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

У Првом свјетском рату аустроугарске власти су га хапсиле.
На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /“Моја отаџбина“/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /“Остајте овдје“, „Хљеб“/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /“Ми знамо судбу“/.
Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке

Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма „Емина“, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.
Умро је од туберкулозе у Мостару 2. фебруара 1924. године

Чланак На данашњи дан рођен Алекса Шантић: Ми знамо судбу и све што нас чека, но страх нам неће заледити груди! се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Спутњику уступила Призренска богословија

Поводом јубилеја васкрсле Призренске богословије, ученици ове школе, познате по неговању музичких талената, снимили су спот за песму „На свом огњишту“. Слаби кажу да је готово, туђинима све је продато. Ма Божије се продат’, не може – светиње су наше тапије, поручују богослови.

Спот за песму „ На свом огњишту “ сниман је о Ђурђевдану, у години јубилеја.

Прошло је петнаест година од како је обновљена Призренска богословија , 10 година од освећења, као и деценија од матуре прве генерације богослова после обнове.

Аутор текста и музике је Страхиња Шабић , ученик прве генерације призренских богослова након обнове 2011. године.

Аранжман потписује Видан Столић . У споту певају и свирају са другим некадашњим и садашњим ученицима Богословије.

Координатор пројекта је професор Дејан Ристић који негује таленте ове школе.

Већи део спота снимљен је у самој призренској Богословији, а делови у Саборном храму Светог Ђорђа, цркви Богородице Љевишке , манастиру Светих Архангела и Цркви Светог Спаса.

Песму у којој поручују да су ту, на свом огњишту, да је сваки нови дан, као рај, те да чувају Завет и свој завичај, пласирали су на дан своје крсне славе, Свете браће Кирила и Методија.

EKSKLUZIVNO Božje se ne prodaje! Sputnjik objavljuje pesmu vaskrsle Prizrenske bogoslovije

Povodom jubileja vaskrsle Prizrenske bogoslovije, učenici ove škole, poznate po negovanju muzičkih talenata, snimili su spot za pesmu „Na svom ognjištu“.

Slabi kažu da je… pic.twitter.com/mlK7LXeINf

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) May 25, 2026

Чланак Божје се не продаје! Спутњик објављује песму васкрсле Призренске богословије /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Anadolu / Contributor

Златна палма 79. Канског филмског фестивала припала је филму „Фјорд“ румунског редитеља Кристијана Мунђиуа.

Мунђиу је тако постао један од ретких редитеља који су два пута освојили Златну палму, попут српског редитеља Емира Кустурице, Франсиса Форда Кополе, Рубена Остлунда… Прву Златну палму овај румунски редитељ добио је 2007. године за филм „Четири месеца, три недеље и два дана“.

Велику награду жирија освојио је руски редитељ Андреј Звјагинцев за филм „Минотаур“, награду за режију поделили су шпански тандем Хавијер Калво и Хавијер Амброси за филм „La Bola Negra“ и пољски редитељ Павел Павликовски за остварење „Fatherland“.

Награда жирија припала је немачкој редитељки Валески Грисебах за филм „L’Aventure reve“. Награду за сценарио добио је француски редитељ Емануел Мар за филм „Notre salu“, у којем кроз причу о чиновнику Вишијевског режима приказује баналност зла и критикује насиље, доминацију и искључивање других.

Глумачке награде додељене су двема глумицама, Вирџинији Ефираи и Тао Окамото, док су награду за најбољу мушку улогу поделили Емануел Мачиа и Валентин Кампањ за филм „Coward“, љубавну причу смештену у време Првог светског рата.

Почасна Златна палма додељена је америчкој глумици и певачици Барбари Стрејсенд, која није присуствовала церемонији због повреде колена, али се публици обратила видео-поруком на француском језику.

Златну камеру за најбољи дебитантски филм освојила је руандска редитељка Мари-Клементин Дусабејамбо за филм „Beni’imana“, о преживелима геноцида у Руанди.

Златна палма за кратки филм припала је аргентинском редитељу Федерику Луису за остварење „O adverser“, о дечаку из сиромашног дела Мексика који сања да постане боксерски шампион.

Чланак Мунђиу се изједначио са Кустурицом: Друга Златна палма за румунског редитеља се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Коларић

Са којим изазовима и претњама се суочава савремена руска култура? Како се она данас доживљава у Европи? „Руски мир“ о овим питањима разговара са познатим српским културологом, писцем и преводиоцем Владимиром Коларићем.

Владимире, почели сте да проучавате руску културу још у школи. Како се то догодило?

У социјалистичкој Југославији, руски језик се учио у школама. Када сам ја био у основној школи, руски је постајао све мање и мање присутан, све випе њих је желело да учи енглески. У мом одељењу, на пример, неколико ученика се пребацило у другу школу да би учили енглески уместо руског. Њихови родитељи су веровали да ће им то дати веће шансе за успех у животу. Касније, деведесетих година, постао је популаран и немачки, захваљујући лакшој могућности за емиграцију и  запошљавање у Немачкој.

У основној школи сам имао веома лошу наставницу руског, иако је била Рускиња пореклом. У гимназији сам имао неколико наставника, али само једне године ми је предавала изванредна професорица, која се звала Веселинка.

Са руском културом сам се упознао сам, ван школе, када сам открио Чехова и руску религијску философију, а касније и поезију. На Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду имао сам одличну професорку руског језика, Енису Успенски, изузетно образовану и софистицирану особу. Касније је постала мој ментор на докторској дисертацији о Достојевском.

Шта мислите о стању руске културе у свету? Како се осећате поводом покушаја да се она „откаже“ на Западу у светлу недавних догађаја?

Перцепција свих култура ван „политичког Запада“ одувек је била прожета политиком. У социјалистичкој Југославији, проучавање руског језика дуго је било одређено идеологијом. Руски професори, како на универзитетима тако и у школама, често су доживљавани као најпосвећенији комунисти. Мојој жени је, на пример,  руски језик у основној предавала жена која је имала чврсте стаљинистичке ставове, што је у нашој земљи у то време, осамдесетих година 20. века, било изузетно ретко. С друге стране, у Србији и тадашњој Југославији су превођена дела руских емигрантских писаца и дисидената. Често су прво објављивана овде, а затим на Западу. Југославија је развијала мекшу, мање догматичну верзију социјализма, а у спољним односима балансирала је између Истока и Запада. Што се тиче Запада, током Хладног рата, он је био првенствено заинтересован за емигранте и дисиденте. Поново је критеријум било политички, а не уметнички значај. Данас, покушајем „поништавања“ руске културе, овај тренд је достигао врхунац.

Да ли се слажете са тврдњом да је место једне културе у свету одређено положајем земље којој припада? Њеном моћи, укључујући војну и политичку.

Запад наставља да тежи хегемонији, не само економски и војно, већ и у погледу идеја, вредности и културе. Жели да постави стандарде за то шта је вредно и значајно, а шта није. То се односи на културу и уметност. Ово је веома важан аспект тренутног рата против Русије. Јер центри моћи на Западу желе да докажу не само да је руска влада репресивна и да крши међународне норме, већ и да су руска историја и култура обележене насиљем, ауторитаризмом и недостатком интелектуалних и културних достигнућа.

Да ли је култура, дакле, облик политике? И како је Русија спроводи? Како, по вашем мишљењу, она представља своје велико наслеђе?

Данас је Русији тешко да представи своју културу на Западу, јер то првенствено зависи од западних медија и институција. Међутим, Русија би требало активно да искористи све могућности: у академским круговима, у медијима и међу издавачима. Имам утисак да је руски приступ представљању своје културе свету превише бирократски, да му недостаје јасно разумевање шта ће занимати људе у свакој појединачној земљи. На пример, руски класици ће увек бити објављени у Србији, увек ће наћи читаоце, и за то нам није неопходна финансијска подршка Русије. Али када је у питању савремена руска књижевност, као и култура уопште, укључујући и популарну културу, у Србији се о њима врло мало зна. Управо зато Срби често имају потпуно погрешан утисак о данашњој Русији, без обзира на то да ли им се ваша земља свиђа или не. На крају крајева, не можете се ослањати само на ретке и слабо рекламиране ревије руских филмова или посете војних хорова.

Ми у Русији смо често навикли да понављамо, готово по навици, Достојевског, Толстоја, Тарковског, Шостаковича, Рихтера, Чајковског — и тако даље. И често не успевамо да схватимо пуну моћ и величину ових људи и наше културе у целини. А како нашу руску културу доживљавају Срби? А Европљани? Разумем да не можете говорити у име свих, али ипак…“

Већина Срба воли Русију и руску културу, чак и ако мало знају о њој. На пример, трибине о Достојевском су увек веома посећене у Србији. Људи очекују да им руска књижевност каже нешто о животу и смислу. Срби нису нарочито склони апстракцијама и формализму.

Неки људи на Западу воле руску културу јер у њој виде смисао, духовност и наду да је могуће живети другачије. Можда чак виде и дубље разумевање човека, оно које га не своди на рационалног појединца и потрошача.

Шта пре свега одликује руску културу?

Руску културу карактерише пре свега тежња ка целовитом погледу на свет и живот, потрага за смислом, веровање у вредност књижевности и за човека и за свет, и веровање у могућност другачијег и лепшег живота. Највеће благо руске књижевности су њени бесмртни ликови, који откривају сложеност човека, показујући га у свој пуноћи, која се не може свести ни на једну формулу. Руска култура је књижевно оријентисана, па се људи понекад изненаде што и Русија има сјајно сликарство, музику и слично. То је перспектива неруског човека. Али мислим да би Руси требало да буду свесни како споља доживљавају њихову културу, шта од ње очекују и чему се надају. Због чега, попут познатог америчког писца Џонатана Франзена, могу да кажу да је руска књижевност благо света.

Шта је, по вашем мишљењу, обликовало руску културу? Које покретачке снаге или факторе бисте идентификовали?

Комбинација хришћанства и јединственог географског и цивилизацијског положаја објашњава зашто Русија није типична европска земља и култура. Прецизније, не у смислу у којем Европу првенствено повезујемо са њеном романо-германском компонентом. Наравно, Византија и њено наслеђе су такође део европске културе и идентитета, али Европа се у модерној ери развијала као да то није случај. Штавише, Русија није само производ византијског наслеђа и европског утицаја. Обележена је словенским утицајем, као и преплитањем и укрштањем разних народа унутар своје огромне територије. Руска култура је мање рационалистичка, емпиријска и прагматично оријентисана од европских култура, али није ни ирационална и циклична култура Истока. Она је оријентисана не ка постизању материјалног и технолошког напретка, већ ка преображају света, ка другачијој структури живота. Све је то важан део руског идентитета и самосвести, чак и међу оним Русима који тога нису свесни или би желели да Русија буде типична европска земља и престане да се говори о њеној историјској мисији.

Колико се руска култура већ променила и колико ће наставити да се мења? Можда је вредно заузети предвидљиво баналан приступ и запитати се: у којој мери је западна култура променила руску културу? И не класичну културу, већ масовну културу – неку врсту култа брзе хране. Колико је разарајући био овај ударац?

Руска култура је била под западним утицајем последњих неколико векова и сада је немогуће побећи од последица глобализма, тржишне економије и технолошког напретка. Многи Руси се жале да су људи престали да читају, да књижевни часописи и библиотеке нестају, да је култура потпуно комерцијализована. То је свакако тачно, али из наше, српске перспективе, ствари изгледају другачије. Јер у нашој земљи људи читају још мање, нема таквог односа према књижевности и образовању, нема такве дисциплине у савладавању културних норми и производа, нема такве самосвести уопште. Мислим да је важно да се не изгуби тај готово свештени став према читању и књижевности уопште. Важно је и да писци не одустану од стварних проблема ствог друштва и појединачних људи, као и  од потраге за питањима смисла. Тако ће моћи да преобразе све те утицаје и створе нешто вредно и препознатљиво руско.

Достојевски је говорио о светској осетљивости руског народа и руске културе. Верује се да је Русија увек узимала најбоље од других култура и прилагођавала то својим потребама. Да ли се слажете са овом изјавом? И како се тај процес осетљивости и прилагођавања одвија данас?

Они који сматрају Русију посебном цивилизацијом имају убедљиве аргументе. У сваком случају, Русија је формирала посебан цивилизацијски и културни тип, првенствено укорењен у старогјелинском, византијском и хришћанском наслеђу, али са многим особеностима. Русија поседује огромну територију и ресурсе, и природно је да своје постојање и циљеве посматра из глобалне перспективе. У покушају да схвате своју различитост од католичке и протестантске Европе, руски мислиоци и уметници развили су идеју о духовном значају Русије, или боље речено, о њеној првенствено духовној мисији у свету. Ова идеја о Русији и њеној улози заснива се не на материјалним вредностима, већ на преображају света или стварању бољег друштва и човечанства. Наравно, ово је само идеја, а стварна историја и специфичне околности сваког историјског периода су нешто сасвим друго. Не може бити говора ни о каквој глобалној мисији ако Русија дозволи да се њена територија фрагментира, изгуби контролу над својим ресурсима или не успе да спречи демографску катастрофу.

По вашем мишљењу, постоје ли неки значајни феномени у савременој руској култури?

Немам потпуни увид у савремену руску културу, али оно што видим у књижевности, филму и популарној култури испуњава високе професионалне стандарде. Међутим, нисам сигуран колико заиста великих имена и феномена постоји, оних који отварају нове путеве и стварају нове могућности. Руски уметници не могу побећи од промена које је донео рат у Украјини, али такође не могу побећи од озбиљних глобалних изазова који постоје истовремено, укључујући последице вештачке интелигенције. Питање је колико добро уметност може да одговори на слику света која се тако радикално мења. Ипак, људи се и даље суочавају са важним и вечним питањима о смислу живота и постојања.

Имате децу. Дивну децу, знам их. Шта сте им рекли, а шта бисте рекли другој српској, балканској и европској деци, да бисте их мотивисали да гледају руске филмове, читају руске књиге и слушају руску музику?

Увек је боље бити пример својој деци. Ако читате руску књижевност, можда ће и они почети да је читају. Ако их упознате са Русом или их одведете у Русију, имаће мање предрасуда и реалнија очекивања. Неки људи у Србији идеализују Русију, али онда, када је сретну у стварном животу, постају разочарани.

Исто важи и ако деци представљате само идеализовану слику Русије: могу се разочарати и изгубити поверење у оно што им говорите.

Моја деца нису учила руски у школи јер га данас у Србији практично нема. Али код куће имају доста руских књига, и преведених и у оригиналу, а понекад слушају популарну руску музику са мном, откривајући и сами нове ствари. Када је мој старији син био мали, често је певао совјетске маршеве и козачке песме. Једноставно му је било занимљиво. Гледао сам серију „Слово пацана“ са својим млађим сином без српског превода, и било му је занимљиво.

У Србији, патриотизам и православље повезују многе младе људе са Русијом, што није случај у западноевропским земљама. Међутим, млађа генерација има своју културу и начине комуникације, често независне од политике. На пример, огромна популарност руских репера Горила Глуа и Лил Накура (Gorilla Glue & Lil Nakur) у САД је веома значајан феномен.

Владимир Коларић је рођен 1975. године у Лозници, у Србији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, где је одбранио и докторску дисертацију „Трансформација књижевног текста Ф.М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“. Ради у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. Аутор је више од дведесет књига прозе, теорије и есејистике, међу којима је „Пламен Донбаса: Есеји о Трећем светском рату“. Такође је преводилац савремене руске поезије и прозе.

(Аутор интервјуа је писац Платон Беседин. Текст је, под насловом „Владимир Коларич: Русская культура литературно ориентирована“, изворно објављен на сајту „Русский мир“, на https://rusmirjournal.ru/2026/05/22/kolarich/)

Чланак Руска култура је књижевно оријентисана, интервју са Владимиром Коларићем се појављује прво на ИСКРА.

© Фотографија: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ

Поводом изложбе посвећене 850. годишњици од рођења Светог Саве, у Београд су стигле најзначајније српске светиње манастира Хиландар на Светој Гори које су везане за живот првог српског архиепископа.

Историјска изложба названа „Свети Сава“, коју Музеј Српске православне цркве организује у галерији Српске академије наука и уметности, трајаће до 19. јула.

Седам непроцењивих реликвија из царске лавре манастира Хиландар, међу којима су мозаичка икона Богородице Одигитрије и рукописни пергаментни свитак Kарејског типика из 12. века, допремљене су у Србију уз највише државне и црквене почасти. Драгоцености хиландарске ризнице део су изложбе „Свети Сава“. Међу експонатима су и икона Христа Пантократора, икона Светих Саве и Симeона из 17. века, реплика жезла цара Алексија Трећег Анђела, као и чувене Патерице Светог Саве.

Свето предање каже да је пре своје смрти, Сава одредио да се његов штап, Патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах царског рода, који ће узети његову Патерицу.

Изношења реликвија из манастира Хиландар, што се веома ретко одобрава, реализовано је захваљујући ангажовању патријарха српског Порфирија, као и угледу коју Српска православна црква ужива у Грчкој.

Поставка кроз пет тематских целина приказује живот, дело и наслеђе Светог Саве од његовог времена, преко Османског периода и Велике сеобе Срба, па до модерне епохе и савременог доба.

Председник САНУЗоран Кнежевић је на отварању рекао да Свети Сава и данас представља један од највећих симбола српског идентитета и духовности.

Отварајући изложбу патријарх Порфирије рекао је да није случајно што изложба носи једноставан назив – „Свети Сава“, јер име Светог Саве већ вековима у себи сабира најдубље слојеве духовног, културног и историјског искуства српског народа.

Како је напоменуо, у том имену сусрећу се Хиландар и Студеница, Жича седмоврата, Кареја и Горња испосница, Крмчија и Типици, иконе и храмови, богослужење и уметност, а изнад свега жива вера народа.

„Ова изложба зато има много шири значај од једног јубиларног подсећања. Она показује колико је светосавско наслеђе прожело различите векове и различите облике српске културе: од средњовековних светиња, рукописа и икона, преко уметности потоњих столећа, до савременог стваралаштва. Пред нама није само историјски преглед, него сведочанство једног дугог и непрекинутог трајања, сталног присуства Светог Саве међу Србима“, рекао је патријарх.

Посебан благослов ове изложбе јесте присуство светиња које су из царске лавре манастира Хиландара стигле у Београд као живо сведочанство везе Свете Горе, Српске Цркве и нашег народа.

„Ова изложба зато не говори само о историји српске културе и уметности. Она говори и о Цркви као простору у коме су та дела настајала, за који су стварана и из кога су добијала свој пуни смисао. Црква их је вековима чувала, тумачила и предавала новим поколењима. То чини и данас, а чиниће светим Савиним молитвама, до свршетка света“, поручио је патријарх Порфирије.

Како је додао, нека би и ова изложба у временима немира, подела, буке и многих обмана била позив на измирење, на трезвеност, на разликовање истине од лажи и светлости од таме.

„Светосавско наслеђе није грађено на сили, него на истини, правди, просвећењу и духовној одговорности. Управо зато оно и данас има снагу да нас охрабри да стојимо на страни истине. Ове светиње и ова дела нису настајали да буду тек неми украси на зидовима музеја, нити само тема учених анализа и тумачења. Оне су настале из живота Цркве и за живот Цркве“, рекао је патријарх.

Према речима његове светости, патријарха Порфирија, оно што су ове светиње и ова дела значили поколењима пре нас, то могу значити и онима који долазе после нас.

„Оне су чувале наше претке у тешким временима, учећи их ко су, коме припадају и како да остану усправни онда када је било најтеже. Зато верујемо да ће и будућим поколењима бити извор снаге, утехе, храбрости и духовног оријентира“, рекао је патријарх Порфирије.

Поручио је да ова изложба није само поглед у прошлост, она је сведочанство живог трајања светосавског предања и позив да и у нашем времену будемо достојни свега онога што смо наследили у њему.

„Јер док год будемо умели да чувамо то наслеђе и да живимо из њега, знаћемо ко смо, коме припадамо и куда треба да идемо. Нека нас ова изложба томе још више приближи“, поручио је патријарх.

Историчар и директор Задужбине Хиландар Миливој Ранђић за „Јутро на РТ“ објашњава да неке одових светиња и делова хиландарске колекције никада нису напуштали Свету Гору.

„Мозаичку икону смо имали прилику да видимо крајем деведесетих година на изложби посвећеној 800. годишњици Хиландара, тад је дошло је неколико предмета везаних за историју Хиландара. Овога пута, фокус је био на Светом Саву, његовом времену, икона Пантократора никада није напуштала Хиландар. У том смислу, ово је историјски догађај и питање је да ли ће се поновити у неком догледном периоду. Оно што је било жеља СПЦ-а и Његове светости да се Свети Сава достојно прослави и да се представе предмети везани за личност њега и његовог оца“, указује Ранђић.

Реч је, подсећа Ранђић, о предметима од изузетног културно-историјског значаја, не само за српски народ, него су и предмети од значаја за Грчку.

„С једне стране ово су свештени предмети, иконе, с друге стране, они су озбиљно културно наслеђе. У том смислу, његова уметничка и историјска вредност је велика. Овде је дошла икона Богородице Одигитрије пред којом се по предању, упокојио Симеон Немања. Он је тражио да му принесу икону Богородице коју је са собом донео. Ова икона сведочи о цариградског школи, о времену када је неколико деценија пре тога, Свети Симеон био заточен у Цариграду након пораза и када је успоставио добре, трајне односе из тог пораза. Родила се трајна сарадња са византијским двором. Обилазио је цариградске светиње, дивио се уметности. Донео је са собом икону уз Хиландар, Свети Сава је после тога, решио да чувену Тројеручицу преда у Србију“, наводи Ранђић за РТ Балкан.

На Карејском типику, објашњава Ранђић, „можемо да видимо воштани печат који је сигурно, садржи прстен печатњак Светога Саве који он утиснуо“

„То је други документ у коме је сачуван устав како живи и функционише карејска келија, најстарија српска испосница у којој се подизавао и Свети Сава. Жезло Алексеја Ромејског је аутентични знак апсолутне самосталности манастира Хиландар у односу на царску и црквену власт, претеча аутокефалије Српске православне цркве, то је елемент који је омогућио одржање српског монаштва на Светој Гори. То је највеће мушко братство у српском народу“, истиче Ранђић.

Како истиче, постоји и интересовање међународне јавности за ову изложбу, и подсећа да „женски део публике нема могућности да види ова дела и светиње“.

Он додаје и да је манастир Хиландар кренуо у реконструкцију и доградњу ризнице која ће се одвијати у наредне три или четири године.

Чланак Благо из Хиландара у Београду уз важну поруку: Светосавље нас учи ко смо, коме припадамо и где идемо се појављује прво на ИСКРА.

Ђорђе Брујић

У фокусу рада Ђорђа Брујића налази се истраживање начина на који се идентитет формира кроз језик, као и како се лично искуство трансформише у текстуалну структуру. Његово писање карактерише изражена фрагментарност, ритмичка организација текста и стално преиспитивање граница између аутобиографског и фикционалног дискурса

У савременом књижевном простору који је истовремено фрагментисан и преоптерећен различитим поетикама, литература Ђорђа Брујића може се посматрати као покушај успостављања равнотеже између језика и искуства, између сјећања и његових трансформација у тексту. Његова поетика не полази од идеје стабилног наратива, него од сталног помјерања значења, гдје се текст не гради као затворена цјелина, него као отворени процес мишљења у језику.

У том смислу, његово писање припада простору савремене лирско-есејистичке прозе у којој се границе између жанрова бришу, а текст постаје поље у којем се истовремено одвија рефлексија, сјећање и језичко истраживање. Фрагмент није естетска одлука, него структурални принцип перцепције — начин на који се свијет појављује у свијести која не тежи коначним облицима, него њиховим сталним преиспитивањима.

Исељеничко искуство, које се у његовом раду појављује као тихи, али константни слој, не функционише као тематски оквир, већ као промијењена перспектива језика. Језик поријекла и језик свакодневног окружења улазе у напет однос у којем ниједан не губи своје значење, али оба губе стабилност. Управо из те нестабилности настаје специфична лирска густина његовог писања.

У критичком смислу, његов рад се може посматрати као облик „унутрашњег есеја“, гдје се лично искуство не излаже директно, него се трансформише кроз слојеве језика, ритма и фрагмента. Такав приступ омогућава да текст истовремено остане интиман и дистанциран, субјективан и аналитичан.

Ђорђе Брујић је писац, пјесник и аутор који у свом раду комбинује елементе лирске прозе, есеја и фрагментарног записа. Његов књижевни интерес усмјерен је на однос језика и памћења, као и на искуство простора између различитих културних и језичких окружења.

У фокусу његовог рада налази се истраживање начина на који се идентитет формира кроз језик, као и како се лично искуство трансформише у текстуалну структуру. Његово писање карактерише изражена фрагментарност, ритмичка организација текста и стално преиспитивање граница између аутобиографског и фикционалног дискурса.

„Језик не описује искуство — он га мијења у тренутку када га покушам изговорити“, каже у разговору књижевник Ђорђе Брујић.

Ако бисмо твоје писање морали свести на једну основну линију, шта би она била?

Моје писање се може посматрати као кретање између памћења и језика, али то кретање није линијско него него се трудим да буде слојевито, често испрекидано и подложно сталним промјенама значења. Памћење у мом случају није фиока у којој су догађаји стабилно похрањени, него жива структура која се сваки пут изнова реорганизује када јој приступим кроз текст. Један исти догађај може се појавити у више варијанти, и ниједна од њих не може бити проглашена коначном, јер се свака мијења у зависности од тренутка писања.

Језик, с друге стране, не функционише као неутрални преносилац мисли, него као активни учесник који мијења ток онога што покушавам да изразим. Понекад имам осјећај да ме језик води у правцима које нисам планирао, али који се накнадно покажу као једини могући. Зато писање није преношење готове идеје у форму, него процес у којем се идеја тек формира кроз сам чин писања. У том смислу, мој основни правац није тема него напетост између стабилности и нестабилности значења.

Колико је твоје исељеничко искуство присутно у твојој поетици?

Исељеничко искуство у мом раду никако није издвојена тема, него трајни слој перцепције који утиче на начин на који се организује сјећање, језик и идентитет. Када се човјек нађе између више простора, ниједан од њих не постаје потпуно затворен и стабилан у емотивном смислу. Умјесто једне припадности, настаје више дјелимичних припадности које се међусобно преклапају и мијењају кроз вријеме.

У том међупростору, сјећање престаје да функционише линеарно и постаје фрагментарно. Одређени детаљи постају наглашени и готово симболички, док други нестају или остају присутни само као траг. Та неравнотежа директно утиче на тон писања, јер текст увијек носи одређени осјећај помјерене перспективе.

Исељеништво такође мијења однос према језику. Језик поријекла постаје истовремено близак и стран, домаћи и удаљен. У том парадоксу настаје специфична осјетљивост према ријечима, јер свака ријеч носи више слојева значења него у стабилном језичком окружењу.

Твоја поетика се често описује као лирско-фрагментарна. Да ли је то свјестан избор?

Фрагментарност у мом писању није свјестан естетски избор, него посљедица начина на који опажам и организујем искуство. Свијет се не појављује као линеарна и кохерентна цјелина, него као низ прекида, промјена интензитета и различитих слојева перцепције који се стално преклапају.

У једном тренутку мисао може бити потпуно јасна, док већ у сљедећем прелази у слику, затим у емоцију, па у рефлексију која мијења почетно значење. Лирика у том контексту није украсни елемент, него начин да се сачува густина тренутка који би рационалном анализом био изгубљен.

Фрагмент, дакле, није знак неуређености, него покушај да се текст приближи структури свијести. Свијест не функционише као уредан наратив, него као мрежа преклапања и повратних токова, а писање покушава да ту динамику задржи.

Колико је важан аутобиографски елемент у твом раду?

Аутобиографски елемент постоји, али не као циљ или документарна намјера. Лично искуство у тексту не остаје у свом изворном облику, него пролази кроз процес трансформације у језику. У том процесу губи своју дословност и добија нову структуру значења.

Занимају ме управо те трансформације, тренутак када искуство престаје да буде приватна чињеница и постаје дио шире језичке конструкције. У том смислу, аутобиографија у мом писању није запис живота, него начин на који се живот прелама кроз текст.

Да ли се у твом писању може говорити о идентитету?

Идентитет у мом писању није стабилна категорија, него процес перманентног помјерања и преиспитивања. Он се не може посматрати као нешто што је једном дефинисано, него као категорија која се континуирано формира кроз однос према језику, простору и сјећању.

У тексту се то види кроз промјењиве перспективе и нестабилност наративног гласа. Умјесто једне фиксне тачке из које се говори, постоји низ позиција које се међусобно преплићу и мијењају. Идентитет тако постаје питање, а не одговор.

Како гледаш на књижевну традицију?

Књижевну традицију видим као дијалог који никада није завршен. Сваки текст настаје у односу према ономе што му претходи, било кроз наставак, реинтерпретацију или отпор.

Традиционални токови нису статични системи, него живе мреже у којима се стално мијења начин читања и писања. У том смислу, традиција није нешто што се насљеђује пасивно, него се активно преобликује сваким новим текстом.

У коначном, савремена књижевност не постоји изван традиције, али ни као њено директно понављање.

Традиционални обрасци остају присутни, али се њихова функција мијења. Они више нису стабилни модели, него материјал који се преобликује у новим контекстима.

Ако би морао описати своју поетику једном сликом?

То би била слика човјека који стоји у простору између два језика и покушава да разумије шта се дешава у том међупростору. Тај простор није стабилан, али је једини у којем текст може настати.

То „између“ није ни припадност ни удаљеност, него стално кретање, и управо у том кретању настаје писање као процес који никада није завршен, али стално производи нове облике значења.

Како видиш однос између језика и тишине у свом писању?

Тишина у писању није одсуство језика, него његова граница и истовремено његов унутрашњи простор. У тренутку када реченица престане да објашњава и почне да сугерише, појављује се тишина као активни дио текста. Она није празнина, него напетост између онога што је речено и онога што остаје неизречено.

У мом раду често ме занима управо та зона између израза и застоја. Постоје мисли које се не могу довршити без губитка њихове тачности, и у том тренутку тишина постаје једини начин да се сачува њихова структура. Зато не видим тишину као прекид, него као продужетак језика другим средствима.

Колико је важан ритам у твојој поетици?

Ритам је један од темељних, иако често невидљивих елемената писања. Он не мора бити везан за метрику или формалну структуру, него за унутрашње кретање мисли. У сваком тексту постоји одређени пулс, који се мијења у зависности од интензитета слике, емоције или рефлексије.

Понекад тај ритам долази из говорног језика, понекад из сјећања, а понекад из саме структуре мисли која се развија у тренутку писања. Када текст пронађе свој ритам, он почиње да функционише као цјелина, чак и ако је фрагментаран по структури.

Ако би морао описати смисао писања данас, како би га дефинисао?

Писање данас за мене није покушај да се да коначан одговор, него начин да се поставе прецизнија питања. У свијету у којем се значења брзо мијењају, писање постаје простор успоравања, гдје се мисао може задржати довољно дуго да постане јаснија, макар и привремено.

Смисао писања није у закључку, него у процесу кроз који се долази до привремених облика разумијевања.

О Ђорђу Брујићу

Ђорђе Брујић, је рођен у Карловцу, 7. децембра 1967. године. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.

Објавио књиге поезије: Нови пусти дани, Подгорица; Страх од шума, Београд; Упутство за путовање, Загреб; Кућа на леду, Подгорица; Улица за самоћу, Подгорица; Последњег дана вече, Подгорица; Свећа и слово, Подгорица; Глинска сриједа, Подгорица.

Приредио је: Савремено пјесништво Српске Крајине (Избор из савремене поезије Срба из Хрватске), Подгорица; Избор из руске поезије друге половине 20. вијека, Подгорица и Слике 82 пјесника (преглед новије српске поезије из Хрватске), Подгорица.

Добитник је награда за књижевност: Драган Кордић, награде Стварање, Видовданске повеље, Успењске награде – Бања Лука, награде Лука Милованов СПКД Просвјета из Републике Српске, Повеља за књигу године, Хришћанска повеља ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански, румунски, македонски и бугарски језик.

Уредник је у магазину Српске народне новине из Подгорице.

Живи у Подгорици.

Разговарао: М. Корлат

Чланак ЂОРЂЕ БРУЈИЋ, КЊИЖЕВНИК: Тамо гдје језик мијења сјећање се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Nastasic

Поводом изложбе посвећене 850 годишњици од рођења Светог Саве, у Београд сутра стижу најзначајније српске светиње из Царске лавре манастира Хиландар на Светој Гори Атонској, које су везане за живот првог српског архиепископа, захваљујући ангажовању патријарха Српске православне цркве Порфирију и угледу који СПЦ има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, саопштено је из СПЦ.

Како се наводи, светиње ће на Аеродрому „Никола Тесла“ дочекати патријарх и највиши представници српске државе, уз црквене и државне почасти.

Историјска изложба једноставног назива „Свети Сава“, коју Музеј Српске православне цркве организује у Галерији Српске академије наука и уметности, трајаће од 15. маја до 19. јула.

То ће бити потпуно јединствена и непоновљива прилика да, поред других драгоцених уметничких дела везаних за личност и живот Светог Саве, верни народ види и поклони се мозаичној икони Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви.

Икона је рад солунских мајстора са краја 12. века и то је најстарија икона сачувана у ризници манастира Хиландара, а како је сам Свети Сава посведочио у Житију Светог Симеона – монах Симеон, затражио је на самрти икону Богородице да пред њом преда дух свој Господу.

Посетиоци ће моћи да виде и икону Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), светињи Савиине испоснице у Кареји.

По познијем предању, икону је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, а Свети Сава ју је током свог путовања у Свету земљу добио у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму заједно са патерицом Светог Саве и иконом Богородице Тројеручице.

Посетиоци ће моћи да виде и по многима најлепшу икону Христа Пантократора, ремек дело византијског сликарства, датираној у 1260. годину, као и чувену икону Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, коју ико-нографске појединости опредељују у 15. столеће.

На изложби ће моћи да се види и реплика Хиландарског игуманског штапа, дар Алексија Трећег Анђела, пореклом из Цариграда, из 1199. године, израђеног од абоноса, јасписа, сребра, позлата и другог драгог и полудрагог камења.
За хиландарско братство је овај чин био од великог значаја, будући да је дотадашња пракса на Атосу приликом постављања новог игумана манастира подразумевала његов одлазак на цариградски двор због потврде коју би добио од самог цара.

Биће приказана и реплика Патерице Светог Саве Освећеног, коју је током свог првог поклоничког путовања у Свету земљу, 1229. године, Свети Сава добио у Великој лаври Светог Саве освећеног.

Свето предање каже да је пре своје смрти Сава Освећени одредио да се његов штап – патерица постави уз иконостас главне цркве његовог манастира и прорекао да ће са Запада доћи његов имењак, монах „царског рода“ који ће узети његову патерицу.

Посетиоци ће на изложби моћи да виде и Карејску типику – препису из прве четвртине 13. века, оснивачком акту, којим су прописана и правила поста и богослужења Испосницу Светог Саве Освећеног у Кареји, као и реплику Иконе Богородице Тројеручице, паладијуму све Српске земље, а била јој је посвећена и катедрална црква у Скопљу.

Свето предање нас учи да је припадала Светом Јовану Дамаскину, чија се одсечена десница исцелила после молитве пред њом.

Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, а доцније је извесно време била и у манастиру Студеници, одакле је на чудесан начин, 1661. године доспела на Свету Гору, пред манастир Хиландар.

Икона Богородице Тројеручице налази се у наосу главне манастирске цркве у проскнитару уз источну страну југозападног стуба, крај игуманског трона.

Чланак СПЦ: Највеће српске светиње са Свете Горе у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години. Добитник награде може бити само једно лице тј. награда се не може делити између више лица и може се добити само једном.

Предлоге за доделу Награде могу да достављају писци и издавачи за сва дела која су објављена од 1. јануара  до 31. децембра 2025. године.
Предлози се достављају у 7 (седам) примерака на адресу Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд) са напоменом: Kонкурс за доделу Награде „Владан Десница”.

Kонкурс траје до 1. августа 2026. године.

Чланак КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ВЛАДАН ДЕСНИЦА“ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

Награда “Бранко Ћопић” за дело високе уметничке вредности у области поезије, ове године биће уручена књижевнику са Косова Живојину Ракочевићу за збирку песама “Мирис анђела”, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву.

Награду додељује “Задужбина Бранка Ћопића”, са седиштем у Српској академији наука и уметности.

Како је саопштио САНУ, поред Ракочевића, лауреати овог признања су и Милан Мицић за збирку прича „Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче” (у издању Академске књиге из Новог Сада) и Коста Косовац за збирку песама „Шестар за ореол” (у издању Суматра издаваштва из Шапца).

„У стиху ‘Добро је близу смрти бити’ Живојин Ракочевић је згуснуо своју песничку позицију и оправдао животом и делом своју поезију. Од циклуса „Слике, мириси“ па до краја књиге Мирис анђела, Ракочевић пева из непосредне близине смрти, из збега и о избеглима, из Пећке патријаршије, о мајци и мајкама, и о мајци избеглици, где је мајка и она рођена, закопана у брдима, и она која грли два сина у најлонским кесама да би осетила последњи мирис деце, и Пећка патријаршија и њена игуманија, па и сама Богомајка. Песмом ‘Драгодан’, Ракочевић је аутентично актуализовао стих, ритам и мелодију тужбалице, а песме ‘Прве трешње’ и ‘Мирис деце’ призивају Бранка Ћопића и његову песму ‘Гроб у житу’. Поезија достојна имена Бранка Ћопића“, наводи се у саопштењу.

О лауреатима је одлучивао Управни одбор Задужбине Бранка Ћопића, који чине академици Матија Бећковић, Злата Бојовић, Јован Делић, Душан Ковачевић и Милосав Тешић (председник), на седници одржаној 28. априла 2026. године у САНУ.

Свечаност уручења награда добитницима одржаће се у уторак, 19. маја, у 12 сати, у Клубу САНУ.

Чланак Живојину Ракочевићу награда “Бранко Ћопић” за збирку песама “Мирис анђела” се појављује прво на ИСКРА.

© РТ Балкан/Руски дом

У суботу, 9. маја у 19 часова у Руском дому у Београду премијерно ће бити приказана нова руска војна драма „Август“.

Главну улогу у филму тумачи Сергеј Безруков, добро познат српској публици по серији „Сашина екипа“ и историјским филмовима „Адмирал“ и „Воздух“.

Ово ново остварење руске кинематографије снимљено уз подршку руског Фонда кино и Првог канала прошле јесени у руским биоскопима погледало је више од 2,3 милиона људи, а у суботу биће премијерно представљено и широј српској публици са преводом на српски језик, наводе из Руског дома.

Филм је снимљен према мотивима романа Владимира Богомолова „Тренутак истине“. Књига је постала позната 1970-их година и данас се сматра једним од најбољих дела о раду контраобавештајних служби током Другог светског рата. У основи романа лежe истините приче забележене у званичним документима тог периода.

Август 1944. године. Усамљене шуме западне Белорусије. Недавно ослобођена територија — посебна зона у којој у совјетској позадини делују непријатељске извиђачко-диверзантске групе. Рат се окреће: совјетске трупе прелазе државну границу. Њихов прелазак може омести ударац с леђа, а једино контраобавештајци СМЕРШ-а могу спречити напад.

Чланак Премијера војне драме „Август“ у Руском дому на Дан победе се појављује прво на ИСКРА.

© FOTO TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ nr

Руска балерина Светлана Захарова изјавила је да је програм који ће у уторак у Сава центру извести са својим супругом виолинистом Вадимом Рјепином намењен различитим укусима у уметности.

Захарова је рекла Танјугу да је „Плес удвоје на врховима прстију“ за све оне који воле музику, плес или балет и да ће посетиоци моћи да уживају у извођењима различитих кореографија и музике.

У Плавој дворани Сава центра, наступиће и Београдски камерни оркестар, а Захарова је истакла да ће уз њу бити „фантастични играчи“ Бољшој театра из Москве Михаил Лобухин, Артемиј Бељаков и Игор Цвирко.

„Наш програм је конципиран тако да иде ка врхунцу. На самом крају ће, наравно, бити изненађење. Почећемо са класиком. Класику сви воле. Обавезно ће бити изведена чувена нумера ‘Смрт лабуда’ на музику Камија Сен-Санса“, открила је Захарова.

Према њеним речима, „на крају ће бити мало изненађење, шала, коју публика увек веома добро прихвати“.

Говорећи о томе како је сарађивати са својим супругом, чувеним руским виолинистом Рјепином, Захарова је рекла да је с њим „увек веома пријатно радити јер је генијалан музичар“.

„Веома ретко нешто исправљамо, понекад продискутујемо о нечему како бисмо улепшали наш пројекат или променимо неку нумеру, али увек ми је велика инспирација док плешем његово свирање“, рекла је Захарова.

Признала је да је на почетку, када се родила идеја о пројекту „Плес удвоје“, постојао велики проблем пошто нису имали заједнички репертоар, односно нумере које би могли заједно да изведу на сцени.

„Онда смо почели да их осмишљавамо. Када сам рекла Вадиму: ‘Да ли би могао да ми одсвираш ‘Смрт лабуда’?, било је необично, јер Сен-Сансово дело обично свира виолончело или виола, али никада виолина“, рекла је балерина.

Рјепиновим испробавањем „Смрти лабуда“ почео је рад на заједничком програму, а Захарова је додала да су касније су стигли и до других нумере које би виолиниста могао да одсвира, и кореографије коју би она могла да изведе.

Захарова се присетила да је долазила у Београд много пута, изводећи представе и солистичке наступе, последњи пут 2015. године, истакавши да одлично познаје сцену и гледалиште Сава центра.

„Овога пута сам са Репином, великим виолинистом, донели смо невероватан програм који смо извели у многим земљама света, али нисмо у Београду“, нагласила је Захарова.

Упитана како гледа будућност плесне уметности у доба технолошке револуције, Захарова је оценила да ју је немогуће роботизовати, јер „гледаоци долазе да виде живе људе како наступају овде и сада“.

„То је стваралаштво, то је права уметност. Друга је ствар што нам данас нове технологије помажу да стварамо лепоту на сцени. Декорације се могу променити у секунди захваљујући ЛЕД екранима. То је сјајно“, признала је уметница.

Захарова је закључила да људско стваралаштво треба развијати уз коришћење нових технологија и нових могућности које оне пружају.

Чланак Руска примабалерина Захарова и играчи Бољшој театра: Све спремно за спектакл у Београду се појављује прво на ИСКРА.

Москва (Фото: РТРС)

Московски политехнички универзитет и Руски књижевни савез по четврти пут организују Међународни конкурс омладинских пројеката „Књига будућности“. Традиционално, конкурс позива креативне и иновативне младе људе из Русије и иностранства да поднесу пријаве. Пријаве се примају до 15. маја. Најбољи пројекти добиће подршку Универзитета, Руског књижевног савеза и лидера на тржишту књига.

Ужи избор најбољих пројеката одабраних за представљање биће објављен најкасније до 25. маја. Само представљање одржаће се 4. јуна у оквиру Фестивала књиге „Црвени трг“ у Москви. Резултати ће бити објављени 30. јуна на званичним веб-сајтовима организатора www.mospolytech.ru и www.bookunion.ru, као и на званичном веб-сајту такмичења.

Стручни савет такмичења укључује писце из Русије, Србије и Јерменије, руководиоце издавачких кућа, представнике Руске књижевне коморе, Националне књижевне коморе Белорусије, Државне књижевне коморе Републике Киргистан и друге.

Номинације за конкурс

„Иновативни начини читања“ — индивидуални или групни пројекти посвећени новим методама и форматима читања, узимајући у обзир тренутни и будући развој технологије.

„Читање у фокусу“ — рекламни пројекти (фотографије, видео снимци, постери) усмерени на промоцију читања у традиционалним или новим форматима.

„Промоција дигиталног читања“ — индивидуални или групни онлајн пројекти усмерени на промоцију читања у модерним или новим форматима.

„Акције читања“ — шанса за учеснике да покажу своје иновативне вештине читања. Било да се ради о добрим старим меким повезима или новим електронским форматима, главно је да се забавите и уживате.

„Илустрација будућности“ је рад са слободном темом. Формат конкурса је серија илустрација (3 до 10) дизајнираних за постављање на тренутне и будуће књишке медије.

„25 година Руског књижевног савеза“ — историја и достигнућа Савеза кроз очи младих. Текст, графика, фотографије и мултимедија.

Услови и одредбе:

Право учешћа имају грађани Руске Федерације и страних земаља старији од 14 година, како појединачно тако и колективно. Учесници могу учествовати у једној или више категорија.

Да бисте учествовали, пошаљите пријаву на: fb.orgcom@yandex.ru.

Страница такмичења са пропозицијама: https://mospolytech.ru/news/moskovskiy-politekh-obyavlyaet-mezhdunarodnyy-konkurs-molodezhnykh-proektov-kniga-budushchego/

Чланак Конкурс КЊИГА БУДУЋНОСТИ 2026 се појављује прво на ИСКРА.

© Instagram/nebojsakuzmanovic62

Књига о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима „Усташка зверства. Зборник докумената 1941-1942“, у издању Архива Војводине, биће представљена данас у Центру „Менахем Бегин“ Јерусалиму.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је Срни да ће промоцији књиге присуствовати педесетак најзначајнијих израелских историчара који се баве проучавањем Холокауста.

Осим Кузмановића, на промоцији ће говорити директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф, јеврејски историчар са Ариел универзитета Кирил Феферман, српски историчар и аутор зборника Милан Кољанин, Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован, те почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић.

Промоцију је благословио и патријарх јерусалимски Теофил III, који се претходно састао са делегацијом из Србије и добио књигу на поклон.

„Захваљујуци подршци и љубави нашег владике пакрачко славонског Јована имали смо привилегију да нас прими патријарх“, написао је Кузмановић у објави на Инстаграму.

Архив Војводине је зборник „Усташка зверства“ објавио на српском језику 2020. године, а у Јерусалиму ће бити представљено његово издање на енглеском.

Реч је о аутентичним њемачким записницима и фотографијама из 1941. и 1942. године, које је приредио Кољанин, а сам зборник садржи 165 докумената и 62 фотографије.

„Идеја је да светску јавност упознамо са тим документима немачких војнообавештајних и полицијских органа из Другог светског рата, која сведоче о злочинима усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“, рекао је Кузмановић.

Део ових докумената представљен је раније на изложби „Јасеновац, сећање и опомена“ у Европском парламенту у Стразбуру.

Књигу „Усташка зверства. Зборник докумената 1941-1942“ Кољанин је приредио проучавајући фонд Славка Одића, који се чува у Архиву Војводине. Одић је радио као руководилац у Управи војне безбедности и имао је на располагању њемачке архивске фондове, међу којима се издвајао фонд њемачког команданта Службе безбедности у окупираној Србији.

Чланак Јерусалим: Представљање књиге „Усташка зверства“ о злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима се појављује прво на ИСКРА.