Филм Такси-блуз представља режисерски деби Павела Лунгина и уједно једно од најзначајнијих остварења касног совјетског периода, односно времена перестројке. Настао у тренутку дубоких друштвених и идеолошких турбуленција, овај филм се може тумачити као ауторска визија епохе која је у великој мери редефинисала идентитет руског друштва. Лунгин, који је дотад био познат као сценариста, овде преузима потпуну ауторску контролу и кроји дело које је истовремено интимно, друштвено ангажовано и стилски провокативно.

У центру радње налазе се два лика, које тумаче Петар Мамонов и Петар Зајченко. Главни јунаци, саксофониста Љоша (Алексеј) Селиверстов и таксиста Иван Шљиков, представљају два супротстављена света: један је хаотичан, уметнички, деструктиван и „нов“, док је други утемељен традиционалним вредностима, дисциплином и радом. Управо кроз њихов однос филм гради основни конфликт, који превазилази пуку причу о дугу и постаје симболички сукоб старог и новог система вредности.

Радња филма се одвија у Москви крајем осамдесетих година, а структура приче је намерно разломљена и хаотична. Уместо класичне драматуршке линије, Лунгин нуди низ епизода које прате однос двојице главних јунака. Тај однос почиње као баналан сукоб, саксофониста не плаћа вожњу, али се временом развија у сложену психолошку и социјалну динамику. Шљиков покушава да „преваспита“ Љошу, док овај истовремено користи и злоупотребљава његову доброту, што доводи до низа апсурдних и често мучних ситуација.

Једна од кључних вредности филма јесте његова способност да дочара атмосферу перестројке. Лунгин приказује друштво у распаду: алкохолизам, криминал, проституција, морална дезоријентација и општа несигурност, прожимају сваку сцену. Овај приступ је често окарактерисан као „чернуха“, стил који наглашава мрачне аспекте стварности. У том смислу, Лунгин се може посматрати као претеча каснијих руских аутора попут Алексеја Балабанова или Јурија Бикова, који ће наставити да истражују сличне теме у руском друштву.

Међутим, „Такси-блуз“ није само мрачна слика стварности. Паралелно са деградацијом, филм приказује и одређену врсту слободе која се јавља у том периоду. Та слобода често делује као општа анархија: хаотична и деструктивна, али истовремено омогућава појединцима да се изразе на нове до тада невиђене начине. Леха као уметник симболизује управо ту „слободу”,  он је истовремено и геније и безумник, човек који „разговара са Богом“, али и особа неспособна за основну социјалну одговорност.

Посебно је занимљив начин на који филм третира религијску тематику. Иако се у дијалозима помиње духовност, она није развијена као централни мотив, што је у контрасту са каснијим Лунгиновим филмовима. Овде религија функционише више као симбол унутрашњег хаоса и трагања за смислом, него као конкретан догматски оквир.

Глумачке интерпретације представљају један од најјачих елемената филма. Петар Мамонов доноси лик Лехе са невероватном енергијом и непредвидивошћу, стварајући карактер који је истовремено привлачан и одбојан. Са друге стране, Петар Зајченко гради лик Шљикова као човека који је наизглед груб, али у суштини дубоко рањив и изгубљен у новој стварности. Њихова интеракција представља срце филма и носи већину његове емоционалне тежине.

Ипак, филм није без мана. Структура приче може деловати разводњено и недовољно у фокусу, што код појединих гледалаца може створити утисак хаотичности без јасног прочишћујућег исхода. Финале филма, које не нуди класично разрешење, додатно појачава осећај празнине и бесмисла. Управо тај изостанак емоционалног разрешења може се тумачити као свестан ауторски избор, одраз стварности у којој се ни друштвени ни лични конфликти не решавају на задовољавајући начин.

Једна од могућих тумачења филма јесте да он фаворизује „традиционалистички“ модел који представља Шљиков. Упркос свим својим манама, он остаје доследан одређеним моралним принципима, док Леха, као представник „новог“ света, делује као деструктивна сила. Међутим, филм не даје једноставан одговор нити јасну моралну поуку. Уместо тога, он приказује сложеност људских односа и немогућност једнозначног вредносног суда.

У ширем контексту, „Такси-блуз“ се може посматрати као филм о немогућности комуникације између различитих друштвених и културних слојева. Шљиков и Леха не успевају да пронађу заједнички језик, упркос томе што су приморани да коегзистирају. Њихов однос осцилира између зависности, мржње и привидне блискости, али никада не достиже истинско разумевање.

Филм „Такси‑блуз“ одмах је привукао пажњу критике и освојио значајне награде на међународној сцени. Павел Лунгин је за режију добио награду за најбољу режисерску поставку на Канском филмском фестивалу 1990. године, а филм је такође награђен од екуменског жирија наградом коју додељује посебан жири на фестивалу у Кану за филмове који посебно истичу духовне, етичке или хуманистичке вредности. 

Поред тога, филм је био номинован и за друге престижне награде ван Русије, укључујући „Златни глобус“ за најбољи страни филм и „Сезар“ националну филмску награду Француске, која се додељује од 1976. године, што додатно потврђује његову глобалну препознатљивост и утицај.

„Такси-блуз“ је представљао прву заједничку сарадњу Павела Лунгина и Петра Мамонова, која је касније настављена и развијена на филмовима „Острво“ (2006) и „Цар“ (2009).

На крају можемо слободно да закључимо да је филм Такси-блуз сложено и вишеслојно филмско остварење које успешно комбинује друштвену анализу и личну драму. Иако понекад делује стилски неуједначено, његова вредност лежи у аутентичном приказу једне преломне историјске епохе и дубокој психолошкој студији ликова. Лунгин је овим филмом поставио темеље своје редитељске каријере, истовремено остављајући значајан траг у руској и светској кинематографији.

Филм остаје релевантан и данас, јер питања која поставља о слободи, моралу, идентитету и смислу превазилазе конкретан историјски тренутак и тичу се фундаменталних питања људског постојања.

Душан Опачић

Чланак „Такси-блуз“ (1990) као филм епохе: социјална и психолошка слика перестројке се појављује прво на ИСКРА.

На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску историју, српска страдања, борбе и српске хероје. Филм сам погледао из једне врсте ината, јер је у овом случају изостала помпезна реклама, најава, агресивна кампања и гостовања екипе филма по медијима свих могућих формата.

Филм је рађен по роману Веселина Џелетовића заснованом на истинитој причи, Српско срце Јоханово, у којој богатог немачког барона са смртним, срчаним обољењем, албанска мафија киднапује у Риму, а затим му пресађује срце, како би касније тражила откуп од његове породице. Међутим, недуго после пресађивања срца, Јохан почиње да има халуцинације и привиђења у којима чује звук црквених звона, стихове песме Јечам жњела Косовка девојка, а такође, указује му се унутрашњост цркве, кућа, двориште, њива, као и лик једне жене и детета. Привиђења су тако стварна и Јохан одлучује да истражи, где се налази локалитет који му се јавља у тим представама. Ту почиње заплет и Јохан стиже на Косово и Метохију.

Нећу превише детаљисати о појединостима и самој радњи филма, само ћу изнети неколико генералних закључака у вези са овим, за мене, крајње пријатним изненађењем и искораком српске филске продукције.

Као прво, у филму нема Срба негативаца, што је својеврстан преседан који превазилази југословенску једначину, по којој, ако се Срби прикажу као жртве, по истинитим дешавањима, обавезно мора да се убаци неки Србин који је убица, пијанац, преварант, кољач, силоватељ. Тај Србин негативац има задатак релативизације злочина над Србима и делимичне или потпуне амнестије оних који убијају Србе. Та ужасна формула је општеприхваћена, не само у културној политици београдског југозомбиленда, него и на свим другим пољима и друштвеним процесима. То је у ствари, само наставак политике успостављене за време владавине Броза и његове идеолошке копилади, изражене у максими јака Србија, слаба Југославија, слаба Србија јака Југославија. У складу са том максимом, српске жртве је ваљало минимализовати, потискивати релативизовати, српске митове, битке и подвиге первертовати и проглашавати југословенским, а српске великане избацивати из српског корпуса и давати им туђе националне идентитете. По тој злогласној формули, на пример, једначени су четници (као званична краљева војска у отаџбини) и усташе (као сателитска формација Хитлерове Немачке).

С обзиром на то да сам навикао на антисрпске памфлете из Србије и региона, попут Шишања, Турнеје, Свети Георгије убива аждаху, У земљи крви и меда, Quo vadis Aida, Нафака, Број 55, Ничији син и још гомиле пропагандног смећа у којима су Срби, на овај или онај начин, представљени као масне пијанице, силоватељи и кољачи, све време пројекције сам очекивао да ће у кадар, мимо сваког контекста, банути неки пијани четник који ће упуцати неку немоћну бабу. Међутим, то се није десило и филм је до самог краја, задржао јасну линију фронта према српским непријатељима, без релативизације и и маскирања зликоваца. На овом месту, истакао бих да Србин увек испада преварант, алкохоличар, смрад од човека, чак и у филмовима који немају ратну тематику, као на пример у филму Караула, кроз лик који тумачи Сергеј Трифуновић, наш познати београдски Југословен и партизан.

Затим, занимљива је чињеница, која много говори о културној мочвари која се запатила у Србији, изјава продуцента да је велики број београдских глумаца одбио улогу у филму. Очекивано, наравно. Неки су то урадили јер, просто, народски речено немају му*а, а неки зато што не желе да снимају филмове у којима су Срби жртве, што због своје југословенске идеологије, што због чињенице да им би им улога у таквом филму знатно смањила број тезги у региону, Бјелогрлићевим урбаним бајкама и још урбанијим историјским фалсификатима.

Истражујући чињенице о филму, дошао сам до податка да је цела екипа филма, на челу са писцем романа Веселином Џелетовићем и продуцентом Драганом Ивановићем, била изложена страшним притисцима, са свих страна, од албанских лобиста и политичара повезаних са њима, до неких мрачних, неименованих, београдских кругова. Притисцима су били изложени и сами глумци, тако да је главна глумица из Аустрије, напустила снимање, баш за време снимања сцена у Београду. Такође, и два главна глумца, Мекнолти и Мекфајден, нашли су се на мети разних лобиста – али су они одолели и показали карактер.

Према речима продуцента Ивановића, албанска дијаспора скупља огромна средства како би спречила дистрибуцију филма на Западу. Такође, занимљиво је и казивање Џелетовића, који је изјавио да се појавио човек спреман да финансира цео пројекат, од речи до речи, како стоји у сценарију, само да се из сценарија избаци Косово. Џелетовић је, наравно, одбио ту понуду. Много их боли наше, свето распето Косово. Знају они да су само уљези на тој светој земљи и да ничија није до зоре.

Ако је основни задатак филма, генерално, креирање, генерисање и усмеравање емоције код гледаоца, овај филм је то заиста успео. С обзиром на изузетно осетљиву и емоционалну тему коју обрађује, није патетичан и заиста одудара од памфлета које снимају наши непријатељи из окружења и југословенски непријатељи из центра Београда.

Искорак филма је и у томе, што је то први филм, барем да ја знам, који тренутни западни, мафијашки протекторат такозвану Републику Косово, приказује на реалан начин, без романтизације терориста и њихових команданата. Један од команданата УЧК представљен је као господар живота и смрти на Косову, као организатор трговине наркотицима, оружјем, људима и људским органима, али све те прљаве послове ради уз одобрење и договор са врхом албанске политике. Срби живе у гету и константном страху, окружени оградама и бодљикавом жицом. Шиптари их нападају, пале усеве, куће и амбаре. Мислим да је још само филм Енклава, на веран начин представио српско страдање на Косову и Метохији.

Уместо закључка, напоменуо бих да је филм изузетно моћно средство утицаја на јавно мњење. Добар филм погађа емоционалне центре гледаоца, што је много ефикасније оружје него навођење сувопарних аргумената и премиса. Уосталом, Постмодерна је показала да живимо постчињенично време и да се људи гомиле, не баве чињеницама, већ само емоцијама. Онај ко контролише емоције гомиле, тај одређује доктрине мишљења и акција гомиле. О тој теми је на јасан и прецизан начин писао Ле Бон у књизи Психологија гомиле.

Ми, Срби, не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно јавно мњење, јер смо и сами атомизирани и разбијени у фрагменте, таборе, кланове, партије, покрете. Ипак, филмови попут Жетве уливају тиху наду да се на вечној теми Косова, можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову, која је неопходан елемент опстанка и даљих акција. Духовна самообнова није дневнополитички, већ стратешки, дугорочни задатак и зато треба деловати мудро, из другог плана, без падања у страсти или дефетизам због тренутних пораза. Дакле, како би то сликовито рекао Евола, треба зајахати тигра и чекати његово исцрпљење. Жетва, засигурно, даје макар мали допринос том, српском јахању звери, док чекамо прилику да јој задамо смртоносни ударац. Ако не ми, онда наша деца, ако не наша деца, онда њихова, и тако све до оне генерације која ће сведочити моменту Кад се војска на Косово врати!

Чланак Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац се појављује прво на ИСКРА.

У свечаној сали  Руског дома у Београду одржана је премијера руског филма „Зли град“, епске историјске драме која је привукла велику пажњу публике и љубитеља овог жанра. Пројекција је реализована у оквиру Витез феста и Недеље витештва, у организацији Краљевског реда витезова, чиме је овај догађај добио и шири културни контекст.

Филм „Зли град“ (2025), у режији Константина Буслова, тематизује један од најдраматичнијих тренутака руске средњовековне историје, опсаду града Козељска 1238. године, у време продора Златне Хорде.

Према историјским изворима, овај мали град је, упркос надмоћнијем непријатељу, одолевао нападима пуна два месеца. Велики губици на страни нападача и упорност бранилаца довели су до тога да Кан Бату, у знак освете и опомене, нареди да се Козељск назове „злим градом“. Тај назив остао је као симбол руске непокорности и крајње одлучности у одбрани.

Главне улоге у филму тумаче Алексеј Гусков, Александар Метелкин, Леонел Мантуров и Владимир Љубимцев, који доносе широк распон ликова, од војсковођа до обичних становника суочених са ратном стварношћу.

Београдска публика је филм испратила са великом пажњом. Реакције након пројекције указују да је реч о остварењу које оставља снажан утисак, пре свега захваљујући динамичним сценама борби и убедљивој реконструкцији историјског периода.

Посебно су се издвојиле сцене опсаде, у којима је приказана и техничка надмоћ нападача и истрајност бранилаца. Управо тај контраст даје филму драматичну напетост и држи пажњу гледалаца током читавог трајања.

Редитељ Константин Буслов гради филм на препознатљивом приступу великим историјским темама, али настоји да причу приближи гледаоцу кроз људску перспективу. Значајан простор у филму посвећен је личним судбинама, дилемама и одлукама са којима се ликови суочавају.

Сценографија и костимографија доприносе уверљивости филма: утврђења, наоружање и призори свакодневног живота приказани су са израженом пажњом према детаљима. Камера често улази у сам центар дешавања, чиме се појачава осећај непосредности и хаотичности борбе.

Глумачка екипа доноси уједначене и уверљиве интерпретације, а Алексеј Гусков се посебно издваја као носилац емоционалне тежине филма. Његово тумачење карактера који балансира између дужности и унутрашњих преиспитивања даје додатну дубину читавој причи.

„Зли град“ функционише као комбинација ратног спектакла и драме о заједници под опсадом. Његова највећа снага лежи у атмосфери и у начину на који гради осећај колективне борбе и жртве.

Филм повремено користи наглашене емоционалне тонове и патетику, што може деловати предвидиво, али је у складу са жанром и тематиком којом се бави. Поједини делови могли су бити ритмички уједначенији, а неке споредне линије јасније заокружене, али то не умањује укупни утисак.

Посебан квалитет филма је у томе што не инсистира искључиво на спектаклу, већ поставља питања о границама издржљивости, смислу жртве и значају заједништва у тренуцима крајње опасности.

Премијера у Руском дому потврђује континуирано интересовање домаће публике за руску кинематографију, нарочито за остварења која обрађују историјске теме. У оквиру „Витез феста“, „Зли град“ се природно надовезује на програм који негује витешке вредности, традицију и културно памћење.

Овакви догађаји подстичу и омогућавају боље разумевање историјских тема које повезују српску и руску традицију, показујући како прошлост обликује заједничке вредности и културну свест. „Зли град“ се београдској публици представио не само као реконструкција једног драматичног историјског сукоба, већ и као сложена прича о отпору, истрајности и колективном идентитету. Филм истиче универзалне вредности које и данас имају снажан одјек, подсећајући на значај храбрости, заједништва и упорности у свакодневном животу.

Д. Опачић

Чланак У Руском дому премијерно приказан филм „Зли град“: епска прича о одбрани и жртви се појављује прво на ИСКРА.

Веселин Џелетовић и Тијана Лукић (@ rts.rs)

Писац Веселин Џелетовић говорио је за Радио Београд о инспирацији за поему „Српско срце Јоханово“, из које је касније произишао истоимени роман, по којем је потом снимљен филм „Жетва“. Аутор истиче да је годинама одбијао понуде да се по роману сними филм плашећи се да се прича не претвори у пропаганду.

Међу поломљеним надгробним плочама и разбацаним крстовима на гробљу у српском селу на Косову и Метохији, стајао је човек који као да не припада ни том времену ни месту. У тамном капуту, са држањем аристократе, посматрао је сахрану Српкиње која је, после претрпљеног силовања од стране албанских екстремиста, дигла руку на себе. Није био члан породице. Није био ни мештанин. Био је Немац. И носио је срце Србина са Косова.

Ово није само сцена из филма Жетва који се приказује у биоскопима широм земље, већ истинити догађај, након којег је, како је рекао за Радио Београд, писац Веселин Џелетовић добио инспирацију да напише поему Српско срце Јоханово, из које је касније произишао истоимени роман.

Човек је дошао на Косово и Метохију и рекао да носи срце нашег Јована

Немац, којег је писац у роману назвао Јохан, долазио је на Косово и Метохију у више наврата, вођен потребом коју ни сам није умео да објасни – да помогне породици човека чије срце носи.

„Човек је дошао и рекао да носи срце нашег Јована“, сећа се Џелетовић и додаје да је након тог догађаја почео разговор са, тада, непознатим човеком, који је трајао три године. Један сусрет променио га је заувек.

„Јохан је стигао до куће опасане бодљикавом жицом, под стражом. Наслонио је дланове на жицу, не примећујући да му се бодље усецају у кожу. Из дворишта му је пришао дечак. Када му се приближио на метар и погледао га у очи, Јохан је осетио снажан бол у грудима. То срце је хтело да искочи напоље. Да ли је препознало сина свога или је то била аутосугестија – то никада нећемо сазнати“, говори Џелетовић.

Тај призор је, каже Џелетовић, из њега „излетео“ у стихове. У том тренутку није био свестан да пише о трговини органима. Писао је о човеку, о болу и о необјашњивој вези.

Тек касније, када су се у јавности појавили међународни извештаји о трговини органима на Косову и Метохији, схватио је, како каже, размере приче о којој је заправо писао и која је данас преточена у филм.

Редитељ Пол Камф је послао своје људе на Косово и Метохију да провере истинитост романа

Годинама су стизале понуде да се по роману сними филм. Аутор их је одбијао, плашећи се да се прича не претвори у пропаганду. Преломни тренутак догодио се када је продуцент Драган Ивановић предложио да пројекат раде страни аутори.

Редитељ Паул Кампф прочитао је књигу током лета авионом и одмах пожелео да је екранизује. Ипак, пре него што је потписао уговор, послао је своје сараднике на Косово и Метохију са задатком да провере да ли су наводи из романа истинити.

„Тек када се уверио да је све тачно, пристао је да потпише уговор“, каже Џелетовић.

Током рада на филму Жетва, према речима аутора, редитељ је примио више од хиљаду претећих порука. Поједини глумци су напустили снимање упркос уговорним обавезама.

„Рекли су – овде није у питању наша каријера, већ наш живот,“ говори Џелетовић.

Прича као помен страдалима

Роман и филм, истиче Џелетовић, нису настали да би оптуживали, већ да би сачували сећање на страдале „у доба мира, пред очима света“.

„Истина је као вода. Нађе свој пут и шириће се полако“, сматра Џелетовић.

Прича о Јохану, дечаку и једном срцу које куца далеко од свог завичаја, за аутора је начин да се кроз личну судбину говори о онима чија имена, како каже, не смеју да буду заборављена.

Срби на Косову и Метохији не живе, они тамо трају од једне невоље до друге

Говорећи о свакодневици Срба који су остали, писац наводи примере који, како каже, најбоље осликавају њихову упорност.

У селу Бело Поље код Пећи, упознао је човека који четврти пут зида кућу, јер су му је три пута рушили. Упознао је и старицу која сама живи у непријатељском окружењу. „Нисам сама, са мном је Бог“, рекла му је.

„Срби на Косову и Метохији не живе, они тамо трају од једне невоље до друге. Али трају и трајаће. Тамо је све српско и тај народ тамо зна зашто неће да напусти те просторе. Не можете против таквих људи и о њима желим да пишем”, поручује Џелетовић.

Најболније је, каже, то што породице несталих и даље чекају. „Они још верују да су њихови најмилији живи и да ће се вратити.“

Чланак Џелетовић: Прича романа „Српско срце Јоханово“ и филма „Жетва“ је помен жртвама се појављује прво на ИСКРА.

Ако је Јевгеније Николајевич Трубецкој не мање знаменити брат другог философа-Трубецког, који вам је познат као следбеник (и доследни критичар) В. Соловјова и аутор „Размишљања у бојама“, – ево једног светлог детаља из његове биографије.

„Зимске вечери 1915. године две младе студенткиње први пут су закорачиле у двориште куће у Мртвој уличици, где је одржана још једна седница Религиозно-философског друштва у част В. С. Соловјова. Утисци су остали дуго у сећању… Тамо где је сто предавача, примећујемо величанствену фигуру лепе даме у дугој хаљини са шлепом… Међу присутнима примећујемо масивну фигуру већ старијег човека с очигледним монголским цртама лица. Дама – власница ове куће, Маргарита Кириловна Морозова… Савијен пред њом у поклону човек – кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој…“

(из уводног чланка А. Носова за издање преписке Трубецког и Морозове).

Дакле, пред вама су две фигуре: удовица-мецена Маргарита Кириловна Морозова и већ угледни професор Трубецкој. Заједно су основали друштвено-политичке новине „Московски недељник“, где је Трубецкој постао издавач. Осим друштвених и филозофских интереса, повезивало их је и нешто друго. Љубав. Љубав која ће се, како се надао Трубецкој, „претворити у пријатељство“. Али та љубав, како је сам схватао, „неће се претворити у ништа друго, већ ће се само из дана у дан и из часа у час разгоревати у огроман пожар“. Године 1910. они су заједно са Берђајевом, С. Булгаковом и другима основали издавачку кућу „Пут“.

Преписка Трубецког и Морозове трајала је од 1906. до 1918. године. Она је била мајка четворо деце, понекад примајући удварање различитих значајних личности свог доба. А он је био супруг кнегиње Вере Шербатове и отац њихово троје деце.

Писма ова два наша јунака – невероватно живи дијалози о свејединству, о Цркви, љубави и греху. Трубецкој је био искрено строг у својим речима о непроходности преступног прага: „С грехом код Бога не може бити никаквих уговора и компромиса: ту важе безусловни закони…“.

Oна је, иако са горчином, то добро разумела: „Никада ми није суђено да имам две радости: да будем твоја пред Богом и да видим дете у коме би се чудесно спојиле твоје и моје црте! Од наше љубави неће остати ништа!“

И ево, 1918. г. Трубецкој, придруживши се Белом покрету, опростио се од Маргарите Кириловне и након две године умро од тифуса код Новоросијска.
Али су ипак остали „Московски недељник“ и „Пут“, преписка и њена прелепа фраза: „Наша љубав је потребна Русији“.

Љубав је уопште потребна Русији. Веома потребна.

Остала је још и велика тишина. У својим сећањима Морозова, која је преживела Трубецког за 38 година, ништа о њему није рекла.

Да, није лако волети руског филозофа.

(Телеграм канал „Трагедия каждого дня“; превео Ж. Никчевић)

Чланак „НАША ЉУБАВ ЈЕ ПОТРЕБНА РУСИЈИ…“ се појављује прво на ИСКРА.

Манастир Острог са кивотом Светог Василија Острошког, слава Му и милост, није само молитвено мјесто на коме и грешни, и болни исцјељују душу и тијело у покајничким и богобојажљивим молитвама, него је, а ваљда је и то са Божјим благословом, и поетска инспирација свих оних којима је то Световасилијевско, острошко поднебесје извор снаге и ослонац у сваком времену и невремену.

Свјесно ризикујући и уважавајући могућност да нам неке од најбољих лирских пјесама о манастиру Острог нису познате, ми ћемо се овдје осврнути на поетска остварења чији је основни мотив манастир Острог и његов патрон Свети Василије  покушавајући да сагледамо поетску визију, пјесничке слике и значења која су пјесници и експлицитно, и имплицитно оставили те да их као специфична поетска молитвословља покушавамо одгонетнути и разумјети.

Поезија инспирисана овим светим мјестом пред нама реда поетске слике Манастира и свијета у коме се у оквиру тих слика јавља смјештен у чаробном небоземном окружењу, а онда и Он, манастирски патрон, спасилац и исцјелитељ, Свети Василије Острошки.

Острог као несвакидашња и Богом дана, узвишена локација први пут је још прије више од стотину година заокупила и ум, и душу, чежње и национална надања, а онда и поетски израз великом Алекси Шантићу. Тај поетски израз је овјековјечен у двије пјесме, Под Острогом и Ноћ под Острогом које су дуго биле  и  једина поетска свједочења о том Богомданом српском поднебесју.

Ове Шантићеве пјесме су својеврсно импресионистичко свједочење гдје у чудном јединству бивствују и национална стрепња, и слободарска надања, и свјетлост, и звуци, и ваздух, и небо, и земља изнад божански питоме долине кроз коју Плава Зета тече и хујањем својим // Успављује скромна црногорска села.

Шантићев сусрет са манастиром у пјесми Под Острогом је пун слика прожетих и тугом, и надом. Необично је да Манастир спокојно ћути, црквени торањ стражари, мјесеца још на видику нема, па тај амбијент нужно тражи молитву коју прати пријатан вјетар и свјетлост ватре која ипак симболички подсјећа на јутро, на рађање новог дана. И баш тај осјећај жара који с кивота сину симболизујући васкрсење даје нову наду, јер се  из тог бљеска Свети Отац побједоносно  воздвиже врх Острога. А са те висине, гдје Манастир ћути и над којим звијезде пјевају неку космичку пјесму наде, пјесник види или слути и надолазећу опасност коју најављује и  жалосно звоно које некако болно зацикта са торња.

За разлику од ових слика из којих се имплицитно види пјесникова свијест о страдању народа када и видару бола у молитви понека суза кане, у пјесми Ноћ под Острогом је као доминантна поетска константа присутан мир у коме груди могу да одахну у слободи. У том манастирском миру у пјеснику се рађа нада да стиже слобода коју најављују виле. Та нада у задњој строфи добија узвишени тон и радосни усклик који пјесник са вилом као његовом сапутницом и сарадницом дијели.

Одахните, груди, овдје у слободи,

Овдје близу неба, под кивотом светим!

Гле, небеса трепте, златна ужба броди,

Вило, дај ми крила, да летим, да летим.

Острог као узвишена архитектонска и духовна слика, као молитвено мјесто на које се ходочасти је остварен у низу поетских слика које се уклапају у онај чудесни шантићевски осликан крајолик. Слика Манастира својом чистотом и бјелином оплемењује ону суру острошку греду па није изненађујуће што пјесника Миленка Блечића подсјећа на жар птицу која својом појавом и симболиком зрачи оптимизмом.

У острошком поднебесју,

Жарна птица гн`јездо свила.

Раширила б`јела крила,

Ладну ст`јену пригрлила.

У то гнијездо врх литице се богобојажљиво и у молитвеном миру ходочасти. Ту, како смјерно свједочи Драгољуб Никчевић, Долазе људи, иду боси тражећи души мир, а тијелу исцјељење, јер их молитве Богу снаже и усправљају тамо гдје су Горе високо у стијени // бијели зидови Манастира.

Драган Радуловић Острог доживљава као спасоносну луку, јер

За боне је спас и лука,

Озари им Острог лице,

Као да је Божја рука

Придржава врх литице.

И не само то. Његов звоник је под самим небом, крст му сјаји, а он, Манастир, више није само чисте, бијеле боје, него има појавност вишег реда, појавност која је јача од таме, појавност која у космичкој хармонији блиста.

Под небом је звоник сплео,

Па под сјајем свога крста,

Као светац, ко анђео

У литици Острог блиста.

На то мјесто, врх острошке, Богом благословене литице се не ходочасти обичним путем, него оним несвакидашњим, молитвеним, баш како то Војислав Војо Б. Мијушковић рече у пјесми Кунак, идући трагом

Стазе свете која води

Од свијета до Острога.

И вјере што вјеру роди

У моћ Свеца Великога.

Пјесма Будимира Дубака Острог је и формално, и садржајно другачија од свих осталих пјесама посвећених Острогу. Она почиње моностихом са знаком питања на његовом крају: Шта се оно на небу бијели? Да би се истим тим стихом и завршила. Између ова два моностиха слиједе двадесеттри стиха, без интерпункције који, сви, без изузетка почињу негацијом „нит(и)“. Таква пјесничка структура  у стилском смислу је релативно ријетка у српској поезији  и представља очигледан примјер полисиндетске анафоре која се на неки начин комбинује са прстенастом анафором и елементима катафоре.

Дубак се за овакву пјесничку форму у којој се одговор и на питање, и на све негације налази само у наслову, а то је Острог, одлучио како би на поетски оригиналан начин сачинио слику самога Манастира острошког. Та слика Острогу даје божански, узвишени значај, поштовање и дивљење доводећи га у апсолутну надпозицију изнад свега и из свјетовне, и из духовне сфере сазнања. Јер он, Острог, Нит је жишка од сјајнога сунца // нити зрачак од Млијечна пута// нит Зорњача собом окупана // (…) нит сијев муње по ведрини // (…) нити свете прекрштене руке // (…) нит мач бијел Светог Михаила // нити крила Белога Анђела // нит прамичак дима од тамјана // (…) нити извор очињега вида // нит Нојева окречена барка // (…) нит гроб живи Христа васкрслога.

То је једино што може бити, Богом дани и узвишени Острог у коме је кивот Богоугодника Светог Василија Острошкога Чудотворца који са врха острошких греда бдије над српским народом и наткриљује њега и његов животни простор чувајући га од свих злих и нечастивих сила.

Ако Дубакова пјесма манастир Острог доводи, а доводи, у апсолутну надпозицију, онда пјесма Острог Емила Лабудовића доноси слику Манастира остварену упечатљивим поетским изразом са хармоничном ритмичко-поетском парадигмом која и реалистички, и симболички на посебан начин уводи Острог у царство поезије. Лабудовић пјесму Острог започиње констатацијом да је Манастир са лицем окренут Анђелима, грађен голим рукама, а онда и молитвом везан са литицом.

Зидан молитвом и ноктима

Зубом времена за кремен литицу,

Окренут лицем анђелима

Збраја молтве бројаницу.

Он је ту, под самим небом, за вјерни народ и полазиште, и исходиште, и истинска нада за оздрављење, за рану без лијека.

На корак до Неба, а сав од Неба,

Лијек за рану без лијека,

Посна трпеза духовног хљеба,

Посљедње наде колијевка.

Над тим, истовремено и чудесним, и чудотворним молитвиштем се одвија по законима логоса вјечита космичка драма у којој су једино псалми у разумљивој комуникацији са Васионом.

Над њим се тамни облаци роје

С литице громови вечерње звоне

Слеђеној тишини што псалме поје

За глуво уво Васионе.

А Светац, баш у том храму, молитвишту, који је На корак до Неба, а сав од Неба опрашта грешним покајницима почињене вољне и невољне гријехе мирећи их са Богом заувијек, баш ту, под Острогом.

У њему Светац над родом зебе

И грешне душе мири са Богом

Капају године с камене греде

У плави бездан под Острогом.

Лабудовићева пјесма је јединство амбијенталне љепоте која оплемењује сиву острошку греду и Светитељевог свеприсуства које над родом и његовом судбином зебе и моли се Свевишњем да његов народ сачува.

То јединство Манастира, његовог окружења и свеприсуства Светог Василија је сливено у небоземну хармонију у пјесми Радосава Бата Ђурковића са метафоричним насловом Свјетлост на Гори што имплицитно острошку греду, бар на симболичкој равни, доводи у везу са Маслиновом Гором.

Пјесма се састоји од двадесетједног римованог дистиха, а већ у првом дистиху јасно се  детектује поријекло те чудне свјетлости над Гором, и не само то, него се детектује и исконска веза Светог Василија са острошким литицама.

Звијезде над гором чудно ли сјаје?

То светац камену живот даје.

Благост која Светитељевим чудом из литице точи духовну љепоту и небески сјај исцјељује душу па је за пјесника он, Светитељ и манастирски патрон „златокрили исцјелитељ“.

У Ђурковићевој поетској парадигми су у хармоничном реду присутни смисаони регистри спасења. Заједно са Светим Василијем Острошким на молитвеном путу на коме …ће свијеће и луче да горе // све од прве до задње зоре су и Младо лице Спаса Христа, и лице Пресвете Мајке Богородице, па је онда и нормална, и очекивана пјесникова спознаја јединог циља који нас чека на крају тог пута, а то је спасење и исцјељење, јер

Из острошке пећине сунце грије,

Свети наш отац Василије.

Да су Манастир и Свети Василије Острошки за вјерни народ једно и недјељиво  поетски свједочи и Вук В. Милатовић у пјесми Манастир Светог Василија Острошког  што се у пјесми манифестује као молитвена молба за спас од патње, жалости и муке.

Благослови све моје речи,

Тихе патње, жалости зреле,

Усталасај бездане и злато лепоречи

Светионике покажи узавреле.

(….)

Горку тишину родослова

Благословеном помилуј руком,

Излиј све што је лепо, од олова,

И огради га својом муком.

А тај спас је могућ увијек, чак и када у личним заблудама одлутамо у цивилизацијска беспућа и прозаичну, прозуклу и бесловесну стварност, ако се, и када се њему искрено вратимо, баш на онај начин како то чини Радован Марков Караџић у пјесми Острог.

Теби се враћамо кад све изгубимо,

Из свога невидија преда Те, ћивоте,

Да Ти свети покров смјерно пољубимо

Да нам, смислом празне, испуниш животе.

(…)

Твоја слава и милост лице нам озари

Јер смо једно до Тебе, а од Тебе друго,

У живот враћени умрли лазари

С пређене путање судбоносним кругом.

До Тебе смо грешни, а од Тебе бољи,

До Тебе смо слаби, а од Тебе јаки.

Нека се збуде све по Твојој вољи

За оне што моле од јаког, нејаки.

Душан Комазец у пјесми Свети Василије Острошки лик овог светитеља стиховима и римама прати од његовог рођења које се догодило тамо гдје протиче бистра Требишњица река и гдје

Још камење памти бат малених ногу
што к Светињи хрли, где га Светлост мами.
Ту је душу своју завештао Богу
пред иконостасом што вечношћу плами!

Памти његова Херцеговина и сва добра дјела, дарове напаћеној браћи, рад с неимарима на обнови цркава и чудотворна исцјељења.  Пјесник Комазец све нас подсјећа и да је народ препознао мјесто гдје је Светитељ нашао вјечни мир и да с разлогом тамо одлази да лек души нађе од живота клетог, //тамо где молитве жуборе к`о река. // Где се миро точи из кивота Светог.

А то је разумљиво Острог, пештера, гдје се налази Свечев кивот, Тамо где се греси покајањем бришу, // (…) гдје Босиоком мошти пресвете миришу и гдје се непрекидно за свој народ пред Господом моли Свети Василије са острошких греда.

Да острошки Богомтражени и Богомдани олтар са Манастиром као свјетиоником логоса има и своју порту која се успиње од Доњег до Горњег Манастира поетским сликама свједочи и Ранко Мићановић  који  ухом поете чује како заједно са монасима  У порти поју пчеле // и светли весели  зуј.

У манастирској порти, којој се Мићановић диви Сја папрат и трепти дивље зеље, // злати се под липом Јеванђеље. (…) Мирише босиљак, пелин и зова // и свето миро са гроба Христова. (…) И гре Божји оркестар, анђео свира // од Доњег до Горњег манастира. 

Тај чудесни мозаик поетских слика, сазвучје молитве, божански зуј пчела сасвим природно допуњава и заокружује монашка пјесма некадашњег игумана манастира Острог Георгија Мирковића посвећена Светом Василију Острошком, слава Му и милост, те и ми тим стиховима завршавамо наш скромни ход кроз ово поетско молитвословље.

Василије Свети поносе монаха,

Наставниче добри светих пустињака.

Ко јутарња звезда твој лик нам се јавља,

Поборниче мудри светог Православља.

(…)

Моли за све вјерне, за обитељ свету

Мир у мојој души и мир цјелом свјету.

Мир од Источника сунчаније зрака

Василије Свети, поносе монаха

ИЗВОРИ

•  Ходочасном Острогу, Подгорица 2011.

• Лична преписка са ауторима пјесама 

1. www.poezija.rs

Чланак Раде Р. Лаловић: МАНАСТИР ОСТРОГ У ПОЕТСКОМ МОЛИТВОСЛОВЉУ се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Bedirhan Demirel/Anadolu

Руски председник Владимир Путин подржао је стварање књижевне награде „глобалне већине“ која би заменила Нобелову награду за књижевност, саопштено је на Савету за културу, преносе РИА Новости.

Током састанка, писац Захар Прилепин предложио је стварање књижевне награде која би заменила Нобелову награду.

„Морамо то да урадимо. Свакако ћемо радити на томе.  Сарађиваћу директно са својим колегама и наложићу Министарству спољних послова да то уради“, рекао је Путин.

Прошлогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност је мађарски аутор Ласло Краснахоркаи.

Чланак Путин подржава идеју о стварању алтернативе Нобеловој награди за књижевност се појављује прво на ИСКРА.

У Сибиру је одржан велики филмски фестивал „Дух ватре“, чији су почасни гости били легендарни српски режисери Емир Кустурица и Горан Радовановић.

Српски редитељ Емир Кустурица постао је у новембру 2022. председник фестивала „Дух ватре“ у далеком Сибиру. Од тог тренутка веза између Србије и Русије, историјски повезана заједничким културним пореклом, постала је још јача. Већ неколико година ова културна манифестација добија на значају: сваке године све више српских филмова одјекује у срцима Руса.

Ове године члан жирија је постао српски редитељ Горан Радовановић, који је током фестивала више пута наглашавао посебну, готово родбинску везу између народа двеју земаља. Редитељ је такође истакао да, упркос политичкој ситуацији у свету, по његовом мишљењу већина становника Србије подржава Русију.

Он је рекао да, чак и ако политичари покушавају да утичу на ове односе, тешко да ће то изменити вишевековно пријатељство: Русија и Србија ће, како каже, остати блиске земље.

„Заједничко нам је то што се у свом стваралаштву ослањамо на наше изворе – словенске корене, руску културу и књижевност. Више од 90 одсто Срба подржава Русију. Чак и ако политичари покушавају да утичу на те односе, тешко да ће изменити вишевековно пријатељство. Верујем да ће Србија и Русија увек бити пријатељи“, рекао је Радовановић.

Емир Кустурица је поручио да су политичари исто људи и да нису ни бољи ни гори од нас, али је додао да су политичари који се сада појављују у Европи „апсолутно бесмислени“.

„Кажу да је Русија учествовала у европској култури, да је део европске еволуције. Говоре да совјетски и руски филмови нису били лоши, али они су, у ствари, изнад многих европских филмова. Совјетска и руска кинематографија је изузетно квалитетна. Много тога се мења, па и сама кинематографија. Филмска уметност је нека врста религије. Филм је оно што налазимо у Јеванђељу – постоји љубав. То је стара идеја, љубав према домовини, која нас води напред. То је суштина“, поручио је Кустурица.

На фестивалу је више пута наглашено да се, без обзира на политичку ситуацију, филмови стварају пре свега за људе, а да су гледаоци њихова главна вредност.

Чланак Кустурица и Радовановић на Филмском фестивалу „Дух ватре“ у Сибиру се појављује прво на ИСКРА.

На Државном универзитету у Тули, пред пуном салом 18.марта одржана је презентација документарног филма познатог новинара и редитеља Олега Бондаренка „Борба и мир Републике Српске“.

Догађај, организован уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу и Руско-балканског дијалога, окупио је студенте, професоре и све оне којима није свеједна судбина братског народа на Балкану.

Филм, настао уз учешће медијског пројекта „Балканист“ и Представништва Републике Српске у Москви, за многе младе гледаоце представљао је откровење. Он урања у сложену историју српског народа: од зверстава концентрационог логора „Јасеновац“ током Другог светског рата, где су страдале стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, до драматичних догађаја грађанског рата у Босни и Херцеговини деведесетих година.

Главни јунаци филма су командант Војске Републике Српске Милан „Легенда“ Јоловић, као и преживели логораши и сведоци геноцида, а у филму је о догађајима из Другог светског рата као и данашњим говорио и Милорад Додик.

Након пројекције уследила је жива дискусија у сали. Студентима се обратио редитељ филма Олег Владимирович Бондаренко, који је говорио о тешкоћама снимања у региону и важности очувања историјске истине.

Посебну пажњу привукло је излагање Сергеја Владимировича Федосејева, који је повукао директне паралеле између трагедије српског народа и злочина украјинских националиста.У свом обраћању дотакао се теме бандероваца и мржње коју они негују према свему руском, истакавши да се механизми дехуманизације противника, које су усташе примењивале током Другог светског рата, данас користе од стране кијевског режима.

Гледаоци нису остали равнодушни: студенти су постављали бројна питања о перспективама независности Републике Српске, улози западних земаља у балканским сукобима и томе како разликовати истину од пропаганде у савременом информационом простору.

Сусрет на Универзитету у Тули још једном је потврдио да тема Балкана и заштите српског народа за Русију није само политичка, већ и дубоко лична и духовна.

Чланак „Историја без искривљавања“: На Универзитету у Тули приказан филм о трагедији и борби српског народа се појављује прво на ИСКРА.

Сретен Божић, познатији као Барнумбир Вонгар (Б Wongar), напустио нас је 8. марта 2026. године у 94. години, а разговор о њему, његовом делу, значају и месту у српској и светској култури водили смо са проф. др Александром Петровићем, професором културне антропологије на Универзитету у Београду.

 – Није нас уопште напустио, отишао је да би његово дело било још снажније присутно. Посебно имамо ли у виду да је своју списатељску каријеру започео антрополошким радом који је објавио у својој првој књизи „Абориџински митови“. Живећи с Абориџинима он је уведен у њихова знања о сељењу душа кроз различите животне форме које су они практиковали као део културе. Смрт је само једна од прилика за то и ту је Вонгар близак Црњанском који каже „смрти нема, само сеобе“ или „смрти нема, само преображаја“. Већ и по томе се види да је Вонгар у дослуху са најбољим видом српске књижевности, оним који средиште поставља с друге стране, у трансценденцију, онако како је то урадио Свети Сава напуштајући историјски живот. Уосталом, зато је и назван Вонгар, дух снова или гласник из другог света – истакао је проф. др Александар Петровић.

Значај Сретена Божића за српску и светску културу

Како бисте данас, са историјске дистанце, описали његов значај за српску и светску културу?

 – Нема историјске дистанце, ми се уклето не померамо с истог места, и та дијалектика привида зове се историја. То је Вонгар знао и показао да безвремени митски обрасци управљају животом у времену. Он је написао роман „Раки“, што значи канап на неком од абориџинских језика, којих је било 200–750 док их Енглези нису свели на 20 који нису од опасности од изумирања. Ту је још једна аналогија са Србима којима су Аустријанци преко Вука избацили 19 слова из азбуке. Канап је повезао ово и оно време, ово и оно место. Спојио је Србију и Аустралију, Србе и Абориџине показујући пут изласка из утварних магли простора и времена да се не бисмо изгубили у тумарању кроз опсене – истакао је професор културне антропологије за Принцип магазин.

Повратак Вонгара у српску културу

Године 2010. у Горњој Трешњевици, Божићевом родном месту, организована је пројекција филма „А Доубле Лифе. The Лифе анд Тимес оф B.Wongar“ новозеландског редитеља Џона Малденберга, на којој сте и ви говорили, а многи мештани су тада први пут чули више о Сретену Божићу и његовом делу.

 – Тај сусрет је био врх леденог брега који је дошао током годишњег циклуса предавања посвећеном Вонгару који сам водио у оквиру Центра САНУ за научна истраживања и Универзитета у Крагујевцу. Он је 2011. и објављен у публикацији Центра САНУ и ФИЛУМ-а под називом „Антропологија истине: други живот и опус примум Б. Вонгара“. Упркос отпорима иницирао сам доделу почасног доктората Универзитета у Крагујевцу чиме смо Вонгару дали јасно место у српској култури. Направили смо у Београду и фестивал Недеља Вонгара с академским зналцима његовог дела, као и диђериду музичарима и филмским ствараоцима. Била је то права светковина. Чак сам га предложио и за Нобелову награду, да би се исправила неправда која му је у Аустралији учињена ускраћивањем таквог предлога, али наравно без успеха. Било је тога још, али и ово оскудно набрајање довољно да се види да је постојала воља да се Вонгару искаже поштовање за све племенито што је урадио – рекао је професор Петровић.

Очито има тога доста, али шта бисте издвојили као најважније?

 – Као резултат истрајног рада појавило се, најважније од свега, седам књига изабраних дела које сам приредио да бих Вонгара вратио српској култури где и припада. Аустралија је декор, али суштина из које све извире је српска епска слобода која све покреће. Јасен који води Војо Станишић је учинио прави подвиг да објави тих седам књига насталих као рад групе преводилаца коју сам окупио. Осим тога, што је такође битно, на курсевима културне антропологије и теорије културе и цивилизације предавања о Вонгару држао сам као део стандардног курикулума. Чак сам на докторским студијама направио нови предмет „Б. Вонгар и posthumana биополитика“. Одзив је у сваком нараштају био одличан јер су били затечени његовим необичним делом и узбудљивим животом о коме ништа нису знали, али су брзо схватали да су најбоље ствари скривене. Задовољство ми је причињавала мисао да се Вонгар вратио кроз најбољи део наше популације. Написано је низ семинарских и мастер радова који су по правилу били изврсно мотивисани и одлично схватали суштину. Чак ми се чини да је постојало извесно поистовећење с њим што ми говори да би их требало објединити и објавити јер то је његово стварно присуство у српској култури коме смрт ништа не може – казао је проф. др Петровић.

Србија, завичај и дуг према Вонгару

Како сте доживели тај сусрет његовог родног краја са причом о његовом необичном животу и да ли мислите да се Србија, а посебно његов завичај, довољно одужила овом изузетном писцу?

– Може се у Србији и за Србију радити априорно из чисте одлуке не мислећи о дугу или добитку, већ из принципа како то вели Атанасије Николић, први ректор Лицеја: „Мени су свагда пријатељи говорили да се не заузимам толико за опште благо, да ми нико за то неће хвала рећи; али ја сам био страсно заузет за унапређењем Србије, па нисам могао другачије радити и њима свагда имао обичај одговорити – знам да неблагодарношћу свет награђује трудове, знам и да мене неблагодарност чека, али ја ћу да чиним своју дужност, па ма шта ме снашло“. У томе и јесте слава у пустињи и једина права победа над самим собом и свим сумњама и слабостима. У том смислу Србија није само земља већ религија по себи, велика прилика за подвиг. Мислим да је Вонгар то знао. На основу тога и ми смо нешто урадили да бисмо га вратили у српски језик на коме очито мисли иако пише на енглеском – поделио је професор.

Вонгар, Абориџини и искуство српског народа

Као приређивач књиге „Дингово легло“ написали сте да је Сретен Божић „први који је у аустралијским домороцима и њиховој судбини препознао Србе“. Шта сте тиме желели да нагласите и на који начин је Вонгар у судбини Абориџина препознао искуство сопственог народа?

 – Искуство слободе је свеопште и свима једнако припада иако се људи рађају слободни, а цео живот проводе у ланцима. Вонгар је релевантан писац за оне који не пристају на заводљиво ропство Мефиста или брутално тлачење историјом разних Хитлера или Черчила, као и свих осталих који себе сматрају вишом расом или изабраним народом. То је све људска беда која изгледа као моћ, али довољно је да се појави неко слободан попут Вонгара па да кулисе моћи падну. Отуда са становишта слободе није тешко препознати Србе у Абориџинима као и обратно. Свет је само велика соба огледала где се све гледа у свему – рекао је проф. др Александар Петровић.

Вонгар је велики део живота посветио борби за права аустралијских Абориџина. Шта је, по вашем мишљењу, једног човека из Шумадије навело да тако снажно стане уз један далеки народ?

 – Антрополошки гледано нема далеких народа, већ само сужених обзора који удаљени од истине не препознају оно што је исто у свим разликама. Они се предају појавама уверени да суштине нема јер се налазимо између ништа пре почетка и ништа после краја. Када је живот тако урамљен у ништа, све изгледа ново и различито јер нема односа према дубини истине која све повезује. Шумадија је наш највећи извор самоникле слободе што европском свету изграђеном на колонијализму шарених лажи и опсена представља битан проблем и лош пример за њихове робове. Зато је Шумадија најобесправљенији део Европе већ и због тога што је одатле 1804. покренут први антиколонијални устанак у, осим Русије, тада потпуно окупираном свету. Врло брзо је Шумадија 1838. направила и Лицеј, заметак првог српског универзитета, да би ослобођење било потврђено изнутра. Био је то блесак у општој тами јер је потенцијал слободе ту огроман и зато се он вештачки спутава и гуши. Спречава се сваки покушај да се појави слобода тако да је она побегла у књижевност, али не било коју, већ у ову вонгаровску, ретку, али драгоцену. Да није тога, не би било ни Атанасија Николића ни Вонгара и зато је он отишао у Аустралију да би тамо где га нису очекивали и тражили сачувао образац шумадијске културе слободе – објашњава професор Универзитета у Београду.

Вонгар и однос човека и природе

У својим књигама и јавним наступима Вонгар је настојао да свету открије страдање Абориџина, нарочито последице нуклеарних тестирања и експлоатације природе. Колико је његово дело данас актуелно у времену када се све више говори о односу човека и природе?

 – Рекло би се да је сувише актуелно. Можда је он први који је у књижевности проговорио о нуклеарној пошасти као великом црном облаку који се надвија над светом. Абориџини су метафора овог света јер су њихова станишта постала стратишта копањем уранијума, а такође су њихови простори коришћени за тестове нуклеарних бомби. Сада се то о чему је Вонгар говорио појавило као зла коб целог овог света. Абориџини су за Вонгара били рано упозорење шта нас чека ако следимо логику моћи технологије. Основни циљ технологије је поништење природе, споља и изнутра и њена велика замисао је да између два ништа у средину уместо живота стави и треће вештачко ништа док дели шарене бомбоне у целофан увијених обећања бољег живота. Вонгар у том смислу поставља крајње једноставну и тачну једначину: степен друштвене неслободе сразмеран је нестанку шума. Не треба заиста ништа више рећи. Он чује оно што људи не чују и пише о урлику дрвећа које умире напуштено. Знајући о чему је реч, он се врло потресао када је на изградњи Ибарске магистрале у име напретка по налогу врха државне власти бахато посечен прастари храст запис. Јавио се у писмима читалаца Политици о томе, али био је то глас вапијућег у пустињи. Зато се према Вонгаровом мишљењу на том новом путу стално догађају несреће – објаснио је професор Петровић.

Зашто је Вонгар био непожељан

Познато је да је у Аустралији често наилазио на отпор и да су његови текстови дуго били скрајнути, чак и забрањивани јавности. Зашто је, по вашем мишљењу, његово дело било толико непожељно?

 – Како да Вонгарово велико дело слободе буде пожељно у свету техно робовласника који већ отворено причају да ће нас истребити вештачком интелигенцијом као Абориџине? Док су Енглези у њих гледали као подљуде, сада ти исти Енглези нас гледају као прелазну трансхуману форму коју треба склонити с пута напретка. Техно варвари имају још мање скрупула од робијаша који су населили Аустралију. Ваљда је сада онима који то хоће јасно о чему је говорио Вонгар и каква су метафора Абориџини – казао је проф. др Александар Петовић.

Вонгар је током живота претрпео и велике личне трагедије, укључујући и губитак супруге абориџинке Ђумале и два сина, а те смрти често су довођене у везу са последицама уранијумских рудника и нуклеарних тестирања. Упркос томе, није престао да пише и сведочи о судбини народа са којим је живео. Колико су та искуства обликовала његову књижевност?

 – Патња је основно искуство људског живота. Њен извор је привид, а пријањање уз то живот окива тешким ланцима. Вонгар је то и посматрао и трпео. Сећао се врло добро да су такво брисање свести и разарање културе извели и они који су окупирали Србију. Иако је био усељеник при дну друштвене лествице сећање му је дало довољно снаге и вере да се отме и не остане нем, не бежи у страшљиво преживљавање, већ да пружи отпор паклу заблуда гледајући у очи оне који су надмено пљачкали и уништавали оно што нису схватали. И данас не схватају, већ само траже начин да у новој форми наставе свој стари посао. Једина разлика је што се сад улог веома повећао и сада тешко могу да спасу од симетрије онога што су урадили другима – објашњава професор за Принцип магазин.

Место Сретена Божића у светској књижевности

Иако је у свету добијао значајна признања, чини се да у Србији његово дело још увек није довољно познато. Зашто је тако и шта бисмо као друштво могли да учинимо да се то промени? Какво место, по вашем мишљењу, Сретен Божић – Вонгар заузима у светској књижевности и антрополошкој мисли?

 – Познатост није никакав критеријум вредности јер га задовољавају и најгори међу нама. Његово дело треба да буде раки, канап, унутарња повезаност човека и света која држи целину ствари без обзира да ли је позната или не. Вонгарова величина се у оданости слободној мисли и речи винула у саме врхове где се може поредити с било којим познатим или непознатим писцем. Његово дело није измишљено, није плод трагања за погодном темом, већ је настало рекло би само од себе у матици борбе за човека самог распетог на два краја света. Не треба заборавити да је сила у Вонгару била толико јака да је почео да пише на енглеском језику кога уопште није знао и да му је на неки начин као неуким галилејским рибарима Свети Дух пришао да снажно проговори на непознатом језику – истиче професор Петровић.

Порука коју нам је Вонгар оставио

Шта бисте издвојили као најважнију поруку коју нам је Вонгар оставио и шта бисмо из његовог живота и дела данас могли да научимо?

 – Не знам шта ми можемо да научимо када смо скоро све већ одавно заборавили. Оно најважније што је Вонгар имао јесте сећање, стожер свеопштег постојања. Он је оживео сећање ко смо, одакле долазимо, куда идемо и како су метаморфозе могуће. Без сећања свака наука или наук је само тумарање. Вонгар је призвао сећање јер није био испран формалним образовањем, већ се прикључио на пупчану врпцу традиционалног знања, етике, приповедања, космогоније, што нас једино спаја с извором и почетком који није добро упаковано ништавило, већ извор свега постојећег – објаснио је за крај проф. др културне антропологије Универзитета у Београду.

АУТОР: ЛЕНА КАРМАН

Чланак Тако је говорио Вонгар: разговор о Сретену Божићу са проф. др Александром Петровићем се појављује прво на ИСКРА.

Веома гледана и хваљена америчка телевизијска серија „Pluribus“ емитује се широм света са великим успехом. Реч је о филмској дистопији, научно-фантастичног жанра, са елементима психолошког трилера. Радња прати главну јунакињу, бестселер списатељицу, која се један дан неочекивано нађе у радикално измењеном свету. Наиме, ванземаљски тајни код се проширио целом Земљом попут епидемије, преображавајући људе у добре, племените и срећне душе, спојене у јединствени колективни ум, осим тринаесторо „недодирљивих“, међу којима је и главна јунакиња. Дакле, сви постају екстремно добри, не смеју да лажу, краду и варају, не могу да убијају, злостављају и киње друге особе, већ се искључиво труде да усреће „незаражене“ људе, сматрајући то својом обавезом.

Пошто се целокупно човечанство придружило једном оптимистичном, просвећеном, заједничком уму, одједном сви знају све, сви осећају све, сви се сећају свега… Више не постоји ти и ја, већ само „Ми“, у којем су сви људи повезани тајним, невидљивим нитима, као у чувеном роману Јевгенија Замјатина. Шофер може да оперише мозак, хирург празни контејнере, сметлар вози авион, пилот цепа дрва… јер сви умеју да раде све, сви имају све вештине, знања и искуства овога света. Такорећи, сви људи су удови једног савршеног тела. Деца не иду у школу, јер се рођењем стиче колективни ум који све зна и уме. Криминал и ратови више не постоје, па су непотребни војска, полиција и затвори. Приватна својина и новац су сасвим излишни, јер се све налази у колективном власништву. Али, с друге стране, непотребна је и породица, уметност, књиге, забава, спорт, интернет, телевизија, радио… Нема потребе за исказивањем креативности, надарености, интуиције, талента… Није нужно ништа, јер је све унутар колективног „Ми“. Све се креће у задатим оквирима, и цивилизација практично престаје да се бори за било какав напредак. А када нема напретка, креће назадовање.

Проблем настаје када започну „невоље у рају“. Главна јунакиња не пристаје на брисање своје индивидуалности и поништавање себе, зарад придруживања колективном „Ми“. Зато креће у потрагу за начином како да поништи ефекте придруживања, тј. како да људе раздвоји из заједничког ума и ресетује целу цивилизацију. У томе јој не помажу преосталих 12 „апостола“ илити 12 „гневних људи“. Неки од њих јој чак и одмажу, јер мисле да је преображени свет Хакслијев идеални „Нови врли свет“. Један од дванаесторо „незаражених“ чак ужива у новонасталим околностима, јер му је све дозвољено, и нико не може да одбије његове хедонистичке прохтеве. Такође, једна девојка својевољно жели да приступи колективитету, што напослетку и чини, јер сматра да ће тако бити срећна. Осим главне јунакиње само још један од тринаест „здравих“ становника планете не пристаје на нови светски поредак, и одбија сваку сарадњу са „Ми“.

Драмски заплет телевизијске серије „Pluribus“ полази од почетне претпоставке да Бог не постоји, јер на људе судбоносно делује некаква мистериозна космичка сила која није Бог, већ кодирана порука ванземаљске цивилизације из друге галаксије, удаљене милионима светлосних година. С друге стране, оног тренутка када сви постану добри против своје воље, тако што се инфицирају космичким, дигиталним „вирусом“, губи се слободан избор у познању добра и зла, који је основни принцип хришћанства. У „Pluribusu“ су сви племенити невољно, без могућности избора. Људи слободно, својом вољом, прилазе Богу који је љубав. Или, пак, ђаволу. Како ко изабере. У дистопијском друштву из серије „Pluribus“ нема слободе избора за људску цивилизацију, осим за тринаесторо људи који су неким чудом имуни на космички „вирус“. Али и њих колективни ум „придружених“ покушава на све начине да преобрати и асимилује, јер представљају опасност за ново друштво. Наиме, било какав излив беса код преосталих слободоумних људи, сваки пут изазива напад парализе на целој планети, код више од седам милијарди „придружених“. Милиони људи умиру приликом сваке такве обамрлости. Зато се „Ми“ својски труди да преобрати тринаест „недодирљивих“, како се то не би дешавало, али то морају да ураде ненасилно, јер им је било који облик насиља недопуштен. У ту сврху се служе лукавством ума, дакле оружјем непоменика.

Достојевски је у једном поглављу „Браће Карамазових“, под насловом „Велики инквизитор“, написао: „Нема непрекидније и мучније бриге за човека него, кад остане слободан, да што пре нађе онога коме ће се потчинити. Али човек тражи да се потчини оном што је већ неоспорно, толико неоспорно да се сви људи наједном сложе да се томе сви потчине. Јер брига тих бедних створова не састоји се само у томе да се пронађе оно чему ћу се ја или неко други потчинити, него да се нађе нешто такво да сви поверују у то да се потчине, неизоставно сви заједно. Ето, та потреба за заједничким потчињавањем и јесте најглавније мучење свакога човека лично, као и целог човечанства од почетка векова. Због свеопштог потчињавања, људи су уништавали један другог мачем. Они су стварали богове и позивали једни друге: ,Оставите своје богове па дођите да се поклоните нашима, иначе смрт и вама и боговима вашим!“ Управо тако се понашају и „придружени“, када предају своју слободу у руке колективног ума, и када покушавају на све начине да преобрате тринаест слободоумних људи.

Елем, главна јунакиња се својски бори за своју личност која је једна, јединствена и непоновљива, а против колективног „Ми“, које јој суптилно намећу, чак и преко неискрене емотивне везе. Хришћанска догма управо стоји на становишту да је сваки човек једно, јединствено и непоновљиво биће. У томе лежи основна противречност саме идеје серије, без обзира на њен научно-фантастични жанр. Главна јунакиња се бори за хришћанско поимање личности, иако није хришћанка, а целокупна радња серије полази од претпоставке да Бога нема!

Гледалац саосећа са главном јунакињом, и згражава се од саме помисли да би могао да дође у ситуацију да дели своје мисли, осећања, успомене и емоције са целокупном људском популацијом, са колективним умом, јер би се тако поништио као индивидуа. Према хришћанским догмама, сви смо личност тек у корелацији са другим људима, који су такође личности за себе. Ни једна индивидуа сама по себи није личност, уколико нема однос са другим личностима. Срећа лежи у љубави, а љубав у заједници. Срећа и љубав не постоје када егзистира само једна личност, па макар и као колективитет, јер нема корелације међу људима. Код „Ми“ нема љубави, већ само самољубља, јер Ми воли самог себе, у одсуству других. Истинска љубав увек претпоставља постојање више различитих личности.

Када кушач у пустињи каже Исусу да претвори камење у хлебове, јер ће тако гладни пук кренути за њим, Христос му мирно одговара: „Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.“ „Придружени“ у колективно „Ми“, пак, оберучке и веома радо прихватају кушачев хлеб, али тог хлеба нема довољно, па морају да једу све што им је доступно. Не смеју ништа да убију, и то не само животиње, већ ни биљке. Не смеју да уберу зрелу јабуку, већ морају да чекају да сама отпадне са дрвета. Зато морају да једу чак и замрзнуто, прерађено месо преминулих људи, што виде као нужно зло.

Проблем је што добра дела која чине „Придружени“ нису довољна да пруже смисао животу. Хришћанска вера учи да се нико неће спасити само због својих добрих дела. Када би заиста било тако, онда би се спасао сваки разбојник који је подигао храм или другу задужбину, али то свакако није довољно. Што рече, блаженопочивши владика Атанасије (Јевтић): Шта ће Богу наша добра дела? Од какве су му користи? И од какве су му штете наша рђава дела? Није Бог рачуновођа који збраја наша добра и лоша дела, и на крају изводи салдо. Покајани разбојник на крсту, који је био разапет са десне стране Христа, није имао никаквих добрих дела, али је ипак први ушао у Царство Небеско. Вера његова спасе га, јер је задобио у себи икону Христову, страдајући на крсту заједно са Спаситељем. Следствено томе: Шта ће нам свет који је састављен од самих добрих дела, ако у њему нема Бога, и ако такав свет не пружа могућност спасења? Достојевски је у поменутом „Великом инквизитору“ написао: „Тајна људског бића није само у живљењу, него у том: зашто да живи. Без одређене представе о томе зашто да живи, човек неће пристати да живи, и пре ће уништити сам себе него што ће остати на земљи, па макар сами хлебови били око њега.“

Серија намеће још једно суштинско питање савременог доба, а то је развој вештачке интелигенције. Ову пошаст је предвидео још Артур Кларк у лику суперкомпјутера HAL 9000, у „Одисеји у свемиру“. Нажалост, све смо ближе потврди стрепње да би вештачка интелигенција у будућности могла по својој бруталности да остави у прашини све досадашње тоталитарне режиме.

Није згорег поменути да наслов „Pluribus“ упућује на латинску максиму „E pluribus unum“ (Од многих, један), која је мото на Великом печату САД-а. Злонамерници би рекли на жигу звери, али то нико не зна, осим Оца нашег на небесима.

Услед немогућности да разреши било које од суштинских питања, телевизијска серија „Pluribus“ егзистира у одсуству Бога, претпостављајући Његово непостојање. Истовремено заступа неке од основних хришћанских постулата о личности, слободи, љубави, смислу, спасењу… У томе лежи њен груби парадокс.

Чланак Телевизијска серија у одсуству Бога (Pluribus, Vince Gilligan, 2025, Apple TV) се појављује прво на ИСКРА.

Срето Танасић Фото: СРНА

Лингвиста Срето Танасић поручио је да Срби морају на све начине да штите свој језик како у матици, тако и у региону, борећи се против својатања српске писане баштине, што се данас масовно чини како би се осигурала утемељеност новопроглашених језика.

Танасић је истакао да је српски језик један од најважнијих идентитетских знакова српског народа, да је потискиван више од једног вијека и да му је потребно вратити достојанство. „Српски језик је, заједно са Српском православном црквом /СПЦ/, у основи нашег националног и културног идентитета“, рекао је Танасић Срни. Он је навео да се у српском језику чува све што су Срби доживјели кроз историју и да је све то записано српском ћирилицом. „На српском језику, оном црквенословенском и народном књижевном, створили смо дјела која спадају међу најскупље бисере у свјетској ризници културе“, рекао је Танасић. Он је додао да се стога Срби могу поносити Мирослављевим јеванђељем, Хиландарском повељом, Кулиновом повељом, Душановим закоником. „Можемо се поносити што данас пишемо словима којим је Јефимија писала похвалу кнезу Лазару, или којим је његов син – српски деспот Стефан Лазаревић исписао стихове `Слова љубве`“, рекао је Танасић. Упозорио је да они који су се намјерили да униште српски идентитет не презају од тога да покушају да увјере Србе како је ћирилица превазиђена и како није у складу са новим временом, а она спада међу најсавршенија писма. „Ето, она није савршена, а много компликованија писма јесу! Исти ти нас одрођавају од нашег рођеног језика. На разне начине нам говоре како је све што је наше – просто, како не треба да чувамо, учимо и његујемо свој српски језик, како то раде други народи“, рекао је Танасић. Он је навео да Срби често посежу за страним ријечима и изразима и то више из одсуства свијести о значају српског језика као националног, а мање због потребе. „Чинимо то више из лијености да потражимо у своме језику погодну ријеч или израз, а мање због његовог сиромаштва. Српски језик није сиромашан, могу бити сиромашни духом само неки његови носиоци, који радије гледају и читају све што је страно, сатима гледају по мрежама заглупљујуће садржаје него што читају домаћа књижевна дјела врхунског квалитета“, нагласио је Танасић. Поручио је да значај српског језика треба сагледати у свјетлу чињенице да је он уз Српску православну цркву данас, као и некада, једини обједињавајући чинилац Срба, будући да су државним границама издијељени по различитим државама и да у некима није повољан државни третман српског језика. Танасић је оцијенио да је за враћање достојанства српског језика веома важно да му се посвети одговарајућа пажња у образовном систему, односно да нема понижавајући статус као данас, са знатно мањим бројем часова него што их имају национални језици у другим земљама. То, како је нагласио, подразумијева и враћање уџбеника државном издавачу, повећану одговорност за њихов садржај и израду школских програма у складу са таквим опредјељењем. Танасић сматра да је посебно потребно одлучно стати на пут утицају џендер идеологије на српски језик и забранити насиље над њим. „Џендер идеологија на просторима српског језика данас покушава да се прошири на цијелу популацију, озакоњујући кршење основних људских права, разарајући српски језик и на њему створену културу, наш српски културни образац и хришћански начин живота“, рекао је Танасић. Иако је Уставни суд у Србији зауставио закон који је увео џендер идеологију, каже Танасић, њена примјена није заустављена, ни у образовању, гдје је најопаснија, док је многе информативне куће, умјесто да буду чувари српског језика, примјењују као нешто „ин“. „Питам се зашто ми Срби подржавамо све што иде у корист нашега самопоништавања? Није ова идеологија случајно протјерана отуда гдје јој је колијевка – из Америке, јер је тамо починила непојмљива зла“, рекао је Танасић.

Чланак Штитити српски језик и борити се против присвајања српске писане баштине се појављује прво на ИСКРА.

Конференција српских националних организација из земаља региона, у Српској кући у Подгорици, организовала је још једну Академску трибину, у оквиру које је представљена награђивана збирка поезије Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“.

Осим аутора, о његовој поезији су говорили уредник трибине Будимир Дубак, потпредсједница УКЦГ Милица Краљ, књижевник Миљан Николић, док је одабране пјесме читао новинар и уредник Драган Алорић. Трибину је отворио књижевник Будимир Дубак истакавши да је за ову књигу поезије Брујић добио награду „Светосавски златник“, за најбоље дјело објављено у Књижевној задрузи Српског народног вијећа прошле године, те да је пјесник свједок страдања српског народа у Хрватској, одакле је у колони као избјеглица дошао у Подгорицу.

„Он у својој поезији на особен начин свједочи о нашем удесу, прогону и изгону, старијем и новом. И у овој књизи „Глинска сриједа“ он наставља своја казивања о том усуду српског народа, пјевајући из трагичног колективног и личног искуства. Пјесник на тужном ходочашћу обилази стратишта, која су, уствари, пакао на земљи, свједочећи о страдањима српског народа, који је жртва усташких злочина. Цијела књига Ђорђа Брујића прожета је болом и ужасом, због страдања које се понавља као мученичка историја“, казао је Дубак.

Потпредсједница Удружења књижевника Црне Горе Милица Краљ казала је да је књига „Глинска сриједа“ и подсјетник и опомена, и упозорење и, надасве, метафизичко опело српским жртвама.

„И то не само онима који су мучки, језиво, ужасавајуће и ужасно, стравно и стравично, зло и злочиначки уморени на најбестиднији, најбестијалнији, на монстуозан начин 29. јула 1941. године у Глини, мјесту на Банији у православној цркви. Разлог србоуморства, разлог увијек исти, збирна нарастајућа једначина смрти-незамислива, непојамна, непрестана, непрекинута мржња и мрзост према српском народу. Пјесник Брујић као мото, испред сваког од седам циклуса, цитатима о страдању и трагизму, истинитом поетском ријечју-свједочанством-која нису само увод у наредни страдално-патнички круг, већ и потресно свједочанство о трагизму овог простора, односно увид у у дубинско понирање у несхватљиву, необјашњиву, недокучиву драму и кратковјечног трајања и тисућљећнег негирања опстајања и постојања свега оног бивства са српским предзнаком“, казала је, између осталог, Краљ.

„Глинска сриједа“ доноси прочишћење од земног трајања, од неправди почињених у име оних који управљају свијетом, од таворења и разарања личног упоруишта, завиччаја из кога потиче пјесник, доноси отварање ка спознаји и опросту за почињено, казао је у свом излагању књижевник Миљан Николић.

„Језик пјесама Ђорђа Брујића огледа се у пронађеним, ријетким спојевима појмова из свијета засталог на граници упамћеног говора, из сјеника врбе, хука испод ракље, вјечне несанице и других затомњених мјеста у бићу која воде ка познавању говора каквог данас ријетко срећемо у свакодневној размјени информација, слојевитог и вишезначног спектра чулности датог у аутентичној поетици овог пјесника српског језика. Брујић свјесно у својој зрелој фази посеже за класичним пјесничким облицима, настојећи да свом изразу тако подари облик и форму која језик устројава на вишем реду семантичке организације, као својеврсан чин отпора све већој произвољности у савременој употреби говора“, рекао је Николић.

На крају трибине аутор Ђорђе Брујић се захвалио учесницима који су говорили о његовој поезији, као и др Момчилу Вуксановићу, предсједнику УО Конференције српских националних организација из земања региона која и организује Академске трибине, затим Српском националном савјету Црне Горе, Књижевног задрузи Српског народног вијећа из Подгорице чију је награду на најбољу књигу године недавно добио.

„Књига „Глинска сриједа“ је асоцијација на Елиотову „Чисту среду“, одатле је потекла идеја да је овако назовем. Зашто? Зато што је сваке сриједе у Глини одржаван вашар на ком су се окупљали Срби Кордуна и Баније и трговали као на свим мјештанским вашарима, и управо на та два дана, уторак и сриједу десио се овај покољ од скоро 2.000 људи у цркви у Глини јер су их тада похватали на лицу мјеста. Оно што нису ухватили у Глини похватали су по селима Кордуна. Ја сам у овој књизи настојао да будем фоторепортер, али сам закаснио неких 80 година, па сам кренуо да пишем, да кроз ријечи осликавам оно што сам од дјетињства слушао у својој кући. Значи, жеља ми је била да кроз ријечи донесем слику“, казао је Брујић.

Ђорђе Брујић (Карловац, 7. децембар 1967) српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.

Био је главни и одговорни уредник Студента, часописа студената Филозофског факултета у Петрињи, замјеник главног и одговорног уредника и уредник за поезију часописа за књижевност Стварање из Подгорице, уредник издавачке дјелатности Српског културног друштва Просвјета из Загреба, уредник и новинар у дневним новинама Побједа, Дан и Глас Црногорца из Подгорице, Политике и Танјуга из Београда, уредник је у магазину Српске новине из Подгорице.

Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб.

Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Српске књижевне задруге из Београда, Удружења књижевника Републике Српске, редакције Књижевних новина из Београда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Дјела су му превођена на руски, француски, енглески, румунски, албанки, македонски и бугарски језик.

Подсјетимо, Академске трибине, уз подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, организује Конференција српских националних организација из земаља региона.

Чланак Промовисана књига Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“ се појављује прво на ИСКРА.

Варлам Шаламов је, поред Александра Солжењицина, најпознатији и најзначајнији књижевни сведок искуства совјетског Гулага. Ни један од њих, разуме се, нису само то – сведоци, чије писање има пре свега документарни значај, него озбиљни писци, чија дела имају неспоран уметнички домет. Док је Солжењицин баштиник руског књижевног реализма и онога што је у Совјетском Савезу називано „сеоском прозом“, сведенијим и непосреднијим типом реализма, који се бавио пре „малим“ људским причама и „живим животом“ него великим наративима и идеолошким пројекцијама, Шаламов је писац који се са мало ким може повезати, мада се са многима може упоредити, посебно имајући у виду његову развијену књижевну свест и познавање руске. и не само руске, књижевне традиције. Оно што стоји је неспорно значајан и иновативан прилог овог писца традицији „књижевности сведочења“, односно документарној или нефикционалној уметнишкој прози.

Такво поређење, који Душан Опачић у књизи Варлам Шаламов – песник истине и врши, пишући о везама или о односу овог писца са и према Цветајевој, Ахматовој, Мандељштаму, Јесењину, Мајаковском и другима, додатно истиче Шаламовљеву особеност, која није произилазила из некаквог априорног књижевног пројекта или замисли, већ из живог искуства, уз покушај да се оно што верније и што истинитије представи на књижевни начин. 

То је повезано и са мањом политичком „употребљивошћу“ Шаламова у односу на Солжењицинову, па самим тим и његовом мањом популарности и атрактивности код шире публике, пошто он своје страдање у много мањој мери контекстуализује, идејно посредује и осмишљава унутар одређених политичких, идеолошких, историјских, философских или религијских категорија. Он избегава сваки књижевни украс, свако оправдавање патње, зла и злочина, мада и сваки облик деструктивног нихилизма. Он не улепшава ни човека ни свет, али не прави од њих ни демоне или пакао. Он слика оно што је видео и доживео и на основи тога, покушавајући да не лаже најпре себе, а онда ни друге. Цео његов „књижевни прокјекат“, „стил“ и „сензибилитет“ су у томе.

Његово писање је писање и разореном свету и човеку, остављенима без илузија, али и без утехе чак и у самоуништењу и самопрезиру. јер – он зна то и искусио је – човек упркос свему жели да живи, мора да живи, за њега живот има вредност по себи, ван и изван свих речи, категорија, слика. па чак и ван сваке свесне представе о вредностима. Он слика тај пре „голи“ него „живи“ живот, где нема чак ни еросног виталима природе као код многих познијих реалиста, па чак и Солжењицина, нема утешних и добростивих народских типова попут Солжењицинове Матрјоне. Он жели да пише не служећи се триковима, штакама и олакшицама било које врсте, заобилазећи сваку подразумевајућу симболичку и идејну контекстализацију, али тиме парадоксално дотичући митско, као мало који писац двадесетог века уопште.

Ако је на Адорново питање да ли је могуће певати после Аушвица Петер Хандке одговорио да се баш тада и мора певати, Шаламовљев одговор би свакако био ближи Хандкеовом, што је доказао самим својим писањем, али уз опредељење за писање које не нуди утеху и катарзу, за писање које као да се самопоништава, бар са становишта оних који верују да књижевност мора да постоји само због утехе и катарзе, односно – због смисла. Али Шаламов очито то не мисли – за њега књижевност постоји због истине, каква год да је, не због тога да се она лакше поднесе, него да се са њом суочи, па шта буде. Управо у том „шта буде“, у тој граничности и бескомпромисности и лежи највећа могућност и домет Шаламовљевог писања, којим он – упркос свом одрицању од опробаних путева, а можда баш због тог одрицања – дотиче митско, па чак и трансцендентно, али не као исказ него као искуство понуђено сваком читаоцу, његовој способности, склоности, вољи и – храбрости.

Ово је све још видљивије у Шаламовљевим стиховима него у његовој далеко познатијој прози, а којима Душан Опачић и посвећује своју књигу. У њој он доноси читљиво, јасно и прецизно писане текстове о великом писцу, без претензије на научни допринос тумачењу његовог дела, нити откривање нових и до сада непознатих чињеница из његовог живота, као и своје преводе одабраних Шаламовљевих стихова, поново без претензије да понуди њихове „канонске преводе“.

Ова Опачићева непретенциозност није избор произашао из несугурности и немоћи, него из љубави и посвећености према свом предмету, и из опредељења према етичности, која је и самом Шаламову била основни  мотив његовог писања, нераздвојан од оног естетског. Он не истиче себе, него великог писца и његове песме преводи савесно, јасно и „тврдо“, убедљиво преносећи њихов тон у српски језик.

Ово је невелика, али лепа и потребна књига, о писцу који је премало познат у наши средини да би било који напор у његовом представљању био потцењен. А Опачићев труд свакако није мали, и његова последица је ретко лепа и елегантна књига, али са егзистенцијалном тежином и уметничком изазовношћу који значајно премашују њен физички обим.

Чланак КЊИЖЕВНОСТ СВЕДОЧЕЊА ВАРЛАМА ШАЛАМОВА – О КЊИЗИ ДУШАНА ОПАЧИЋА се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / В. Киселев

Представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова коментарисала је планове Кијева да у Украјини забрани штампање и дистрибуцију руске књижевности, истичући да су после Другог светског рата управо овакви случајеви дехуманизације означавани као нацизам.

„И после тако нечега нам још кажу да у Украјини нема нацизма. После Другог светског рата под нацизмом се увек подразумевала ова врста дехуманизације: забрана језика, књига, забрана људима да читају дела на матерњем језику, уништавање књига“, рекла је Захарова на брифингу за новинаре.

Она је упитала каква судбина чека Николаја Гогоља који је сва дела написао на руском језику.

„Хоће ли Гогоља на руском да забране? Интересантно. Или ће Николаја Васиљевича поштедети и оставити на полицама као изузетак? Или ипак не? Преписаће дела на украјински и будућим генерацијама ће говорити да он руски уопште није ни знао?“, навела је Захарова.

Чланак Шта ће учинити с Гогољем? Захарова оштро о намери Кијева да забрани руску књижевност се појављује прво на ИСКРА.

Благоје Баковић

Историја, али поезија 

Историја малих народа често је толико замршена, тешка и сурова да онима који се нађу у њеном координатном систему остаје само да се крећу кроз догађаје као кроз крваву маглу и огњену вејавицу, и да се од чињеница крију у песништво, да би одатле провиривали ка небесима, јединој отаџбини и очевини која нам се не може отети. И Срби су један од малих народа који је успевао да се склони у надисторијско само захваљујући песништву, од старих гуслара до савремених лиричара. У српској историји је свуда бивао метеж, и са свих страна је ударала мука; у песми, све је долазило на своје место и налазило лествицу за успон ка непролазном.  

Његош је, у име свих Срба, изговорио ону реч која је отворила путеве ка Речи, и показала да је могуће оно што је немогуће – опстати као Србин Христов и радовати се животворној смрти (како сведочи ђакон Авакум: „Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти“ ) – као што је немогуће победити смрт, али је то ипак могуће, јер је Христос васкрсао и победио смрт. 

Зато у свом огледу „Његошева трилогија“ Жарко Видовић пише: 

Косовски завет није нешто чега бисмо могли постати свесни помоћу философије. Метод освешћивања Завета није философија. Напротив, она је негатор Завета и води свесној негацији Завета. Освешћење Завета постиже се поезијом: 

Песма нас је одржала – њојзи хвала!

Наравно, одржала је заједницу, као заветну заједницу. Колико песме, толико Завета и толико и заједнице! Каква песма, таква заједница!(…) Решење Косовског сукоба – сукоба око Завета – није ни у појмовима, ни у знањима, ни у држави или неким историјским „реалитетима“, него у ликовима: Милоша Обилића, Карађорђа, цара Душана и „још неких српских хероја“, с једне стране, и Вујице, Вука, Вукашина (Вулићевића, Бранковића, Мрњавчевића), као ликова отпадника, с друте стране (ЛМ, II, 191–200). Наиме, национална заједница (или нација) није ништа друго до окупљеност око ликова, не толико историјски реалних – кад је реч о Косовском завету! – колико поетских. Људе укључује у националну заједницу осећање које гаје према поетским ликовима, те тако нацију као заједницу одржава Поезија. Нација је, значи, духовна заједница (заједница осећања) окупљених или здружених осећањем дивљења према једнима и презира према другима (не према непријатељу, него презира према отпаднику)!

Тако се историја претвара у поезију. И на том путу се нашао и песник Благоје Баковић, чију ћемо лирску историософију покушати да, макар скицом, самеримо из перспективе седам његових песама о заједници Срба суочених са епохалним духом нихилизма.  

Дисови и наши „Наши дани“

Песници метафизичке зебње, попут Диса, нису остајали без сведочења о слому заједнице. Потрага за праневиношћу није значила затварање очију пред чињеницама. Зато се ни Дису не може приступати као пуком песничком ескаписти: са „очима изван сваког зла“, у „невиним даљинама“, он је ипак и овде и сада, у доба када су набујали „шљам и разврат и пороци“.  

На том трагу је и песник Баковић. Лирска ненаспрамност, певање свету и његовим радостима, не може остати неначета ако су људи, средишња бића битија, почели да се, својом вољом за власт и сласт, разграђују. Зато се и Баковић кроз стихове подиже да погледа, процени, расуди и јави шта је, у магли наше самозаљубљености, назрео. 

Наслањајући се на Дисове „Наше дане“, Баковић у својој истоименој песми све нас проглашава кривима због прихватања лажи која је постала општи modus vivendi и modus cognoscendi: „Ико дрхти ли да ли се боји / И твоја душа зебе ли“. Питањем се  проверава колектив („ико“) и сваки његов припадник („твоја душа“): у „наше дане“ не можеш остати пасиван у општем труљењу – мораш сићи са пута неправде ако желиш да сачуваш човештво, без кога немаш ни себе, ни нас.

Иронија која се претвара у сарказам дата је у условној конструкцији дистиха: „Ако је истина да лаж гоји / Зато смо тако дебели“. Ово је кључни поступак песме: апстрактна морална категорија (лаж) преводи се у конкретну физичку последицу (гојазност). Тако се лаж приказује као својеврсна исхрана друштва. Груба телесност служи да се покаже масовност нискости и нихилизам друштвеног механизма на који смо пристали.

Пред нама је сценографија слеђене људскости: „По прозорима легло иње / И магла од духа нежива“. Овде је „дух“ не само лишен животворности, него се згуснуо у загушљиву маглу, и заклања видик, уместо да га проширује.  

Најоштрији смисаони рез у песми сведочи о анимализацији човештва: „Гледаш људе а рокћу свиње / И само понеко прежива“. Овде је важно да се песнички сведок не задржава на указивању на само једну од димензија поживотињеног стања ближњих: становници „наших дана“ и „рокћу“ (скоро сви) и „преживају“ (понеки). Дакле, и говор и понашање су пребачени у животињски регистар. Уз то, „само понеко“ сугерише да је отпор слаб, маргиналан и сведен на биолошки акт преживања, без стваралачког чина, без преображаја овдашњег у тамошње, привременог у вечно.

Друга строфа наставља „микрофизику“ деградације: „у ваздуху виси дроњак / око ничијег немоћног ува“, затим лети „мувљим послом мува“ и на крају „скотрља се брабоњак“. Уместо трагедије рашчовечења, пред нама су отпад, мува, брабоњак, и „ничијe уво“. Израз „ничијe уво“ је посебно значајан: постоји слушни орган, али нема субјекта који слуша, нема адресата. Општење је сведено на физиологију без смисла.  

Трећа строфа нас уводи у стање привида и разочарања: „Учини ти се да врата шкрипе / И да се нешто дешава“, али се тај кратки тренутак наде прекида повратком лажи: „Кад опет низ рукав без шава / Лажи сипе ли сипе“. Одредница „рукав без шава“ је прецизна: лаж се излива као из одеће која је наизглед употребљива, али је изнутра рашивена. Живимо у свету у коме је и „одело стварности“, њена форма, поцепано при самој изради. То да лажи „сипе ли сипе“ значи да су се лажи претвориле у својеврсни „технички шум“, у непрестано капање.  

Четврта строфа радикализује ситуацију: „Ту где је био јаук (…) Завладала је тишина / Коју је извезо паук“. Тишина није природна, него је „извезена“: она је плод деловања паука који око људи плете мреже, да нигде не би могли да утекну. Све је утихнуло јер је све умрло. 

          Песма се окончава парализом памћења и покрета: „И нигде ништа не мрда / Нико се ничег не сети“. Песникова критика је усмерена на заборав који је постао колективни избор. Једино што „ради“ јесте „један комарац“ и његов лет који „спаја уво / са оном од пре брабоњка мувом“. То је гротескна алегорија континуитета: оно што нас спаја није смисао, него инсектна, отпадно – отпадничка  циркулација ништавила.(1)

Мува и брабоњак, свиње, „блесави трбуси“ су гротескне слике којима Баковића развејава романтичарску маглу и показује како друштвено пропадање изгледа када се сведе на физиологију и навику. То је поезија која настојава на томе да морална криза има мирис (воњ устајалости), звук и тежину. 

Страх почиње као зебња, а завршава паучином коначног нестанка. Песник може да сведочи, али не може ништа да промени. И то је нешто, макар да је ништа.  

Феноменологија страшила

Одмах до „Наших дана“ у Баковићевој збирци стоје „Појаве“, и та близина делује као продужетак исте дијагнозе, али у новом кључу. „Низ поље иду појаве“, при чему је лирски субјект издвојен: „А ти на једном брду си“. Та просторна поставка је дубоко смислена: посматрач је удаљен, мада није заштићен од утварности која се приближава.

Марш гротескних изобличења се наставља: „Иду блесави трбуси / Промичу прилике знојаве“. „Трбуси“ су остаци људи, дигестивни тубуси чије кретање је претња свима који би да изађу из љуштуре свакодневице. „Знојаве прилике“ су бивши ближњи, сведени на нешто телесног напора, без имена и лица.   

Слике се појачавају: „Та пољем жива страшила / Те сенке по трави гузате“. Страшило је предмет који плаши, али је и нешто што је већ мртво, напуњено сламом.

Песма пред нас изводи дете као меру рањивости коју треба одбранити од посуновраћеног света: „(Дете се привија уза те)“. Заграда у Баковићевој песми као да је једини интимни, заштићени простор, при чему је брига о уплашеном детету једина дужност која посматрачу на брду даје смисао, јер му поставља задатак да чува оно што се не сме оскрнавити. 

Низ питања (која не добијају одговор) појачавају осећање невидљивих конаца у рукама бесмисла: „Којим ли путем требају / Конце вуку ли рукама“. Приказане појаве делују као лутке. А онда нас песма упозорава: „Шапуће јер наглас не сме“. То је дијагноза режима страха: говор постоји, али не може у јавност. 

Расплитање песме је посебно важно јер именује начин на који се „они“ инфилтрирају: „Они су међу вас стигли / Пишући критике и песме“. Унутар текста то значи да опасност није нужно у оружју и униформи, него у симболичкој продукцији, у „критикама и песмама“. Тако „Појаве“ постају сведочење о културној мрежи потчињавања: оно што би требало да буде простор слободе постаје тамница из које нема бекства. 

Снима се, снима

Баковић се у песми „Ти мислиш да се не снима“ налази у срцу тамнице: све се снима, и сви се снимају. Песма је конструкцијски дисциплинована, својеврсно понављање једне формуле која хипнотише: „Ти мислиш… И мислиш…“ Анафора престаје да буде обична стилска фигура и постаје модел психичког стања: понављање показује упорност самообмане или упорност система који захтева да жртва сама себе убеђује.

Видљиви свет је тих: „не чује се да зуји“, „не види се камера“, „само певају славуји“. Овде је славуј опасан управо зато што припада привидној идили која је тоталитарна антиутопија. Он покрива шум технике. Песма сугерише да је најфункционалнија контрола она која делује као „природна“. 

Средишњи удар песничког раскринкавања лажи је слика екрана који нишани: „Ономе што на екрану / Пружа поглед низ нишан“. Израз „пружа поглед“ сугерише да је поглед својеврсна рука која се протеже. То није пасивно гледање, него упирање погледа, усмеравање ка циљу који треба надзирати. Осим тога, у песми киша пада, али „ни једна капљица не кану“ на онога који нишани. Тако се указује на хладну некажњивост: природни елемент (киша) не допире до субјекта насиља који је заштићен медијском дистанцом. 

Затим долази непосредна дефиниција простора у коме смо: ту је „чувар“, ту је и „решетка“. Али песник настојава на перцептивном порицању тамнице: „ти мислиш да се не шетка“, „да не постоји“. Систем контроле више не мора да се крије јер човек пристаје на игру и престаје да види. 

Страх кроји робијашку одећу: „Страхом те напунило / Скројило и сашило“. Тај страх није тренутна реакција него је обликован у нови идентитет, као одело. Међутим, пошто је тешко живети са истином о тамници, повратак у рутину је нужан као бекство од истине: „Враћаш се натраг до гнезда / Опет у своје хаљине“. „Гнездо“ и „хаљине“ су речи које би требало да зраче присношћу, али су на робији само знаци укроћености. 

У завршним строфама, и најмањи отпор је обезвређен: „Постигнеш нешто ко кош“, а одмах затим: „Чека те твоја мотка / Ко празно легло кокош“. Мотка нас дисциплинује, а „празно легло“ наговештава јаловост сваког нашег покушаја да изађемо из зачараног круга. Последња нада је инфантилно – биолошка, јер утамниченику ништа није остало „осим да перје кљуном / До новог спавања биште“. То је модел живота сведеног на припрему за наредно спавање, без метафизичког и моралног буђења.

О скакавцима и људима 

Песма „Трава и скакавци“ се гради као низ одређења и упоређења. Први стих који носи тезу гласи: „Скакавац је трава а човек је земља“. Човек је „земља“, дакле носи терет и границу, укорењен је у тле из кога ниче. Скакавац је „трава“, али трава која се подиже, не пристајући на пасивно таворење.  

Други корак дефинише скакавца као „траву која скаче“, а затим као „траву која губи веру“. Тај прелаз је значајан: скок није само кретање него духовни пад, јер губитак вере се јавља тамо где скок не успева. Песник пита – „Одакле му ноге и очи и глава / И срце одакле“, и завршава кружно: „скакавац је трава“. Кружна дефиниција показује да је опевана појава тешко ухватљива, али непорецива: трава је, а скаче; скаче упркос својим ограничењима. 

        Кључна строфа о „скоку“ гласи: „Ко зна да се тај скок завршава падом“. Овде је уведен трагички облик знања: скакавац није наиван, он зна исход, али ипак иде ка њему. То песми даје антрополошку дубину: није реч о случајном промашају, него о свесном понављању погрешног, које се јавља када се биће одлучи да се подигне из полеглости.  

Трава се „одрекла“ хода и скока, вратила се корену, али, „док Неба траје, васкрсава“. Овде је „Небо“ мера трајања, својеврсна метафизичка константа – под њим, трава не бива погажена заувек.   

Песников увид је отрежњујући: „Трава зна висином да је на губитку / Налазећи снагу вере у корену“. То је језгро њене етике: признаје се мањак „висине“ (видљивог успеха), али се тај мањак надокнађује укорењеношћу. Тако је вредносни систем преокренут: оно што је ниско, подземно, престаје да буде срамота и постаје темељ. 

Песма нам приказује језичку разноликост као део саборне слике народа: „Било да су штокавци икавци чакавци“, јасно је: „Траве су Срби од ње су скакавци“. Саборни идентитет се у Баковићевој песми везује за поузданост корена, вере и трајања, али истовремено мора да се призна постојање унутрашњег, „скакавачког“ елемента који настаје „од ње“, дакле из истог тла.  

Баковићева есхатологија је јасна: Срби су народ који се, као трава, коси косом смрти, али се свагда обнавља и нипошто не нестаје у вртлозима историје. Из њега повремено искоче јунаци, скакавци, који такође гину, али су доказ да је трава жива, и да никад неће престати да клија и класа.(2)

О Завету

Песма „Комад неба“ сведочење је о Српском завету као немирењу са стварношћу – јер, Његошево „Нека буде што бити не може“, апсурд који служи Логосу, управо и јесте тајна српске историје.  

Песма се отвара формулом која приземљује тон: „Гледајући слику реалну и стварну“. Двоструко, плеонастичко придевање именици „слика“ („реалну и стварну“) као да предвиђа приговор да је лирика „нестварна“; песник настојава на томе да полази од нечег што је чињенично, сушто, непроменљиво. 

Затим се уводи могућност која се није остварила и у нама се покреће сећање на мајора Тепића, „новог Синђелића“, који је и себе и касарну дигао у ваздух да је не би предао непријатељу: „И Тепић је мого да преда касарну“. По том „домољубљу“ би га памтили, вели Баковић  ( Познато је да су конвертити, бивша „југо – браћа“, за реч „родољубље“, да не би „смрдела на Србе“, измислили замену – „домољубље“). Тепић је могао, али није хтео, да изда, да постане „прагматичан“, чиме би тиме испао из Завета; зато је и одбио пут Јуде, у српском предању описан као пут Вука Бранковића. Родољубље је, у нашем речнику, осећање којим остајеш веран Заветом надиђеној очевидности, а домољубље је када издаш да би се окористио. Пошто су вредности у опасности да буду преименоване (и тиме кривотворене), Баковић песмом спречава такву могућност, одан смислу који се, у традицији бивања онога што не може бити, подразумева. Тепић није пристао да постане утвара, па Баковићева песма одмах уводи разлог одбијања: „наша вера стара“ и „жива ватра са Врачара“. Тиме се отпор везује за саборну етичку снагу која је „надпрагматична“, пошто није од овога света.(3)

Средишњи део песме гради слику историјског континуитета уводећи мотив трпљења:  Срби су народ који је столећима одбијао да преда своју главу да би спасао руке којима се може радити, али и красти: телесни компромис „спасавања руку“ није вредан ако подразумева предају суштине („главе“ као метонимије части и самоистоветности).

Потом долази низ реторичких питања која спајају симболичке топониме и вредности: „Мислиш не би прогутао све гар / Да је Лазар нудио Косово за Чегар“. Историја је, за Србе, својеврсни морални силогизам: ако би се светињом трговало, исход би био пепео.  

Ту је и алегоријско сведочење о мравима: предлог „да из мрава пут у мравоједе / пређемо“ као „одлука права“, да „мравињак спасиш од судбине мрава“. Лажно спасење је могућност да се утекне у уста грабљивца. Ови стихови су Баковићево ругање на рачун тзв. рационалне политике која се правда „реализмом“, а у ствари је прелазак у „сигурнији“ облик пропасти.

Исход би, сматра песник, био наша вечна уклетост: „Кад нас ко прсле чарапе назују / да нас кроз векове прстом показују“. Срамота је дуготрајнији облик пораза од телесног страдања.

Исходи су јасни – од нас се, са Запада, тражи потпис на уговору којим се продаје душа: ми себе треба да обесимо о „српску врбу“, ми сами треба да скочимо у јаму (наши непријатељи нам једино показују пут, нису они ништа криви). Али, одрицање од Косова као заветног простора, које нам Запад непрестано нуди, има само један циљ – да Србија престане да буде небо на земљи, и тиме престане да постоји.   

Живећи у доба постмодернистичког релативизовања сваке истине, Срби су се уморили и од света и од себе, па зато одлазе из земље за коју су се вековима борили и за чије добро су носили крст. Одлазе јер су изгубили наду да ће бити боље – они су трпели док су веровали у будућност која ће, макар потомцима, донети светлост живљења, а сада такву будућност ни не назиру.  

Песник је ту да их опомене: не одустајмо. Јер, времена се мењају. „Наши дани“ Дисови настали су у час кад је изгледало да нема наде: две године касније, ослобођена је Стара Србија са светињама. Завет опстаје у нама, и Србија ће опстати.(4) 

У НАТО ноћи 1999. 

Бомбардовање Србије осиромашеним ураном доказ је не само културног расизма Европљана, него и њиховог сенилног варварства: јер, ако је „хуманитарно бомбардовање“ било какав и било чији аргумент, онда је историја, бар за западне сенилне варваре, коначно завршена. Тиме су срушене све српске илузије о Европљанима који су нам, чак и од наших учењака, нуђени као узор културе, етике и радне ефикасности. Наши старији етнопсихолози су, гајећи илузије о Европи, строго судили о свом народу, а добре особине нашег народа су, у њиховим анализама, нестајале у мору лоших. Сви они су се љутили на свој народ што, за неколико деценија слободе, није достигао Европљане, који су се, после свега, у правом светлу показали током бомбардовања Србије на крају 20. века. 

У песми „Европска ноћ“, која је настала 3. априла 1999, један дан пошто је изнад нас прошао западни Велики петак под НАТО бомбама, Баковићева питања Европи упућена су у име новорођених и у име детињег вриска. Позивајући се на невине, песник користи језик који не оставља простор за релативизацију. Датум „3. април 1999.“ је печат који затвара апокалиптични тон у конкретан тренутак. Тиме се висок регистар суда не оставља у безвремености, него се уоквирује временом, да би се појачао ефекат сведочења. 

Средишњи стих „Европске ноћи“ поставља метафизичку инстанцу: „То је глас Страшног суда у вашем Петку Великом“. Кључна је присвојна заменица „вашем“: суд се одвија унутар туђе представе о себи, унутар њиховог празника који већ одавно не слави распетог и васкрслог Бога љубави. Западни празник је празан, на утварној моћи и јудинском лицемерју пресаздан у потрошачко, преживарско блесавило које би да отме још и још туђег, при чему се претвара да га брига за „људска права и демократију“. Тако се Баковићева песничка оптужба усмерава на лицемерје, а не само на насиље. Јер хедонистичка биологија изрођених, у љуштуре претворених, НАТО људи није и не може бити мерило планетарног живота. Да парафразирамо Унамуна: они су Србе могли да победе, али не и да убеде. И још их (Баковић је сведок) ни у шта нису убедили. Положај мртвих и живих се, дакле, у доба бомбардовања Србије, инвертовао: „То нисмо ми мртви, већ то сте ви – живи“. Унутар песме, „живи“ су они који су духовно расточени до те мере да су њихова тела присутнија од њихових душа. А мртви су живи у Ономе Који је победио смрт.   

После свега, из срца Срба изгревају нова сунца. Историја се, и у немогућем, наставља. Мада се сви мали народи крећу између херојства и дволичности јер непрестано живе у тешким условима, под притиском великих и моћних, суочени са „силама немерљивим“, Срби су остали бољи и човечнији од западних лицемера.

Историја као машина за млевење меса 

Наслов Баковићеве песме „Подела рада“ је намерно „неприкладан“ садржају и управо тиме делује као оптужба. Док „подела рада“ асоцира на рационализацију којом се наш свет претвара у свет технике, песма се бави машинеријом непојамних недела учињених Србима и отвара се реченицом која делује као службено оправдање за злочиначки ирационализам набијања на колац: „Водећи рачуна више / О телу него о души“. Следи непосредан опис насиља: „Прво су оним коцем / У Радисава ушли“. Пред нама је рецептура ужаса дата „објективистички“, на основу слике из Андрићевог романа На Дрини ћуприја. 

Још страшније је преношење прошлости на посматрача – јер се ово, из Андрића, тиче свакога од нас, и тиче нас се баш данас, пошто историја Србе не оставља: „Тако су ту слику намах / Попиле очи гладне / Да колац и у нас уђе / А душа не испадне“. „Очи гладне“ значи да се, вековима, хранимо ужасима који нас сналазе. Као да гледање Радисављевог коца већ пробија и наше тело, док субјект у исто време жели да „душа не испадне“, да опстане унутрашње језгро самоистоветности. 

Страдање Срба је постало трајни механизам: „Час нас на ражњу врте / Час у земљу пободу“. То је слика производне траке. Управо ту се оправдава наслов Баковићеве песме: „рад” је овде расподељен према техникама мучења, а људско тело постаје материјал.

Ни у овој песми не можеш остати по страни: ко остане веран Србину у себи, страдаће; али, ко побегне из себе, постаће џелат: 

А и ти што се правиш

Да некуд гледаш удаљ

Или се спреми за колац

Или узимај маљ

Уместо закључка

Свако озбиљно песништво поставља озбиљна питања. Баковићево песништво јавило се у часу када мали народи нестају у пресаздавању планетарног простора, које се збива уз крваво рађање нових империја. Мали народи као да не могу да одоле добу у коме човештво престаје да има било какво значење (јер значаја одавно нема), и у коме се, уз идолопоклонство „вештачкој интелигенцији“, већ најављује „трансхуманизам“. Нестају Срби, али и остали, са Србима. Таква је судбина човека који се роботизовао. 

Али, песник је ту да не пристане. И да свој народ позове на непристајање. 

Да ли је било добро имитирати западне моделе, кројити туђе кошуље (често лудачке) за нашег човека?   

Није, сматра Баковић, јер би то значило да у себе треба да уградимо оно што је, у ствари, становиште западног културног империјализма и својеврсне колонијалне вестернизације. Исправан модел сазирања нашег народа дао је Владика Николај, који није гледао одећу Србинову, него његову душу. Срби, чак и кад нису били цивилизовани, били су народ високе културе. Тако је било и са другима: Маје и Инке су доказ да висока култура може настати на тлу неразвијене цивилизације. Култура је успешна кад свако ко јој припада има своје место у друштву, кад је задовољан својим животом и кад, како рече један стручњак, „никакав важан део друштвеног функционисања не доноси собом осећање фрустрације, или погрешно усмереног и непријатног напора“. Данас су цивилизовани народи у исти мах најнекултурнији: у мору технике, они су трајно фрустрирани, а свој рад доживљавају као погрешно усмерен и непријатан напор. 

Као што је говорио кнез Николај Трубецкој, критикујући прогресивистички романо-германски европоцентризам: културе нису ни боље, ни горе једна од друге – оне су напросто различите. Баковићева патриотска поезија сведочи управо о томе. Родољубље у њој исказано потиче од истинске жеље да се свом народу помогне на путу самоостварења у Богу. Јер, како би рекао Владимир Соловјов, народ је заједница покојних, живих и нерођених. Нити између покојних и нерођених Баковић умешно сплиће у садашњости из које сагледава дубоке истине нашег националног постојања.

УПУЋИВАЊА

1.Благоје Баковић свој народ воли, али му не подилази, и одбија да хвали његове мане као врлине. Његова критика, наравно, није нихилизам аутошовинизма, него хришћанска свест о „покајању и самоограничењу као категоријама националног живота“ (Солжењицин). То, према Солжењицину, значи: „Ми схватамо патриотизам као цјелосно и стално осјећање љубави за своју нацију уз служење њој, не кроз улагивање и одобравање њених неправедних претензија, него отвореношћу у оцјени њених порока, гријеха и кајања за њих. Требало би већ једном да схватимо да нема народа вјечно великих и вјечно благородних, то достојанство се с трудом заслужује, а лако губи. Треба знати и то да величина једног народа није у грмљавини труба, јер се физичка снага плаћа неисплативом духовном цијеном. И да се стварна величина народа налази у висини и степену његовог духовног развоја, у ширини душе, у ненаоружаној моралној чврстини.“ Ако се народ покаје, он се може вратити Богу и себи. Црна Гора која је, од „српске Спарте“, постала НАТО Монтенегрија, одједном се сетила ко је и шта је, и Баковић је, у доба литијског устанка против отимања светиња, препознаје у песми „Вечној Црној Гори“: „Нису мушка прса охладнела / Нит у њима умрла слободa / Но је душа Бога огладнела/ И стекла је ноге, па сад хода // Устале су ливаде и њиве / Устала су и гробља и стећци / Устале су јабуке и шљиве / Устали су потомци и преци // Проходали свеци и кивоти / Вратила се свитања у зоре /Устали су негдањи животи / Спасавају образ Црне Горе”. 

2.Баковић се обрео у добу у коме су аутошовинистички конвертити кренули од става да су Срби пропали јер не могу да усвоје добре моделе понашања које нам намеће Запад. А који су то добри модели? Да није можда неолиберални капитализам узор који треба следити? Тај поредак човека претвара у атомизовано биће без идентитета, пуког потрошача. Ако Србија уђе у полумртву Европску Унију, ако „улети“ у НАТО, то ће, сматра Баковић, бити њен слом после свега што је преживела од ЕУ и НАТО – злочинаца. То се у Црној Гори десило, па је, после свега, један њен званичник, официр војске Црне Горе, отишао да присуствује неоусташкој прослави „Олује“. Баковић пева: „Да своје душе прослави таму / Да клањем јагњета спасе овцу / Да њиме допуни Корићку јаму / Покличем над браћом у Јасеновцу // Од тог јуриша скроз ослепела / И отежала од јада земних / Изнад братскога и свога пепела / И она кличе – ’За дом спремни!’“.

3. Римокатолик, хрватски писац Динко Шимуновић, препознаје конвертитство као кукавиштво. У аутобиографској прози Млади дани он пише: „Читава Крајина бијаше православна, изузев једно селашце, тамо преко ријеке, звано Думњаци…Док би се дјеца православних села међу собом тукла и рвући се једна другу за грло хватала, Думњаци се скривали и бјежали, а нитко им није пријетио. Презирали су их и звали „спарењацима“, јер су били млитави и покуњени, попут листа зеља, спарена у врелој води… Мој отац, мајка и ја, бијасмо католици, но тада нијесам о томе мислио и стидио бих се, да ме је ко хтио убројити међу Думњаке“. Поредећи Србе и Хрвате – сељаке, Шимуновић каже: „Варошки сељаци (католици, нап. В. Д.) дивили су се једино богатству и новцу, лукавштини и вјештој пријевари,… не цијенили ни јунаштво ни снагу, што бијаше у далеким селима око Цетине највећа врлина“.
4. Истински родољуб може да гледа даље и дубље, јер сазире оно архетипско, на чему је његов народ саздан. Његова љубав према земљи отаца је стваралачки огањ, о коме Иван Иљин пише у својој књизи О суштини правне свести: „Оно на шта је усмерена моја љубав према отаџбини је духовни живот мога народа, његова стваралачка дела и услови за њих неопходни (материјални, културни и политички). Не народ сам по себи, него народ који води духовни живот, и не само живот народа, него живот заиста духовни, и духовно висок, и не само услови живота – земља, и клима, и привреда, и организација, и власт, и закони, – него све то као оно што је дато духа ради и створено духом и због духа. Управо духовни живот и јесте оно због чега и зашто је могуће и треба волети свој народ, борити се за њега и погинути за њега. Кроз њега све добија свој истински значај и праву вредност. У њему је суштина родине, она суштина коју треба волети више но себе, за коју вреди живети управо зато што за њу вреди и умрети. Са њим заиста треба сјединити и свој живот, и своју судбу, управо зато што он (духовни живот, нап. В. Д.) има објективну вредност пред лицем Божјим. Духовни живот мог народа и дела њиме саздана су важни, неопходни и драгоцени сами по себи, због чега су и универзални: не само за мене, него и за мене, и за мој народ, и не само за мој народ, него свагда и за све, за све људе који сада живе и који ће било када живети (…) Нико не може другом човеку указати на његову родину – ни васпитачи, ни пријатељи, ни јавно мнење, ни државна власт. Патриотизам је стање духовно, и зато он може да се јави једино самостално, у аутономном поретку – у личном, али аутентичном и предметном духовном искуству. Свака наредба споља може само да смета том искуству или да доведе до несрећне симулације. Не може се волети по принуди и туђем наређењу: љубав може да се јави једино „сама“, у лакој и природној предметној радости која пробуђује и гањава душу. Та предметна радост или обасјава човека – и тада он постаје живи орган вољеног предмета и не оптерећује се њиме, него се радује својој срећи, или мимоилази његову душу – и тада ништа не може да му помогне.“

Објављено у књизи Благоја Баковића „И наши дани“, Задужбинско друштво „Први српски устанак“, Орашац, 2026. 

Чланак Владимир Димитријевић: НАД СЕДАМ ПЕСАМА БЛАГОЈА БАКОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.

© Tanjug / BRANKO LUKIĆ

У Рачи, недалеко од Бајине Баште, данас је отворен Музеј ћирилице, саветник председника Републике Милош Вучевић истакао је на отварању да тај музеј треба да буде место где ће младе генерације научити да је ћирилица истинско богатство и део европске културне разноликости.

,,Сабрали смо се да заједно отворимо Музеј ћирилице, место које ће од данас симболизовати наше историјско памћење, нашу националну самобитност и нашу културу. Место које ће нас сећати на ком језику смо почели да мислимо. Овим чином не обележавамо само почетак рада једне установе, већ потврђујемо трајање писма које је обликовало нашу националну индивидуалност и дубоко се утврдило у темељима наше културне самосвести. Писмо које је вековима верно бележило нашу историју и које и данас, као и сутра, остаје један од најчвршћих ослонаца нашег духовног трајања“, рекао је Вучевић.

Указао је да је ћирилица један од најпрепознатљивијих знакова нашег распознавања међу народима и да су на том писму писане најузвишеније мисли, владарске повеље, житија светитеља, народне песме, научна и књижевна дела, све оно што је српски народ принео европској и светској култури.

,,Она је наш траг у времену, да смо били и постојали и да још увек постојимо. Историја ћириличног писма никада није била одвојена од страдалне историје српског народа. Кад год су наилазила велика историјска искушења, ратови и политички ломови, на удару се по правилу налазила и ћирилица. То није било случајно. Различити владари, режими и идеологије кроз векове настојали су да ћирилицу забране или бар потисну из јавног живота, свесни да она представља једну од најчвршћих спона која повезује српски народ“, истакао је Вучевић.

Он је подсетио да су се притисци на ћирилицу јављали онда када су се спремали напади на српство, а од времена Марије Терезије и Франца Јозефа, преко политике Бењамина Калаја, па све до бурних и трагичних деценија двадесетог века.

,,Забране писма нису биле само административне мере, већ су представљале покушај да се прекине културни континуитет једног народа, његова жива веза са прецима и потомцима. Посебно потресна сведочанства имамо из Првог светског рата. Забране ћирилице у школама, институцијама и јавном животу биле су систематске и спровођене без милости“, подсетио је Вучевић.

Он је навео да у записима Луке Лазаревића остаје сведочанство времена када је у Београду окупатор настојао да уништи сваки траг ћирилице.

“Сличну судбину ћирилица је доживела и у Другом светском рату. У Независној држави Хрватској ћирилица је законом забрањена већ у првим данима постојања те геноцидне творевине. Њена употреба кажњавана је, а књиге штампане овим писмом систематски су уништаване. Познате су појаве паљења библиотека, уклањања ‘неподобних’ издања и такозване ‘чистке’ књижног фонда. И све је то ћирилица издржала и пребродила. Наш народ је знао да је то животна специфичност, идентитетски темељ, генетски код нашег духа и наше суштине. А онда се десила комунистичка револуција и релативизација. Братство и јединство, између жртве и џелата, и југословенство као нови појавни облик нације“, рекао је Вучевић.

Он је навео да су српство и ћирилица тада посматрани као превазиђена и архаична категорија.

„Данас је већ готово потпуно заборављено, барем у Србији, поготово од стране југоносталгичара и аутошовиниста, да је цвет хрватске интелигенције на челу са Мирославом Крлежом 1967. године усвојио и обзнанио такозвану ‘Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика’. Тада, у пуном јеку власти Јосипа Броза Тита, из Загреба се проломио забринути вапај свега мислећег да се мора предузети све што је на располагању, па и промена Устава СФРЈ, да би се заштитио хрватски језик од ‘великосрпске асимилације'“, рекао је Вучевић.

Навео је да су у том прогласу хрватски интелектуалци истакли да су у Југославији оживеле тенденције етатизма, унитаризма и хегемонизма и да услед тога вреба опасност стварања, како су говорили, „државног језика“, при чему је по њима сасвим јасно да је та улога у пракси била намењена српском књижевном језику, због доминантног утицаја административног седишта југословенске државе.

,,Такође, сматрали су да се велика опасност над хрватским књижевним језиком надвила и због језичке праксе у ЈНА, савезној управи, Тан‌југу, ПТТ-у, па чак и у пракси која се користила у разним административним обрасцима, како су наводили. Из те енергичне и осмишљене акције хрватских интелектуалних кругова, који су се одлучно и сложно, за разлику од српских интелектуалних кругова, супротставили, по њима, асимилацији и успостављању некаквог непостојећег државног језика, могао се поново препознати страх од мрске ћирилице“, навео је Вучевић.

Он је додао да је за њих и у новим околностима Титове Југославије стари непријатељ остала ћирилица, као средство, како су сматрали, чисте великосрпске хегемоније.

Вучевић је указао да у 21. веку највећи изазови за ћирилицу не представљају забране, мада и њих има у региону, већ постепено занемаривање и незаинтересованост, а што представља трајне последице комунистичког периода.

,,То је довело до тога да ћирилица у многим срединама почне да се повлачи из јавног простора. Сведоци смо да се њена употреба често подразумева као традиција, али не увек и као жива културна пракса. Али, од 2012. године поново смо на почетку и поново смо почели да се боримо за ћирилицу и српство. И данас, отварајући овај Музеј, симболично проглашавамо победу ћирилице и дајемо завет да ћемо је чувати, јер тако чувамо своју суштину и своје народно биће“, истакао је Вучевић.

Он је навео да Музеј има посебну мисију и да треба да буде место где ће младе генерације научити да је ћирилица истинско богатство и део европске културне разноликости.

,,У дигиталном добу, када се културе све више преплићу, управо је неговање сопственог идентитета, предуслов истинског дијалога и поштовања међу народима. Само онај који поштује своје наслеђе, уме да поштује и туђе. Народ који чува своје писмо, чува и своју културу. А народ који чува културу, чува и своје достојанство“, рекао је Вучевић.

Нагласио је да је данас највећа битка управо у томе да сачувамо свој идентитет, јер то неће нико учинити уместо нас.

,,Данас ми бијемо битку да у културном и идентитетском смислу останемо Срби и сачувамо везу од Немањића и Светог Саве и пре њих до данас. Да нам неко, било ко, не би уништио прошлост, асимиловао нас, обешчастио и обезвредио. Да нас не би избрисали да смо постојали. Да сачувамо наше српско име“, истакао је Вучевић.

Он је поручио да ћирилица није наша прошлост, већ садашњост и будућност.

,,Нека овај музеј буде њен дом, али и инспирација да она остане живо писмо у нашим школама, институцијама, медијима и свакодневном животу. Нека она буде вековно сведочанство нашег идентитета и наше крајње победе!“, рекао је Вучевић.

Чланак Отворен Музеј ћирилице у Рачи код Бајине Баште /фото/ се појављује прво на ИСКРА.

Мирис анђела, представља пажљиво одабран спој нових песама и ранијих остварења Живојина Ракочевића. Песме су тематски дубоко утемељене у завичајној митологији, вери и тишини.

Чланак Спој нових песама и ранијих остварења Живојина Ракочевића – промовисана књига „Мирис анђела“ се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Почетком 1922, у Совјетсом Савезу Лењин и бољшевици спроводе Нову економску политику ( НЕП ), јер је доба тзв. „ратног комунизма“ опустошило земљу. Опет почиње да се живи, ради, тргује, опет се отварају ресторани и кафане, раде позоришта и почиње издаваштво. Међутим, како каже Виталије Шенталински, то кратко траје:“Излази декрет о конфискацији црквених драгоцености – војници у буђоновкама (у народу их прозваше „свињским њушкама“) безобзирно упадају у храмове и пљачкају их под изговором помоћи гладнима. Истовремено са масовним хапшењима свештеника уноси се раздор у свештенство и паству: ствара се обновљенска, „жива“ црква, наклоњена совјетској власти. Води се хајка на есерe и чланове других партија, још јуче савезника бољшевика. ВЧК је променила своје застрашујуће име у ГПУ — шта то наговештава? Генерални секретар партије постаје Стаљин и почиње полако да прикупља власт у своје руке. У маси круже паничне гласине. Као да је Лењин болестан и да се повукао из државних послова. Не, шапућу други, већ је на оном свету, а све указе уместо њега потписује неко други. Ништа слично, одговарају трећи, Лењин је жив, али се затворио у дворцу, изгубио дар говора и само понавља: „Шта сам учинио са Русијом?“, и већ му се јавила ожалошћена Богородица… Још се свашта прича…“

Лењин је заиста здравствено лоше, али се не да. У мају 1922, дао је предлог за измену Кривичног законика:„По мом мишљењу, треба проширити примену стрељања (са заменом протеривањем у иностранство)…“ Ко се врати, да се стреља. А 19. маја 1922, шест дана пре но што се шлогирао, Лењин пише шефу крвавих чекиста, Ђержинском:“Другу Ђержинском! Поводом питања о протеривању у иностранство писаца и професора који помажу контрареволуцију. То треба припремити темељније. Без припреме направићемо глупост. (…) Све су то очигледни контрареволуционари, помагачи Антанте, организација њених слугу и шпијуна и кваритеља омладине. Треба поставити ствар тако да се ти ‘војни шпијуни’ хватају и хватају стално и систематски и протерују у иностранство“. Лењин прави и први списак за протеривање. Његови сарадници га проширују. Један од кандидата за изгон је и Берђајев.

Шенталински о делима Берђајева у оно доба каже:“Док је револуција објавила рат духу, прогласивши га контрареволуцијом, Берђајев је у Москви основао Слободну академију духовне културе, у коју су са целе Москве притицали гладни, промрзли, али жељни узвишеног општења људи. У тим годинама револуционарне стихије још је постојала релативна трпељивост и слобода мишљења, били су могући и критика и полемика, још се веровало у унутрашње преображење комунизма. Али у првом реду међу слушаоцима неизоставно је седео агент ЧК.“

То је морало да се плати.

Ујутру, 18. фебруара 1920, под температуром, Берђајев је одведен на принудни рад, на минус тридесет степени. Кад се вратио кући да се одмори, стигли су чекисти да га приведу. Шенталински пише:

„- Овде је стан Берђајева? — на прагу је стајао чекиста са наоружаним војницима.

Налог за хапшење у архивској фасцикли наводи име тог човека — комесар ВЧК Н. Педан, а документ је потписао председник Посебног одељења ВЧК Менжински.

— Не вреди да радите претрес, — рекао је Берђајев. — Ја сам противник бољшевика и никада нисам крио своје мисли. У папирима нећете наћи ништа што не бих јавно говорио…

Ипак, претрес је извршен са свом темељитошћу и трајао је до свитања. Одузели су: рукописе, преписку, предавања, неколико часописа и новина и два печата: каучуков – Слободне академије духовне културе и метални, са грбом племићког рода Берђајевих.

Што се тиче разговора са филозофом, ни њега комесар није оставио без пажње. Уз налог је приложио посебан „извештај“:

„Приликом хапшења гр. Берђајева он је, између осталог, изјавио да је ‘идејни противник идеализације комунизма’, и појаснио да то произлази из тога што је он, Берђајев, веома религиозан, а комунизам је ‘материјалан’ (његов израз).“

На Љубјанку су ухапшеног водили пешке — преко целог центра залеђене, промрзле Москве, под уплашеним погледима пролазника: превоза у совјетске власти за све њене безбројне непријатеље није било довољно.

У задатку чекистима за операцију наведено је и дело по којем је Берђајев приведен — дело „Тактичког центра“.(…)

Ко су били ти страшни непријатељи, на које се обрушио кажњавајући мач револуције? Професори, правници, историчари, публицисти, стручњаци за народно образовање и пољопривреду, дипломате, економисти, представници различитих партија, укључујући и социјалисте, и беспартијски – једном речју, интелигенција.“

Берђајев је приведен на основу доставе неког Вноградова, иако сам философ није припадао никаквој илегалној организацији.

Виноградов га је оптужио и да је монархиста и да је подржавао револуцију (?):„Берђајев Николај Александрович. Један од оснивача ‘Московских саветовања’ и ‘Савета друштвених делатника’. Као мислилац, филозоф, а по уверењима убеђени монархиста, био је идеолог монархистичке идеје. С друге стране, давао је идеолошко образложење револуције и разних појава револуције, укључујући и комунистички ток.“

Валеријан Муравјов, дипломата и публициста, такође ухапшен, дао је изјаву да су окупљања била идејна, а не политичка:„Сви су живели, не искључујући ни комунисте, из дана у дан у очекивању катастрофе… И сам сам се често питао да ли је моја дијагноза исправна и да ли је мишљење тачно да ће руски народ у себи наћи снаге да сопственим силама изађе из стања распада… У том смислу много ми је помогло низ скупова најразличитијег састава и карактера, на којима су се у различитим поставкама, али увек са врло широког и узвишеног филозофско-религиозног становишта, разматрала питања о будућности човечанства уопште и, нарочито, о будућности Русије. Велики утицај на мене имало је општење са неким истакнутим мислиоцима, као што су, на пример, Н. Берђајев и И. А. Иљин, који су увек настојали да своје судове изнесу изван оквира савремености и чак уопште политике и да се изјашњавају са становишта крајњих проблема људске мисли и људске културе. Разилазећи се у врло много чему са овим филозофима и уопште са савременим руским мислиоцима, ја сам ипак много од њих преузео, и то ми је помогло да израдим мање-више одређен поглед на свет…“

Берђајев је, ипак, ухапшен. И нашао се очи у очи са Системом.

Те ноћи саслушавао га је лично Ђержински. О томе у атобиографији „Самопознање“ Берђајев пише следеће:“ Не могу рећи да су ме совјетске власти посебно прогониле. Али сам два пута хапшен, служио сам казну у Чеки и ГПУ, мада кратко, и, што је још важније, протеран сам из Русије и већ двадесет пет година живим у иностранству. Први пут сам ухапшен 1920. године, у вези са случајем такозваног Тактичког центра, са којим нисам имао директне везе. Али многи моји добри познаници су ухапшени. Као резултат тога, био је велики судски процес, али ја нисам био укључен у њега. Једном, када сам седео у унутрашњем затвору Чеке, у поноћ сам позван на испитивање. Водили су ме кроз бескрајан број мрачних ходника и степеништа. Коначно, стигли смо до чистијег, светлијег ходника са тепихом и ушли у велику, јарко осветљену канцеларију са кожом поларног медведа на поду. На левој страни, близу стола, стајао је мени непознат човек у војној униформи са црвеном звездом. Био је плав, са танком, шиљатом брадом, са сивим, тупим и меланхоличним очима. Било је нечег благог у његовом изгледу и понашању, осећаја доброг васпитања и учтивости. Замолио ме је да седнем и рекао: „Зовем се Ђержински.“ Ово име човека који је створио Чеку сматрало се крвавим и плашило је целу Русију. Био сам једина особа међу бројним ухапшенима коју је испитивао сам Ђержински. Моје испитивање је било свечане природе. Камењев ( близак Лењинов сарардник, нап.прир. ) је дошао да присуствује испитивању, а заменик председника Чеке, Менжински, кога сам површно познавао у прошлости, такође је био тамо; упознао сам га у Санкт Петербургу – тада је био неуспешни романописац. Веома изражена особина мог карактера је да се у катастрофалним и опасним тренуцима свог живота никада не осећам депресивно, не осећам ни најмањи страх; напротив, осећам се узнесено и склон сам офанзиви. То је вероватно због моје војничке крви. Одлучио сам да нападнем уместо да се браним током испитивања, пребацујући цео разговор у идеолошку сферу. Рекао сам Ђержинском: „Имајте на уму да сматрам да је у складу са мојим достојанством као мислиоца и писца да директно изражавам своје мисли.“ Ђержински је одговорио: „То је оно што очекујемо од вас.“ Онда сам одлучио да почнем да говорим пре него што ми се поставе питања. Говорио сам око четрдесет пет минута, одржавши цело предавање. Оно што сам рекао било је идеолошке природе. Покушао сам да објасним верске, филозофске и моралне основе за своје противљење комунизму. Истовремено, инсистирао сам да нисам политичка особа. Ђержински ме је слушао веома пажљиво и само повремено је убацивао своје коментаре. На пример, рекао је: „Неко може бити материјалиста у теорији и идеалиста у животу, и, обрнуто, идеалиста у теорији и материјалиста у животу.“ Након мог дугог говора, који је, како ми је касније речено, Ђержинском био симпатичан због своје директности, ипак ми је поставио неколико непријатних питања везаних за људе. Чврсто сам одлучио да не говорим ништа о људима. Већ сам имао искуства са испитивањима под старим режимом. Сам Ђержински ми је дао одговор на једно од најнепријатнијих питања, што ме је извукло из тешке ситуације. Касније сам сазнао да је већина ухапшених оптужила себе, па је њихово сведочење био главни извор оптужби. На крају испитивања, Ђержински ми је рекао: „Сада ћу вас пустити, али вам неће бити дозвољено да напустите Москву без дозволе.“ Затим се окренуо Менжинском: „Сада је касно, а овде влада разбојништво. Да ли би господина Берђајева могли одвести кући колима?“ Није било аутомобила, али је војник на мотоциклу возио мене и моје ствари. Док сам излазио из затвора, управник затвора, у царско доба командир страже, који је лично носио моје ствари, питао ме је: „Да ли вам се овде допало?“ Режим затвора Чеке био је много строжи, дисциплина револуционарног затвора била је строжа него у затворима старог режима. Били смо у апсолутној изолацији, што није био случај у претходним затворима. Ђержински ми се допао као истински посвећен и искрен човек. Не мислим да је био лоша особа, па чак није био ни окрутан по природи. Био је фанатик. Његове очи су остављале утисак опседнутог. Било је нешто језиво у њему. Био је Пољак, и било је нешто суптилно у вези са њим. У прошлости је желео да постане католички монах, а своју фанатичну веру је пренео у комунизам. Неко време након хапшења, одржано је суђење Тактичком центру. Јавност је била допуштена, а ја сам присуствовао свим рочиштима. Међу оптуженима су били људи са којима сам имао личне односе. Суђење је оставило веома тежак утисак. Била је то позоришна представа. Све је било унапред одређено. Неки од оптужених су се понашали са великим достојанством, али било је и оних који су се понашали непримерено и понижавајуће. Казна није била посебно оштра и била је условна.“

Ипак, прогон се наставио. Берђајев се сећа:“ Неко време сам живео релативно мирно. Ствари су почеле да се мењају у пролеће 1922. Формиран је антирелигијски фронт и почео је антирелигијски прогон. Лето 1922. провели смо у Звенигородском округу, у Барвихи, у шармантном крају. Посебно место на обалама реке Москве, близу Архангелскоје Јусупових, где је Троцки у то време живео. Шуме у близини Барвихе биле су дивне, а ми смо уживали у брању печурака. Заборавили смо на ноћну мору режима; био је мање приметан у селу. Једног дана сам отишао у Москву на један дан. И те ноћи, једине целог лета када сам преноћио у нашем московском стану, дошли су са налогом за претрес и ухапсили ме. Поново су ме одвели у затвор Чеке, преименован у ГПУ. Седео сам тамо око недељу дана. Позван сам код иследника и речено ми је да ме протерују из Совјетске Русије. Натерали су ме да потпишем документ у којем изјављујем да ћу, ако се појавим на граници СССР-а, бити стрељан. Након тога сам пуштен. Али прошло је око два месеца пре него што сам могао да напустим земљу. Читава група писаца, научника и јавних личности које су сматране безнадежним у погледу преласка у комунистичку веру протерана је у иностранство. Била је то веома чудна мера, која се никада није поновила. Био сам протеран из домовине не из политичких, већ из идеолошких разлога. Када су ми рекли да ме протерују, осетио сам меланхолију. Нисам желео да емигрирам и осећао сам одбојност према емиграцији, са којом се нисам желео стопити. Али истовремено, имао сам осећај да ћу се наћи у слободнијем свету и моћи да дишем слободнији ваздух. Нисам мислио да ће моје прогонство трајати 25 година. Немачка амбасада нам је много помогла. Протеранима су давали личне визе за улазак у Немачку, али су одбијали да совјетској влади дају колективну визу за оне који су протерани.“

Шенталински пише о наредном хапшењу философа:“Прошле су две године. Било је дивно лето. Берђајев је први пут после револуције са породицом отишао на дачу и сада је уживао у сеоској природи. Дрвена кућа која мирише на смолу. Озбиљан рад смењивао се одласцима у шуму по бобице и печурке. Увече самовар на балкону, чај са слатким, магла што надолази с реке, безбрижни, дуги заласци сунца. Ништа није наговештавало нову несрећу. Једном — 16. августа — једини пут тог лета отишао је у своју московску стан, и управо те ноћи поново су му банули ненадани гости са пушкама.

Други чекиста, овога пута извесни М. Соколов, други број налога, други потпис на њему — заменик председника ГПУ Уншлихт… А остало је било познато: дуготрајан претрес („операција започета у 1 час после поноћи… окончана у 5 ч. 10 мин. ујутру“), одузимање папира („преписка на 26 листова и преписка у уништеном виду“) (вероватно поцепана. — В. Ш.) и утрта стаза из арбатског сокачета на Лубјанку. Истина, сада су службеници ГПУ већ располагали аутомобилом за превоз ухапшеног.“

ЗАПИСНИК СА САСЛУШАЊА НИКОЛАЈА АЛЕКСАНДРОВИЧА БЕРЂАЈЕВА

ВАНРЕДНА КОМИСИЈА ( ЧЕКА )

18. август 1922.

…Ја, долепотписани, испитан као (оптужени), сведочим:

1. Презиме – Берђајев.

2. Име, патроним – Николај Александрович.

3. Године – 48.

4. Порекло – Бивши кијевски племић.

5. Пребивалиште – Москва, Бол. Власјевски, зграда 14, стан 3.

6. Занимање – Књижевник и научник.

7. Брачни статус – Ожењен.

8. Имовински статус – Не поседујем имовину.

9. Страначка припадност – Ванстраначка личност.

10. Политичка уверења: Присталица сам хришћанског друштва, заснованог на хришћанској слободи и хришћанској једнакости, које ниједна странка није остварила, тј. (…) не слажем се ни са буржоаским друштвом ни са комунизмом.

11. Опште образовање: универзитетско, високо образовање и специјализовано образовање: филозофија.

12. Шта сам радио и где сам служио: а) пре рата 1914: Нисам нигде служио и живео сам од књижевног рада; б) пре Фебруарске револуције 1917: такође нисам нигде служио и бавио сам се књижевним и научним радом; ц) пре Октобарске револуције 1917: такође нисам нигде служио; г) од Октобарске револуције до хапшења: Служио сам у Главној архивској управи. Године 1920. изабран сам за предавача на Московском државном универзитету, држао сам предавања на Државном институту за књижевност и редовни сам члан Руске академије уметничких наука.

13. Претходни кривични досије: Године 1915. био прогоњен у књижевно-политичком случају због чланка против Синода и оптужен за богохуљење. Године 1920. изведен пред Сверуску ванредну комисију (ВЧК), али је искључен са суђења. Додајем: од 1900. до 1903. године прогнан у Вологду под политичким оптужбама.

Сведочење о суштини случаја

Питање: Господине Берђајев, реците ми ваше ставове о структури совјетске власти и систему пролетерске државе.

Одговор: На основу својих уверења, не могу да заузмем класну перспективу и сматрам идеологију племства, идеологију сељаштва, идеологију пролетаријата и идеологију буржоазије подједнако уским, ограниченим и себичним. Залажем се за перспективу човека и човечанства, ка којој се морају уздићи сва класна ограничења и странке. Сматрам да је моја идеологија аристократска, не у класном смислу, већ у смислу владавине најбољих, најинтелигентнијих, најталентованијих, најобразованијих и најплеменитијих. Демократију сматрам грешком јер претпоставља владавину већине (…) Међутим, поглед на друштво и познавање природе могу се заснивати на духовном препороду човечанства и народа. Не верујем у намеревласти нити у материјалне путеве препорода. Мислим да у Русији нема пролетерске државе јер је већина Руса сељаштво.

Питање: Шта мислите о задацима интелигенције и такозване „јавности“?

Одговор: Верујем да су задаци интелигенције у свим сферама културе и јавног живота да брани духовни принцип, потчињавајући материјални принцип идеји духовне културе, и да буде носилац научне, моралне и естетске свести. Верујем да треба да постоји интеракција и сарадња између елемената јавности и елемената државне власти. (…)

Питање: Молим вас, изнесите свој став према таквим методама борбе против совјетске власти као што су штрајкови професора.

Одговор: Не знам довољно о ​​овој чињеници и не могу да донесем дефинитиван суд о томе. Ако се професори боре за интересе науке и знања, онда сматрам њихову борбу легитимном; међутим, ако заузимају чисто економско становиште, онда га сматрам погрешним.

Питање: Молим вас, изнесите свој став према Сменовеховцима, Савинкову и суђењу Социјалистичко-револуционарној партији ( есерима, нап.прир. ).

Одговор: Имам прилично негативан став према Сменовеховцима. Само сам прочитао збирку њихових текстова и сматрам је превише пуном фраза и недовољним познавањем руског живота. Слажем се са [критичким] ставом према емиграцији и страним покушајима да насилно промене ток руског живота. Имам негативан став према Савинковљевим покушајима. Нисам пратио суђење Социјалистичко-револуционарним есерима. Сматрам да је оштра пресуда против социјалистичких револуционара погрешна и не слажем се са њом.

Питање: Какви су ваши ставови о политици совјетске владе у вези са високим образовањем и његовом реформом?

Одговор: Не слажем се са политиком совјетске владе у вези са високим образовањем, јер она крши слободу науке и наставе и ограничава слободу претходне филозофије.

Питање: Какви су ваши ставови о изгледима руске емиграције у иностранству?

Одговор: Сматрам да је ситуација већине емиграције тешка, а њихов поглед, колико ја знам, заснован је на незнању и неразумевању тока руског живота. Имам негативан став према страначкој припадности и никада нисам припадао ниједној странци, нити ћу икада бити. Не гајим симпатије ни према једној од постојећих странака.

Николај Берђајев                 Иследник Бахвалов

Шенталински описује даљи поступак:“Најпре је Бахвалов показао свом штићенику решење о привођењу у својству оптуженог и подизању оптужбе, обавезно у сваком истражном поступку. Берђајев је протестовао и, веран својим принципима, забележио протест на папиру:

„Решење о мом привођњу у својству оптуженог прочитао сам и не признајем се кривим што сам се бавио антисовјетском делатношћу, и нарочито не сматрам се кривим што сам у тренутку војних тешкоћа за РСФСР бавио контрареволуционарном делатношћу.“

— Грађанине Берђајев, објаснио му је истражитељ, то ништа не мења. Ваша судбина је већ одлучена. Потребно је само да напишете молбу за одлазак у иностранство. О осталом ће се побринути ГПУ.

И Берђајев је написао:

„Колегијуму ГПУ
Молба

Сагласно предлогу 4. одељења СО ГПУ о протеривању мене у иностранство, молим Колегијум ГПУ да одобри мој одлазак у иностранство о сопственом трошку са породицом, која се састоји од следећих лица: 1) моје супруге Лидије Јудитовне Рап-Берђајеве, 48 година, 2) њене сестре Јевгеније Јудитовне Рап, која је увек живела са нама, 46 година, и 3) мајке супруге Ирине Васиљевне Трушеве, 67 година.“

Истог дана откуцан је још један, завршни документ, који је подвлачио црту под читавим Берђајевљевим животом у отаџбини:

„Закључак
1922. године, августа 19. дана. Ја, сарадник 4. одељења СО ГПУ Бахвалов, размотривши предмет о Берђајеву Николају Александровичу, решио сам следеће:
Од момента октобарског преврата до данас он се не само није помирио са постојећом у Русији већ пет година Радничко-сељачком влашћу, него ни у једном тренутку није прекидао своју антисовјетску делатност, при чему је у моментима спољних тешкоћа за РСФСР Берђајев своју контрареволуционарну делатност појачавао. Све то потврђује агентурни материјал који се налази у предмету (једини материјал у предмету који се може назвати „агентурним“  јесте све онај исти, измишљени, смешни исказ Виноградског од пре две године. — В. Ш.).“

„А стога, на основу тачке 2, параграфа Е о устројству о ГПУ од 6. 2. текуће године, у циљу спречавања даље антисовјетске делатности Берђајева Николаја Александровича, сматрам: да се он из граница РСФСР протера у иностранство трајно.
Узимајући, пак, у обзир изјаву поднету Колегијуму ГПУ од стране грађанина Берђајева са молбом да му се дозволи одлазак у иностранство о сопственом трошку – ослободити га ради уређења личних и службених послова на седам дана, уз обавезу да по истеку наведеног рока дође у ГПУ и одмах по доласку отпутује у иностранство“.

Испод, поред Бахваловљевог потписа, стоје имена надређених чекиста: Решетов, Самсонов, Уншлихт.

Али ни тиме папирологија није била окончана. Берђајев је морао да да две писмене обавезе.

„Обавеза
Ова је дата од мене, грађанина Берђајева Н. А., СО ГПУ, да се обавезујем: 1) да отпутујем у иностранство сагласно одлуци Колегијума ГПУ о сопственом трошку, 2) да у року од седам дана после ослобађања ликвидирам све своје личне и службене послове и прибавим неопходна документа за одлазак у иностранство, 3) да се по истеку седам дана обавезујем да се јавим у СО ГПУ начелнику 4. одељења т. Решетову. Саопштено ми је да ће се нејављање у назначени рок сматрати као бекство из притвора са свим последицама које из тога проистичу, што и потврђујем потписом“.

И још:

„Обавеза
Ова је дата од мене, грађанина Берђајева Н. А., Државној политичкој управи у томе да се обавезујем да се не враћам на територију РСФСР без дозволе органа Совјетске власти.
Члан 71. Кривичног законика РСФСР, који кажњава самовољни повратак у границе РСФСР најстрожом казном, саопштен ми је, што и потврђујем потписом“.

Са Берђајевим су протерани, између осталих, филозофи С. Н. Булгаков, И. А. Иљин, С. Л. Франк, Ф. А. Степун, Б. П. Вишеславцев; књижевници М. А. Осоргин, Ј. И. Ајхенвалд, А. В. Пешехонов, В. Ф. Булгаков; историчари А. А. Кизеветер, А. В. Флоровски, В. А. Мјакотин, С. П. Мељгунов; социолог П. А. Сорокин, биолог, ректор Московског универзитета М. М. Новиков, математичар В. В. Стратонов, читава група економиста, агрономи, издавачи…

Троцки каже да су протерани ништавни, али да би непријатељ могао да их користи.

Сви које протерују могли су да понесу минимум ( по човеку – један зимски и један летњи капут, једно одело, две кошуље, један чаршаф), и морали су да плате бродске карте до Немачке, која их је примила. По сведочењу писца Осоргина, није им било дозвољено да понесу са собом ниједан исписан папирић, ниједну књигу. Шенталински пише:“Воз Москва — Петроград. Тамо опет ужурбани сусрети-растанци, вишечасовно укрцавање на немачки пароброд „Oberbürgermeister Haken“ — са трапа дозивају име, уводе по једног у контролну кућицу, где строги чекиста врши испитивање и понижавајући претрес, на опип, преко одеће… Напокон, ујутру 28. Септембра 1922. испловили су.

После бурних догађаја наступило је затишје. И море је било необично мирно, владала је тишина. Сапутници Берђајева запамтили су како је шетао палубом у свом шеширу широког обода на црним коврџама, са дебелим штапом у руци и у сјајним гуменим каљачама. Капетан је показао на јарбол — тамо је читавим путем седела нека усамљена птица:

— Не памтим тако нешто. То је необичан знак!

И још један знак. Прогнаницима су дали „Златну књигу“, која се чувала на пароброду, — за спомен-записе угледних путника. Украшавао ју је цртеж Шаљапина, који је Русију напустио нешто раније: велики певач нацртао је себе голог, с леђа, како гази море прелазећи га у брод. Натпис је гласио да му је цео свет — дом.

Вратити се у своју отаџбину Николају Александровичу Берђајеву већ неће бити суђено. Умреће у Кламару, код Париза, 1948. године — као знаменити научник са светским именом.

Недуго пре смрти уснио је сан. Седи у експресу. Експрес јури у отаџбину. Већ су му се пред очима отворила широка руска поља. Одједном је осетио: поред њега је неко. Окренуо се — и угледао: на два корака стоји Исус Христос у белој одећи.

И он се пробудио.“

Тако се Совјетски Савез обрачунавао са неподобнима.

Чланак Владимир Димитријевић: КАКО ЈЕ БЕРЂАЈЕВ ПРОТЕРАН ИЗ РУСИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

Познати српски редитељ Емир Кустурица обратио се на отварању Међународног фестивала „РТ.Док: Време наших хероја“ у Москви и поручио да му је драго што постоји место на којем могу да се виде квалитетни документарни филмови.

„Да нема РТ, у иностранству се не би могли видети руски филмови и руске теме. Видели смо како људи у Лос Анђелесу има бескућника, клошара који живе на улици, рецимо. Зато на Западу те програме зову пропагандом, управо они који производе пропаганду“, нагласио је Кустурица.

Додао је да се бескућници у Лос Анђелесу не могу видети на Си-Ен-Ену.

„Ово није пропаганда. Ово су јаке, документоване чињенице“, казао је прослављени редитељ, говорећи о дкументарним филмовима о учесницима Специјалне војне операције у Украјини.

Подсетио је на чувене совјетске режисере који су били инспирација многим уметницима на Западу, попут Стенлија Кјубрика, а који су клеветани као „пропагандисти“.

„Ако сте родољуб, то не значи да сте пропагандиста. Треба бити и родољуб и документариста“, навео је он.

Кустурица је иначе кум фестивала „Време наших хероја“ у Србији, који се већ две године одржава у Дрвенграду на Мокрој гори.

Церемонији отварања фестивала, четвртог по реду, су се обратили и главна уредница РТ и медијске групе „Русија севодња“ Маргарита Симоњан и Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

Циљ фестивала је да свету пренесе истину о Специјалној војној операцији. Програм за публику обухвата 38 филмова познатих руских и међународних филмских стваралаца, укључујући оне из РИА Новости, РТ, Првог канала, Русије 1, НТВ-а, Канала 360 и независних документарниста.

Фестивал ће представити проширени међународни програм у којем ће учествовати документарни ствараоци из 13 земаља: Алжира , Бангладеша, Индије, Индонезије, Јордана, Ирана, Либана, Либије, Палестине, Сирије, Туниса, Турске и Узбекистана. За учешће је поднето преко 3.000 пријава из више од 100 земаља.

Церемонија затварања фестивала одржаће се 23. фебруара у 17:30 часова по московском времену. Биће комбинована са свечаним концертом поводом Дана браниоца отаџбине, који се организује заједно са Националним центром „Русија“.

Чланак Кустурица о фестивалу РТ.док: Родољубље није пропаганда се појављује прво на ИСКРА.

Промоција књиге „Мирис анђела” књижевника, новинара и председника Удружења новинара Србије (УНС) Живојина Ракочевића биће одржана сутра, од 19 часова, у Културном центру „Чукарица”.

Како је саопштио УНС, књигу изабраних и нових песама „Мирис анђела” објавила је Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева у едицији „Повеља”, а приредио је песник и критичар Жарко Миленковић.

О Ракочевићевим ранијим песмама, Миленковић у поговору истиче, да је готово све у његовој поезији смрт и њена негација односно живот, те њихова вечита борба.

„И када пише о љубави, о камену, о породици, историји, овај песник увек у позадини има на уму ове две велике књижевне теме, живот и смрт, односно њихових пандана, таме и светла, у најразличитијим преплитањима и зачуђујућим конструкцијама”.

Миленковић закључује да и нове песме, које су пред читаоцима у овој збирци доносе „најважније поетичке особености овог песника, највише се ослањајући на поетичке моделе пронађене у књизи ‘Глад’”.

„Састављене од делића сећања на бивше животе, ове песме доносе личну бол, готово увек исказану кроз колективне пропасти, кроз нестале светове и митологије прошлог, садашњег и будућег завичаја, те је стога избеглиштво опсесивна тема ових песама“.

Међутим, додаје Миленковић, у овим песмама нема ни трага песимизму и поразу, јер „мајка је увек ту, на истом месту, у Пећи и она шири руке, прихвата у недра, у загрљај, у љубав: тако треба да изгледа љубав, сведена, топла, мала, без сузе за себе (‘Брига’)“.

Разговор са Живојином Ракочевићем поводом нове збирке поезије „Мирис анђела” водиће критичар др Милета Аћимовић Ивков.

(КоССев, 19.02.2026)

Чланак Промоција књиге „Мирис анђела” Живојина Ракочевића сутра у Београду се појављује прво на ИСКРА.

© Руска православна црква

Патријарх московски и целе Русије Кирил састао се са познатим српским редитељем Емиром Кустурицом у својој резиденцији у Даниловом манастиру у Москви, саопштила је Руска православна црква.

„Током разговора гост је испричао Његовој Светости о својим новим пројектима“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту РПЦ.

На састанку је присуствовао председник Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима Владимир Легојда.

Кустурица се иначе више пута у последње време састајао са патријархом Кирилом, а последњи пут сусрели су се крајем октобра.

„Увек разговарамо о јединству православних народа и супротстављању покушајима њиховог раздвајања, а у Украјини и уништења“, рекао је тада Кустурица.

Прослављени српски редитељ потврдио је недавно за РТ Балкан да његови одласци у Москву углавном подразумевају посете универзитетима, као и разговоре о филмовима које планира да ради.

Чланак Кустурица се састао са патријархом московским Кирилом се појављује прво на ИСКРА.

Слом Совјетског Савеза није донео Русији оно што су западни теоретичари обећавали: стабилну демократију, тржишну ефикасност и институционални континуитет. Уместо тога, почетак деведесетих отворио је период дубоког политичког, економског и моралног распада. Држава је нестала готово преко ноћи, а са њом и читав систем вредности, хијерархија и социјалних гаранција које су, ма колико биле ригидне, давале смисао и структуру животу милиона људи.

Политичка сцена Русије деведесетих била је хаотична, фрагментисана и лишена стварне идеолошке дубине. У првом постсовјетском парламенту, Врховном совјету, а касније у Државној думи, нашле су се странке и блокови који нису представљали стабилне идеолошке системе, већ реакције на слом, страх и наду. Партијска структура није настала на некој чврстој идејној основи, већ као импровизација у ванредним околностима у којим се нова држава нашла. Од самог почетка, Дума је била институција ограничених овлашћења, подређена јакој председничкој власти и зависна од политичких и економских центара моћи који су се формирали ван њених зидова. Њена улога била је да легитимише већ донете одлуке, да служи као форум за контролисано незадовољство и да ствара привид политичког плурализма у земљи која је у суштини била управљана декретима, договорима са олигарсима и спољним притисцима. 

Састав Думе деведесетих био је идеолошки разнолик, али функционално предвидив.

На једној страни, стајао је пројељциновски партијски конгломерат под називом „Наш дом Русија”. Либералне странке, од Гајдаровог „Избора Русије” до партије „Јаблако” Григорија Јавлинског, имале су мањинску, али симболички важну позицију. Оне су у парламенту говориле језиком реформи, тржишта и „европског пута“, али су биле одсечене од већине гласачког тела. Њихова стварна моћ није произлазила из изборних резултата, већ из веза са извршном влашћу, медијима и међународним институцијама, Ту је било и бројних краткотрајних центристичких блокова који су такође подржавали реформе, приватизацију и безусловну интеграцију у западни свет. 

На супротном полу налазила се Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) Генадија Зјуганова, најстабилнија, најорганизованија и најмасовнија странка деведесетих. Она је у парламенту представљала институционализовану носталгију за СССР-ом, али и компромисну опозицију која је, упркос оштрој реторици, прихватала правила игре. КПРФ је била против Јељцина, али не и за револуцију; против либерализма, али не и за рушење накарадног система који је увелико био у успону.

Између ова два пола постојала је широка зона популистичких, националистичких и „патриотских“ формација, од којих је највидљивија била Либерално-демократска партија Русије (ЛДПР) Владимира Жириновског. Поред ње, у парламенту су се смењивали и блокови попут Родине, Конгреса руских заједница, разних „народних“ и „патриотских“ савеза који су обећавали обнову државе, али без јасног програма.

У таквом амбијенту, где је политика постала мешавина фарсе, криминала и трагедије, појављује се Едуард Лимонов: писац, бивши емигрант, скандал мајстор и човек који није могао да прихвати да је историја Русије завршена капитулацијом.

Владимир Жириновски је почетком деведесетих постао прва политичка звезда нове Русије. Његова Либерално-демократска партија Русије била је све осим либерална и демократска, али је савршено одговарала духу времена: груба, театрална, националистичка, пуна провокација и једноставних решења. У парламенту, ЛДПР је играла улогу гласног и агресивног опонента и либералима и комунистима, али без стварне намере да преузме власт.

Жириновски је говорио оно што су многи мислили, али нису умели или смели да кажу: осећај понижења, губитка империје и жеље за осветом. У односу на Зјуганова, који је деловао као бирократа прошлог режима, и на либерале који су личили на чиновнике ММФ-а, Жириновски је био жив, вулгаран и „народан“.

За Лимонова, Жириновски је у почетку представљао могућност да заједничким снагама остваре промене . Није му био идеолошки узор, већ помоћ за пролаз ка масама. Он је у Жириновском видео човека који разуме да је политика постала спектакл и да се у постсовјетској Русији не побеђује програмима и платформама, већ емоцијом, гневом и симболима.

Њихов савез био је кратак, али значајан. Лимонов се прикључује Жириновском почетком деведесетих, учествује у обликовању јавног наступа и радикалног антизападног тона ЛДПР-а. У том тренутку, када се чинило да су либерали преузели државу, комунисти преузели парламент, њих двојица као националисти преузимају улицу.

Ипак, Државна дума деведесетих била је више позорница него место стварне моћи. Иако су у њој седели комунисти, либерали, националисти и бројни „независни“ депутати, кључне одлуке доношене су ван парламента, у председничкој администрацији, у круговима олигарха и уз директан утицај Запада.

Либералне странке служиле су као идеолошко оправдање економске катастрофе, комунисти као конструктивна опозиција који држе незадовољство народа под контролом, а Жириновски као вашарска фигура која каналише бес без последица. За Лимонова, ова расподела улога била је неподношљива.

Разлаз Лимонова и Жириновског био је неизбежан. Жириновски је био политички трговац, човек који је разумео границе дозвољеног у систему Бориса Јељцина. Његов радикализам био је контролисан, често режиран, и у крајњој линији користан режиму. Он је био парламентарни ексцес, али не и опасност.

Лимонов то није могао да прихвати. За њега политика није била улога, већ судбина. Он није хтео да буде део парламентарног театра у коме су комунисти глумили опозицију, либерали реформаторе, а Жириновски националисту.

Сукоб је ескалирао у отворено непријатељство. Лимонов оптужује Жириновског за кукавичлук, конформизам и сарадњу са режимом. Жириновски, са своје стране, Лимонова представља као опасног екстремисту и политичког авантуристу.

После раскида са Жириновским и дефинитивног разочарања у парламентарну опозицију и комунистичку и националистичку, Лимонов креће својим путем. Оснивање Националбољшевичке партије представља покушај да се створи алтернатива свим постојећим парламентарним формацијама деведесетих: и КПРФ-у као тврдолинијашкој снази, и ЛДПР-у као карикатури, и либералима као агентима распада.

Политичка сцена Русије деведесетих била је простор без јасних граница, где су парламентарне странке функционисале у улогама које су им унапред подељене. Савез и сукоб Лимонова и Жириновског откривају унутрашњу логику тог система: ко пристаје на игру,преживљава; ко је одбије, бива маргинализован.

За Лимонова, деведесете нису биле само проживљена прошлост, већ животна пресуда. Он је одбио да буде део парламентарне симулације и платио је своју цену. Управо у том одбијању лежи кључ његовог политичког и књижевног значаја, и разлог зашто се историја Русије деведесетих не може разумети без њега.

Јељцин и Лимонов 

Однос Бориса Јељцина и Едуарда Лимонова није био класичан политички сукоб између власти и опозиције. Он је пре свега био сукоб два схватања историје, два односа према поразу и два типа личности које су се нашле на супротним странама истог слома. Јељцин је био човек који је прихватио крај СССР-а као личну победу, Лимонов човек који је тај крај доживео као цивилизацијску катастрофу.

За Лимонова, Јељцин није био тек лош председник или неуспешан реформатор, он је био симбол капитулације, фигура која је у себи спојила политичку слабост, моралну неодговорност и историјску кратковидост. У том смислу, њихов сукоб није био прагматичан, већ егзистенцијалан.

Борис Јељцин је ушао у историју као човек који је срушио совјетску вертикалу власти, али није умео да изгради ништа трајно на њеним рушевинама. Његова власт је била комбинација личне харизме, административне силе и подршке спољних фактора. У унутрашњој политици, он је владао декретима, у спољној, уступцима.

Лимонов је у Јељцину видео анти-државника: човека који није имао визију Русије као историјског субјекта, већ је на власт гледао као на средство личног опстанка и краткорочног маневра. За разлику од совјетских лидера, који су барем деловали у оквирима јасне идеологије, Јељцин је био прагматичар без идеје, реформатор без плана и председник без самоконтроле.

Посебно место у Лимоновљевој критици заузимала је уставна криза 1993. године, када је Јељцин употребом војске против парламента дефинитивно раскинуо са идејом народног суверенитета. Тај чин је за Лимонова био доказ да нова Русија није демократска, већ постаје олигархијска аутократија са либералном реториком.

За разлику од комуниста, који су били системска опозиција, или Жириновског, који је био контролисани пајац, Лимонов је за Јељцинов режим представљао непредвидиву опасност. Он није желео компромис, није признавао легитимитет система и није тражио место унутар постојећег поретка.

Лимоновљева политичка делатност, од оснивања Националбољшевичке партије до уличних акција и отворених позива на отпор, била је директан изазов јелциновском моделу власти. Зато је режим на њега реаговао не политички, већ репресивно: медијском демонизацијом и прогоном.

У том односу, Јељцин није био лично опседнут Лимоновим, али је систем који је створио према њему поступао као према непријатељу државе. Управо у томе лежи парадокс: режим који се представљао као демократски није могао да толерише радикалну, али доследну опозицију.

Једна од кључних линија раздвајања између Јељцина и Лимонова била је политика према Западу. Јељцин је Запад доживљавао као извор легитимитета и подршке. Његова Русија била је земља која тражи одобрење, кредите и политичку заштиту.

Лимонов је у том односу видео колонијалну зависност. За њега, деведесете нису биле период „тешке транзиције“, већ време добровољног одрицања од суверенитета. Док је Јељцин говорио језиком интеграције, Лимонов је говорио језиком понижења.

Та разлика није била само политичка, већ културна. Јељцин је припадао генерацији партијских функционера који су желели да постану прихваћени у свету који их је до јуче посматрао као непријатеље. Лимонов је био човек који никада није желео да буде прихваћен, ни на Западу, ни у новој Русији.

Коначно, однос Јељцина и Лимонова може се посматрати као сукоб власти без вере и отпора без илузија. Јељцин је владао без дубљег уверења у сопствени пројекат, ослањајући се на силу и околности. Лимонов је пружао отпор без очекивања победе, али са уверењем да пораз не сме бити прихваћен. 

Зато Лимонов никада није могао да прихвати Јељцина као „историјску нужност“. За њега, Јељцин је био човек који је легализовао пораз и назвао га слободом.

Борис Јељцин и Едуард Лимонов нису били политички противници исте категорије. Један је био председник државе која је одустала од себе; други писац који је одбио да то одустајање призна. Њихов однос није обележен директним дијалогом, већ ћутањем власти и викањем опозиције.

У том дубоко асиметричном односу, Јељцин је из историјског тренутка изашао као победник, али је изгубио место у историји, Лимонов је, насупрот томе, изгубио политичку битку, али је сачувао право на сведочење. Зато је тај однос пресудан за разумевање не само Лимонова, већ и Русије у последњој деценији двадесетог века.

Чланак Душан Опачић – Русија деведесетих, Лимонов у гужви вишестраначког вашара се појављује прво на ИСКРА.

© Antonio Ahel/ATAImages

Матица српска данас обележава 200 година постојања. Основана је у Пешти, 16. фебруара 1826. године и то је најстарија институција српске културе, књижевности и науке.

Иницијатори за њено оснивање су били Јован Хаџић односно Милош Светић, и Јосиф Миловук, уз подршку добростојећих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.

Матица српска имала је, и има, посебну улогу у процвату културе и науке код Срба. Посебно важна била је њена делатност у време Хабзбуршке монархије. Уз много касније основану Српску краљевску академију, данашњу САНУ, Матица је била и остала централно тело српске културе и науке.

Израсла је као друштво које имало за циљ да буде подршка раду и трајности Летописа, новопокренутог српског часописа, чији квалитет, под уредништвом Георгија Магарашевића, је одмах оставио велики утисак на савременике.

Пошто су 1822. угашене бечке Новине сербске, њихов оснивач и уредник Димитрије Давидовић, притиснут околностима, финансијским недаћама, спас је потражио код књаза Милоша. Нестанком Новина сербских међу ученијим Србима сазрело је уверење да постоји потреба оснивања новог српског гласила. Новосадски професор Магарашевић у том смислу је писао јуна 1823. Јовану Хаџићу у Беч, где се овај у то време школовао.

Прву свеску новог часописа Магарашевић је припремио до маја 1824. када је штампање одобрила надлежна цензура. Првобитно је назван Сербска летопис, извесно по узору на оновремену немачку периодику. На првој свесци, штампаној у Будиму, иако га је Магарашевић припремио у Новом Саду, стајала је 1825. година.

У првој свесци за 1826. годину Јован Хаџић објаво је: „Ево ти, почитајеми и предраги Роде, Летописа Србског. Теби подноси са љубављу пуним жаром Матица Србска, која је Тебе ради и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише“. Била је то прва објава постојања Матице.

Изузев Хаџића, други оснивачи Матице нису били људи пера, него пословни људи које је патриотски жар покретао на финансијску подршку новом националном гласилу. Срби из Будима и Пеште, тада још увек два града, а било их је успешних трговца, адвоката, сенатора, бележника, чиновника, окупили су се с циљем оснивања друштва које би било потпора Летописа. Истакнуту улогу имао је Јосиф Миловук, пештанки трговац текстилом и канцеларијским материјалом, родом из Трпиње у Срему.

Оснивачи су приликом заснивања Матице даривали по 40 форинти у сребру. Они су то првобитно називали чланарина.
Већ приликом оснивања, 16. фебруара 1826. посматрано по грегоријанском календару, одлучено је да ће се као дан Матице српске обележавати Свети Сава, 27. јануар.

Од самог заснивања делатност Матице српске темељила се на добротворним прилозима Срба намерних да помогну свом народу. У раној фази најиздашњи приложник био је гроф Сава Текелија, који је основао и просветни завод назван по њему, и књаз Милош Обреновић. Текелија је био велепоседник из Арада, изданак старе граничарске официрске породице, којој је бечки двор подарио и племићку титулу.

Првих деценија, до 1864. године, средиште Матице српске било је у Пешти, где је основана, потом је пресељена у Нови Сад, који је током 19. века израстао у водећи центар српске културе. У Пешти је и надаље остао Текелијанум, задужбина намењена школовању младих Срба.

После револуционарних догађања 1848/49 Нови Сад, који је тада страховито страдао, иначе израстао као српско насеље насупрот Петроварадина у којем је становање Србима било забрањено, почиње се називати Српска Атина. Паралелно, Панчево је, као граничарска војничка варош, прозвано Српска Спарта, због херојског држања 1848/49.

Матица српска имала је изузетну улогу не само у историји Срба, већ и других словенских народа. Више националних матица у словенском свету обликовано је по узору на Матицу српску. Чеси су тако 1831. године основали Матицу чешку. У Загребу је 1842. основана Матица илирска, 1862. у Задру Матица далматинска, 1864. у Љубљани Словенска матица. Матица Лужичкосрпска основана је 1847, Галичко руска 1848, Пољска 1882, Бугарска 1909. У Дубровнику је такође 1909. основана Дубровачка Матица српска.

Широким свеобухватим културно научним радом Матица српска се одликује до наших дана, уз изузетну издавачку делатност, а њена библиотека убеђиво је најквалитетнија установа те врсте код Срба.

Чланак Два века Матице српске: Ризница културе, књижевности и науке се појављује прво на ИСКРА.

У историји Хладног рата мало је појава које тако упечатљиво показују на који начин култура може бити претворена у инструмент геополитике као што је случај са џезом. Музика која је настала као аутентични израз афроамеричке заједнице, као звук маргине, бола, протеста и импровизације, током друге половине двадесетог века постепено је укључена у стратегијски оквир америчке спољне политике. Џез више није био само уметност, постао је политички ресурс, симбол идеолошког модела и звучна пратња глобалног надметања између два система.

Западна историографија Хладни рат често представља као сукоб слободе и тоталитаризма, али изван те поједностављене шеме налазио се дубљи конфликт, сукоб два цивилизацијска концепта. Совјетски Савез је нудио визију друштва заснованог на социјалној правди, колективној одговорности и култури која није подређена тржишној логици, док је Запад афирмисао индивидуализам, потрошачку културу и комерцијализацију уметности. У том надметању култура није била споредна сцена, већ активно бојно поље, јер циљ није био искључиво војни или економски пораз противника, већ и преобликовање вредносних система и симболичких оквира.

Управо ту је џез добио посебну улогу. Иако је у својим почецима представљао музику потлачених заједница унутар самих Сједињених Држава, његов потенцијал као симбола слободе и спонтаности препознат је као снажан пропагандни алат. Средином педесетих година америчка држава почиње систематски да шаље џез музичаре широм света као културне представнике. Турнеје нису биле случајне, већ пажљиво осмишљене у складу са геополитичким интересима. Године 1956. почиње турнеја Дизија Гилеспија по Блиском истоку и Азији, са наступима у Турској, Ирану, Пакистану и Сирији, у регионима где је утицај Москве био у порасту. Након њега Луис Армстронг наступа у Африци и Европи, у Гани, Конгу и Италији, представљан као доказ расне хармоније у Америци. Дејв Брубек 1958. године свира у Пољској, Чехословачкој и Турској, симболички пробијајући границе Гвоздене завесе. Дјук Елингтон почетком шездесетих обилази Блиски исток, Индију и чак Совјетски Савез, а његова турнеја се у западним медијима тумачи као тријумф културне дипломатије. Бени Гудман гостује у СССР-у у тренутку када је потребно демонстрирати супериорност америчког културног модела.

Њихова улога није била ограничена на музику, они су представљали слику Америке као земље креативне слободе и динамичног друштва. Тако је музика маргине трансформисана у музику империје. У земљама источног блока џез је добио политичку конотацију, представљан је као забрањени звук слободе који продире иза Гвоздене завесе. Међутим, стварност је била сложенија. Совјетска културна политика није била једнодимензионална репресија, већ систем који је настојао да уметност ослободи диктата тржишта и комерцијалне индустрије. Док је Запад импровизацију представљао као апсолутну слободу појединца, совјетски модел је инсистирао на друштвеној одговорности уметности, на њеној образовној и културној мисији.

Иронија џез дипломатије лежала је у чињеници да су њени носиоци били афроамерички музичари који су у сопственој земљи живели у условима расне дискриминације. Дизи Гилеспи је са дозом хумора примећивао да је амбасадор који не мора да лаже, свестан двоструке природе своје мисије. Луис Армстронг је одбио пут у СССР у тренутку расних немира у САД, указујући на противречност између званичне реторике и стварности. Дјук Елингтон је бележио осећај напетости између личне уметничке аутономије и улоге коју му је доделила држава. Совјетска пропаганда управо је на том примеру указивала на лицемерје западног наратива о слободи.

Истовремено, унутар СССР-а постојала је жива џез сцена која није била пука копија западних узора. Музичари попут Леонида Утесова, Олега Лундстрема, Георгија Гарањана и Анатолија Крола развијали су сопствене интерпретације жанра, уклапајући га у локални културни контекст. Џез у Совјетском Савезу није нужно значио идеолошки отпор, већ често музичку радозналост и креативну адаптацију. Запад је, у том смислу, понекад прецењивао домет своје културне офанзиве.

Иза свих турнеја стајала је институционална инфраструктура, пажљиво планирање, избор публике и медијска подршка. Радио емисије, филмови, плоче и часописи градили су мит о џезу као симболу слободе. Совјетски слушалац који је хватао сигнале страних радио-станица није слушао само музику, већ алтернативну представу о свету. Џез је тако постао облик звучне пропаганде, суптилни инструмент меке силе који је деловао на емоције и машту.

Постојала је и класна димензија тог процеса. Док је Запад представљао џез као музику слободе, он је истовремено био део индустрије забаве, тржишта и профита. Џез је постао роба, бренд и извозни производ. Насупрот томе, совјетски културни модел тежио је да уметност финансијски ослободи од тржишне зависности и постави је у службу јавног добра. У том контексту, џез је постао не само идеолошки већ и економски феномен, симбол система у којем култура функционише у оквиру тржишне логике.

Током седамдесетих и осамдесетих година џез губи централну улогу у идеолошком надметању, али остаје претходница ширег културног продора Запада кроз рок музику, филмску индустрију, телевизију и поп културу. Он отвара врата каснијим масовним облицима утицаја. Иако је Совјетски Савез нестао као држава, модели културне стратегије развијени током Хладног рата наставили су да функционишу у новим условима, у доба дигиталних медија и глобалне индустрије забаве.

Историја џеза у Хладном рату показује да музика никада није потпуно неутрална. Она делује унутар друштвеног и политичког контекста и може постати средство симболичке моћи. Џез је био уметност, али је постао и инструмент државне стратегије. Музичари су били креатори, али су истовремено постали и представници система. Култура је могла бити простор дијалога, али је претворена у фронт.

Имајући у виду да Хладни рат није ескалирао у директан оружани сукоб између суперсила, његово право бојиште постао је простор идеја, културе и симбола. Ако је претња нуклеарним арсеналом одржавала равнотежу страха, онда је култура постала средство освајања легитимитета, простор у коме се доказивала надмоћ једног поретка. У том контексту џез није био само музика, већ звучни доказ наводне слободе, креативности и индивидуализма једног система. Док су ракете стајале у приправности, саксофони су путовали светом, преносећи поруку да је управо тај модел друштва простор у коме настаје аутентична уметност и слободан израз. Питање није било ко има бољу мелодију, већ ко успева да свој појам слободе представи као универзалну вредност и да кроз културу обликује свест читавих генерација.

Чланак Душан Опачић – Уметност и моћ (III део): Џез као инструмент културне дипломатије у доба Хладног рата се појављује прво на ИСКРА.

„Башта сљезове боје“, Б. Ћопић

Густ текст, препун слика, језик којим се домишља и измишља – а заправо задржава један свет – у књизи „Башта сљезове боје“, обележио је један временски период у коме није било једноставно опстати. Објављена у Плавом колу СКЗ, 1970. донела је једну фину носталгију и осећај да је сваки трен живота – и радостан и трагичан, лепак од кога се доцније живи. Башта  је посвећена Зију Диздаревићу, страдалом у логору Јасеновац, што гледалац, уколико није читао књигу, сазнаје тек на крају представе, што истој даје снажнан емотивни доживљај. Редитељски подухват Егона Савина (после монодраме Књига о Милутину) изврстан је начин да се актуализују и врате у фокус судбине обичних људи и дубоке истинске вредности које се намећу после ових представа. Етика и естетика не могу се искључити нити избрисати као принципи уметности; уметност – мора да преиспитује, али не мора да разара дубока хуманистичка начела. После монодраме „Башта сљезове боје“, у којој Небојша Миловановић у деведесет минута одабраних делова, упечатљиво варира више гласова и ликова које приповедачев глас призива, у човека се угнезди једино што је могуће – осећај вечности, оживи потреба за походом на Месец, и заметне се туга због црних коњаника што надиру, увек одасвуд. Приче из два дела књиге (Јутра плавог сљеза и Дани црвеног сљеза), драматуршки су повезани нужношћу директног казивања, те неколико кључних мотива на којима се представа базира – универзални су симболи са личним печатом. Магистрална нит адаптације прати Ђедов живот и карактер – те преко тога и цео један свет архаичних и затурених прича и јунака који износи архетипске истине и живот као вечиту жилу ината, потраге и збуњености – из којих се потпуно несвесно, чини оно што мора – траје. Улога Небојше Миловановића у овој адаптацији захтевна је, јер – казивање не иде из једног лика, из једног угла, већ је то непрестано мењање диспозиције, према томе гласовно модулирање од боје гласа, интонације, тоналитета  до специфичних говорних карактеритика одређених јунака,  потом мимика, израз лица, покрети – све то је потребно присвојити, доживети, увући у свој корпус, у свој ум, осетити физички  – па изнети на видело, на сцену. Помислила сам да је ово, не обична монодрама, већ – центрифуга после које човек може будан лежати васцели дан и видети звездано небо на плафону собе. Завршни моменти представе, у којима се Небојшино умеће уздиже до сугестивне  тихе трагике и печати утисак, јесу реченице из чувеног писма Зију, о црним коњаницима, и дјечацима који су јуришали на Месец.

Цела ова представа, као и књига – прожета је оним ћопићевским горким хумором и радосном сетом – приповеда се увек, као у бегу и теснацу, као да се умиче нечему што се не изговара, са крхким паузама, и навалом речи после њих; од обичних ствари испредају се невероватне приче митских размер, а све то да би се дохватило зрно лепоте, зрно радости – да би се спасио свет у својој страхотној доброти. Трен кад  глумац, приповедач – изговара опроштајне и заветне речи: Нека, Зијо…Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сијећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне, као да осветли мрак сале, као да се у свакоме од присутних упали тињајућа светлост.

Ципеле које, на крају,  остају на ђачкој скамији, ципеле зрелог човека – и питање, а куд ћу сад ја – остављју брисани простор за одјеке које после представе носимо са собом и одгoварамо мером којом можемо и умемо. Ово је катарзична сцена у којој се осећа процеп између човека и света, између онога што јесте, што је био и што је желео бити, тренутак кроз који глумац, одиста проживљено и истинито, проводи до гледaоца трагику човековог бића; тренутак у коме човек изува своје године, и оставља своје тело…

Егон Савин и Небојша Миловановић направили су једну велику и чисту причу о Човеку. Овакве представе, адаптације наших класика који су, углавном, живели на ивици коректности, али увек тежили дубљем и вишем – корење су и за лично и за колективно сазревање и проналажење.

Чланак А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом монодраме „Башта сљезове боје“ се појављује прво на ИСКРА.

Петар Лубарда

На данашњи дан, 13. фебруара 1974. умро је славни српски сликар Петар Лубарда.

Лубарда, рођен у Љуботињу у Црној Гори, 27.07.1907. године, није дозвољавао да га називају црногорским већ српским сликаром.

Син потпуковника краљеве војске Ђура Лубарде, којег су партизани, као „идеолошки неподобног“ стријељали у јуну 1945. године, одупирао се владајућој идеологији соцреализма.

Његов став био је чврст и када је у питању идентитет, културно наслеђе и припадност народу.

Петар Лубарда један је од најзначајнијих српских умјетника и највећи сликар са ових простора који је својим стваралаштвом обиљежио одредио токове сликарства друге половине 20. века.

Модернист, одлучност израза и стваралачка снага одредили су му историјски пиједестал који га сврстава међу најдаровитије и најутицајније уметнике.

Нека од најпознатијих дјела: Битка на Вучјем долу (1950), Гуслар (1952), Коњи (1953), Косовски бој (1953).

Чланак Годишњица смрти Петра Лубарде: Велики српски сликар са Цетиња се појављује прво на ИСКРА.

Getty © EyeEm Mobile GmbH

Српски ПЕН центар је саопштио да ће стогодишњицу свог рада обележити низом догађаја у различитим градовима Србије до краја године.

Српски ПЕН центар су у фебруару 1926. године у Београду основали Иво Андрић, Милош Црњански, Јован Дучић, Исидора Секулић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Слободан Јовановић и Драгиша Васић, подсетили су у саопштењу.

Оснивачи су били и Густав Крклец, Милан Кашанин, Тодор Манојловић, Вељко Петровић, Милан Богдановић, Иво Војновић, и многи други значајни српски писци, док је први председник Српског ПЕН центра био Поповић, а секретар Секулић.

Како је истакнуто, Српски ПЕН центар је „препознат као глас разума у бурним временима и као важан део светске федерације писаца“.

Из центра су додали да су посвећени промоцији врхунске савремене књижевности, међународној књижевној и културној сарадњи, као и заштити уметничких слобода и права изражавања.

„Српски ПЕН центар обележава 100 година од свог оснивања у духу најбољих пеновских традиција, организујући међународне књижевне догађаје, подстичући дух дијалога, разумевања и критичког мишљења“, наведено је у саопштењу.

Саопштили су и да обележавајући јубилеј, настоје деловати да његово „присуство у српској књижевности и култури буде достојно великих тренутака из стогодишње историје“.

Председница Српског ПЕН центра је Вида Огњеновић, а потпредседници су Зоран Пауновић и Гојко Божовић. Чланови Управног одбора су Михајло Пантић, Владислав Бајац, Владислава Гордић Петковић, Неда Николић Бобић, Братислав Милановић и Ана Марија Грбић.

Чланак Међу оснивачима Андрић и Црњански: Српски ПЕН центар обележава сто година рада се појављује прво на ИСКРА.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

ТРИЈУМФ ТЕХНИКЕ

Човек – разломак, крхотина XX века, нашао се у положају који je пo први пут био такав у свеукупној историји човечанства: пошавши путем самоослобађања, он je поверовао да je самоослобађање могуће захваљујући техници. Техника га je, међутим, учинила робом, начинивши од њега биће које дрхти пред делима својих руку. To се одразило и на свакодневни живот. У „Неколико рефлексија из уметности” Настасијевић запажа да je, окружен суморном стварношћу, данашњи човек весео више телесно но духовно, a дајући интервју о свом будућем, никад ненаписаном роману о Београду, он увиђа да je српска престоница све сличнија америчким градовима „чије би се локалности теже обележиле”. По Настасијевићу, све се ово одражава и на стваралаштву  – савременици су ка Лепом кренули пречицом формула и апстракција, пa завршили у „немелодичној мелодичности, тоналној атоналности, ритмичкој аритмичности“. У свом последњем огледу о „религиозном осмишљењу уметности” песник уочава да je сумња нагризла скоро сваку душу, претворивши je у робињу апстракције, логике лишене Логоса. Кренуло се у рушење са вером да je то пут ка ослобођењу за ново грађење; уместо натчовека, који je требало да се појави после „смрти Бога”, указао нам се човечуљак, лишен оријентира, ни Божје ни своје створење. Култура je изгубила везу са култом, уметност се отпадила од културе, a затим je наступила атомизација саме уметности. Благослов стваралачког рада претворио се у проклетство разорилачке производње. Машинска репродукција уметничких дела je оно чега се Настасијевић свим својим бићем гнушао. Веровао je да долази доба када ће човечанству мелодије бити наметане из неколико „емисионих врела”, чиме ће се угасити пoj душе као њена главна онтичка и етичка неопходност („Ko пева, зло не мисли“). Распашће се и народи (Настасијевић je појам народа изједначавао с појмом хора). Зато je указао на судбину уметника као повлачење у кулу од слоноваче, то јест у сопствено унутрашње језгро које не може бити освојено од стране машинизоване цивилизације.

ПОВРАТАК МИТУ

Због чега се Настасијевић окреће миту? Управо зато да би за себе, и оно мало ближњих што су на путу могли да га прате, нашао начина да изађе из безизлаза у који je запао свет. Човек, пo речима грчког философа Христа Јанараса, има потребу да формулише искуство умних и апсолутних стварности зато што му je такво формулисање неопходно за живот. Јер живот се друштвено остварује само ако се исти „обједињује заједничким позивањем на непроменљиву и непреносиву осовину умног”. И ту je неопходан мит.

Чујмо Јанараса: „Митски израз, обично, персонификује умне или апсолутне стварности. Ово због тога што се искуство живота и, релативна или апсолутна, могућност постојања непосредније одсликава кад je утеловљена у једном егзистенциојалном носиоцу. Односи које устројавају живот и егзистенцијалне могућности су, у миту, односи личности. „Круг” живота, рецимо, – сејање, рашћење, плодоношење, смрт у миту може да буде један андрогини плодотворни однос или један именовани матерински однос који се непрестано врти у круг. Манифестација мудрости може да буде парадоксално деторођење из главе, из средишта ума. Како глава која рађа, тако и мудрост која се рађа, у миту су именоване особе. Али однос je уман, означава непроменљиву и непропадљиву стварност начина живота. Због тога и лица које га отеловљују јесу апсолутне егзистенције, слободне од времена и смрти. Мит je најподеснији приступ у космичку мудрост. To je приступ доживљајни, претпоставка доживљајне усклађености, прилагођености људског ума умној („логосној”) стварности живота: односно, исправног разумевања живота.“

Мит је, по Јанарасу, семантика доживљајног разумевања. Баш због тога, у „Хроници моје вароши“, Настасијевић гради митолошке ликове мале вароши преко којих преноси основне истине света и човека.

Ана кадија је у причама непоткупљива правда; „оклепана вешт” из „Записа на вратима” је смрт; Тута је земља, која je и извор рађања и јама гроба; Ћир Заха је умирање живота у цицијашлуку; Опаки је оклеветано добро… Чика Виде je бели Виде прасловенске религије, бог светлости и дана. A OHO, неодређено и страшно, стално ће ударати пo Марку, Марцану, који ћe, одолевајући, постати „у Бога дреновак”. To су симболи егзистенцијалних архитипова, до којих треба продрети кроз гвоздена врата машинизоване савремености.

ДЕЛОВАЊЕ СИМБОЛА

Шта је симбол? Христо Јанарас каже: „Символ je слика (фигура или представа) чулног искуства која свој смисао не исцрпљује у самој себи: он претпоставља превазилажење пуког констатовања предмета који се осликава, или фигуре, као и узношење ума у један смисао или чин свеобухватног искуства”.

Мит и симбол су оруђа егзистенцијалног сусрета са Неизрецивим Смислом. Симбол исказује неисказиво – гранична искуства живота. Радост, бол, љубав и смрт, преливени у симбол, траже одговоре на крајња питања.

Руски философ Алексеј Лосев у својој „Философији мита” указује на то како обично, свагдашње тело може имати митске димензије и како се у миту одражава стварност личности (он вели да je мит „символички дата интелигенција живота”): „Личност човека je, на пример, незамислива без његовог тела – наравно, осмишљеног тела, интелигентног тела на коме се види душа. Наравно да нешто значи да je један московски научник потпуно налик на сову, други на веверицу, трећи на мишића, четврти на свињу, пети на магарца, шести на мајмуна. Један, премда се уздигне до професора, целог живота личи на калфу. Други je, ма како се правио важан, свеједно – пљунути берберин.(…) Тело није прост изум, није случајна појава, није само илузија, није ситница. Оно je увек показивање душе – према томе, у неком смислу сама душа”.

Управо ово уочавамо код Настасијевића: сетимо се „Записа на вратима”: „Кривоноги Ђане показа нешто гумено, a изнутра цедио се смрад”. Наравно да Ђане није случајно кривоног, као што ни Пулу није случајно „измаглица у очима“; зато je Рашо, из приче „Рашо злато“, „певчић”, који једва уме да себи заради „лепца и ракије”; зато се у „Казивањима о земљиној кћери” Ана кадија надвија над Марцаном као „вешала”, итд.

МИТСКИ ИЗРАЗ НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

Мит je, пo Лосеву, у највећој могућој мери израз нашег постојања: „Тврдим да су боје, које увек примамо митски, на нужан начин чулне, без обзира што могу бити снабдевене својствима која им нису сасвим приписива. Тако je свако потпуно реално прихватио, на пример, топле боје, хладне боје, грубе боје. To значи да се у датом опажању (морамо га назвати митским) топлота и хладноћа опажају, гледањем оне су видљиве”. A и бол се митски доживљава, и то онај физички: „Ja, пa и сваки други, разликујем тупи бол од оштрог, резак од пробадајућег, жигање од убода. (…) Ви ћете вероватно рећи да душа не може да сиђе у пете. Што се мене тиче, то je, авај, моја душа исувише пута стварно силазила у пете да бих ja то узимао за метафору или за лаж. Убијте ме, осећам понакад душу управо у петама. Чак знам којим се путевима у организму она устремљује у пете”.

Чак и време има личносно постојање, о коме Лосев каже: „Ако желите да истински говорите о реалном времену, оно je, наравно, увек нехомогено, може се скупљати и продуживати, потпуно je релативно и условно. Па ко није три секунде доживљавао као читаву годину a годину као три секунде? Чак мислим да се од 1914. време некако згуснуло и почело тећи брже. (…) Време, као и простор, има прегибе и пробоје. He једном сам у животу доживео неке рупе и расцепе у времену. Гледаш, време као да се завршило, a онда, пази молим те, зафијукало je и усковитлало се као огроман вихор.”

Са таквим погледом на свет наступа Настасијевић.

Треба се ослободити тоталитаризма технике и вратити се миту и симболу.

ХРОНИКА И ХРОНОС

„Хроника моје вароши” je летопис као што je то и Исидорина „Кроника паланачког гробља” (која исто почиње са гробља да би дошла до обасјаја овдашњег живота). A шта je битно у хроници? Свакако време, тај страшни, свепрождирући Хронос, кога треба укротити ако се хоће избећи” ништавило. Приповедање Настасијевићево усмерено je ка кроћењу времена. Није он случајно, у запису „За помози Боже”, истакао да je приповедачев покушај да се досегне неисказива тајна човековог постојања, и да je његова туга „туга за неказаним”. Сваки људски ход je путовање „за свеистим, до угаснућа”, јер Тајна je, на крају крајева, непојамна. Туга краја се преплиће са радошћу почетка, a пошто писац није могао да се „разабере у плетиву” потраге за неизрецивим, он je своја „казивања” (обратимо пажњу на његово настојавање на усмености) „окрстио хроником”. Али, камо среће да je то хроника, него није…

Шта би било хроника? Какви би били њени исходи, које би приповедач желео?

Ево идеалних исхода хронике: „Из догађаја Догађање да je; из опречности токова, хуке њине, тишина Тока да избије; из безизлазног тек прави излаз; одиграће се једном и ова драма, престаће време”. Зашто je циљ хронике престанак времена? У времену je смрт, a у смрт човек бива потопљен не пo свом избору и слободи, него пo вољи кобног удеса, који je човека „загнао за врата чудествах” да „сам собом чудо сочињава” (Његош).

Но, још на самом почетку свог сведочења, Настасијевићев приповедач je свестан да не може постићи циљ: трагајући кроз туђе животе, пишући летопис, он je највише трагао за собом и својим чворовима се везивао, пa то у причама нису „његови земљаци”, него „он сам”… Себе зна као неког ко се „наопаким родио” међу варошанима, пa je, слушајући њихова ћутања још дубље тонуо у своја, схватајући да овде, на земљи, нема лека болу бивања човеком. Али, то значи да „чему нема лека, све ми се каже, за даље некуд лек”. To јест, ако и разрешење тајне времена није овде, оно je свакако тамо („на звезди”, како вели песник у стиховима „Госпе”).

СЛОВЕНСКИ КАЛЕНДАР

Шта je митска основа „Хронике моје вароши”, најбоље видимо из последње приче „Година”, која у ствари оживљава ратарски календар и његово кружење пo „светим међашима”. Народни календар je био веома сложена творевина, „историјски формиран систем дељења, бројења и уређивања годишњег времена, на основу кога су организовани обредни циклуси (календарски обреди), производна и свакодневна пракса, у значајној мери веровања, као и фолклор” (С. М. Толстојева).

Ритуални календар je био повезан с хришћанским празницима, али je у себи садржао и трагове словенске митологије. Целовитост овог календара одражавала се захваљујући многим чиниоцима: постојању симетричних, парних празника у току године (зимски Свети Никола и пролећни Млади Никола, Ђурђевдан и Ђурђиц, итд), празницима „рођацима” (пo народном веровању, Огњена Марија, Свети Илија и Блага Марија су две сестре и брат), терминолошким зближавањем (Бела Недеља може бити на Покладе, Ускрс, после Тројица), поштовањем појединих дана, какав je петак, итд.

СЛОВЕНСКО КРУЖНО ВРЕМЕ

Година je код свих Словена била дељена на лето и зиму, a пролеће и јесен су међупериоди који се у календарској свести јављају касније. Границе зиме и лета су Благовести, кад летње сунце долази, и јесењи Крстовдан, кад летње сунце одлази; код Срба, границе су још и Ђурђевдан и Митровдан. Средину лета и средину зиме повезује Ивањдан и Божић. И дан и ноћ су повезани са годишњим кружењем времена: у поларитету дан-ноћ, дан одговара лету, a ноћ зими, подне Пвањдану, поноћ Божићу, a некрштени дани године имају своју паралелу у тзв. „глувом” добу ноћи, од поноћи до првих петлова.

Обредна структура календара je следећа: постоји седам главних циклуса: божићни, покладни, ранопролећни (Велики пост, Младенци, Благовести); средњопролећни (Васкрс, Ђурђевдан, итд); каснопролећни (од Тројица до Ивањдана); летњи (жетвени обреди, Илиндан, Велика Госпојина, Усековање); јесењи (Мала Госпојина, Крстовдан, Света Петка, Покровица, итд); зимски (Андријевдан, Лучиндан, Никољдан, итд).

Границе појединих делова календарског ритуала често се обликују као сусрет и испраћај разних доба године. Сусрет подразумева дозивање, гошћење, припрему и уношење ритуалног предмета, a испраћај удаљавање, истеривање и уништавање истог. Симболи који означавају границе појединих годишњих периода су растиње, ритуално дрво, страшило, јело, ватре, маскирање учесника.

ОСНОВА ОБРЕДА

Основа календарских обреда je представа о неопходности ритуалног оенаживања и стимулисања космичког поретка (наступање пролећне топлине, бујање вегетације, чување плодности земље пo убирању летине, пa чак и самог течења времена). Такође, веома je битно одржати добре односе са светом мртвих и виших сила, односе који омогућују да овај свет функционише правилно. Одатле потиче значење задушних ритуала, када, no народном веровањима, душе предака бораве на земљи.

Стихија времена у традиционалној култури биле je кроћена разним ритуалним радњама и забранама. С. М. Толстојева о томе каже: „Обредно време ce схвата као пробијање уобичајеног, земаљског времена и продор у сакрално (свето), вечно време. По карактеру временске одређености, разликују ce обреди календарског циклуса, животног циклуса и оказионални, то јест обреди који ce обављају у одређеним случајевима (помора, болести, суше, итд.). Обредно време такође одређује временске границе, доследност и ритам обављања ритуала. (… ) Строго су временски утврђени не само обредна пракса, него и свакодневна животна и привредна делатност у традиционалном друштву. (…) Календар народни je непрекидном цикличном природном времену давао карактер ритуалног система (строги редослед празничних и радних дана, периода поста и месојеђа, добрих и злих дана, итд.)”.

У том ритуализму, верује Настасијевић, могућ је излаз.

У повратку миту је, да поновимо, излаз.

РАТАРСКА РЕЛИГИЈА

Који je основни мит постао темељ Настасијевићевог начина мишљења и погледа на свет? У многим регионима света уочени су елементи мита, који су антрополози назвали првобитном „ратарском религијом”. Ово су главни састојци тог система митског мишљења, онако како их излаже Игор Шафаревич:

„1. Идеја „пада у грех” из неког првобитног идеалног стања у садашње стање. Kao последица тога у живот улазе смрт, убиство и полно размножавање. Али сам акт „греха”, који производи овај преокрет, већ се састоји у једном од ових дела: убиству или полној вези.

2. Концепција жртве. Жртва je обично натприродно биће – девојка или младић. Ово чаробно биће никад се не супроставља убиству, често зна за њега и чак наговара људе да га почине, тако да се ради о добровољној жртви божанског бића. У свим варијантама je присутна основна идеја – да живот може нићи само из живота. Само као резултат жртвовања божанског бића настаје квалитативно нови живот. У културном кругу који je обухваћен горе описаним митом, ради се о новом начину живота, заснованом на сеоској привреди: земљорадњи (примитивној, базираној на раду мотиком a не плугом, с одгајањем кртоластих, a не зрнастих биљака), и држању домаћих животиња (углавном најстарије – свиње).
3. Ритуално периодично враћање на првобитни митски догађај. Мит, који се поново усваја ритуалом, производи доживљај који се делимично може упоредити с нашим „схватањем” света: Космос задобија смисао. Централни део ритуала чини сједињење с божанским бићем помоћу једења жртве која га у том моменту оваплоћује. Исте ове радње обезбеђују човеку живот после смрти. Жртва je или животиња или човек.”

Жртвовање обнавља свет, враћајући га прапочетку.

ВРЕМЕ НЕ СТАЈЕ У ЧАСОВНИК

Управо то ритуализовање природног времена, карактеристично за традиционалну културу Срба (и не само Срба, него и свих који су ce ослањали на ритмове „ратарске религије”), Настасијевићу изгледа као спасоносно средство да ce утекне из света у коме je време исто што и смрт, из опасне субјективности модерног човека у сигурност родине и матерњег. Ритуално време je свети ток, у коменема потребе за грађанским календаром (којега, због пометње што je изазива, треба спалити). Jep дане броји „ко у току ce не осетио”.

Година није у календару, нити време стаје у часовник. Рационално-механички приступ времену (карактеристичан за индустријску цивилизацију) само затвара душу. Тек ако ce уђе у свету реку времена, у којој „нема преграде између сна и јаве, створа и твари”, и у којој смрт није власна да било коме пресече „тајну кружења”, можемо ce надати коначном успокојењу.

ОД ПРОЛЕЋА КА ЛЕТУ

Година почиње описом родног краја у пролеће око Благовести, када чистота и лепота обузму човека, и кад „осмесима будили би ce људи у децу”. Тих дана „умине из утроба, и сви су добри”, пa чак и потенцијалне убице кажњавају само себе. Нестаје и пожуде, пa ce „не заметну ни законити, камоли ванбрачни плод”. To окриљује становнике приповедачевог краја, којима ce суседи ругају као фантазерима и зазјавалима у облаке. Суседи не виде даље од лонца, и нису у стању да поздраве Благовести, jep су слични „товној у Бога марви”.

Затим ce у појављују беси, који лудују док одлази зима: јављају ce маглуштине, муње гађају „кочоперна срца” злодуха. После дажда, оног пролећног, јављају ce даждевњаци („аждајице” са жутим мрљама, које деца скупљају).

Оживотворена Мајка Земља пројављује ce међу брдима родног краја („у обла брда као трима дојкама набубрила je мати земља”). Она својом „грбином” брани варош од „зле устоке” и „горег севера”. У њеном окриљу je топло, и осим изрода (који мајку „за сису уједају”, то јест вређају до непраштања) и божјака (који ce не дају наситити овдашњицом, обележени Богом) нико не одлази из завичаја. Чак и ко оде, за њим тугује.

ОД ЛЕТА КА ЗИМИ

Затим долази „бабје лето”, када плодови дозревају, и све просто „боли” од рода и плода. И покојници који одлазе, нису у земљи, осим телом: на лицима живих они ce гласе „сетом вечности”. Jep још од мајчине утробе човеков плод се „злати од умирања”, пa старице, којима су деца умирала, за спомен на покојне сачувају „авајлику или жуту дуњу”.

Постепено почиње да наилази зима (приповедач je персонификује у демонско биће, које зове „Зла”). Она осваја један no један предео: прво Рујне стене, онда Сухобор, пa област у којој живе Равничани. Све je љућа и оштрија, саму себе једе. Смири се тек кад све заледи (оно што je „жуборило и роморило”), и „у белој тишини постави себи престо негде на вису изнад свих борова и јела”. Ужива да сатире слабачко: од биљке у саксији до незаштићеног детета.

КАДА СЕ БОГ „ГАСИ“

У зими уживају само људи огрезли у салу и себичности („слатко им претоплити се кад je свему зима”). Они немају сажаљења за ближње, и угодно им je кад покрај њих, ушушканих у крзно, промину сиромаси у подеротинама. Ko се наслађује зимом изопачен je, јер такав нема Бога у срцу да би се сажалио на људе без огњишта и животиње без кутка. У таквим данима Бог као да je „изумро” и „угасио се”. (Пантеистичко-анимистичко повезивање Бога с природом овде се снажно осећа).

Зима, Зла, je „крезуба старица” чији су вештичји зуби „свећице леда што висе са стреје”. Кад се она помиње, бабе хучу и бацају, против зле силе, „жишку у снег”. Снежна смрт je представљена као прерушена зима која изгледа као „добра друга”: убија тамо где три дана није имао ко да заложи ватру. Тако je једном скочањила мајку петоро деце, којима се у помоћи нашла, док нису дошли добри људи, једна жена у црнини („анђеоска мајка”, којој су деца умрла као мала и међу анђеле узета, пa се она брине о туђој).

СРЕДИШТЕ СРЕТЕЊА

Ha Сретење се, у складу са српским обичајним календаром, срећу лето и зима, који се хватају у коштац на планини Рујну. Вештица бива побеђена, али смогне снаге да се врати бар још једном, у марту, и да завеје понеку „излапелу бабу” с јарићима у планини (прича о Баба Марти). Ипак, то више не вреди, јер се природа ослобађа, и са свих страна ромори.

Тада долази аветињска Бела недеља, последња седмица пред Часни пост, кад, пo народном веровању, још увек трају кретања зимских ноћних демона. Она je таква јер je бела боја некада била знак жалости за умрлима. Te седмице су се кретале поворке нагарављених младића, прерушених у женска одела, који су ишли пo кућама и збијали шале. Веровало се да те седмице Земља спава, и да се тада ништа не ради у пољу. Она je повезана и са покојницима (код Руса, те недеље живи су се од покојника опраштали). Од ње се, каже приповедач, „oceha задах на рухо неких покојника”…

ПОКЛАДНЕ ПОВОРКЕ

Машкаре су, вели наратор „Хронике”, имитирање Беле недеље да би се избегао штетан уплив мртвих на свет живих, јер тада они који иду у покладним поворкама „прње неке из подрума, с тавана, што у њима венула уседелица, наопако на себе натакаре (…). И нема ни заборава ни кута (a све их куће имају) да се загробно отуд не повлачи трагом њине галаме”. Бела недеља, као последња седмица зиме, румених јагодица и бледа као смрт, доноси назебе и болести од којих се умире. Зато се тешки болесници те седмице нарочито веселе и лудују, да би je од себе одагнали, да би показали како се не плаше.

После тога долази слава пијаницама, који се такмиче у томе ко ћe више попити: „свако и за своје ђуроваче приковао, чкиљи му из очију човек”. Док остали посте, пијанице се ни од чега не уздржавају, јер je њима „ракија Бог”.

РАНО ПРОЛЕЋЕ

Када се, док земља пишти од влаге, појаве први каћунци, деца навале да их сурово гњече. Приповедач им то не замера, као што ни одраслима не замера „стопут горе”. Јер, ако се „дивља жилица” те лепоте у макар једном човеку за десет поколења „у дивни неки немир распреде”, „довољно je за све казне и награде”.

Приповедач пева химну пролећу, али не оном пуновласном, кад „ори од прижељкивања лугом”, него оном раном, кад се пале стрњике и кад се „замирише буновна иза сна земља”. „Буди се мајка, на каћунке и висибабе и јагорчевине избија зимски сан”. Љубичице су, пак, први млазеви Земљиног млека, који доноси радост смерним девојкама и бледим младићима зато што ћe пo мирисима љубичице и њиховом „драго дознати тајну”.

„Бог настаје” (поново се рађа) кад и убоги могу да беру „чедну” (прву, још недовољну ужарену) коприву и нађу пужеве за јело. Тада долази и Врбица, претпоследња субота Великог поста. Људи се играју с малом јагњади, и не мисле да их кољу пре Ђурђевдана („заносило би укусом на њихову рођену децу” – древно повезивање жртвеног јагњета и детета присутно je у овом исказу).

ОД ВАСКРСА ДО ЂУРЂЕВДАНА

Од Рујна долази Благи (Христос), јашући на магарцу. Од Његових очију „пупи благост на врбе, и сва деца већ унапред имају пo рухо и звонце”. Ипак, иако су га чекали, Христос се није јавио свој деци, него само сиромашном Миланчету, чија мајка није имала да му купи ново, него му je прикрпила старо оделце. Миланчету je „светла туга ронила из очију”, и зато je био сродан Христу, „бледи бледом”. И кад порасте, кад буде космат и снажан, Миланче ће да се смеши, оставши дете, на „јагањце и децу”.

Око Ђурђевдана, Земља je пијана од Ероса. И ту налазимо кључну тајну „Године”: Земља je и Мајка и Невеста. Приповедач се тада осећа као „исполин у заносу” који „љуби невесту у мајци”. Он je пијан од чулног заноса који не могу задовољити девојке („слабачке осетив се за моју жудњу, бежећи ме звале”), пa, уместо женских бокова, милује стене. Овде je и утеха приповедачева: „Па и да застрани срце и прогнају ме људи, ти си ми прибежиште, мајко. Јер нема трулежи, да из ње не зачедиш мирисни цвет за нова пијанства”.

У ПОТОПУ ЧУЛНОСТИ

Тада буде време потопа чулности, кад више нема никаквих устава, и кад je родитељима кобно да скривају своје кћери „иза девет брава”, јер „свенуће без љубави младо”.

Ноћ je „питкија од вина и заводљивија од греха”, a звезде нису, као другде, „кандилца”, него „зенице страсне”. Месец „бубри”, „топао”, a нешто „мигољи и расте”, гонећи на „неупутност”. Тада и разумни људи („пореске главе”) полуде, пa преко туђег плота иду „у штету” (прељуба); троше што су им родитељи годинама штедели; пa и своју, муком зарађену, имовину ћердају… Девица се, после такве ноћи, кад се искраде из куће, врати као жена. Све je то само допола грех – за „све остало крива je ноћ”.

Чак и нељубљена бића излазе из гробова и траже љубави, пa због њих каткад у поноћ буде „глухо и спарно”. Она дођу „из неопојаних гробова” и „чедношћу оболелих срдаца”, што je исто. Тада и шушти од неке „заостале жеђи”.

Ни пити не вреди, јер je неутољива жеђ. И Цигане свираче походи сета („тешка циганска”), и њима „одвугне у срцу”, и душу не може да опије никакво вино. Гаја Циганин, коме „болује нека ватра из очију”, почиње да свира на „најтањем дамару из рођеног срца”, док слушаоци „од милине ли, од жалости, смеше се влажно, и капље суза у вино”. Тада и девојке зле среће сањају како играју на својој свадби. И кад умру, без љубави, иза њих остаје чулна глад, пa се „на њиховим даћама” (које су им уместо свадбе) људи „најбоље проводе”.

СТРАСНИЦИ И ПРИПОВЕДАЧ

У таквим данима „из сваког угла избије no рођени”. Људима je мало тела да би могли да утоле чулну жеђ – као рибе су на сувом. Све страсти човекове потичу из једног извора, из омамљености светом и његовим лепотама. Свеједно je да ли се неко „утапа у ракију” (пије тражећи) или у „недокучно” (попут приповедача) или ждере (и тако „мами тамну срж из мајке”). Сви страсници су приповедачеви „рођени”, јер напуштају дводимензионалну стварност дневног мишљења.

Приповедач упозорава „дневне људе”, људе навика, да се пазе, јер човек се из учмалости буди само на „завојици тајне”, пa целим собом уздрхти ако га je претходно „успавао ред”. „Од гладних je тако тајно на овом свету” – од гладних Недостижног и Непојмног, од гладних Тајне живота.

ПЛОДНО ПОЗНО ЛЕТО

Плодно позно лето, кад долазе крушке медњаци и грожђе, хроничар доживљава као доба у коме се треба уздржати од препуштања телесном заносу. Иако он „погледом позна” девојку, тај поглед „заболи до у срж”, јер су „од једне утробе” (Мајке Земље), која се „сваки дан порађа”. Зато се уздржавати значи стицати снагу за нешто даље и више: „Јер нема слађег меда од недира у плод. Зри ова рука што пође у небрање, пуни се негде саће”.

Кад дође доба жетве, „ни сковали још српове, a клас већ пао пo мајци” (Земљи).

Онај коме у души проклија пшеница што није сазрела на њиви спреман je да се жртвује: „у жетвено злато излапи и та крв”…

Вештице чувају нарочито крупна зрна пшенице, која вреде као „грумичак злата”: од њих хлеб годину дана мирише „на сушту питомину и мајчино млеко”.

Када почињу комишања кукуруза, крв младића се разбесни, и од њених капљица девојкама би могли бити ђердани. Ништа, међутим, не вреди момцима до да бацају око на „увијуше у вајату”, јер остале девојке не могу да досегну.

БОЖЈАЦИ НА ГРОБЉУ

Дођу и јесење бербе. Божјаци и просјаци су нарочито алави: „Немир je оздо, онима под земљом није нешто потаман”. Зато се божјаку и даје, да ждеpe уместо мртвог: „заслузи ли му на уста глад, он je тај, онај прави”  – мртви у просјаку једе, неуморно и неумерено. Сетимо се скоро истоветних сцена у Станковићевим „Божјим људима“: „Оди, чедо, Оди овамо! (… ) Узми, узми, синко. Обиђи, кусни од овога. Највише ово узми. Добро je то. Слатко je. Покојно моје чедо највише ми je то волело да једе”.

Кад божјак дође на гробље, рушне жене га гледају док једе: „Ако му модро суче језик на уста, он je тај, отишло je коме наменише.” Божјак једе све, чак и земљу, док се покојникова мајка чуди како joj за живота дете беше „мрљиво”, a сад ни земљу не заобилази. Божјак je жудан и за мајчиним лелеком, a очи и уста су му као да je „прогледало и прозјало из гроба”. Он постаје епифанија покојника. Да не заборавимо: још у древној Месопотамији се веровало да погребни обреди нису довољни да смире покојника, него су потребни „комеморативни обитељски оброци” (Хулин), без којих се душа (етиму) враћа у свет живих, узнемирена и без покоја.

ЉУБАВ У ЈЕСЕН

Кад лето прелази у јесен, тада и љубав зри: младић je са девојчиних усана окусио трешње, a јабуке (груди) већ „бубре на увојке”, пa би он да се њима „поигра”. Њено тело je воћка, и њени сокови гусну у сласт. Тада je „слатка горчина” „једно друго испити до дна”.

Последња слика „Године” je митолошка: Небо (мушкарац) оплођава Земљу (жену): „живот мој врели топљаше пo теби”, то јест: „Узорала се њива за плод”…

Девојка, после стида, бере јабуку, у чијој семенци се већ заметнула будућа биљка, пa се „ђаволасто” из ње (жене) насмеши даље кружење тајне. Плодност се вечито обнавља, a с њом и човек.

„Хроника моје вароши” се завршава свечаним миром: „И тако заокружих годину”.

ИЗЛАЗ ИЗ КАЛЕНДАРА

Дакле, за приповедаче je излаз у кружењу Тајне, то јест у повратку „ратарској религији” и њеним сакралним циклусима рађања, зрења, плодоношења и умирања. Само тада постоји могућност да се укроти дивље време календара и часовника цивилизације која се отуђила од Мајке Земље. У древном свету мита, у коме су живи и мртви присно сједињени, налази се и кључ за одгонетку „Хронике”.

Чланак БЕКСТВО ИЗ КАЛЕНДАРА: НАСТАСИЈЕВИЋЕВА ПРИЧА „ГОДИНА“ ИЗ „ХРОНИКЕ МОЈЕ ВАРОШИ“ се појављује прво на ИСКРА.

Ако је Запад током Хладног рата тежио војној и економској доминацији, онда је у сфери културе настојао да оствари нешто много амбициозније и дугорочније: монопол над самим смислом уметности. Културни сукоб није био споредна димензија геополитике, већ њено дубинско поље, невидљиви фронт на коме се одлучивало шта уметност јесте, чему служи и коме припада. Управо зато је култура постала једно од најважнијих бојишта Хладног рата, јер је она обликовала свест, вредности и дугорочну представу о човеку и свету. Борба није вођена само против СССР-а као државе, већ против саме идеје да уметност може бити носилац историјског памћења, друштвене одговорности и колективног идеала. У том сукобу, социјалистички реализам се није појавио као споредна појава, већ као централна препрека западној културној хегемонији, јер је одбијао да прихвати да је уметност или приватна исповест изолованог појединца или естетска роба намењена тржишту и уском кругу  елита.

Социјалистички реализам као цивилизацијски отпор

У руској и совјетској традицији уметност никада није била схваћена као аутономна зона без обавезе према стварности. Она није постојала изван друштва, нити је могла да се одвоји од историјског тока у коме настаје. Од Репина, Сурикова и Васнецова, преко Серова и Коровина, па све до совјетских уметника као што су Александар Дејнека, Исак Бродски, Сергеј Герасимов, Аркадиј Пластов и Јурија Пименова, постојала је јасна и непрекинута свест о томе да уметник делује у историји и за историју. Та вертикала није била декоративна, већ суштинска: уметност је била средство разумевања времена, али и његовог преобликовања. Социјалистички реализам није настао као раскид са реалистичком традицијом XIX века, већ као њен наставак у условима нове епохе, у времену масовне политике, индустријализације, рата и обнове, у времену у коме је појам народа постао историјски субјект. Он није одбацио форму, већ ју је стабилизовао и учинио комуникативном, није уништио смисао, већ га је учинио видљивим, јавним и друштвено релевантним.

Западни модернизам је, насупрот томе, градио свој идентитет на негацији традиције и на систематском прекиду са историјским континуитетом. Разбијање форме, одбацивање наратива и радикална индивидуализација уметничког искуства нису били само естетски избори, већ и идеолошке позиције. Уметност је постепено престајала да говори о свету и човеку у историји, а све више се затварала у сопствени формални и концептуални круг, у аутистичну игру знакова. Управо тај заокрет је после Другог светског рата постао основ америчке културне стратегије, која није била ни спонтана ни стихијска, већ пажљиво осмишљена, институционално подржана и геополитички усмерена.

Апстрактни експресионизам је у том контексту постао визуелни језик нове империје и симбол такозваног слободног света. Џексон Полок, Виљем де Кунинг, Франц Клајн, Клифорд Стил, Аршил Горки, Ханс Хофман, Адолф Готлиб и Роберт Мадервел представљени су као оличење апсолутне креативне слободе, спонтаности и антиауторитаризма, у директној и намерно наглашеној супротности са наводно „регулисаном“, „колективистичком“ и „идеологизованом“ уметношћу Истока. Полок није био само сликар, већ мит, фигура која је симболички доказивала да је америчка култура наводно изван свих ограничења. Барнет Њуман и Марк Ротко добили су улогу носилаца америчке метафизике, покушаја да се апстракција прикаже као духовна и трансцендентна алтернатива руској иконографији и реалистичкој традицији, док је Ад Рајнхард апстракцију довео до њене крајње границе, до тачке у којој је форма готово нестала, а слика престала да буде посредник између човека и света.

Када је апстракција већ била институционално утврђена као знак слободе и историјске нужности, културна офанзива је ушла у нову фазу. Сада више није било довољно супротставити се социјалистичком реализму као „идеологији“, већ је било неопходно дискредитовати сам реализам као такав, као анахрон, застарео и опасан по модерну свест. У том контексту промовисани су Хелен Франкенталер, Ли Краснер, Елсворт Кели, Френк Стела и Роберт Рајман, а затим и Сол ЛеВит, Доналд Џад, Карл Андре, Дан Флавин, Џозеф Кошут и Лоренс Вајнер, код којих је уметничко дело сведено на минималну форму или потпуно укинуто у корист апстрактне идеје. Уметност је постала концепт, гест или пука декларација, а њена веза са стварношћу сведена је на теоријску напомену. То је био коначни раскид не само са реалистичком традицијом, већ и са публиком као носиоцем смисла.

Посебно место у западној културној стратегији заузео је поп-арт, који није био само стил, већ цивилизацијска порука. Енди Ворхол, Рој Лихтенштајн, Џејмс Розенквист, Том Веселман и Клас Олденбург нису критиковали потрошачко друштво, већ су га естетизовали, нормализовали и на крају легитимисали. Робна форма, реклама, масовни идол и индустријска репродукција постали су главни мотиви уметности. Док је социјалистички реализам приказивао радника, фабрику, историју, рат и колективни идеал, поп-арт је приказивао производ, логотип и медијску слику, претварајући капиталистичку свакодневицу у привид природног стања света.

Насупрот томе, совјетска уметност је, упркос огромном спољном и унутрашњем притиску, инсистирала на континуитету смисла. У сликарству су Дејнека, Пластов, Бродски, Герасимов и рецимо Пименов наставили линију реалистичке уметности усмерене ка човеку у историји, у књижевности су Шолохов, Фадејев, Симонов и Твардовски обликовали епоху кроз судбине појединаца у колективном друштву, у филму су Ејзенштајн, Довженко, Калатозов и Чухрај створили визуелни језик историјске свести који је био разумљив и снажан. То није била мртва или механичка уметност, већ жива цивилизацијска матрица у којој је уметност имала јасну друштвену функцију и моралну тежину.

Запад је социјалистички реализам представљао као догматску и наметнуту форму, али тај наратив је прикривао суштинску чињеницу да је соцреализам био опасан управо зато што је нудио алтернативу. Он је нудио уметност која није била роба, која није била елитистичка, која није била одвојена од народа, већ укорењена у историјском контексту и усмерена ка будућности. Управо зато он није поражен у суштинском смислу, већ је потиснут, маргинализован и систематски дискредитован.

После распада СССР-а, Запад је покушао да дефинитивно прогласи победу модернизма над реализмом кроз музеје, универзитете, академске каноне и тржиште уметности, који су створили слику историје у којој је западна авангарда представљена као врхунац уметничког развоја, а социјалистички реализам као историјска грешка. Међутим, данас је све очигледније да је та победа била институционална, а не суштинска. Модернизам је, упркос формалној слободи, довео до кризе смисла у уметности, до прекида комуникације са друштвом, док је руска традиција, упркос свим тешкоћама, задржала осећај историјске мисије.

У XXI веку приметан је тихи, али упоран повратак интересовања за реализам, за наратив, за фигуративни приказ и за историјску тему. У свету симулације, дигиталних слика и апстрактних концепата, јавља се потреба за уметношћу која говори о стварном човеку, стварном времену и стварној судбини. Социјалистички реализам у том смислу није анахрона појава, већ сведочанство о томе да уметност може бити више од форме, више од концепта и више од тржишта. Културни рат који је започео у XX веку наставља се и данас, кроз медије, фестивале, академске скупове и системе симболичке моћи, али основно питање остаје исто: да ли је уметност сећање и историја или декор цивилизације без памћења? Запад је можда победио у структури моћи, али Русија није изгубила у смислу, јер социјалистички реализам није био само стил, већ цивилизацијски избор.

Чланак Душан Опачић – Уметност и моћ (II део): Како је Запад водио културни рат против СССР-а се појављује прво на ИСКРА.