© iStock Editorial / BalkansCat

Кијевски режим ставио је на списак санкција пет особа и четири предузећа за производњу и дистрибуцију анимираног филма „Маша и Медвед“, наводећи да се ради о претњи по безбедност Украјине.

На мети украјинских санкција нашли су се творац серије Олег Кузовков и студио „Анимакорд“, као и продуценти и дистрибутери.

„Маша и Медвед шири проруске наративе под маском дечјих садржаја, што представља претњу по националну безбедност Украјине“, изјавио је комесар за санкције Владислав Власјук.

Анимирана серија по мотивима руских бајки бави се пустоловинама несташне девојчице Маше и бившег циркуског медведа. Реч је о једној од најпопуларнијих серија за децу: једна од епизода, „Рецепт за катастрофу“, има више од 4,6 милијарди прегледа на Јутјубу.

Прошлог месеца је „Нетфликс“ потписао уговор за још две сезоне и продужио лиценцу за приказивање постојећих, што је изазвало негодовање из Кијева.

Тим поводом је и више од 50 британских парламентараца покренуло петицију да се забрани приказивање серије у Великој Британији.

Кијев је још прошле године покренуо хајку на „Машу и Медведа“, јер се показало да је то најпопуларнија дечја емисија у Украјини упркос притисцима власти. Украјина је досад забранила на десетине руских глумаца, музичара, филмова и ТВ серија под изговором да промовишу „руску агресију“.

Москва је осудила ову кампању против руске културе као глупу и бескорисну, док је председник Владимир Путин још 2023. изјавио да су сви покушаји „кенселовања“ Русије у суштини антикултурни, неоколонијални разисам.

Чланак Украјина увела санкције творцима „Маше и Медведа“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Саша Дедић

На Тргу између цркава у будванском Старом граду синоћ, 24. августа, свечано је отворен десети јубиларни фестивал „Ћирилицом“, који из године у годину окупља најзначајнија имена из свијета књижевности, позоришта, музике и визуелних умјетности.

У оквиру церемоније отварања, присутнима су се обратили Митрополит црногорско-приморски  Јоаникије, програмски уредник фестивала Мила Баљевић и директор и главни уредник Радомир Уљаревић. Фестивал „Ћирилицом“ званично је прогласио отвореним Никола Јовановић, предсједник Општине Будва.

Благосиљајући труд и прегалаштво главних носилаца ове манифестације, пјесника Радомира Уљаревића и културног дјелатника Миле Баљевић, као и свих оних који су помагали да се она одржи и развије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је ћирилично писмо обиљежило духовност, културу и последњих више од 11. вјекова историје већине словенских народа.

Ћирилица код Срба, како је истакао Владика, није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету, већ она непогрешиво обиљежава и историју српске државности: „Српска ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа.“

Фестивал „Ћирилицом“, који траје до 15. септембра, понудиће и ове године изузетно богат и разноврстан мултидисциплинарни програм који обухвата позоришну, оперску и ликовну умјетност, музичке концерте и књижевне вечери.

Као и претходних година, улаз на све програме фестивала је бесплатан.

Обраћање Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија на свечаном отварању фестивала „Ћирилицом“

Ћирилично писмо обиљежило је духовност, културу и последњих више од 11. вјекова историје већине словенских народа. Овим свештеним писмом писане су најљепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење свијета као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство.

Ћирилица обједињава личности који су својим стваралаштвом обиљежиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски.

Ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету. Она открива и дугу непрекидну путању правне науке код Срба, од Закона судног из 9. вијека, преко Законоправила Светог Саве и Душановог Законика, од Стеге Светог Петра Цетињског до Општег имовинског законика Валтазара Богишића. Према томе она непогрешиво обиљежава и историју српске државности.

Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине.

Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије. Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији одкуда својом духовном свјетлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивенијем знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина. У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тјешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и кријепити словом истине и сваком ријечју која излази из уста Божијих. (Мт. 4,4)

Трагови српске ћирилице кроз нашу историју откривају нам како смо вјековима сабирали знања из теологије и философије, историје и земљописа, математике, музике и медицине, астрономије и физике, па није чудо што је српски народ стекао свјетску славу и на пољу природних наука кроз Теслу, Пупина и Миланковића.

Српска ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа.

Уза све науке и вјештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вјековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи. Овдје се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умјети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз вријеме потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас.

Дивећи се великом прегалаштву и труду главних носилаца монументалног Фестивала ћирилицом, пјесника Радомира Уљаревића и вриједног културног дјелатника Миле Баљевић, благосиљајући њихов труд, и свих оних који су им помагали да се ова већ традиционална културна манифестација одржи и развије, најсрдачније честитам њеним организаторима десетогодишњи јубилеј, са жељом да постигну пуни успјех и још енергичније наставе свој плодоносни рад.

Весна Девић, Митрополија 

Чланак Отворен фестивал „Ћирилицом“: Колико год смо чували српску ћирилицу, она је још више чувала нас се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Рудольф Кучеров

Постоје књиге које прочитамо млади, а схватимо тек када нам живот закуца на врата. Дмитриј Лихачов је пре неколико деценија написао „Писма о добром и лепом„ као разговор са младима. Данас то не делује као књига из прошлости, већ као дијагноза нашег тренутка.

Дмитриј Сергејевич Лихачов (1906–1999) један је од највећих руских интелектуалаца 20. века. Био је филолог, историчар културе, академик и православни хуманиста. Његове књиге нису академски списи, већ разговори о томе како бити човек.

Лихачов није знао за друштвене мреже, коментаре и тренутну осуду. Али је познавао људе. И писао је управо о ономе што данас радимо, само без дигиталног посредника: о људској сујети, потреби да будемо у праву, неспособности да признамо грешку, грубости која се представља као снага, знању без мудрости, образованости без културе. И, изнад свега, о једној готово заборављеној способности: да се са другим човеком не слажемо, а да га због тога не престанемо поштовати.

Човек се најбоље види онда када му неко противречи

Са човеком који се слаже са нама лако је бити фин. Права проба карактера почиње тек онда када пред собом имамо некога ко мисли другачије. Лихачов управо ту поставља ствар на своје место:у спору се откривају интелигентност, логичност, учтивост, умеће уважавања других — и самоуважавање.

Јер човек који поштује себе нема потребу да понижава другога. Онај који је сигуран у своју мисао не мора да виче. Онај који има аргумент не мора да има увреду. Онај који стварно тражи истину не плаши се могућности да је други у нечему у праву.

И ту почиње велика разлика између расправе и обрачуна. У расправи желимо да сазнамо.  У обрачуну желимо да победимо. У расправи слушамо. У обрачуну чекамо свој ред да узвратимо. У расправи је могуће рећи: „Нисам у праву“. У обрачуну је то готово незамисливо.

Погледајмо само шта се данас дешава. Неко напише став. Неко други одговори. Уместо одговора на став — оцена личности. Уместо аргумента — увреда. Уместо питања — претпоставка о мотиву. Уместо чињеница — „знам ја зашто ти то говориш“. И за неколико коментара више нико не разговара о теми. Разговара се о томе ко је какав човек. А то је тренутак у којем је расправа већ изгубљена.

Не читај туђе срце

Један од најлепших Лихачовљевих савета јесте да у спору не треба „читати срце“ противнику. Не треба му приписивати мотиве. Не треба говорити: „Ти то кажеш јер ти одговара“ или „ти то мислиш зато што си такав“. Можда јесте, али можда и није. А чак и ако јесте — то није одговор на његов аргумент.

Лихачов тражи нешто што је данас постало тешко: да останемо на теми. Да оспоримо тврдњу, а не човека. Да покажемо где је аргумент слаб. Да питамо. Да саслушамо. Он чак објашњава зашто је пажљиво слушање противника корисно: тако противник не може да каже да је погрешно схваћен, а онај који слуша стиче поверење и време да размисли.

Колико је то далеко од данашње логике. Данас важи обрнуто правило:не слушај да би разумео, слушај да би пронашао где можеш да нападнеш. Читамо нечији текст тражећи једну погрешну реч. Гледамо интервју тражећи реченицу која може да се исече. Слушамо саговорника, али не да бисмо чули шта говори, већ да бисмо припремили одговор. И онда се чудимо што нико никога не разуме.

Интелигентност није диплома

Овде Лихачов одлази корак даље. Његово писмо о спорењу не може да се разуме без његовог чувеног писма „Човек мора бити интелигентан“. А управо ту прави разлику коју бисмо и данас морали да правимо: образованост није исто што и интелигентност.

Човек може много читати, имати високо образовање, познавати језике — и бити неинтелигентан. А неко други може имати мало формалног образовања, а бити истински интелигентан. Зато што се интелигенција, по Лихачову, не мери количином знања. Она се види у способности да разумемо другог човека, да уђемо у његов положај, да не будемо груби, равнодушни, злуради или завидни.

И онда долази реченица која би могла бити мото читаве генерације:

„Интелигентност је способност разумевања, способност прихватања, трпељив однос према свету и људима“. 

Данас се интелигентним често проглашава онај ко најбрже одговори, ко има најоштрију реплику, ко је најбоље „поклопио“ противника. А Лихачов би нам, вероватно, рекао: то није интелигенција. То је само способност да будете гласни.

И језик је огледало човека

У писму „Како писати?“ Лихачов каже да човек треба да пише и говори добро, јер говор — писани или усмени — о човеку говори више него што мислимо. У језику се види интелигенција, способност тачног мишљења, али и поштовање према другима.

Када некога назовемо будалом, нисмо много рекли о његовој памети. Али смо прилично јасно показали нешто о сопственом начину комуникације. Када некога понизимо, не показујемо његову маленкост, већ своју. Када уместо аргумента употребимо увреду, нисмо ослабили његов став, већ сопствени.

„Не треба ‘бацати смеће’ — ни речима, ни ружним идејама“.

– Д. С. Лихачов

Лихачов каже нешто готово пророчко:“Не сме се бацати смеће“ — ни физички, али ни речима, ни ружним идејама. Интернет је постао огроман простор у који сваког дана бацамо милионе реченица. Увреда, злоба, клевета, презир — све то остаје. Само што више не лежи на улици, па да га неко почисти. Остаје у дигиталном простору, множи се и враћа.

Зато Лихачовљев савет данас звучи овако: не загађујте јавни простор својом грубошћу. Није све што можете написати нешто што треба написати.

Човек који уме да каже: „Погрешио сам“

А онда долазимо до можда најлепшег дела Лихачовљевог схватања: признавање туђе исправности. То је данас готово изгубљена вештина. Човек може сатима да брани нешто што више ни сам не мисли — само да не би признао да је погрешио. Може да промени тему, да нападне саговорника, да каже „ниси ме разумео“ — све, само да не каже: „У праву си.“

А Лихачов у томе види лепоту. Не треба попуштати из кукавичлука или користи, али ако је противник у нечему у праву — то треба умети признати. А ако смо ми победили, треба умети победити без злурадости и без вређања туђег поноса.

„Човек који поштује себе нема потребу да понижава другога“.

– Д .С. Лихачов

То је култура. И то је, уосталом, један од најлепших облика снаге. Јер слаб човек мора стално да доказује да је јак. Сигуран човек не мора. Он може да каже: „Овде си у праву“. И ништа страшно се неће догодити. Напротив — постаће већи.

Шта се догодило са нашом способношћу да читамо?

Лихачов читање није схватао као разоноду. У писму „Волите читати!“ каже да је брига о сопственом интелектуалном развоју човекова обавеза, а читање назива једним од основних начина тог развоја. Књижевност нам даје огроман животни опит, развија осећање лепоте — али и разумевање. Разумевање живота, његових сложености, других времена и других људи.

Можда је управо ту део одговора зашто нам данас толико недостаје разумевања. Не читамо довољно дубоко. Све мора бити брзо, кратко, одмах. И онда очекујемо да и људи буду једноставни као наслови. А човек није кратак текст. Човек је књига. И то књига коју не можемо разумети ако прочитамо само једну страницу.

Данас смо повезанији него икада — а удаљенији него што смо спремни да признамо. Имамо више могућности за разговор него икада, а све мање разговарамо. Имамо више канала комуникације, а све мање разумевања. Имамо више речи, а мање слушамо. Свако има платформу, свако може да буде судија, свако може да објасни свет. А оно што нам недостаје јесте способност да застанемо. Да не одговоримо одмах. Да не морамо увек бити најгласнији. Да прихватимо да можда нешто не знамо.

Јер неслагање није напад. Разлика није увреда. Туђе мишљење није угрожавање нашег постојања. А човек који нам противречи није нужно наш противник — понекад је само човек који види нешто што ми не видимо. И управо због тога нам може бити драгоцен.

Лихачов није тражио слабе људе

Ово је важно рећи. Лихачов није тражио људе без ставова, нити оне који ће се повући пред сваким гласнијим противником. Напротив, човек треба да има уверења и да их брани, али да их брани аргументом. И да никада не заборави да његова снага не зависи од тога колико је другог успео да понизи. То је разлика између чврстине и агресивности. Чврст човек може бити миран и има границу. Агресиван човек мора бити гласан и тражи жртву. Лихачов је бирао прво.

Зато нам, више него икада, треба један мали лични ритуал пре него што одговоримо на објаву, пре него што некоме припишемо мотив, пре него што га назовемо будалом, незналицом или лажовом. Да се запитамо: да ли ово што сада пишем доприноси истини — или само мојој потреби да победим?

Ако нам је стало до истине — успорићемо. Ако нам је стало до човека — пазићемо. Ако нам је стало до сопственог достојанства — нећемо се служити недостојним средствима. А ако нам је стало до културе — схватићемо да слобода говора не значи слободу од одговорности.

Када се „Умети спорити се с достојанством“ чита заједно са осталим писмима, добија се много шира слика. Писмо о интелигентности говори нам да разумемо другог. Писмо о говору и писању подсећа нас да језик открива наш однос према људима. Писмо о читању упозорава нас да без сталног интелектуалног развоја постајемо сиромашнији. Све га враћа истом центру: човеку.

Зато је његова књига и данас жива. Не зато што нам даје правила за лепо понашање, него зато што нас пита нешто непријатније: шта сте ви постали док сте покушавали да докажете да сте у праву?

Можемо победити у расправи. Можемо имати последњу реч. Можемо добити лајкове. Али ако смо у том процесу постали грубљи, злобнији, нетрпељивији — шта смо заправо добили? Можда смо само постали победници у једној расправи а губитници у сопственој култури.

У времену када је простаклук постао гласан

Лихачов је једном рекао да интелигентност није само у знању него у способности разумевања. Разумети не значи сложити се. Поштовање не значи попустити. Доброта не значи бити слаб. Култура не значи ћутати.

Можемо рећи „не“. Можемо се супротставити. Можемо бити оштри према лошој идеји. Али све то можемо учинити без губитка сопственог лица. Без понижавања, без мржње. Јер можда је највећа победа у расправи она иза које не остане поражен човек, већ само побијена заблуда.

Зато нам се данас Лихачов враћа. Не као аутор из далеког времена, већ као човек који је разумео нешто што технологија није променила: да човек може бити паметан, а груб; образован, а некултуран; гласан, а празан; у праву, а недостојанствен. И да права интелигенција тражи стрпљење, самоконтролу, способност да чујемо оно што нам се не допада, снагу да кажемо „погрешио сам“, зрелост да признамо туђу исправност — и оно што је најтеже: да и у тренутку када можемо да повредимо другога изаберемо да то не учинимо.

То је култура. То је интелигенција. И то је достојанство.

Расправа ће проћи. Коментар ће нестати у мору других. Али начин на који смо се односили према другом човеку остаје као траг. Зато можда није најважније имати последњу реч. Можда је важније да после наше победе неко не буде понижен. Можда није најважније доказати да смо паметни, већ да не заборавимо да будемо људи.

И можда је, у времену у којем је простаклук постао гласан, а пристојност тиха, управо пристојност један од најлепших облика личне храбрости.

Лихачов нас није учио како да победимо другог човека, него како да не изгубимо човека у себи. То је лекција која, изгледа, није застарела. Само смо, после толико година и толико буке, поново морали да је чујемо.

Зато, ако сте осетили да вам овај текст говори о нечему личном, отворите „Писма о добром и лепом“. Није реч о књизи коју треба прочитати. Реч је о књизи са којом треба разговарати. А разговор почиње тиме што ћете прво послушати Лихачова.

Чланак „Писма о добром и лепом“ Дмитрија Лихачова: Бити интелигентан у времену буке се појављује прво на ИСКРА.

О повезаности политике и културне политике, удару на српску „Википедију“ и последицама, као и о томе коме и зашто смета префикс „српски“, у емисији „Релативизација“ са Љиљаном Смајловић говорио је професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и писац Слободан Владушић.

Говорећи о томе што је „Википедија“ блокирала девет најпродуктивнијих уредника и администратора српске редакције, замерајући им наводне русофилске ставове, након чега су још три члана отишла из солидарности, о чему је писао у ауторском тексту „Српска историја у раљама ‘Википедије'“, Владушић је казао да су постојали научни текстови који су врло добро оцењивали рад српске „Википедије“, наглашавајући њену објективност, а један такав текст се појавио 2024. године.

„Поента тог текста је да је хрватска ‘Википедија’ необјективна и непрофесионална, за разлику од неких других из региона, па је наведена и српска ‘Википедија’ која је објективна и професионална“, казао је он и додао да је „Википедија“ скочила самој себи у стомак.

На питање зашто има разлога за нервирање, мимо тога што је група професионалних људи изгубила посао, Владушић је рекао да „Википедија“ као сајт је врло популарна и велики број људи, да би добио основне информације о неким стварима, користи „Википедију“. Напоменуо је да је популарност „Википедије“ у опадању, а разлог за то је вештачка интелигенција.

„‘Википедија’ је један од кључних извора информација за четботове. Она перспектива коју заузме ‘Википедија’, врло могуће, биће перспектива вештачке интелигенције“, навео је Владушић.

Шта се дешава у случају да они који уређују српску „Википедију“ заузимају аутошовинистичке и антисрпске ставове?

У том случају, констатује, врло је могуће да ће те одреднице бити урађене непрофесионално и необјективно и то знање ће се преносити на четботове, што ће бити једна врста знања која се неће доводити у питање.

Ауторка емисије Љиљана Смајловић и гост „Релативизације“ Слободан Владушић сагласили су се да је главни проблем то како о нама буду писали нови уредници „Википедије“, јер ће то о нама знати већина човечанства, истичући да се сви западни четботови „тренирају“ на „Википедији“.

На питање шта може да се уради по том питању и какве су последице, Владушић је казао да имамо велики проблем са националном хуманистиком и да све мањи број људи уписује српску књижевност и историју.

„Овде се пружа могућност људима који се баве националном хуманистиком да се укључе у велику причу, а то је стварање, чување и пласирање прича које се тичу српске историје“, истакао је гост „Релативизације“ и додао да за то мора да постоји нека врста политичке воље.

Србија би морала да има нешто као четбот, навео је Владушић, или да се повеже са оним компанијама које имају четботове, а које немају предрасуде према српском националном идентитету, напомињући да би то били вероватно кинеске компаније.

„Онда можемо наше људе да упутимо на те четботове који дају објективне информације о српској култури“, каже Владушић.

Пласирање дигиталног знања подразумева пласирање на енглеском и српском језику, напомиње. Истакао је да је потребна политичка воља да се створи институција која би се бавила овим пословима и да би било добро да буде заснована на меритократији, навео је Владушић.

Нагласио је да чланке на „Википедији“ не пише вештачка интелигенција, него људи.

У емисији је констатовано да су саме одреднице на овој платформи  политички оријентисане, као и да она није објективан медиј, а саговорници су се сагласили да ЦИА не оспорава да уређује део одредница.

„Не мислим да можемо да је спашавамо, није наша платформа и морамо да бринемо о некој врсти националне дигиталне платформе“, истакао је Владушић.

На питање о вези између политике, културе и културне политике, Владушић је рекао да је то важна веза и ако Ноел Малком не користи архиве СПЦ о Косову и Метохији, онда то значи да он не признаје постојање СПЦ на КиМ, као и да у одредници о Косовском боју на енглеском језику не користи академско и акумулирано знање, онда за неке људе Срби на Косову и Метохији не би требало да постоје.

„Када некога избришете из историје, то значи да припремате његово брисање. Није случајно што је 1999. године споразум потписан у Куманову, јер је то место највеће победе из 1912. године, претворено у трауму и пораз“, навео је Владушић.

Упитан о промени имена српских удружења, рецимо Боксерски савез Србије постао је Српски боксерски савез и у том контексту о страху од префикса српски, Владушић је одговорио да страх можда почиње од Дрездена, 1928. године.

Што се тиче имена, идентитета и језика и територије, Владушић је рекао да је ствар јасна, да постоји народ који се зове српски, заузима једну територију и постоји језик на коме је изражена његова култура, али и да то не значи да на тој територији не живе неки други народи, нити да су на неки начин угрожени, као ни њихова могућност напредовања.

„Постоји врста већинског народа који има право да осећа идентитет и брине о опстанку и трајању идентитета“, казао је Владушић.

У том контексту је нагласио да је битан идеал чојства и јунаштва у српској култури, историји и слици света, који је директно супротстављен Макијавелијевој теорији да циљ оправдава средство, јер чојство значи сачувати друге од себе, што упућује на морални и етички кодекс.

Објаснио је да српска култура никада није била асимилаторска и да је омогућавала другим људима да у њој учествују.

Ауторка и новинарка „Релативизације“ Љиљана Смајловић подсетила је на то да је студентски налог „Електротехнички факултет у блокади“ прогласио „Српски боксерски савез“ реликтом деведесетих година и обећао да таквих промена неће бити када студенти дођу на власт, док је Владушић истакао да је Српско лекарско друштво постојало много пре деведесетих година и да то показује да постоји традиција таквог именовања институција.

Реч је о традицији, објаснио је Владушић, која упућује на традицију Краљевине Србије из које се много може научити, али, како је рекао, много тога нисмо научили.

Када је реч о поменутом налогу, Владушић је указао на проблем нетранспарентности профила на друштвеној мрежи, односно – ко је то написао и чији је то став?

„Ја пишем текстове које објављујем на различитим сајтовима, објављујем их под својим именом и презименом и мислим да је то минимални гест поштења, да ако нешто желите да кажете да се потпишете именом и презименом, да људима буде јасно ко мисли и шта мисли“, казао је Владушић.

На питање каква је културна политика када је наша историја у питању, Владушић је казао да је у овом случају са „Википедијом“ неко требало да поради на томе и да то није ствар једног универзитетског професора, који може да напише текст, него надлежних министарстава који би требало да нотирају ствари и у складу са тим проблемима повуку потезе.

Оценио је да држава не ради много на томе како би усадила сећање на нашу историју у свест нових нараштаја.

Владушић је рекао да је за један део наше јавности највећи циљ да српски национални идентитет нестаје.

„То је тема дехомогенизације народа. Оно што је некада био народ постаје збир социјалних група које су међусобно супротстављене, у некој врсти рата, то је стање које је било пре Француске револуције“, истакао је Владушић.

Чланак Слободан Владушић у „Релативизацији“: Какву ће српску историју написати вештачка интелигенција се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Vladimir Astapkovich

Чланак Владимир Коларић: КА ПОСЛЕДЊОЈ ТАЈНИ – „МОСКОВСКИ ГАМБИТ“ ЈУРИЈА МАМЛЕЈЕВА се појављује прво на ИСКРА.

Горан Лабудовић Шарло, Ко би други био, Библиотека Данило Киш, Врбас, 2026

Будите стрпљиви према свему што је неријешено у вашем срцу и покушајте да заволите сама питања, као закључане собе и као књиге написане на страном језику. Не тражите сада одговоре, јер вам се они још не могу дати, јер их још не бисте могли живјети. А суштина је у томе да све проживите. Живите сада питања. Можда ћете онда, једнога далеког дана, постепено и не примјећујући, живјети свој пут до одговора, каже Рајнер Марија Рилке. Чини ми се да би ова реченица могла стајати и на крају књиге, и овог записа, јер је Горан Лабудовић Шарло у збирци „Ко би други био“ остао досљедан свом, помало необичном, а нама веома блиском начину гледања на свијет. Он не објашњава свијет. Он га гледа, загледа, окреће на другу страну, па нам га поново показује.

Док читамо ову књигу, имамо утисак да пролазимо кроз простор у којем се прошлост и садашњост сударају, али се не разбијају једна о другу. Оне се препознају. У једном стиху су бродови, у другом димни сигнали, у трећем дјетињство, па рат, љубав, мост, телефон, напуштена кућа, голубови, вјетар, море, стара варош.

Посебно је блиско то што Шарло не бјежи од стварности, али јој не приступа на уобичајен начин. Његова стварност није огољена чињеница. Она је увијек мало помјерена, искошена, као слика коју гледамо кроз прозор по кишном дану. У пјесми „Ждралови тумаче димне сигнале“ између танкера, крузера и питања шта ће бити с нашим потомцима, одједном се појављују ждралови који „једре без путоказа“. Тај прелаз из свакодневног у готово нестварно једна је од особина ове поезије која је, вјероватно, највише привлачна. Пјесник не мора да каже шта мисли. Довољно је да нам покаже слику.

А слика код њега никада није само украс. Тако је и у „Тајни“, гдје се тајна најприје чува, затим губи, а онда једнога дана излази на свјетло „препечена попут ракије“. Исто је и са „Повратком јабуке на земљу“, у којем стара варош, телефон, звијезде, бетон и Њутнова јабука живе у истом простору. Као да се некадашњи свијет још није помирио с овим новим, па један другоме стално упадају у кадар.

Горан Лабудовић Шарло

У овој књизи има и горчине, нарочито када пјесник говори о времену у којем живимо. „Крај рата“ је остала као једна од најпотреснијих пјесама управо зато што у њој нема великих ријечи. Нема славља. Мир долази „неодређено“, а избјегли и расељени личе на поништене поштанске марке. Иронија је још оштрија у „Сињем кукавцу“, гдје се препознајемо у људима који су храбри само иза екрана, туђег имена и лажног налога. Пјесник при томе не стоји са стране и не држи нам лекцију. Укључује и себе. Зато његова иронија не дјелује као осуда других, већ као непријатан поглед у огледало.

Али је, можда, најдража она друга страна ове књиге: она тиха, лична, готово интимна. Пјесме „Девојке“, „Момци“, „Приповест о детињству“, „Лице“, „То си ти“, „Гарсоњера“ и „Југо“ враћају човјека ономе што је прошло, а није заиста прошло. Нарочито „Девојке“ и „Момци“ дјелују као дугачко сјећање једне генерације: људи које смо вољели, пратили погледом, губили, поново сретали или више никада нисмо видјели. Ту нема патетике. Само оно тихо сазнање да године пролазе, а да у нама остају неки људи за које више не знамо ни гдје су, ни шта раде, ни да ли нас се сјећају.

У „Приповести о детињству“ се осјећа нешто што се у савременој поезији рјеђе среће: мирис стварног живота. Риболов, отац, друг, бункер, њемачко гробље, човјек од кога се краде занат — све је конкретно, а ипак из тога настаје нешто много шире од једне успомене.

И зато се чини да је „Ко би други био“ књига о памћењу, али не само о ономе што памтимо. О људима, предјелима, љубавима, страховима и временима који нам се изненада врате кроз један мирис, звук, ријеч или слику. Вјетар се кроз књигу појављује на различите начине, као да стално нешто доноси и односи. Мостови спајају, али понекад „не спајају ништа“. Бродови одлазе, а ми гледамо ко остаје.

На крају, остао је утисак да је ово књига којој се треба враћати. Шарло је у њој направио своју димензију, препознатљив и у сопственом здању, понекад насмијан, понекад горак, понекад сјетан, али увијек будан. А на крају свега, као да нам из неког познатог ходника добацује: „ко би други био“. И заиста — ко би други био, ако не пјесник који је научио да и од овога нашег времена изгради поезију?

Ђорђе Брујић

Чланак Кад читање постане лично се појављује прво на ИСКРА.

Са великим разочарањем и изненађењем примили смо одлуку Комисије за Конкурс за финансирање или суфинансирање проjеката у области издавачке делатности да не подржи ниједно дело из издавачког плана Српске књижевне задруге, као институције од посебног значаја – према важећем Закону о култури.

Утолико пре, што је реч о репрезентативним делима аутора познатих нашој културној јавности, међу којима су дела о месту дубровачких писаца у српској култури из пера Ирене Арсић, затим књига о односу папе Пија XII према Југославији, коју је Војислав Павловић написао на основу ватиканских архива, као и дело Милоша Ковића о односу Велике Британије према српском уједињењу.

Наглашавамо да је ово први пут да су одбијена сва дела у издању Српске књижевне задруге.

Српска књижевна задруга

Чланак Саопштење поводом резултата конкурса Министарства културе за суфинансирање капиталних издања на српском језику се појављује прво на ИСКРА.

Александар Солжењицин

На данашњи дан, 3. августа 2008. – Умро руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин

Добитник Нобелове награде за књижевност 1970, чија је литература обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година послије Другог свјетског рата. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица.

Прогањан је и касније, чак му је одузето и држављанство, па је емигрирао 1974, вративши се у отаџбину послије двије деценије. У децембру 1998. одбио је највишу државну награду – Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао предсједник Борис Јељцин, рекавши: „Не могу да примим награду од врховне власти, која је довела Русију до садашњег погубног стања“. Током агресије НАТО-а на Југославију у прољеће 1999. изложио је разорној критици окрутност и лицемерје Сјеверноатлантске алијансе, предвођене САД. Приповијетком „Један дан Ивана Денисовича“ у књижевност је увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса.

Један критичар је примијетио да је он „први разголитио бит и тиме пребио кичму комунизму“, а други да је његов роман – „Архипелаг Гулаг“ објелоданио да је „комунизам спој лажи и насиља над људима: лажи – да се сакрије насиље и насиља – да се одржи лаж“. На основу емигрантског искуства у западној Европи и у САД такође је испољио јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала дјела: приповијетка „Матрјонини дани“, романи „У кругу првом“, „Онколошка клиника“, „Август четрнаесте“, „Црвени точак“, „Русија у провалији“, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим“, драме „Гозба побједника“, „Заробљеници“, „Република рада“, „Свјетлост која је у теби“, публицистичко дјело „Лењин у Цириху“, сценарији „Тенкови знају истину“, „Паразит“.

Пише: Желидраг Никчевић

Све је ишло ка том рату, не једну, двије или осам година. Много дуже. Ако не вјерујете, читајте Солжењицина. Поодавно је Александар Исајевич објаснио ко од западних играча стоји иза антируске Украјине и предвидио неизбјежни распад те државе у њеним совјетским границама.

Ево како је класик писао 1998, кад су руско-украјински односи били кудикамо бољи:

„Од првих корака стварања украјинске државе тамо се надувавала – ради збијања политичких редова – уображена војна пријетња од Русије. Кад је почела да се формира украјинска армија, од официра су приликом полагања заклетве захтијевали да изразе посебну спремност за ратовање управо против Русије. Пријетњу ратом толико су прижељкивали, ради учвршћења одвећ хетерогене ‘украјинске свијести’ – било је довољно само да Русија најави намјеру да продаје нафту не по максимално повлашћеним, него по свјетским цијенама, а из Украјине би заурлали: „Ово је – рат!“

А прије пола вијека, у још стабилној совјетској 1968-ој (објављено 1974. у „Архипелагу Гулагу“), он упозорава:

„Са Украјином ће бити изузетно болно!“ Истовремено, тада опомиње: „Није сва Украјина у данашњим формалним совјетским границама заиста Украјина. Области са лијеве обале безусловно теже Русији, а тек Крим, њега је Хрушчов просто приписао Украјини тоталном глупошћу.“

Године 1990, уочи распада СССР, размишљајући у преустројству Русије, Солжењицин констатује:

„Данас одвојити Украјину, то значи резати кроз милионе људи и породица. Колико читавих области са руском превлашћу, колико оних који се тешко могу национално опредијелити, колико мијешаних бракова – а нико их до сада ‘мијешаним’ није сматрао.“

По Солжењицину, у случају осамостаљења Украјине житељи разних региона морали би сами, на референдуму, ријешити судбину својих области.

„Неће бити добро ако први кораци независности буду праћени гушењем воље дијела становништва… Не може се судбина житеља толико различитих области рјешавати по средњем аритметичком обрасцу у пространој 50-милионској републици. Зашто се они који у Лавову и Кијеву руше споменике Лењину клањају, као светим, лажним лењинским границама, нашкрабаним у крвави расвит совјетске власти само да би се купила стабилност комунистичког режима? Такав обрачун гласова може бити фаталан за судбину многих милиона руског становништва“ – упозорава Солжењицин украјинске политичаре уочи референдума о независности 1991. године.

„Словенска трагедија“ – то је наслов поглавља из књиге „Русија у провалији“, у којој Солжењицин разматра историјску судбину Русије, Украјине и Белорусије. Режисери тог „историјског спектакла“, сматра он, налазе се на Западу. „Америка на све могуће начине подржава сваки антируски импулс Украјине. Антируска позиција Украјине, баш то је оно што треба Америци. Намјере цивилизованог Запада према нама све мање се скривају, а огорчени непријатељи Русије, као што су Кисинџер и Бжежински, не једном су то саопштавали потпуно отворено, говорећи о Русији као сувишној држави на карти свијета. Украјинске власти, и са Кравчуком, и са Кучмом, услужно подигравају америчком циљу да ослаби Русију. Тако је дошло до посебних односа Украјине и НАТО-а и до вјежби америчке флоте у Црном мору, 1997. Хтио-не хтио, присјећаш се бесмртног Парвусовог плана из 1915: искористити украјински сепаратизам ради успјешног распада Русије.“

Далековидог класика, нажалост, нико није слушао.

Чланак Желидраг Никчевић: Ако не вјерујете, чујте Солжењицина! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Драгана Никитовић

Колико је невероватних прича о људским судбинама остало скривено по забаченим селима, манастирима и планинским врлетима знају само они који су спремни да сиђу с асфалта и да их пажљиво слушају. Управо то је учинио писац и новинар Влада Арсић, који је потресна, али и опомињућа искуства наших предака забележио у збирци „Приче уз огњиште“.

Идеја за књигу настала је готово случајно, једне олујне ноћи у манастиру Праскцица, изнад Светог Стефана, у којем се Влада Арсић затекао последњег дана лета пре више од четврт века. Невреме га је приморало да прихвати конак, те је имао прилику да разговара с монасима. Они су му испричали необичну причу о руском племићу Јегору Строганову који је двесто година раније, у једној сличној ноћи, за време страховите буре, закуцао на манастирска врата.

„Тада сам се запитао колико још таквих прича има у нашим воденицама, пећинама, испосницама и другим местима. Моја примарна професија до пре десетак година била је новинарство, односно репортажа. Волео сам да сиђем с асфалта и да прођем местима којима се заиста ретко пролази. Управо тада сам имао прилику да забележим чудесне приче које су сада сабране у овој књизи“, каже Влада Арсић у разговору за Спутњик.

Како су се некада слушале приче

Преносећи казивања обичних људи о прошлости, о прецима и њиховим наравима, о животним недаћама којих није било мало на подручју Србије и Балкана, Арсић користи форму усменог предања, трудећи се да и језик којим су приче испричане буде аутентичан, народски. Свих петнаест приповедака написано је по истом обрасцу – приповедач се обраћа немом саговорнику који га пажљиво слуша.

„То је била атмосфера у којој су се некада причале приче, уз огњиште – један говори, сви остали слушају отворених очију и затворених уста. Тако је било некада, а данас је најчешћа реченица коју чујемо: ‘Извини што те прекидам’, управо зато што више нико никога не слуша“, примећује Влада Арсић.

Иако говоре о прошлости, ове приче, сматра наш саговорник, постављају питања која су и данас једнако важна. Свака прича носи своју поуку и читаоца наводи да преиспита шта је у животу заиста важно.

„Чоек би пусти све да зна – и има ли живота на другим звездама, и ђе одлазе умирући, и ђе пребивају ангели божји… Једино што не зна, а слабо га и занима, јесте свет у коме живи. Колко њих и не зна ђе су им деа, шта им родитеље тишти, је л’ им жена болна, как’е су муке код комшија и кумова. Окрећу главу и баве се вилозофијама“, каже јунака Арсићеве приповетке „Завођење демона“.

С јунаком те приче слаже се и сам аутор који истиче да савремени човек, у жељи да задовољи своје потребе, врло често запостави оно најважније – своју децу, своју породицу, све оно што његов живот заиста чини вредним и смисленим.

„Када прочитате неку од ових приповедака, не можете да се не замислите. И не можете неке ствари да не поредите са својим искуствима, да не анализирате свој начин живота. Данас смо засути свим и свачим из медија, с билборда, јуримо за материјалним, заборављајући ко смо и одакле потичемо“, упозорава Арсић.

Језик као чувар сећања

Аутор је стога посебну пажњу посветио и језику, настојећи да сачува начин на који се некада говорило и да од заборава сачува речи које се у савременом језику веома ретко користе.

„Нисам желео да модернизујем језик, већ да приче испричам онако како сам их и чуо. Чини ни се да је српски језик прилично осиромашен и да олако заборављамо речи које смо наследили из старосрпског, старословенског, руског језика. Цела ова збирка је, заправо, и подсећање на наш стари фонд речи. Када кажемо ‘огњиште’, увек помислимо на топлину, сигурност и место где се слушају приче из давнина“, објашњава Арсић.

Један од мотива који се провлачи кроз читаву збирку јесте и такозвани синдром предака, који подразумева да се неразрешене трауме и емоционални терети преносе с генерације на генерацију.

„Свака тајна једног дана некако изађе на видело. Савремена психологија полази од тога да од предака не наслеђујемо само физичке особине, стас, висину, боју очију и косе, нарав, него и емоционалне надражаје који нису добили своје разрешење у прошлим генерацијама. Људи у томе виде судбину, карму или магију, али фолклорна фантастика је дубоко укорењена у нашем народу“, каже писац.

У књизи значајно место заузимају управо приче у којима се преплићу стварност, народна веровања и фолклорна фантастика. Влашка магија, русаље и необични обичаји источне Србије нису представљени као сензација, већ као део народног наслеђа које је вековима опстајало.

Говорећи о приповеци „Баба Јегда“, Арсић подсећа на феномен русаља – жена које су, према народном веровању, падале у транс и прорицале судбину.

„Није реч само о празноверици. Тај феномен је проучавао и Јован Цвијић, а долазили су и лекари из Велике Британије који су покушавали да изазову било какву реакцију код жена у трансу, али нису успевали. Моји саговорници тврде да та појава постоји и данас. Једно је када све то гледате на филму или читате у књизи, а сасвим друго када вам то неко прича уживо“, каже Арсић.

Заборављене жртве и велика мајчинска љубав

Једна од најпотреснијих приповедака је „Коло“, заснована на готово заборављеном догађају из Првог српског устанка, када је педесетак девојака и младих жена из села Скела изабрало смрт у Сави, уместо ропства.

„Постоји само једна зарђала табла у селу Скела код Обреновца која о томе сведочи. Када кажете да је педесетак жена колективно извршило самоубиство, прва асоцијација је неки секташки ритуал. Али није било тако. Радило се о части и поштењу. Када су Турци видели шта су жене учиниле, били су толико запрепашћени да су напустили село, нису ништа спалили и нису тражили оне који су се сакрили. Захваљујући тој огромној жртви преживела је читава једна генерација“, објашњава Арсић.

Сличну снагу носи и прича „Макрена“, инспирисана истинитим догађајем из Првог светског рата. У жељи да свом јединцу преда вунене чарапе и кошуљу пре зиме, једна мајка пешачи за војском све до албанске голготе. Када схвати да га не може стићи, ствари предаје краљу Петру, уверенa да ће он знати где је њен син.

„Краљ Петар је заиста желео да испуни њену жељу. Стално се распитивао за војника Маринка из Дринске дивизије. Касније га је пронашао међу страдалима, а после рата потражио је и Макрену. Када је сазнао да је и она умрла, наредио је да јој се подигне споменик. Нажалост, тај споменик је после рата оскрнављен само зато што је на њему писало да га је подигао краљ“, каже Арсић.

Споменик је деценијама касније обновио један наш исељеник из Јужне Африке, а приповедач у овој причи постиђено каже:

„Само, питам се, мора ли увек неко са стране да нас опомене, моремо ли се, покаткад, и сами нечег сетити. Изгледа да не меремо и да нас само зло море да разбуди и издобри, док се у добру понесемо и олако на све заборавимо. Ал’ шта’ш…“

Арсић каже да му је једно од најупечатљивијих искустава, која је имао сусрећући се с људима широм Србије и Балкана, било познанство са женом која је живела у земуници, почетком 21. века. Иако је потекла из богате куће, због љубави се одрекла свега и удала се за сиромашног човека. Судбина ју је убрзо оставила и без мужа, и без сина, али и без дома.

„Завршила је у неком вајату, али како је дошла зима, почела је да се укопава, јер је схватила да што дубље улази, то јој је топлије. Када сам је питао да ли за нечим жали у животу, она ме је погледала згрануто и рекла: ‘Бог с тобом, синко, зашто, за чим бих жалила? Жива сам, здрава сам, имам шта да поједем, имам и неколико кучића’. И то је невероватно у данашњем времену, када смо стално незадовољни стално јуримо, стално смо дубоко фрустрирани. А та жена живи сваки дан тако што се радује сунцу, киши, првом снегу“, каже наш саговорник.

Иако су настале из конкретних историјских догађаја, народних казивања и сусрета с људима на терену, „Приче уз огњиште“ не говоре само о прошлости. Оне подсећају да су најважније приче често скривене далеко од великих градова и да понекад управо судбина непознатог човека најбоље осветли време у ком живимо.

Чланак Приче уз огњиште: Овако се чувају заборављени и опомињући гласови Србије се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Natalia Shatokhina/NEWS.ru

Церемонија доделе филмске награде „Дијамантски лептир“, коју су установили Министарство културе Руске Федерације и Руска културна фондација, одржаће се у Москви 12. новембра.

Како је истакао иницијатор и идеолошки инспиратор Евроазијске филмске академије и филмске награде „Дијамантски лептир“ Никита Михалков, уверен је да ћемо захваљујући филмској награди ове године, не само открити нова имена, већ и гледати добар филм снимљен у различитим земљама, али који говори језиком разумљивим свима – језиком људских вредности.

„У евроазијској кинематографији постоји огромна унутрашња снага – дубина, поштовање према људском бићу и националној култури. Данас, када нам западни свет намеће своју визију ‘лепог’ и ‘истинитог’, када оно што је раније било незамисливо постаје не само могуће, већ чак и нормално, разумемо колико је било важно и неопходно створити филмску награду где гледалац може да осети праве вредности и значење у сваком филму“, истакао је Михалков.

Главни циљ награде је да подсети свет на праву мисију филма: да говори о најважнијим духовним и моралним смерницама, да чува културно и историјско наслеђе, да се бави темама породице, сећања, континуитета, љубави, милосрђа и одговорности особе према друштву.

Мото филмске награде је: „Свака истина без љубави је лаж“.

Трофеј награде је статуета „Дијамантски лептир“. Сваки комад, који је дизајнирао познати уметник Јуриј Купер, украшен је са скоро 5.000 дијаманата.

Добитник награде за најбољи филм такође ће добити јакутски дијамант вредан еквивалента од милион долара.

Победници у категоријама најбољи редитељ, најбољи сценариста, најбоља кинематографија, најбољи композитор, најбољи глумац, најбоља глумица, најбољи споредни глумац, најбоља споредна глумица, најбољи сценограф, најбољи неевроазијски филм и нзузетан допринос филму, добиће јакутски дијамант вредан еквивалента од 250.000 долара.

Чланак Свечана додела награде „Дијамантски лептир“ у Москви 12. новембра се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

То куда непроход им,
чудно ми се отвори пут.

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи проносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.

Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Песма „Осама на тргу“, која припада Настасијевићевом лирском кругу „Бдења“, има много рукописних верзија – чак десет. Попут „Фруле“, „Зоре“, „Вечерње“, или песама „Госпи“, „Тута“ и „Јутро“ она је изражавала неку од суштинских , а тешко схватљивих, песникових порука. Колебања у верзијама плод су потраге за речју која, за Настасијевића, никада није била пука ознака, него само означено, оно битијно у опеваном лишено свега споредног, миметичког. Колебања почињу од питања коме ће се песма обраћати: у првој верзији, то је молитва Богу да лирски субјект буде уведен у свет оних који су се препустили стихији радосне гомиле; у трећој верзији, лирски субјект се већ моли да га Бог устрели, јер је „уклет“; у завршној верзији, лирски субјект жели да се „скамени“ на тргу.

Песник и гомила

Тема је актуелна од оног тренутка кад је песник престао да буде глас народа, а постао усамљеник у потрази за „јаснијим значењем речи племена“ (Стефан Маларме), и када је за песником престала потреба као за друштвеним чиниоцем. У том смислу „Осама на тргу“ је песма о немогућности утапане у оне који „врве у вреви“.

„Цео циклус „Бдења“, од „Молитве“ до песме „Родитељу“, настојава на неопходности будности у свету који је пун препрека за остваривање чисте човечности. У „Молитви“ се од Бога тражи патња да би се кроз њу дошло до познања дубине постојања. Песма „Госпи“, упућена неоствареној љубави, поставља питање да ли ће у вечности бити могуће раздрешење наших земаљских чворова, као и љубав према онима који су нам сада туђи. „Божјак“ говори о просјаштву као егзистенцији, споља лишеној сваког украса, прожетој „дрхтајем Бога“. „Две ране“ говоре о томе да за душу „нема биља овде доле“ – спасење је у долини у којој се сједињују они што су се некад мрзели и љубили. „Предвечерје“ прозире апокалиптични „страхобни руб“ усред свакодневице. „Траг“ указује на чињеницу да  љубав  не само да „буди“, неги и „убија“. „Јединој“ сведочи да пролеће мушко-женске узајамности може бити и „паклени пламен“. „Мировање дрвећа“ приближава људско биће и живу творевину у присност „благе речи“, док „Сиви тренутак“ повезује смрт вегетације са „сивим очима тајне“ у овом свету. „Гробној“ указује на престанак патње само ван „рођаја“ и „мрења“. „Брату“ позива на буђење у „рођени тој“, а „Родитељу“ казује да рођење мора бити лични, духовни чин, а не пуко биолошко јављање међу живима.

„Осама на тргу“ нас упозорава на гомилу, тражи да пред њом сачувамо будност, да бдијемо.

Али, шта је гомила?

Како она настаје?

Једино самозаборавом, порицањем сопствене и туђих личности, могућем у човековој страсти. Док човек постоји као личност, он осећа да битије има смисла, да је пуновредно и достојно живљења и радовања. Осећање смисла је празнично, каквотно другачије од свакодневице као ритуала телесних навика. С друге стране егзистенције је страст као, по др Жарку Видовићу, осећање лишености битија, то јест осећање недостатка смисла постојања. Због тога страст жели да освоји и потчини свет, да би утажила жеђ своје празнине. Но, она је неутажива, јер је воља за моћ похота која се не задовољава било каквим „делимичним“ успехом. Страстан човек осваја битије тако што све око себе (па и ближње) претвара у предмете којима може манипулисати. (Зато је Настасијевић, у својим бележницама, помињао да постоје људи који су спремни да због малог прста униште цео свет. То су острашћеници који, жудећи за боговањем, постају заточници ништавила.) Страст стреми да све претвори у своје „тело“; стеми „лакоћи у којој би се страстном човеку све подавало без отпора“ (Жарко Видовић). Са светом, који жели да из корена преобрази, у скалду са својим осећањем лишености смисла (одатле револуционарни утопизам), страст се мири само путем навике, која своје окружење вешто користи, приступајући ближњима као стварима, без свести о њиховом личном достојанству.

Гомила настаје када се мноштво страсних људи нађу на једном месту, тамо где могу да буду скупа на начин предмета, као отуђени духом, а телесно близу, да би могли да манипулишу једни другима (о безизлазу таквог стања пева Настасијевић у „Речима у камену“, указујући на „уловљеног ловца“). Знамо за Бодлерово сведочанство о томе како човек у модерном велеграду може да лута месец дана, а да не сретне никог познатог. Гомила и јесте гомила непознатих, које је страст окупила око неког циља. У гомили нема места за морал као завичајну обичајност, за етику која је, по Хајдегеру, умеће уређивање житишта („етос“  је житиште, обитавалиште.) Кјеркегор је говорио да Христа може да пљује и шиба само гомила јер „страст /…/ тражи да не гледамо у очи ни човеку ни чињеницама“ (Ж.Видовић).

О непридруживању гомили

Лирски субјект „Осаме на тргу“ налази пут тамо где га већина нема и не види. Ово „отварање“ је, очито, последица обасјања одозго, као у песми „Две ране“, која „Осами“ претходи, где песник, из света „долине плача“, види рајскаи, вечни мир, заснован на свељубавној и свесједињавајућој сили надиђене смрти („Ал каже ми се долина. / Ромори што је шкргут овде зуба. / Тихо се тамо сјаранило / што се крваво мрзи овде и љуби.“) Пут се отворио зато што је лирски субјект открио некакву тајну, недоступну онима што „врве у вреви“. Због те тајне он устукне онамо куда други лако и безбрижно ступају. Какав је смисао те „устуклости“? Песник није лако дошао до тог смисла. Семантичке осцилације примећују се у изградњи стиха који коначно гласи: „Ту куда ступај их лаки, / стукнем, брале“. Глагол „стукнути“ (нагло се зауставити, повући, устукнути) први пут се појављује у трећој верзији песме, при чему се благосиља онај ко слободно хода равним тлом, не устукнувши и не уплашивши се. С таквим је и Бог (од треће до пете верзије). Међутим, у шестој верзији, сам лирски субјект „стукне на равном тлу“, које му изгледа необично, сумњиво („Чудно ли ми тле буде равно“, да би се равним јавило чак „над провалијом“, у десетој верзији, због чега је „сумњивост“ равног тла још већа.)

Оно што је видео, и пред чим је устукнуо, он жели да пренесе сродној души ближњег (кога назива најприснијим – „брале“.) Иако трајно издвојен, осећа одговорност пред оним који би га могао разумети.

„Врвети у вреви“ – зар то није идеал сваког усмљеника? Јер, бугарио је Тин Ујевић у „Свакидашњој јадиковци“: „Како је тешко бити сам“. Савремени песник је често вапио за „побратимством лица у свемиру (Тин), али му оно није полазило за руком. То би, на први поглед, био циљ лирског субјекта у Момчиловој песми.

Какве су чари гомиле у „Осами на тргу“?

Она је весели животни вртлог у коме се, непрестано мешају „плач и смех“. У гомили, то мешање траје све до узајамног стапања, до екстатичног буктања (онако како букти смола, силно, али кратко; сгасили се тек што је палнуло.) У гомили нико не поставља питања; једино знамење да није све неупитно су они „бледи“ који „проносе тугу“, које је живот печио и избацио из вртлога. Ови бледи „тугоносци“ су сведочанства да свет не може бити савршен и довршен у свом палом стању. Као патници, они сазнају даље и дубље од „рујних лица“ ( „Патнику из тиха срца / то чудно пукне зоре цик“, вели Настасијевић у песми „Туга у камену).

Лирски субјект би, ипак, желео да се баци у свеопшту помаму, али, насред трга, у срцу града, у жижи страствене поистовећености са светом, њега обузима „осама“ – усамљеност у највећој могућој мери. Свеопштем хуку и буктању та осама  поставља препреку. Шта спречава осамљеног да похита у весели вртлог? То што је са „рујних лица“ прочитао „коб лобање“.

Еволуцију стихова „куд они шестарили / са рујних лица штијем лобање коб“ можемо да пратимо кроз различите верзије „Осаме на тргу“. У прве две, стихови гласе: „Ужасно је са љубавних лица, / штити загонетку лобање“. Весели и занесени, којима се приближава смрт, представљени су као „љубавна лица“. Од треће до пете верзије, песник се непосредно обраћа онима чију је судбину сагледао („С рујних вам лица штијем лобање коб“, у 3. и 4. верзији; „С рујних вам лица у вреви штијем лобање коб“, у петој верзији, док се шеста верзија враћа решењу из треће и четврте.) У седмој верзији ( а тако остаје све до десете), срећни осуђеници на смрт опет су у трећем лицу („С рујних им лица штијем лобање коб“). У коначном исходу у завршној верзији заменица „им“ ишчезава, а остаје само: „са рујних лица штијем лобање коб“. Ово одстрањивање заменице ради универзализације исказа карактеристична су за Настасијевића јер је он свагда настојао да песму доведе до „семантичког атома“ који се не може даље етикетирати, а да значење у потпуности не ишчезне. „Рујна лица“ нису више љубавници, нити им се песник обраћа непосредно, она су сви људи у самозабораву, тако карактеристичном за гомилу.

Остаје нам да откријемо и порекло глагола „шестарити“ у завршној верзији „Осаме на тргу“. „Шестарити# значи „кружно летети“ при чему се овај израз углавном користи за лет птице грабљивице (орао „шестари“).

У петој верзији схватамо одакле тај глагол: у њој лирски субјект, неуклопив у средину, самом себи личи на злослутну птицу (сову или гаврана), која „с вечери тако кружи над веселим кровом“, па с „рујних лица“ својих ближњих „штије лобање коб“. Из овог самоосећања (кобност сопственог присуства, уклета издвојеност из свеопштег кружења градске гомиле) јавља се и свест о сопственој „сабласности“. У завршној верзији „Осаме на тргу“ лирски субјекат је свестан да је „промину њином / сабласно ово остајање.“ „Сабласно“ је, у претходним варијантама, присутно у другим комтекстима: у четвртој верзији „сабласно“ је „шестарење“ лирског субјекта, као и у шестој верзији; у седмој верзији је сабласна „тишина њином хуку“ као и у осмој; у деветој и десетој решење је истоветно у коначној редакцији песме.

Шта рећи о „уклетости“?

У првој верзији, уклето је „срце“ лирског субјекта; тако је и у другој и трећој. У четвртој је уклет он, као „раб“; у шестој је опет „уклето срце“; у седмој се претвара у камен који је уклето усамљен; тако је и у деветој, претконачној верзији. Међутим, у „Осами „ из „Пет лирских кругова“, „уклетост“ се стопила са „сабласношћу“. У чему је ова сабласност? У последњем делу песме, одвојеном и графички од првих пет строфа, мирско ја се обраћа Богу „двогубом“ прозбом: „Прострели, о, прострели ме раба“. Очито, оно од Господа очекује патњу која ће му помоћи да оствари коначно назначење свога постојања. Есхатологизација личности путем патње омиљена је тема Момчила Настасијевића. У „Молитви“ уводној   песми циклуса „Бдења“ два пута се понавља „прозба“: „Расточи о расточи раба“ (Зашто? Зато што је и пакао Божји, и може да „тропоје“; зато што је и „дубље дно души но страдању“, то јест зато што је патња етичко, али и гносеолошко, оруђе по примућству: њиме постајемо бољи (јер несебичнији, жртвенији), али њоме непатворније спознајемо стварност, лишену привида чулних наслада.

„Прострелити“ и у „Осами на тргу“ је исто што и 2расточити“ у „Молитви“. И једно и друго је парадоксално пресзадавање личности путем „растакања“, „прострељивања“ старог Адама у човеку. Бог, по Св. Писму, бије сваког сина кога прима. Бог оне које воли обележава патњом. Тиме их одводи са широког пута који води у пропаст, на узак пут који води у живот вечни.

У другој варијанти песме, Настасијевић је као разлог осаме навео причувљавање „ништавила“, и то одасвуд. Ништавило нам се, у коначној верзији, приближава као „коб лобање“, смет. Весело оро на тргу претвара се у dance macabre. Ово је могуће видети само издвојеношћу, која је, када су сви у самозабораву, својеврсна „уклетост“ и „сабласност“ (присуство оностраности као наговештај нестајања привида, оностраности као усудне границе, то јест – смрти.) „Остајање“ лирског субјекта је „сабласно“ из перспективе „промина“ гомиле. „Промин“ значи „пролазак“. Извесна значењска двострукост   присутна је у „промину“ – јер, реч је, на први поглед, о свакодневном кретању гомиле на тргу, али и њеном „преминућу“, одласку у смрт, коју људи гомиле не виде и не осећају, па се с њом суочавају неспремни, не родивши се изнова као остварене личности.

Разлог због кога лирски субјект тражи да буде „прострељен“ и прострељивањем „окамењен“ је жртвене природе: неко треба да упозори „рујна лица“ на „коб лобање“, и да до њих донесе свест о неумитном протицању времена као уводу у „коб лобање“. Постајући камен, лирски субјект постаје својеврсни часовник. Његова сенка (плод „сабласног остајања“) истовремено је и лековита, јер се њоме мере „смираји и свитања / на тргу“, чиме се бесловеснима нуди да досегну самосвест (увек одређена свешћу о својој граници, и немогућности надилажења границе без издвајања из гомиле; то је издвајање болно, али, како каже Берђајев, „личност је бол“).

Лирски субјект је, дакле, злослутна птица, сабласно биће, истовремено, он је и камен налик гробном, камен који опомиње на „промин“ свега што постоји.

Сапрожимање живота и смрти, ту „сласну језу“ Настасијевић је описао у раној својој приповеци, „Страх“, у којој се усхићење музиком меша са плашњом од ништавила, инкарнираног у сабласној „жени у бело“.

У књизи прозе „Хроника моје вароши“ налази се приповетка „Како се сазда наша богомоља“. Она говори о сличноме.

Ту је описан варошки храм који је од темеља до крова жут као дуња, па личи на лађу благовесно допловилу из мира и усидрену међу пролазнима. На цркви су три звона која исто запевају -смрт, празничну радост и пожар: „весеље језом прожму, миљем јад“. Мајстор храма стигао је с југа, скупа са својим помоћницима. Господар је послао архитекту – туђина, кога мајстор није подносио, Господар није саслушао мајсторове жалбе, па се мајстор, скрхан, пропио. На крају је један од зидара с југа узидао архитектину сенку у грађевину. Што је црква више расла, он се све више смањивао и, на крају, умро. Није имао родбине која би му кукала на гробу. Иако није био обичај, у наслеђе је становницима Дивљег поља оставио звона: живима за мир. Та звона кропе људе „тугом неком дубљом од весеља, радошћу дубљом од туге“; „зато сви ми отуда мир неки носимо у немирној души“. каже приповедач.

Дакле, преплитање „језом весеља и миљем једа“ је судбина човекова. Песник је онај који то види, и такав као међаш, стоји на усудној граници.

Осамљеност песника

Својевремено је, говорећи о положају песника у савременом свету, Октавио Паз указао на реченицу коју је, тумачећи тај положај, записао Стефан Маларме, тврдећи да је песник усамљеник који се повлачи да би исклесао свој гроб. Тиме је до краја подвучена тврдња позних романтичара, ларпурларписта и симболиста да се творци стихова морају склонити у „кулу од слоноваче“, напустивши бучне тргове непесничког, од праискона одвојеног града.

Песник је онај Бодлеров албатрос, „цар азура“, кога су морнарски простаци заточили на палуби, и ругају му се, и коме, када је на тлу, „дивовска крила“ имагинације сметају да крочи“.

Настасијевић је своју усамљеност искусио до краја: било је мало оних који су хтели (и могли) да га прате на његовом путу кроз „тамни вилајет“ језика. У надахнутој биографији песника, која је пратила прво издање његових дела, тзв. „издање пријатеља“, Милутин Деврња о његовој усамљености сведочи као о последици неразумевања околине, пре свега уметничко – критичарске, која је потицала из разних извора: од површности до зависти. Основни начин борне, против Настасијевића био је ширење приче о неразумљивости његовог дела.

Због тога је, вели Деврња, песнику припала „трагична осамљеност на неблагородном пољу културног пионирства“.. Истовремено, ова усамљеност је проистицала из чињенице да је његово дело „хтело да укаже слободног човека, избављеног из свих кврга законитости и омеђености, да из ове „долине плача“ пронесе кликтај слободног човека». Упркос личним разочарењима, и неразумевању околине, он се држао начела стваралаштва и самоостваривања, јер, како је говорио: „Улица је зато да се њом прође и мимоиђе“, а „врлину трпљења и самосавлађивања Момчило има у потпуности“.

Трпљење и самосавлађивање су оружје усамљеника, као и уздржања од необуздане чулности („Никада никаквих неодмерених испада, никада предавања, ни у часовима тешке посусталости, чулним иживљавањима века који му је био додељен“, вели Деврња. Али, такав не пристаје да се одрекне својих заветних тежњи: на бучном тргу свакодневице, заточеном у страсти и сласти гомиле, он стоји као упозорење да маске и привиди не могу постати човекова коначна мера и провера. У последњем разговору који је са Деврњом водио, песник му каже: „Да, мораћемо да заузмемо према стварности одлучан став. Треба се у њу поставити као непомичан колац“. (Или као камени стуб на тргу?)

Судбина савременог песника јесте да силази у прадубине језика, и да то чини без обзира на цену. Како је, у „Сонетима Орфеју“, сведочио Рилке – само онај ко се срео са хадом – сме да запева песму хвале. Одатле је била и „неразумљивост“ Момчилова, његово „тамновилајетско“ истраживање стварности да би се „неизречјем“ дошло до речи. Деврња тврди да „Момчило није ишао за свесним стварањем поетске технике која ће онемогућавати улазак у његову поезију. Напротив, свесно је ишао само за сажетошћу лирских изазова“.

Усамљеност која је потицала из оваквог положаја није била горда усамљеност романтичарског побуњеника, манфредовско – луциферијанско прометејство. Тим правцем се кретала наша надреалистичка књижевност, која је апологирала право човека на неспутаност жеље, на остварење утопије која би у себи обухватила рационализам Маркса и ирационализам Де Сада. Зато домаћи надреалисти нису хтели да објаве цео Настасијевићев одговор на сопствену анкету о жељи, јер се песник заложио за аскетску сублимацију нагонског у нама. За њих је то била пука илузија „превазилажења сопственог ја“. Настасијевићева усамљеност је била заснована на жртвовању самог себе да би ближњи могли да сагледају тајну понора који се маскирао у равно тле за безбрижно корачање тргом. У противречностима самопревазилажења, песник  налази кључ свог постојања које ће се отворити за друге („Бездетан, / на истину грем. // Синови прате ме / и кћери“, вели он у „Речима из осаме“.

Како показује др Жарко Видовић, рационализам и страственост нису антиподи! Напротив! Страственост ставља ratio себи у службу путем метафизике која битије изједначава са мишљењем, и хоће да конкретни свет замени оствареном утопијом. Рационализму страственост супротставља се само целовитост жртвене чедности. О томе, као основном херменеутичком принципу, Жарко Видовић каже: „Да би човека, то јест, душу човека, извео из Невида (Аида, Хада, Тамног вилајета) у свет, а одтале у надсвет (трансцеденцију), Хермесу је потребна човекова наивност. Та наивност је исто што и неограничено и ничим условљено поверење човека у Хермеса и у надсвет куд Хермес човека води“. Ова наивност није могућа као глумљена наивност инфантилизма, него само кроз задобијање дечје чистоте – поново дечје чистоте, спремности на невино, дакле христолико, страдање за друге („Сина не распесте ви,  / распе се сам“, у „Речима у камену“; и: „ударите, / нисам крив“, у песми „Награда“). Чедност је неопходност „зато што нема осећања без човекове ДУХОВНЕ ЗРЕЛОСТИ за то осећање, а духовна зрелост је у ЧЕДНОСТИ! Осећање настаје само у чедности, а не из искуства, вештине (извештачености), знања и осталих тековина световног сазревања“.

Песников задатак је, између осталог, да упозори своју заједницу на опасност, али и на оно спасоносно (јер, „где је опасност, расте и оно спасоносно“, вели Хелдерлин.) Настасијевић је, парадоксално, својом повученошћу  и усамљеничким бдењем на стражи битија, тај задатак песника испунио.

ЛИТЕРАТУРА

1. Момчило Настасијевић: Поезија (Сабрана дела Момчила Настасијевића, том I, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац – Београд, 1991),
2. Поетика Момчила Настасијевић, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
3. Седам лирских кругова Момчила Настасијевића, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
4. Жарко Видовић: „и вера је уметност“, Завод за унапређење образовања, Београд 2008.
5. Новица Петковић: Настасијевићева песма у настајању, БИГЗ, Београд 1995.

Чланак МЕЂАШ НА УСУДНОЈ ГРАНИЦИ („Осама на тргу“ Момчила Настасијевића) се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Снимак са екрана/ Одиси/ Спутњик Србија

Екипа Спутњика посетила је сет новог играног филма Емира Кустурице „Чуружанка“, који ових дана настаје у аутентичном војвођанском амбијенту Чуруга. Управо овде, у дворишту старе куће, настаје прича о животу и изазовима једне српске породице, заснована на роману руског писца Валентина Распућина.

Главну улогу мајке и баке Ане тумачи Весна Тривалић која породицу држи на окупу у изазовним временима. Чувена глумица у разговору за Спутњик отркива какав је осећај бити део пројекта који је већ сада изазвао велику пажњу јавности.

„Кад је Емир Кустурица у питању, сигурно је увек неки ватромет питања, радозналости, ишчекивања када он ради филм. Свет у мени је у тој експлозији. Ја сам ту сада себи на тапету са питањима да просто уђем у тај филм и у њему останем и изађем из њега онако како Кустурица жели. Његовим оком, његовом душом, његовом мудрошћу, његовим даром. Ето, само то је једино што ме води, што ме мучи, што ме разгорева, што ме запиткује, вуче, трза и некако смо сви у томе“, каже Тривалићева за Спутњик.

Глумица је нагласила да је сам сценарио направио ватре у свима, мале, велике, донео санте леда, ветрове…

„Када сам сценарио прочитала, заиста ми је лавину покренуо у мени, лично. Никад ме ништа тако није уздрмало као овај сценарио, али још је невероватније када Емир Кустурица пред камером сад ствара живот те породице, тих ликова, друштва у ком живимо, заблуда, истина за које знамо, препознајемо или их не препознајемо. За слепило, за оштроумност, за чежњу. Чежња, чежња, оваква или онаква, овакво или онако. Сви смо у неким чежњама, свако од нас“, објашњава она за Спутњик.

Упитана колико јој је лик Ане близак и на који начин ствара ову улогу, глумица каже:

„Из онога како нас Емир води, како нас уводи. Код њега је тај свет под једном великом лупом, под неким микроскопом најјачим на свету, микроскопом за душу, за друштво, за памет“.

Андрија Милошевић , који у „Чуружанки“ глуми Аниног старијег сина Сашу, поделио је са окупљеним новинарима утиске са досадашњег дела снимања.

„Ово је заиста једно изузетно искуство. Ја га зовем лабораторијски рад, зато што нисам, још од студенских дана, имао прилику да са својим колегама живим и радим у једном месту, да свакога дана радимо на овоме, да нема дистракције никакве са стране, нема ничега што би вам одвукло пажњу. Овде смо смештени, сви смо окупљени око заједничког циља, око заједничког посла. Радимо са, вероватно, нашим највећим редитељем филмским, човеком који је једна светска институција и светска баштина. Ретко ко у свету може да се похвали тиме. Наравно, у складу са тим иде једна велика одговорност, пре свега што је један такав човек који је изузетан познавалац филма, изабрао баш нас“, рекао је Милошевић.

На питање новинара како глумци проводе слободно време на сету, Андрија је рекао да одмора практично нема већ се екипа одмах спрема за – следећи кадар.

„Ово су фасцинантне припреме. Ово су припреме које захтевају целокупне ресурсе да дате. Јер је немогуће снимити тако захтевно нешто посебно што Емир стварно ради те кадрове који су нестварни. Ту се толико тога дешава. Сваки кадар, свака сцена је мини филм. Ми смо сада једну сцену снимали три дана, 37 кадрова. Само једну сцену и то је нешто што је толико исцрпљујуће, то је 12 сати бескомпромисног рада сваког дана, а онда после тога морате сести сви заједно, па причате о следећем дану. ’Чуружанка’ ће бити једна бајка за одрасле која је реална, која је у складу са овим временом, а опет са друге стране показује ту једну људску причу и светлу и тамну“, закључио је Милошевић.

Поред Весне Тривалић и Андрије Милошевића, у филму играју Вахид Џанковић, Тамара Крцуновић, Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић и многи други.

Судећи по атмосфери на сету и утисцима глумачке екипе, „Чуружанка“ ће привући велику пажњу публике и филмске јавности, а верујемо и да ће ово остварење Емиру Кустурици донети још једно међународно признање у његовој богатој каријери.

Чланак Експлозија, лавина, ватре и лед! Весна Тривалић и Андрија Милошевић о новом филму Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Књижевна награда „Шушњар“ у 2026. години додијељена је српском књижевнику Ђорђу Брујћу за књигу поезије „Глинска сриједа“.

Одлуку је једногласно донио стручни жири у саставу Данијел Дојчиновић, Горан Шаула и Боро Капетановић. Награда ће добитнику бити уручена на књижевној вечери „Шушњар 2026“ која се традиционално одржава сваког 1. августа у Оштрој Луци, у Републици Српској.

Ђорђе Брујић српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб…

Заступљен у антологијама, панорама и прегледима: Душан Иванић Књижевност Српске Крајине, Београд, 1998; Небојша Деветак Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, Загреб, 2002; Ненад Грујичић Прогнани Орфеји (Антологија српске избегличке поезије), Бранково коло, 2015; Здравко Крстановић Чудесни кладенац (Антологија српског пјесништва од Барање до Боке которске), Београд, 2002; Славомир Гвозденовић, Миодраг Јакшић: Чувари ветрограда (Антологија српске поезије југоисточне Европе), Темишвар, 2012/2013; Милутин Лујо Данојлић На скривеном трагу (Антологија нове српске поезије), 2008; Небојша Деветак Друмови су наша отаџбина (Зборник песама о сеобама, изгнанству и избеглиштву), Источно Сарајево, 2006; Милица Краљ Савремена српска поезија у Црној Гори, Стварање, Подгорица, 2008; Илија Лакушић Писмо (Зборник портрета), Подгорица, 2008; Невен Милаковић Румија Јованова (Зборник пјесама о Румији и Светом Јовану Владимиру), Подгорица, 2011…

Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански, румунски, македонски и бугарски језик.

Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања УКЦГ, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године СКЗ ЦГ, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Српске књижевне задруге из Београда, редакције Књижевних новина из Бeограда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Књижевна награда „Шушњар“ додјељује се афирмисаном писцу свих књижевних родова и врста, који ствара у духу српске књижевне традиције и језика, његује културно насљеђе и српску духовност, подстиче племенита и патриотска осјећања, а узимајући у обзир његово цјелокупно књижевно дјело са нагласком на књигу објављену између два „Шушњара“.

Награда се додјељује у оквиру Књижевних сусрети „Шушњар“ који се сваке године одржавају у знак сјећања на преко пет и по хиљада у геноциду убијених Срба и Јевреја, на Илиндан 1941. године, у селу Крухари и другим околним мјестима у општини Сански Мост од стране усташког режима Независне Државе Хрватске.

Извор: РТРС

Чланак Књижевна награда „Шушњар“ додијељена Ђорђу Брујићу се појављује прво на ИСКРА.

(Светлана Марковић, Са огњишта неми крик, Римски муниципијум, Скелани, 2026)

Постоје књиге које се не читају само очима, већ душом. Са огњишта неми крик је управо једна од таквих — књига која гори тихим пламеном сјећања, вјере и љубави, а чији жар не гаси вријеме. У њој се, као у живом огњу, сусрећу прошлост и вјечност, страдање и милост, земља и небо.

Ауторка ове збирке, иако није рођена у Сребреници, својим стиховима и срцем уткала се у њену душу. Њено поимање овог простора није туристичко ни пролазничко, већ сродничко. Као да је свака кап воде из Дрине и сваки лист у Подрињу дио њеног унутрашњег пејзажа. Њена љубав према сребреничком крају није сентиментална, већ органска, дубока, прожета осјећањем дуга и молитвеног поштовања према сваком имену које је у овом камену оставило траг.

Збирка Са огњишта неми крик је, у свом језгру, молитвеник у стиховима. Она није ни само књижевност ни само документ времена, већ мост између људске патње и небеског опроштаја. У сваком стиху осјећа се бол као печат, али и вјера као путоказ. Тај спој, готово немогућ у свакодневици, овдје постаје природан као дисање.

Приповијетка Огњиште, којом књига почиње, није тек увод у циклус пјесама, већ темељна икона цијеле збирке. У њој ватра постаје симбол женске снаге, жртве и духовне непоколебљивости. Горана, јунакиња приче, стоји између ватре и снијега, између живота и смрти, као архетип свих жена које су у историји нашег народа биле чуварке огњишта, вјере и части. Њен пад у снијег и мирис меда који остаје у празном лончету, метафора су очишћења и небеског преображаја. Тај призор, готово библијски у својој чистоти, претвара Горану у архетипску библијску жену, попут Свете Софије која је, кроз патњу због својих кћери Вере, Наде и Љубави, својом вјером постала жива молитва.

У том контексту, огњиште из приче добија дубљу, сакралну димензију и свето средиште, метафорички Крст око кога се, освијештени и преображени, окупљају преживјели војници. Ово није само мјесто физичког окупљања и гријања, већ постаје симбол Крста око којег се сабирају душе, мјесто гдје се патња преображава у молитву, а земаљско страдање у завјет. Иако је ватра на Повлену угашена, Горанина жртва и њена посљедња молитва прије сабрања око њене жртве наглашава трајну снагу вјере, опроштаја и наде у васкрсење, чинећи огњиште трајним симболом заједништва. Невидљиво, али неугасиво духовно огњиште, вјечни знак саборности и вјере, свједочи о животу који се рађа из пепела, сугеришући божанско присуство и сласт вјечног живота проистеклу из највеће жртве.

Цијела књига прожета је духом православља. Не као догмом, већ као живом филозофијом живота. Православље, у чијој је сржи праштање, прожима ове стихове као невидљиви дах. У свакој пјесми, па и онда када бол надвлада ријеч, остаје присутан онај смирени позив: „Праштај, да би ти било опроштено.” Ауторка не бјежи од туге, али не дозвољава ни да туга прерасте у освету. Она, као истинска хришћанка, бол преображава у саосјећање, а сјећање у молитву.

У пјесми Црне мараме Сребренице ауторка пјева са достојанством и тугом која не тражи освету, већ милост. Глас мајке која грли кости сина није глас мржње, већ најдубљег људског бола који се преображава у тиху молитву. Као што Христос с крста изговара ријечи: Оче, опрости им, јер не знају шта чине, тако и ова мајка, у својој земаљској трагедији, несвјесно понавља исти архетипски чин, опраштајући оним који су јој све одузели. Ту се најјасније види божански парадокс који је у сржи православља, да у праштању живи сила, а у слабости побједа.

Кравичке ластавице доносе свјетлост у мрак и док у првим строфама још чујемо крик мајке, у завршници се тај крик претвара у анђеоску пјесму. Мотив ластавица које поново свијају гнијезда убијених душа један је од најљепших симбола васкрсења у савременој духовној поезији. Та пјесма као да понавља јеванђељску поруку: да смрт није крај, већ само врата ка новом животу.

У пјесмама Василица и Свето Подриње пјесникиња досеже свој пуни поетски израз: спаја историју и молитву, завјет и утјеху. У њима се народно и литургијско преплићу, а стихови одзвањају као заједничка молитва за спасење и покајање. Њени стихови личе на тропаре који би могли бити отпјевани на неком тихом вечерњу у сеоској цркви. И баш зато дјелују вјечито, као да су старији од самих ријечи.

Као круна ове збирке, на самом крају уздиже се пјесма Сретење, која представља коначно духовно разрјешење и есхатолошки закључак цијелог дјела. Дрина, која је од бола постала коцка леда чија би туга могла потопити свијет, у овој завршној визији престаје да буде симбол непреболног страдања и постаје мјесто саборности и васкрсења. Ауторка нас кроз ове стихове симболично враћа на почетак, на оно исто огњиште које чини темељ збирке. Међутим, то сада више није само симбол жртве, већ простор живог сусрета – Сретења са Богом и ближњим. Када се брат и сестра врате на огњиште, а народ свом Изворишту и Христу, лед историје се топи пред свјетлошћу праштања и литургијске радости. Пјесма је свједочанство да након распећа Светог Подриња слиједи духовно обновљење. Овим завршним акордом, гдје се умјесто нијемог крика чује анђеоски позив Радујте се свете!, ауторка своју молитву над пепелом претвара у побједоносну химну живота, потврђујући да једино хришћанска љубав може отопити лед и донијети истински спас.

Свака пјесма у овој књизи је једно мало огњиште. У њима гори бол, али и свјетлост; у њима је и пепео и пламен. Ауторка, као чуварка сјећања, не дозвољава да се жар угаси, али ни да ватра постане пожар мржње. Она својим стихом не осуђује; она моли, опомиње, свједочи и благосиља.

Језик ове збирке блистав је у својој једноставности. У њему одјекује ритам народне поезије, али и библијска озбиљност. Архаизми и молитвене конструкције нису стилски украс, већ доказ да се и савремена ријеч може молити. У томе је највећа вриједност ове књиге: што спаја земаљско и небеско, свакодневно и вјечно, људску сузу и Божију свјетлост.

Са огњишта неми крик је књига која не познаје равнодушност. Она ће у читаоцу побудити или сузу, или тишину, или молитву. Али нико ко је прочита неће остати исти. И то је, можда, највећа мјера сваке истинске поезије, да нас макар за тренутак приближи доброти, покајању и свјетлости.

Дејан Коловић

Чланак Дејан Коловић: Молитва над пепелом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Растко Шејић

Аутор извештаја: Растко Шејић (Удружење „Шта хоћеш“)

У врту херцегновског дома Ива Андрића на Топлој синоћ је одржан веома добро посећен, а опет интиман и истовремено духовно спектакуларан разговор о збирци поезије „Мирис анђела“, која је овогодишњи добитник књижевне награде Бранко Ћопић.

Контраст мира лепо уређеног врта и амфитеатра, зрикаваца, палми и далеке живости риве, са узбудљивом Ракочевићевом рањеном а јуначком поезијом претворио се у доживљај вредан најбољих књижевних салона света.

Искусна новинарка и драматуршкиња Витка Вујновић је формат уобичајене поетске вечери окренула тиме што је она углавном читала песме уз музичку пратњу и питања постављала искључиво на основу директних песничких слика.

Она је нагласила да је „у свакој песми пронашла кључне надахнуте речи које све покрећу, које светле, снажне, имају своју боју“:

„У Ракочевићевој поезији све има свој мирис и има свог анђела: вода и камен, црква и град, очи деце и очи старца, тамјан и хлеб, топлота и студен, светлост и тама, колевка и гроб, сећање и љубав способна да на зло не узврати злим“.

Живојин Ракочевић, песник, председник Удружења новинара Србије, директор Дома културе Грачаница, препустио се концепту и догодио се дирљив разговор високе уметничке вредности.

Публика је имала прилику да осети његов унутрашњи живот, ону ватру или светлост која га тера да ствара.

Пролазећи кроз циклусе „Мириса анђела“, те својеврсне ауторске анотологије досадашњег ауторовог песничког рада, заокружене новим снажним песмама, често је ноћ парао лепет крила. Понеки крик галеба.

На питање о границама које деле Ракочевић је одговорио:

„Границе су успоставили они који су против књиге и смисла. На границама се нормални људи осећају као криминалци, а криминал је ту потпуно слободан. И мислим да је то због њих и направљено, не из потребе да постоје границе. Ја живим у једном гету у коме преко две деценије нисам поштом добио књигу на ћирилици, а од пре четири године ни штампу. Суштина је да тај страни свет нацрта границе у којима ће стварати своју културу, свој дух и дела. Али, тих дела нема. Мрежа је апсолутно успостављена и неподерива откада смо достигли тај цивилизацијски максимум. Онога тренутка када су 1327. године изграђени Дечани, пре скоро 700 година, ми смо постали култура која нема границе. Када су се срели фра Вито из Котора и архиепископ Данило Други и осмислили како ће изгледати светиња, они су направили савршеног Србина. Дечани су таква симфонија и хармонија да су све наше различитости стале у њих и нису се посвађале. Ја то зовем ‘Дечански кључ’: Византија, наше приморје, готика, романика, барок, све на једном месту. Постоје још два таква дела савршене хармоније духа, то је владикин ‘Горски вијенац’ и ‘На Дрини ћуприја’ човека у чијем дворишту сада седимо. Ми имамо те три личне карте, које су савршене, и које су брана свакој граници“.

Из песама и ауторових прича почињу пред публиком да израњају пунокрвни епски хероји: отац и мајка песника, стриц, свештеник Мирослав из Приштине, убијени дечаци из Гораждевца, искасапљени жетеоци, тужне поносне мајке завијене у црно Сенка и Љубица, митрополит Амфилохије, властелинка са фреске, Симонида без очију, Мајка Патријаршија, мати Февронија…

На питање о природи зла и васкрсења постављено стихом „Зло увек загази у исту ријеку“ Ракочевић одговара:

„Још од Антике је та мисао да су крај рата видели само мртви, тако да ће и крај тог Косовског боја само они видети. Нигде се није нагомилавала тишина као у Приштини и на Косову и Метохији пред неку несрећу. Згусну се неке силе, заледи се све, и сви знамо да ће се нешто догодити. Није било потребно бомбардовање, већ су те бомбе биле пале у срцима и у животу. Све је било јасно. Тако је било и пред мартовски погром 2004. Ми имамо један нови календар злочина над Србима од тада које обележавамо. У тој тишини некако почињу ратови. Почиње зло. Али његова није последња“.

Ако данас нашу народну епику видимо као фреску, она је у Ракочевићу добила модерног мајстора, врхунског настављача „косовског циклуса“, како је његову поезију дефинисао српски бард Матија Бећковић на додели Ћопићеве награде у САНУ.

Нема жаљења над собом, нема страха пред немогућим, нити суздржавања пред тешким темама животног развоја родитеља и породице, тешких злочина над Србима и живота у гету енклава на Косову и Метохији, избеглиштва, али и искрене вере опеване у завршном циклусу „Пећка мајка“.

Како сам Живојин објашњава менталитет Косова кроз једну од хероина о којима пише „сузу ми нису видели“. Али публика у Херцег Новом је више пута била дубоко ганута и померена. „Речи које сијају“ су обасјале културну узбудљиву ноћ у организацији Херцег Феста.

Чланак Ракочевићев „Мирис анђела“ у Херцег Новом се појављује прво на ИСКРА.

 Праштање

Гледајући је, постајало је јасно (као што је рекао, чини ми се, неки немачки писац) зашто су Русијом повремено управљале царице. У њој је постојало величанство, ако хоћете, империјско величанство. Била је невероватно духовита, али то није начин да се прича о овој особи. У то време био сам потпуни дивљак, дивљак у сваком погледу – културном, духовном. Мислим, ако ми је и усађен неки елемент хришћанске психологије, то се десило захваљујући њој, њеним разговорима, рецимо, на теме религиозног постојања. Само то што је ова жена опростила својим непријатељима било је најбоља лекција за младог човека, попут вашег покорног слуге, лекција о ономе што је суштина хришћанства. ( Јосиф Бродски)

 Душевност

А. А., равнодушна према наступима, публици, овацијама, устајању и осталим никоме потребним почастима, обожавала је аудиторијум за чајним столом, разноврсну гомилу пријатеља, буку и весеље разговора за трпезом. У томе је била јединствена: људи су падали са столица од смеха кад би она себи допуштала лудорије. У улози даме дуго није могла да издржи, али се увек, кад би добила позив у пристојан дом, за њу припремала. ( Надежда Мандељштам)

 Деликатност

Врло је деликатна. Спремна је да хвали храну, одећу, изглед – у ствари све што треба, само да некога не увреди. Али је у процени поезије немилосрдно искрена. Ту никад не вара, и, превазилазећи своју деликатност, каже директно: „Не свиђа ми се“. ( Виктор Ардов)

 Слобода од материјалног

Она је била потпуно лишена осећаја за власништво. Није волела ни чувала ствари, и растављала се с њима изненађујуће лако. Попут Гогоља, Аполона Григорјева, Колриџа и свог пријатеља Мандељштама, била је бескућна номадкиња и у толикој мери није ценила имовину да се радо ослобађала ње, као од неког терета. ( Корнеј Чуковски)

 Начитаност

Она је поседовала посебан дар читања. <…> Зато је познавала своје омиљене књиге као нико други. Припремајући коментар за различита издања, често се морало сусретати с недовољно објашњеним цитатом из Дантеа, Шекспира, Бајрона. <…> Преостаје да се позове Ана Андрејевна. Ана Андрејевна је волела таква питања (нисам их ја једина постављала) – она је то звала својим референтним бироом. Понекад је цитат одмах препознавала, без скидања слушалице. Понекад је говорила да је за одговор потребно нешто времена. Не сећам се случаја да је цитат остао необјашњен. ( Лидија Гинзбург)

 Оштроумље

Она је знала да пронађе смешне црте у многим стварима које би иначе деловале неподношљиво страшно или неописиво досадно. Могла је бити иронична или изузетно духовита, али је разумела и смисао за грубе шале. ( Вјачеслав Иванов)

 Аутентичност

Међу призрачним, фантастичним, нејасним светом који ме окруживао, она је једина деловала као стварност, а не сан, иако је у то време писала о духовима. Она је била несумњива, поуздана међу свим колебљивим непоузданостима. <…> Било је неминовно писати о њој, јер сама она, њене речи и дела, њена глава, рамена и покрети руку имали су ту завршеност која у овом свету обично припада само великим уметничким делима. ( Лидија Чуковска)

(Телеграм канал „Академия Фомы“; превео Ж. Никчевић)

Чланак АНА АХМАТОВА У СЕЋАЊУ САВРЕМЕНИКА се појављује прво на ИСКРА.

Мехмед – Меша Селимовић

На данашњи дан, 11. јула 1982. године, умро је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић. Рођен је 26. априла 1910. године

Био је истакнути члан Српске академије наука и умјетности, један од највећих српских књижевника 20. вијека.

Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био професор гимназије у родној Тузли.

По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор ,,Босна-филма“ и главни уредник ,,Свјетлости“.

Због прогона на који су га нагнали босански политичари, прешао је у Београд, гдје је остао до смрти 1982.

Роман ,,Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, богатством опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга Селимовићева дјела – унутрашњим чаром приповедања.

Национална припадност

У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише:

,,Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“

Остала дјела: романи Тишина, Тврђава, Магла и мјесечина, Круг (недовршен), збирке приповедака „рва чета, Туђа земља, Ђевојка златне косе, студија За и против Вука, есеји Писци, мишљења, разговори, мемоарска проза Сјећања и неколико филмских сценарија.

Чланак На данашњи дан 1982. умро велики српски писац Мехмед – Меша Селимовић се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејана Вуковић

Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека.

Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.

Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.

Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.

Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година . Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.

Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије .

Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.

Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.

За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић“ 2024. године, као и „Златни печат“, највише признање Југословенске кинотеке.

Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.

Чланак Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Димитријевић/ФОТО: Press centar UNS

Разговор за Геополитику са нашим старим сарадником др Владимиром Димитријевићем, а поводом појаве новог сајта (https://svetilnik.life/), чији је он аутор и уредник

Разговор водио: Слободан Ерић

Недавно се појавио нови сајт старог сарадника „Геополитике“, Владимира Димитријевића, на коме су дати различити садржаји везани за његов рад и стваралаштво. (https://svetilnik.life/) Тим поводом смо направили овај разговор.

ЛЕОНТЈЕВ И ШПЕНГЛЕР

Господине Димитријевићу, Ви се бавите различитим облицима културе, у наше време у коме култура као да ишчезава. Какви су циљеви и задаци културотворства?

-У епохи у којој се западна цивилизација, вођена духом непрестаног освајања и техничког рационализма, суочава са сопственим крајем, питање културе постаје егзистенцијално питање опстанка човечанства. Освалд Шпенглер и Константин Леонтјев су још крајем 19. и почетком 20. века пророчки указали на слом „фаустовске културе“, која се из органског стања у коме је развијено стваралаштво претворила у уморну, егалитарну цивилизацију. Леонтјев је са нескривеним презиром гледао на либералну Европу, одбијајући да прихвати визију будућности у којој би човечанство постало „одвратно срећно“, лишено великих врлина и великих порока, сведено на бледи просек. Држава и култура, према његовом схватању, морају имати снагу и органску чврстину како би спречиле ентропију и смрт друштва, јер идеје које их покрећу „немају хумано срце“, већ су одраз строгих закона природе и историје. У таквом свету, који све више подсећа на бескрајно копирање празних форми, једини истински спас лежи у повратку дубоким културолошким, језичким и литургијским обрасцима.

ОБНОВА ЗАВЕТНЕ СВЕСТИ

Често говорите о историјској свести и Косовском завету. Постоје ли могућности да се вратимо заветној историјској свести?

-Централно место у разумевању нашег аутентичног културног обрасца заузима мисао Жарка Видовића. За њега нација није пука биолошка или политичка категорија, већ пре свега заветна и духовна заједница која се окупља око поетских ликова. Народ који изгуби везу са Богом и својим поетским памћењем претвара се у безобличну масу. Видовић историју не посматра кроз призму западног прогресивизма, већ кроз трагедијско и литургијско искуство. У том кључу, Косовска битка није никакав историјски пораз, већ икона Голготе и највиши израз духовног уздизања српског народа. Свети кнез Лазар је одбацио пролазно земаљско царство и изабрао вечност, чиме је Србија постала икона небеског поретка.

ЊЕГОШЕВИМ ТРАГОМ

Где год је повест о завету, срећемо и Његоша, коме је Видовић посветио на хиљаде страна.

-Највећи философ ове заветне свести заиста је Петар  Други Петровић Његош. Његош није само песник, већ најдубљи историософ хришшанске Европе који је схватио да се историја не спасава голим разумом, већ жртвом и љубављу. За њега страдање није апсурд, како то види модерна философија, већ категорија познања и цена слободе. Видовић с правом истиче да је српски народ једини у Европи који је сопствену историју схватио као Литургију, где је моћ почивала у саборном памћењу, а не у освајачком оружју. Зато је, како он каже, трагедија, у својој суштини, „слављење Бога упркос Злу“, а трагична кривица није правна већ духовна – она представља испаштање које заједницу доводи до катарзе кроз саучешће и љубав. Напуштање ове литургијске свести, што се манифестовало кроз комунизам и југословенство, довело је до тога да се народ одрекне свести о злу, а тиме и свог историјског постојања.

ОДБРАНА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Као професор књижевности, често сте забринути због стања језика којим говоре и пишу наша деца. Колико има наде за опоравак језичке потентности будућих поколења?

-Да би култура преживела, мора се одбранити њен најважнији инструмент – језик. Милован Данојлић у књизи „Мука с речима“ маестрално показује како тоталитарни системи, од титоизма до модерног глобализма, спроводе насиље над појмовима. Власт над речима је кључна власт – кроз ритуализовано брбљање и „метафорисање“, идеолошки дискурс спречава сваки истински дијалог и замагљује стварност. У модерном „новоговору“, пљачка народа се назива „аранжманом са ММФ-ом“, разарање државе је „девастација“ или „транзиција“, док „едукација“ замењује право образовање претварајући га у обуку за покорност

Ово идеолошко кастрирање језика посебно је погубно када се наметне деци. Данојлић показује како се кроз школске писмене задатке деци у доба титоизма наметао „голи образац политичке реторике“, где она несвесно пишу пародије покушавајући да задовоље апстрактне захтеве система. С друге стране, језик се суши употребом бесмислених туђица које нешколованима делују као магијске формуле вишег знања. На тај начин, речи губе свој ерос, постају оковане и служе искључиво преношењу наређења из центара моћи. Одбрана лепорекости и тачности језика стога није само естетско, већ дубоко етичко и политичко питање, јер, како је учио Конфучије, сваки опоравак друштва мора почети од „исправљања имена“.

ДВА „ЖЕНСКА“ РОМАНА

Може ли књижевност да има било какву лековиту улогу кад већ болујемо од „трансхуманизма“?

-Обратио  бих пажњу Ваших читалаца на два „женска“ романа. Снага књижевности да преобликује стварност и пружи утеху у најтежим тренуцима јасно се огледа у савременој српској прози коју пишу госпође књижевнице. Рецимо, недавно се појавило ново издање романа „Господарица Ана“ Зорице Кубуровић враћа нас у српски средњи век, откривајући лепоту византијске естетике и дубоку мудрост српског хришћанског етоса. Лик Ане представља архетип духовне еманципације жене, а њена слобода не долази кроз конфликт са мушким светом, већ кроз унутрашње сазревање, богопознање и љубав. У суочавању са страдањем, она учи да Бог не укида зло управо зато „да би човек имао коме да опрости“, чиме човек постаје делатни саучесник у спасењу света. Ана се обраћа Светом Сави бранећи достојанство женске душе пред Богом, одбијајући да буде одгурнута у „задње собе“ божанске љубави.

Са друге стране, роман „Небо, тако дубоко“ Весне Капор суочава нас са најтежом трагедијом – смрћу деветнаестогодишње девојке Таре у гротлу модерног града. Велеград је приказан као „губавац“, долина плача огрезла у равнодушност, у коме смртник осећа апсолутну самоћу. Па ипак, књижевност ту постаје чин лечења. Писање се претвара у молитву и хришћански „радостотворни плач“, чувајући сећање на преминулу као икону оног бесмртног памћења („Вјечнаја памјат“) које Бог има о сваком човеку. Као што је приметио философ Василије Розанов, пред лицем смрти цивилизација пада у воду, и преостаје нам само да седнемо поред хумке и тугујемо. Али из те туге, књижевност издиже лик покојника у вечност, потврђујући да љубав надилази смрт и повезује нас са обе стране гроба.

СМИСАО ПЕСНИШТВА

А шта ћемо са поезијом? Она изгледа као најнемоћнија књижевност у наше дане. Чему служи поезија?

-Поезија, она велика, чува људско достојанство. Борба за људско достојанство пред силама ништавила одигравала се и у поезији 20. века, века који је Осип Мандељштам с правом назвао „веком-вукодавом“ (веком-звери). Под тешким маљем совјетског тоталитаризма и стаљинистичког терора, где се стварао „човекобог“ на рачун милиона невиних жртава, Мандељштам је одбио да постане звер. Он пева: „Али ја вук нисам и немам вучју кожу… јер неистина ми је искривила уста“. За своју храброст платио је животом у логору, али је својом поезијом, попут песме „Tristia“, сведочио прапочетну тајну речи и „науку растајања“. Учећи се од Дантеа, он је у камену видео дневник времена, доказујући да је могуће натпевати и надживети историјски терор.

Сродну метафизичку дубину на Западу открио је Рајнер Марија Рилке. Како примећује Семјон Франк, Рилке је усред „језиве баханалије“ савремених градова био укорењен у надвременским дубинама духа, доказујући неискорењивост гласа Божијег у човеку. Рилке Бога не доживљава као апстрактну силу која лебди изнад нас, већ као „таму“ у којој су скривени наши корени. За њега, Бог није само Отац, већ и Син – наследник свега што постоји, онај у коме се спасава сва прошла и будућа лепота света. Рилкеова мистика проналази Бога у тишини, у дисању као „невидљивој поеми“, превазилазећи раздор између времена и вечности кроз рајску радост и гануће пред светским пространством.

СЕЋАЊЕ НА ТАРКОВСКОГ

Вештачка интелигенција ће нам, по свему судећи, одузети и филм као „седму уметност“. Хоће ли ико гледати ремек – дела настала на целулоидној траци?  -Оно што су Мандељштам и Рилке чинили у поезији, Андреј Тарковски је остварио на филмском платну. Као што је говорио мој драги познаник, покојни песник Томо Брајовић, откривамо редитеља који не нуди пуку забаву, већ држи „проповед смирења“ у епохи „ужурбане таштине“. Тарковски разобличава научну гордост и модерну обездуховљеност.

У филму „Соларис“, џиновски мозак-планета представља самог Бога, са којим научници не могу да ступе у контакт јер му приступају рационалним агресивним методама. Крис Келвин пролази кроз дубоку кризу савести када планета почне да „васкрсава“ ликове о које се огрешио. Тарковски ту поставља кључну дијагнозу: „Стид, само стид може спасити човечанство“. Справа названа „анихилатор“, дизајнирана да уништи те материјализоване савести, заправо је символ читавог 20. века – цивилизације која покушава да се ослободи савести и сећања.

У филму „Сталкер“, забрањена „Зона“ симболизује утамничену људску душу и разрушену Цркву. Кроз њу путују три лика (научник, писац и водич), откривајући да се у то средиште не може ући силом ни разумом, већ искључиво кроз покајање и смирење. Лепота која спасава свет, приказана на крају „Андреја Рубљова“, није естетски украс, већ прозор Царства Божијег који се отвара након дугог пута патње и ћутања.

Писали сте и о руском космизму и Николају Фјодорову, о коме је писао наш философ Владимир Меденица, издавач многих драгоцених дела руске мисли и литературе на српском језику. Куда је водио руски космизам? Да ли је то пука утопија? 

НЕМИРЕЊЕ СА СМРЋУ

-Све ове културолошке, уметничке и поетске нити сливају се у монументалну философску визију руског космизма Николаја Фјодорова, коју детаљно тумачи Владимир Меденица. Насупрот Декартовом индивидуалистичком Cogito ergo sum (Мислим, дакле постојим), Фјодоров и Меденица постављају заветну формулу Amo ergo sumus (Волим, дакле јесмо). Љубав није само емоција, већ онтолошка сила која потврђује постојање Другог и одбија да се помири са његовим нестанком. По Фјодорову, највиши задатак човечанства није биолошко преживљавање нити техничко продужавање живота из егзистенцијалног страха, већ „Заједничко дело“ – преображај космоса и дословно васкрсавање предака кроз синергију човека и Бога. Уметност у том контексту престаје да буде пука декорација и постаје“теокосмоантропоургија“, богочовечанско стваралаштво које има за циљ победу над смрћу. Као што каже руски философ Владимир Варава, за Русе ( али и за Србе ) смрт је скандал, морално недопустива чињеница. Запад се, пак, са смрћу мири. И то је основна разлика између нас и њих.

СА СВИМА И ЗА СВЕ

Шта се збива када заборавимо на Христову победу над смрћу и миримо се са нестанком?

-Свет који заборави овај дуг према прецима претвара се у цивилизацију „манкурта“. Овај мотив из романа Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ савршено описује човека коме је избрисано памћење и који постаје послушни роб. Глобални технолошки систем („Обруч“) представља капу заборава која Земљу одваја од космичког смисла. Цивилизација се креће бесмисленом хоризонталом смрти, попут механичких возова у Ајтматовљевом „Губилишту“, разарајући природу и човека. Спасење је могуће само ако се успостави вертикала памћења, ако се библиотека и гробље схвате као тачке из којих ће почети свеопште васкрсење. Човек будућег века не живи „за себе“, већ „са свима и за све“, враћајући свету вечни живот уместо пролазности и заборава.

ТРАГАЊЕ ЗА „ЧАРОБНОМ ЛАМПОМ“

Руски математичар и философ Игор Шафаревич тврдио је да су комунизам и капитализам, као робовласнички пореци под влашћу технике, два пута ка истом бездану. Може ли се човечанство спасити од пута ка бездану?

-Ако сагледамо велике културолошке и философске увиде, постаје јасно да судбина нашег народа и целе цивилизације није само политичко или економско питање, већ дубоко духовно и морално исходиште. Култура није пука надградња – она може бити сусретиште Бога и човека.  Сви велики уметници и мислиоци говоре једним истим, саборним гласом. То је глас отпора против ентропије, заборава и нихилизма који разарају модерну епоху.

Једини излаз из пропасти Запада (а тиме и наше сопствене пропасти) јесте обнова заветне свести. Уметност, философија и језик морају поново постати алати преображаја, „чаробна лампа“ која кроз слојеве историјског мрака осветљава пут ка будућности. Само народ који своју болну прошлост уме да претвори у радостотворни плач, и који сећање на мртве преобрази у чин љубави и припрему за Васкрсење, може преживети буре и нашег „века-вукодава“ и остати усправан пред лицем вечности.

Чланак ОДБРАНА СМИСЛА У ЕПОХИ НИХИЛИЗМА: КУЛТУРА, ЈЕЗИК И СЕЋАЊЕ КАО ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЧОВЕКА се појављује прво на ИСКРА.

Легенда мајстор, шармер – ријечи су које су се најчешће чуле данас у Атељу 212 на опроштају колега и пријатеља од великог глумца Боре Тодоровића који је преминуо 7. јула 2014. у Београду у 85. години.

Комеморација у присуству породице одржана је у препуној сали његовог матичног позоришта, а међу многобројним глумцима, писцима, редитељима, музичарима, поштоваоцима и обожаваоцима били су и тадашњи министар културе Иван Тасовац и градски секретар за културу Владан Вукосављевић.

Скуп је почео минутом ћутања на коју је позвала управница Атељеа 212 Ивана Димић.

„Бора Тодоровић је својим даром и глумом задужио сав позоришни и филмски свијет. Својом ведрином, хуморон и топлином задужио свој родни град Београд. Својим улогама из златног доба задужио је Атеље 212 који у овом тужном часу одаје захвалност свом јединственом и непоновљивом члану„, говорила је она.

Од драгог колеге опростио се његов друг са студентске класе из генерације 1949-53 Тома Курузовић који је истакао да му се још тада у очима видело да је добронамјеран човјек, један од ријетких који у себи има више позитивних него негативних особина.

„Одавао је утисак човјека који мало прича а више размишља и сања, не хвали се и не воли да се истиче. Био је велики умјетник, емотивног стања, карактера својих ликова. Његова природност у глуми дјеловала је као истински живот. Био је међу ријетким духовитим глумцима али је остварио и карактерне улоге а многи његови ликови остају као споменици живота„, рекао је Курузовић.

Бранислав Лечић је оцјенио да је Бора био великан зато што се бавио анти-глумом, користио је минимум глумачких средстава а постизао максимум сценског израза.

„Био је мајстор. Радио је то са лакоћом и неуморно. Нелогично ми је да такав симбол живота умре. Не личи ми то на Бору и просто не вјерујем у његову смрт“, рекао је Лечић.

Тодоровић је „имао веома реијтку, невиђену вјештину, играо се, тако се лијепо играо и на сцени и у животу. Такви људи нас лијече“. За нас је увјек био испирација, а остаће инспирација и за будуће генерације, закључио је Лечић.

Предсједник Удружења драмских умјетника Србије Војислав Брајовић рекао је да је Тодоровић био непоновљив, неодољив, незаменљив.

„Ми смо као клинци од њега учили како се живи, шта је у моди, како се са мјером пије, како се удвара, а наравно и умјеће неглумљене глуме. Доста смо од њега покрали, али то са глумом не. Просто је био непоновљив, то се није могло имитирати“, рекао је Брајовић.

Помињући његов дух и хумор, Брајовић је додао како му се чини да је немогуће да такав човјек умре, а опраштајући се од њега, изрецитовао је стихове Мике Антића „Ако ти јаве да сам умро…“

Душан Ковачевић се подсјетио како му је Тодоровић давно испричао, док су се возили преко надвожњака код Аде, да је на тим шинама умало настрадао од Њемаца док је као дечак, са другарима, током окупације скупљао остатке угља за вријеме хладне и гладне, ратне зиме.

Мијењали су угаљ некад за храну а некад и за дуван. Једном приликом су их ухватили Њемци и ставили уза зид, а пустили су их тек када су видјели да су дјечаци већ „умрли од страха“, испричао ми је Бора.

У каријери је често играо управо улоге ухваћених дјечака пред стрељачким стројем који шармом и осмјехом, необичном причом покушава и углавном успије да се спасе, рекао је Ковачевић.

Бора ми је ових дана причао са радошћу како ће током љета да иде на море и чува унука али отишао је на преглед због слијепог цријева и све је пошло по злу. За све нас остаће велико чуђење шта га је то убило, рекао је Ковачевић.

Он је додао да су сада многи у Србији тужни као да их је напустио неко ко им је род а да се он осјећа као да му је отишао старији брат.

На комеморацији су о Тодоровићу говорили и глумица Бранка Петрић, театролог Драгана Бошковић, а глумац Милан Михајловић прочитао је неке од многих телеграма које су ових дана Атеље 212 и породица Боре Тодоровића добили из Србије и региона.

Михајловић је истакао да је вијест о смрти Боре Тодоровића имала велики одјек на друштвеним мрежама на којима су обожавоаци великог глумца у суперлативима говорили о њему и низу упечатљивих улога које ће се памтити из нејгове дуге и богате каријере.

Чланак Годишњица смрти шмекера: Бора Тодоровић – мајстор анти глуме се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

Ексклузивно објављујемо нову епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Први пут се емитују кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице „Чуружанка“ који приказују атмосферу иза камере – како се кроз дружење на сету рађају и филм и успомене.

Прва клапа филма, који се и снима на обалама Тисе код Чуруга пала је почетком јуна, чему је присуствовала и екипа Спутњика.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Први кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Из срца једног од највећих филмских студија у Европи, чувеног „Мосфилма“, популарни српски глумац, аутор и продуцент Милош Биковић је, поводом премијере свог најновијег филма „Слуга 3“, у ексклузивном интервјуу заРТ Балкан говорио о култури и идентитету – свему ономе што Русе и Србе заиста спаја, али и о „балканском лудилу“ и разлогу зашто у Србији не игра због новца, већ из чисте љубави.

Разговор у „Мосфилму“ има посебну симболику зато што је његова прича о Русији управо кренула на овом месту, где су стварали неки од највећих руских и светских редитеља попут Ајзенштајна и Тарковског.

„Први долазак у ‘Мосфилм’, на кастинг код Никите Михалкова, ме је својом величином, али и снагом идеје коју представља на неки начин поразио“, присећа се Биковић.

Испричао је да га је на тој првој аудицији дочекало педесет људи, док, како објашњава, у Србији нема прилике да се за један такав догађај, као што је кастинг или проба, ангажује толико људи.

„Ми оволико људи ни на снимајућем сету не скупимо“, каже Биковић, додајући да је „Мосфилм“ једна фабрика.

Он је истакао да је њему лично Русија отворила један нов свет, те да живот у Русији сматра великим даром и благословом.

Говорећи о филму „Слуга 3“, Биковић каже да после првог дела није имао идеју да ће се радити наставци.

„Када је први део постигао невероватан успех и постао својеврсни феномен – у том моменту најгледанији филм у савременој руској кинематографији – продуценти су почели да размишљају о наставку приче. Под диригентском палицом редитеља Клима Шипенка, други део је био још гледанији од првог, а сада је пред публиком и трећи наставак“, каже Биковић.

Интересантно је да ће овај филм отворити летњу сезону, што до сада није била пракса, јер, осим холивудских, филмови обично излазе око Нове године, или у марту или мају месецу.

„Ми смо као јак бренд од Министарства културе Русије добили задатак да отворимо сезону летњих биоскопа, и тако створимо једну нову навику“, истиче Биковић.

Он напомиње да је кључ успеха многих наших глумаца у Русији одређен тиме што делимо веома сличан поглед на свет, као и готово идентичне културолошке и вредносне судове.

С друге стране, говорећи о менталитету, Биковић указује на то да је Русија веома широк појам, с обзиром на то да је реч о највећој земљи на свету у којој живи много народа са својим специфичностима.

„Ми са ‘балканским лудилом’ које носимо са собом припадамо менталитету који они могу да разумеју и да га, иако није њихов, прихвате као свој“, истиче саговорник РТ Балкан.

Чињеница да је у Русији прихваћен тако да глуми главне улоге, Русе и велике историјске личности, према његовим речима, најбоље говори о нашој међусобној блискости, али и о отворености руског друштва.

„Ни у лудим околностима не могу да замислим себе како играм Џејмс Бонда. Чак и када би мој британски енглески био савршен, то друштво не би дозволило да странац буде Бонд„, објашњава Биковић.

Наглашава да то што у Русији може да глуми беле официре, кнежеве и цареве, заправо говори много више о самој Русији него о њему лично.

„Кључ је у томе што смо ми део истог културног простора“, оцењује Биковић.

Одлуку да и поред великог успеха у Русији и даље игра у Србија, објашњава тиме што је контакт са домаћом публиком директан контакт са својим народом, чији је он органски део.

„Контакт са мојим народом и мојом земљом је нешто што се не ради због новца, то се ради из љубави“, закључује Биковић.

Чланак Биковић: На Западу никада не бих могао да будем Џејмс Бонд, у Русији ми дају да глумим њихове цареве се појављује прво на ИСКРА.

Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)

Мухамед Хеваји Ускјуфи је песник из прве половине XVII века на којег су почетком 1912. године указали Владимир Ћоровић и Сејфудин Кемура својом збирком песништва босанских муслимана („Serbokroatische Dichtungen bosnischer Мoslims“). Збирка носи овакав, „неутралан“ назив, јер је објављена у издању аустро-угарске државне институције, сарајевског „Института за истраживање Балкана“. Међутим, одмах после изласка књиге из штампе, В. Ћоровић је у „Босанској вили“ (бр. 3, 15. фебруар 1912., ст. 1 и 3) објавио уводни чланак „Муслимани у нашој ранијој књижевности“, у којем је изнео следећу оцену: „Међу тим, нама је успјело – та заслуга нарочито припада г. Кемури – да нађемо један лијеп низ пјесама из XVII. и XVIII. стољећа, које су испјевали наши Муслимани српским језиком, а писали их турским словима. Српска ранија књижевност, у којој је учествовао Матија Дивковић са својим шљедбеницима, добија један конфесионални елеменат више, и тај уноси у њу своја схватања, своје осјећаје и особине свога идиома“.

Дакле, писац књиге наглашава да припадање српској књижевности Босне и Херцеговине није ограничен на Србе православне вере већ и на фра Матију Дивковића и друге Србе римокатолике, као и на Србе исламске вере. Од тада до данас, Хеваји и други аутори из збирке поезије босанских муслимана остадоше изван пажње српских историчара књижевности а шеик Сејфудин ефендија Кемура је изостављен чак и из неких капиталних пројеката као што су „Енциклопедија српске историографије“ (Београд, 1997.) или „Српски биографски речник“ Матице српске. То свакако није заслужио и због два друга његова рада, „Први српски устанак под Карађорђем“ (Сарајево, 1914., 1916.) и збирке докумената „Прилози за хисторију православне цркве у Босни и Херцеговини у XVIII и XIX стољећу“, који је објавио заједно са Владимиром Ћоровићем („Гласник Земаљског музеја у Сарајеву 1912., књига XXIV). На срећу, на С. Кемуру, немаром заборављеног у Београду и Новом Саду, сетише се у Загребу, па је уврштен у „Хрватски биографски лексикон“.

Стицајем околности, 2017. год. успео сам да, у сврху историјског истраживања, у једном антикваријату у Загребу откупим Ћоровић – Кемурину књигу из 1912. Моје изненађење је било велико када сам открио да се на купљеном примерку налази печат „Просвјета. Просвјетно и културно друштво Срба у Бос. и Херцег. Централна Библиотека у Сарајеву“. Није битно да ли је ова књига отуђена у погромима 1914., 1941. или 1992. године; важно је да ће се ускоро наћи у фонду књига Народне библиотеке Републике Српске у Бања Луци.

КО ЈЕ МУХАМЕД ХЕВАЈИ УСКЈУФИ?

Овај песник је родом из Доње Соли (Доња Тузла), где се родио 1601/2. године а умро је после 1651. Кемура и Ћоровић спомињу у предговору књиге (ст. XI) да Мухамед Хеваји за себе каже да је син једног рано преминулог бега; то упућује да је био из угледне и имућне породице и да је имао прилику да добије добро образовање. Стојан Новаковић наводи у свом раду „Срби мухамедовци и турска писменост“ („Гласник Српског ученог друштва“, књига XXVI, Београд 1869., ст. 238), позивајући се на Ота Блауа (Otto Blau) да је Хеваји Ускјуфи боравио и у Цариграду и да је био верски угледник, улема. Стојан Новаковић спомиње (он га зове Скопљанин) и то да је постојала једна Хевајијева књига, која је дошла и до султана; за њу ми не знамо али можда је негде у Турској ова књига ипак сачувана.

Споменимо, једном приликом је свој језик Хеваји назвао не националним, већ регионалним именом „босански“: он је наиме 1631. написао „…рјечник на босанском језику“. 2012. г. је у Тузли објављено ово драгоцено дело, под називом „Босанско-турски рјечник“; међутим, боде у очи да се у данашње време истиче само то Хевајијево спомињање регионалног назива језика („босански“), док се систематски заобилази његово национално српско називање језика односно песме „Илахије на српском језику“ и „Позив на вјеру на српском језику“. С обзиром да су илахије исламске побожне песме, јасно је да је пишчево истицање да су његове Илахије „на српском језику“ упућене Србима муслиманима (а не нпр. православним Србима или муслиманима неке друге народносне припадности).

Називање језика српским именом код Хевајија не треба да нас изненади. Употреба српског имена је у средњевековној Босни била уобичајена појава. На пример, када босански бан Стјепан Котроманић дарује Дубровнику Пељешац 1333. године, у даровном писму се наводи да је даровница састављена у четири примерка, и то „двије латинсци а дви српсцие“ (Миклошич, Српски споменици, ст. 107). Или, када краљ Стефан Остојић 4. децембра 1419. издаје повељу Дубровчанима, он са њима договара „србски доходак“ („Поглед у нашу прошлост. Документи приморских архива од X-XIX века“. Историјски архив Београда 1957., ст. 26).

„ПОЗИВ НА ВЈЕРУ“

За разлику од Илахија, „Позив на вјеру на српском језику“ је очито упућен и православним Србима (можда, у мањој мери, и Србима католицима). Из „Позива на вјеру“, можемо да закључимо да су у првој половини XVII века односи Срба који су прешли у ислам и оних који нису напустили стару веру били оптерећени неповерењем и сукобима. Писца то боли и он позива на међусобно поверење, што се види већ из првих стихова:

„Ја, Каури, вами вељу

Ходте нами ви на виру.

По невири што се кољу?

Ходте нами ви на виру.

Нисмо вами ми злотвори

Бог нас један јер сатвори,

Будте Богу богодвори,

Ходте нами ви на виру.“

У даљем тексту, Хеваји истиче да је то један народ и да не треба да се чине невоље (замет); при томе се позива и на Светог Саву:

„Отац један, једна мати

Прво би нам, ваља знати.

Јер ћемо се паски клати?

Ходте нами ви на виру.

Когод има чисту памет,

Он не мисли чинит замет,

Невирнику ноге сапет.

Ходте нами ви на виру.

Нек не чини силу, славу,

Не приличи нико лаву,

Нек узнаде Светог Саву.

Ходте нами ви на виру.“

У стиховима који следе, песник позива да се браћа не бију међу собом, да се престане са међусобним сукобима:

„Памет није бит се, клати,

Већ на вири бити брати,

Врло право, вирно слати.

Ходте нами ви на виру.

Доста се је зла чинило,

Паски клало и свињило

И безумно још кињило.

Ходте нами ви на виру.

Ваља виру оправдати

Од пакла се избавити,

Душе рају све завити.

Ходте нами ви на виру.

Не мислимо зло ми вами,

Већ на’ћете тако сами

Ријеч то је: зват вас нами.

Ходте нами ви на виру.“

ЗНАЧАЈ ХЕВАЈИЈЕВОГ ПЕСНИЧКОГ РАДА

Због чега је за нас значајан Хевајијев песнички рад? Његове песме важне су, осим због књижевно-историјског аспекта, још из три разлога: зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; због чињенице да његов рад доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; зато што указује да су постојале напетости између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у старој вери, па песник апелује да се браћа („Отац један, једна мати“) не сукобљавају, спомињући при томе и Светог Саву.

Због свих тих разлога, српска књижевна јавност али и народ требало би да се сећају српског песника Мухамеда Хевајија Ускјуфија и његових позива на слогу у народу а не на сукобљавање по основи верске припадности.

*/ овај чланак је, нешто скраћен, објављен у „Политици“ од 9. августа 2018, под насловом „О српском песнику Мухамеду Хевајију Ускјуфију“)*

Чланак Преглед родољубиве поезије Срба муслимана (1) се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић.

Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас да се такви злочини више никада не понове. О свом последњем филму „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ , који ће отворити ФЕСТ у октобру 2026. године, говори за Спутњик у емисији Марине Рајевић Савић – „Док анђели спавају“.

Крв је сада на туђим рукама

Сва духовност приказана на филму произашла је из веровања да су страдалници заправо свеци. То је, објашњава аутор, веома одговорно и веома важно када је у питању оваква тема, јер уметник нема посла само са овоземаљским, него и са оним што је изнад тога. Из тог разлога, објашњава Зафрановић, његово ново остварење траје четири сата. Развој ликова захтевао је да они буду испраћени до краја, да до краја буду осветљени.

Овде гледамо људе који су у почетку обични, међутим, чим им се отворила могућност да чине зло, они крећу. То се поготово дешава ако зло није санкционисано, ако га подржавају расни закони. Када постоје такви закони, отвара се простор невиђеног терора. Тада се зло које носимо у себи почиње окупљати у групе, па у војске, па у читаве покрете. И онда креће. Креће масовно. И настају огромне трагедије.

У његовим филмовима људи постају гори од звери, а чине таква непочинства да их се и ђаво застиди. Он прича о свом личном искуству, одласку у Јасеновац и преображењу које је тамо доживео.

Одлазак у Јасеновац био је понижавајући за мене као људско биће. Седам или осам дана стидео сам се што припадам врсти људи која је то направила. Једноставно, ми то нисмо знали. У школи смо можда нешто чули, али врло, врло површно. Када смо се враћали комбијем, неко је почео – не знам да ли ја или неко други – да пева неке арије из опера, свом снагом. Још се сећам возача који је певао тако да је изгледало као да ће му пући шофершајбна. Певали смо Вердија, Пучинија свом снагом, само да бисмо избацили из себе тај ужас који смо доживели у тих сат времена, прича Зафрановић за Спутњик.

Сматрао је да се та истина мора рећи, без обзира на то колико боли. Земље у којима је живео – Француска, Чешка, наравно Хрватска – нису спремне да прихвате истину о себи, која је историјски прилично ружна, каже он.

А да не говорим о нацизму на извору, то је Немачка, након чега је дошао до периферије која се звала НДХ. То је моја Далмација, то је моја земља. Хтео сам да се и сам од тога очистим, да кажем: нисам и ја то. То сам мислио да урадим преко филма, јер је то једини алат који познајем, и онда сам ту крваву усташку кошуљу покушао да скинем са себе. Можда сам успео, а можда и нисам, видећемо. Ово је мој мали прилог да се то очисти. Док то друштво којем сам ја припадао, у којем сам се родио, схвати да ја то радим из велике љубави према том простору, према Хрватској, да ја то радим из велике љубави да се то никада више не понови, да се то очисти, да затражимо опрост, и колективни и појединачан, до тада неће бити мира. Не мислим само на мир у региону, већ и на мир унутар Хрватске.

Каже да не зна какве ће бити реакције на филм, али да има осећај да га Европа неће примити са великом симпатијом. Међутим, ту је читав свет ван Старог континента, тако да ту, каже, неће бити проблема.

Ништа више неће бити исто

Филм је, каже Зафрановић, постао и једна врста забаве. Постоје филмови који причају причице, праве криминалистичку причу, праве хумор, нешто за забаву, нешто за разбригу, али ипак постоји и друга врста филма – медиј који може да открије одређене тајне, оне најскривеније. Ту се речима стварају ратови и ствара се нешто што човека разори изнутра.

Чим се каже Јасеновац, свако већ носи одређену асоцијацију. Ако пођемо од тог основа, да смо некако апсолвирали ту чињеничну основу, онда на њој можемо да изградимо неку причу и да се подигнемо у сфере размишљања о унутрашњем стању тих јунака које пратимо.

У свом филму „Златни рез 42“, Зафрановић каже да првенствено прати негативне јунаке, јер је мистерија зла нешто где човек мора поћи сам од себе. Аутор верује да сви људи у свом генетском коду носе и то зло, да су тако створени. У себи сабирају и љубав и мржњу и завист и љубомору, поседују све елементе и добра и зла. Један од коментара након гледања „Златног реза“, а који је дошао од редитељеве сараднице, био је тај да после гледања овог филма код нас, али и у свету, ништа више неће бити исто у светској кинематографији.

Ја припадам једној провинцији италијанске културе, јер то је Далмација, а овде сам дошао у културу православља. Учинило ми се у једном моменту да ми је православље много ближе од католичанства. Тако сам почео то да истражујем. Спријатељио сам се са патријархом Порфиријем још у Загребу, а касније и са владиком Ћулибрком. Некако сам осећао да се разумемо и да ми је то блиско. Почео сам да истражујем ту духовност. Ја намерно избегавам да употребим реч Бог или Божије, зато што је то реч које човек мора да се боји, али мислим да је овај филм кренуо ка томе, посебно у неколико сцена, да та чуда која се иначе дешавају код светаца и светих људи, да су реална ствар. Она су ушла у народ, ушла су у све поре душе.

Четири сата филма

Многи су скретали пажњу Зафрановићу да ће се филм који траје четири сата тешко гледати, да ће га мањи број људи гледати, да многи неће имати стрпљења да га испрате до краја, међутим, он није желео да „касапи“ своје остварење. Многи који су га до сада погледали, уроњени у његове страхоте и болну истину, истакли су да је прошао „за трен“, те да би био грех кратити га.

Рецимо, патријарх Порфирије је гледао филм три пута и сва три пута је, чим се пројекција завршила, рекао: „Прошло ми је као сат и по.“ Одмах је то говорио, јер су продуцент и дистрибутери сматрали да филм треба скратити. Њихов проблем није био у ритму, у уметничким вредностима или у било чему сличном. Проблем је био искључиво у трајању, јер филм нису могли лако да уклопе у биоскопски репертоар.

Зафрановићев колега, прослављени редитељ Емир Кустурица , рекао је да је „Златни рез“ сублимација Лордановог целокупног опуса, да никад није гледао нешто слично, те да не постоји сцена коју би могао избацити, као и то да је својим остварењем на највеличанственији начин одао заслужену пошту српском народу, на начин на који то нико пре њега није урадио.

За филм, спремни!

Чим је заврпио снимање „Златног реза“, Зафрановић је почео да размишља о новом подухвату. Како каже, на тапету су „Царев штитоноша“ и „Черупање анђела“ , међутим, прича о Козари још није испричана. Редитељ каже да би волео да се она исприча у Хрватској јер је филм правио, између осталог, и за тамошњу поблику. Међутим, сумња да ће наићи на добродошлицу.

Скептичан сам, с обзиром на масовно подизање руку у знак усташког поздрава „за дом спремни“. То је ван памети да се поздравља са знаком под којим је толико људи убијено и то на зверске и неописиве начине. Једноставно не могу веровати да моји људи дижу руке уз тај поздрав, и то масовно. То значи да је рађено на тој мржњи, да неко замагљује истину и да уче нове генерације да се мржња још више појача. У таквој атмосфери све делује као да је спремно за нови сукоб. Рат деведесетих, по мом мишљењу, још није завршен. Све је напето, наоружава се, и само се тражи повод да се поново крене у нову трагедију.

Супротно његовим жељама, Зафрановић сумња да ће се филм чак и игнорисати. Могли би да га схвате као неку врсту српске пропаганде , међутим, каже, он ту ништа не може. Филм је истинит, не само по ономе шта приказује и јер је заснован на документованим чињеницама, већ и зато што је рађен по ауторовој личној намери.

Ако га буду ценили и разумели као крик против зла – биће добро. Ако га игноришу – не знам како ће се то даље одразити, ни на филм, ни на ову нашу регију, закључује Зафрановић.

Чланак Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити! се појављује прво на ИСКРА.

Ој, Косово, ти давори моје,
Грудо моја, родна и укопна,
Што се јутрос мрачи небо твоје
Од чег’ стрепиш, клетво доживотна?

Усправи се и рашири груди
Још је наша! Биће довијека!
Још си легло и соја и људи
И спартанска тврда колијевка.

И не стрепи, и ово ће проћи,
Још ће бити дана за мегдана,
Још разбраја Свети Вид сред ноћи
Свете псалме са Газиместана.

Још над тобом бдије клетва Кнеза
Дигни главу и развиј барјаке,
Још је жива Црква Самодрежа
Да причести свиту и јунаке.

Емило Лабудовић

Чланак КО ДА МИ ОТМЕ ИЗ МОЈЕ ДУШЕ КОСОВО се појављује прво на ИСКРА.

У дану испуњеном снажном историјском и личном симболиком, уочи Видовдана одржана је свечана промоција романа „С обе стране времена“ аутора др Владимира Илића. Промоција је организована на дан када је аутор прославио рођендан, али и на датум који заузима посебно место у српској историји дан када је 1867. године кнез Михаило Обреновић примио кључеве Београда од турског заповедника, чиме је окончана вишевековна турска војна управа над српском престоницом, а српска застава поново завијорила на Београдској тврђави. Симболика овог датума дала је посебну тежину представљању романа који говори о историјском памћењу, духовном континуитету и трагању за националним идентитетом.

Пред бројном публиком, коју су чинили представници културног, академског и јавног живота, књижевници, професори, историчари, студенти и љубитељи књижевности, о роману су говорили Александар Ђурђев, књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић, док се на крају присутнима обратио и аутор романа, др Владимир Илић.

ЂУРЂЕВ: НАРОДИ НЕ НЕСТАЈУ КАДА ИЗГУБЕ РАТОВЕ, ВЕЋ КАДА ИЗГУБЕ ПАМЋЕЊЕ

Александар Ђурђев истакао је да није случајно што се о оваквој књизи говори управо пред Видовдан, дан када српски народ најснажније осећа да време није само календар већ непрекинути разговор прошлости, садашњости и будућности.

Он је оценио да роман „С обе стране времена“ далеко превазилази оквире класичног историјског романа и представља дело које читаоца позива на дубоко преиспитивање сопственог живота, историјског памћења, духовности и припадности.

„Живимо у времену у коме је човеку лакше да за неколико секунди пронађе готово сваку информацију на свету него да одговори на три најважнија питања ко сам, одакле долазим и куда идем. Управо зато је ова књига важна. Она не нуди брзе и јефтине одговоре, већ нас позива да поново научимо да постављамо права питања“, поручио је Ђурђев.

Према његовим речима, Владимир Илић није написао само роман о историји, већ дело у којем историја, предање, мит, филозофија и питање националног идентитета чине јединствену целину.

„Ово није књига која се чита само очима. Ово је књига која се чита памћењем. Она нас подсећа да историја није музејски експонат, већ жива сила која обликује народе, државе и појединце“, нагласио је Ђурђев.

Он је оценио да роман поставља питања која се тичу свих нас шта је историјска истина, где се сусрећу мит и стварност, шта значе част, жртва, слобода и припадност, као и да ли је могуће разумети садашњост без разумевања прошлости.

Посебно је указао да књига у време свеопште површности враћа у центар пажње вредности које су вековима чувале српски народ памћење, част, предање, верност и одговорност према прецима и потомцима.

„У времену када многи покушавају да народима избришу памћење, када се традиција представља као терет, а корени као препрека напретку, ова књига нас подсећа на једну једноставну истину народ који заборави своју прошлост остаје без будућности“, поручио је он.

Ђурђев је подсетио и на духовну и цивилизацијску улогу Србије, наводећи предање о Светом Сави Освећеном и Светом Сави Српском, као и недавне речи патријарха московског Кирила да су Срби „западније од нас, тако је Господ одредио“.

„За Јерусалим смо били Запад. За Москву смо Запад. За многе на Западу ми смо Исток. Али за себе морамо остати оно што јесмо“, поручио је Ђурђев.

Свој говор завршио је реченицом која је испраћена дугим аплаузом:

„Народи не нестају онда када изгубе ратове. Народи нестају онда када изгубе памћење. А књиге попут ‘С обе стране времена’ постоје управо зато да нас подсете ко смо били, ко смо данас и ко морамо остати сутра.“

ДР ВЛАДИМИТАР ДИМИТРИЈЕВИЋ: РОМАН СА ИЗЛАЗОМ ИЗ ЛАВИРИНТА

Књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић своје излагање насловио је „Роман са излазом из лавиринта“, оценивши да је реч о једном од најамбициознијих савремених српских романа.

Он је нагласио да је роман изграђен као велики духовни, историјски и цивилизацијски мозаик у коме се преплићу различите епохе, народи, царства, идеологије, митови и судбине људи.

Према његовим речима, кроз странице романа смењују се деца и старци, владари и просјаци, витезови и револуционари, монаси и освајачи, историјске личности и обични људи, али сви они сведоче исту вечиту борбу добра и зла.

Димитријевић је истакао да Илићева проза не држи проповед већ снажним сликама и симболима подстиче читаоца да сам трага за смислом.

„Човештво се не доказује силом, него присуством. Управо човештво стоји пред сваким ликом Илићевог романа као мало, упорно питање шта је остало од твоје душе ако си све претворио у функцију“, поручио је Димитријевић.

Он је додао да роман разобличава механизме глобалне моћи, идеологије и духовне кризе савременог света, али без дневнополитичке искључивости, већ кроз универзалну причу о човеку.

„Многогласни роман ‘С обе стране времена’ вреди читати полако, не плашећи се лавиринта кроз који пролазимо. Аријадна нас, уосталом, чини Тезејима – клупко смо добили, мач имамо, неко ће, кад-тад, обезглавити Минотаура“, закључио је Димитријевић.

ВЛАДИМИР ИЛИЋ: РОМАН САМ ПОСВЕТИО СРПСКИМ МАЈКАМА И СЛОВЕНСКОМ БРАТСТВУ

Обраћајући се присутнима, др Владимир Илић захвалио је др Владимиру Димитријевићу на, како је рекао, дубоком и надахнутом тумачењу романа, Александру Ђурђеву на говору који је препознао суштину књиге, као и издавачу Станишићу који је подржао објављивање романа.

Илић је подсетио да је промоција одржана управо на дан његовог рођендана, оценивши да не постоји већи поклон за писца од разговора о књизи са читаоцима.

Он је открио да је роман посветио српским мајкама, које је назвао истинским хероинама српске државе и нације.

„Оне су вековима чувале породицу, веру, језик, традицију и национални идентитет. Без њих не би било ни народа ни државе“, поручио је Илић.

Аутор је додао да је роман посвећен и словенском братству, нагласивши да управо због те идеје дело није остало само у оквирима српског језика, већ је преведено и на руски језик.

Према његовим речима, духовне и културне везе словенских народа представљају вредност која надживљава политичке околности и историјске поделе.

Говорећи о самом делу, Илић је истакао да је роман настао као покушај да се кроз књижевност отвори разговор о питањима која су важнија од свакодневне политике о историји, духовности, традицији, националном идентитету и историјском континуитету.

„Без памћења нема идентитета, а без идентитета нема ни слободе. Народ који заборави своје корене престаје да разуме и своју будућност“, поручио је аутор.

ПРОМОЦИЈА У ЗНАКУ ВИДОВДАНА, ИСТОРИЈЕ И КОНТИНУИТЕТА

Промоција романа „С обе стране времена“ протекла је у атмосфери пажљивог праћења сваког излагања, а велики број присутних остао је и након званичног дела програма како би разговарао са аутором и добио потписан примерак књиге.

Симболика дана у којем је промоција одржана ауторов рођендан, годишњица предаје кључева Београда и подизања српске заставе на Београдској тврђави, као и навечерје Видовдана додатно је нагласила основну поруку романа да су историја, духовност, слобода и национално памћење нераскидиво повезани.

Заједничка порука свих говорника била је да је у времену убрзаних глобалних промена, кризе идентитета и све чешћег заборава сопствених корена потребно више него икада неговати књижевност која подсећа на трајне вредности народа.

Роман „С обе стране времена“, како је закључено на промоцији, није само књижевно дело већ и позив читаоцу да се врати сопственом историјском памћењу, духовном наслеђу и одговорности према генерацијама које долазе, потврђујући да се будућност једног народа може градити само онда када је чврсто утемељена у познавању сопствене прошлости.

Чланак ПРОМОЦИЈА РОМАНА „С ОБЕ СТРАНЕ ВРЕМЕНА“ ВЛАДИМИРА ИЛИЋА: поруке о памћењу, традицији и националном идентитету се појављује прво на ИСКРА.

Мирослав Мика Антић

На данашњи дан, 24. јуна 1986. године преминуо је велики српски пјесник, вјечити чуперак српске књижевности  Мирослав Мика Антић.

Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, а умро је 24. јуна 1986. у Новом Саду.

У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живио је у Новом Саду.

Осим писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Пјесник Мика Антић рекао је у једном разговору да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних који су му, како је говорио, остали добри и вјечити пријатељи.

У обраћању дјеци Мика Антић је говорио – „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас, оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи„.

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дјела и један рото роман.

Његова најпознатија дјела су „Војводина“, „Испричано за пролеће“, „Рождество твоје“, „Плаво небо“, „Насмејани свет“, „Псовке нежности“, „Концерт за 1001 бубањ“, „Шашава књига“…

За дјецу је написао „Плави чуперак“, „Хороскоп“, „Прва љубав“, „Гарави сокак“, „Живели прекосутра“, „Плава звезда“…

За сва та дјела добио је многобројна признања као што су двије „Невенове“ награде, награду за животно дјело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ…

Посљедњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму“:

„… Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем. На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. Да за мном остане нешто као лепршав траг. И зато: не буди тужан. Толико ми је стало да останем у теби будаласт и чудно драг. Ноћу, кад гледаш у небо, и ти намигни мени. Нека то буде тајна. Упркос данима сивим кад видиш неку комету да небо зарумени, упамти: то ја још увек шашав летим, и живим“.

Чланак Кад ме буду износили, нека прочитају „Бесмртну песму“: Годишњица смрти великог пјесника Мике Антића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: N1

У Сарајеву је у 78. години преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих и најутјецајнијих босанскохерцеговачких ликовних умјетника чији је рад обиљежио протекле деценије домаће и регионалне сцене, потврђено је за Н1.

Един Нуманкадић је рођен у Сарајеву 1948. године. Завршио је Катедру за ликовно образовање на Педагошкој академији, а студирао је и Хисторију југославенских књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. На ликовној сцени био је непрекидно активан од почетка седамдесетих година прошлог вијека, оставивши неизбрисив траг кроз оснивање култних умјетничких група попут „1+1+1“, „Простор-Облик“ и „КАММЕН“, чиме је дао огроман допринос либерализацији и плурализму бх. умјетности.

Током богате каријере прошао је кроз неколико препознатљивих стваралачких фаза. На самом почетку бавио се сликарством бојеног поља, те аналитичким и процесуалним сликарством. Касније, током и након рата, у свој израз уводи праксу објет троувé (употребу одбачених, пронађених предмета које уграђује у инсталације и скулптуре), док је својеврсни умјетнички врхунац досегао радикалним чином – уништавањем властитих пријератних дјела.

Два пута је представљао Босну и Херцеговину на Венецијанском бијеналу: први пут 1993. године у склопу ратног пројекта „Свједоци постојања“, а потом и 2003. године у националној селекцији.

Поред непроцјењивог ауторског рада, деценијама је обављао функцију директора Олимпијског музеја у Сарајеву. Током опсаде 1992. године, лично је учествовао у херојском спашавању експоната из запаљене зграде музеја, сачувавши тако наслијеђе Зимских олимпијских игара 1984. Такођер, био је један од утемељитеља и стални савјетник колекције Арс Аеви (Музеја савремене умјетности у Сарајеву), те дугогодишњи члан УЛУБиХ-а (од 1974. године).

Његов рад валоризован је кроз више од 50 самосталних и преко 300 колективних изложби широм свијета, као и кроз више од двадесет престижних признања. Међу њима се посебно издвајају Шестоаприлска награда Града Сарајева (1999.) и француски Орден витеза умјетности и књижевности (2021.).

Тужна вијест о његовом одласку стигла је уочи отварања његове велике изложбе „Присуство“, која је била заказана за 25. јуни у Умјетничкој галерији БиХ. Ова поставка, којом се уједно требала обиљежити и 80. годишњица рада Галерије, замишљена је као пресјек његовог петодеценијског рада вођеног чистом интуицијом и дубоким личним осјећајем, потпуно изван комерцијалних оквира.

Чланак Преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих бх. ликовних умјетника се појављује прво на ИСКРА.

Линк са видеом

Фестивал руског филма није класичан филмски догађај, то је сусрет два народа која спајају историја, традиција и вера, али и заједничко схватање слободарског света.

Поводом београдске премијере филма „Авијатичар“, модерне адаптације истоименог романа, редакција РТ Балкан са редитељемЈегором Кончаловским разговарала је о филму, Русији, Србији и времену великих промена.

Кончаловски је истакао да су различите реакције гледалаца на ово остварење.

„Неки обожавају роман, па кажу да смо га покварили. Неко о овом делу размишља шире – и филм им се допада“, наводи Кончеловски.

Објашњава како је књижевност увек испред филма. Зато што, кад читалац чита књигу, он у својој глави снима сопствени филм.

„Као друго, писац романа Јевгениј Водолазкин веома је задовољан филмом. И за мене је то некако умирујуће. И треће, огромни роман је тешко буквално интерпретирати као филм. Роман је пре као серија. Зато је за мене важно да је то Водолазкин разумео. Било ми је важно да ухватим неке основне идеје филма, па да их онда пропустим кроз киноматографско размишљање“, истиче Кончаловски.

Редитељ подсећа да је филм засебно уметничко дело.

„Тако постоји роман ‘Евгеније Оњегин и опера’. Постоји врло много интерпретација књижевности. И, зато ми се чини да редитељ сме себи да дозволи одступање од романа. Али, ми смо се трудили, дуго смо радили овај филм, три године, и чини ми се да се то види на екрану. Филм је, по мом мишљењу, урађен врло квалитетно. Зато се надам да ће наћи публику“, наводи Кончаловски.

Главни јунак је руски авијатичар с почетка 20. века, а многи авијатичари су након револуције дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и покренули авијацију Краљевине. На питање колико је ова трагична прича мост између српског и руског народа, редитељ указује „да је авијатичара на почетку прошлог века било врло мало“.

„То су биле звезде, истакнути људи, нова аристократија. Зато није тајна да многи изузетни људи, писци, мислиоци, официри после Првог светског рата нису прихватили совјетску власт и да су прешли у Србију. Зато је то што је српско ваздухопловство, стварано уз учешће руских авијатичара, по мом мишљењу, сасвим логично.

Почетком 20. века постоји вела супротстављеност две цивилизације, истиче Кончаловски и објашњава да је реч о западној, латинској и православне, византијске.

„Та пукотина пролази, између осталог, и преко Украјине. Западне Украјине и источне – Донбаса. По мишљењу, тај сукоб је вечан. Они се плаше православне цивилизације. Руски народ су хришћани, али другачији хришћани. Они јесу бели, али другачији бели. И ми потпуто другачије доживљавамо простор. Иза нас је Сибир, све до Тихог океана. Ми нудимо алтернативу. Велики руски писци – Достојевски, Чехов, Толстој – размишљали су о томе који је смисао живота. Западни писци Стендал, Балзак, Мопасан, који су Французи, као и Енглези Дикенс, Голдсмит, Текери размишљали су о томе како живети“, сматра Кончаловски.

Код протестаната, како указује, ако си сиромашан и болестан, то значи да те Бог не воли, ако си богат, значи да те Бог воли.

„Код нас православаца, то је обрнуто“, објашњава Кончаловски.

На питање да ли има утисак да је српска публика права која ће разумети радњу филма, редитељ каже да не зна како је у Србији и да на то нема одговора, али да су у Русији почели да посматрају историју као јединствену целину. Напокон смо почели да посматрамо историју као непрекидан процес.

„Постојала је царска Русија, биле су историјске катаклизме, постојала је Совјетска Русија, велики Совјетски Савез са Гагарином, са победом у Великом отаџбинском рату. Потом су опет уследиле катаклизме, па је настала нова Русија. Тај вечити проблем ‘црвених’ и ‘белих’ одлази, надам се, у други план. У том смислу, можда се то наслућује у овом филму“, наводи Кончаловски.

На питање какав би свет волео да затекне уколико би се као јунак Платонов био замрзнут па пробудио после 100 година, Кончеловски каже да не би волео да доживи Платонова.

„Али када би се то десило, желео бих да на карти света видим снажну Русију, која је један од центара утицаја. Да не буде сукоба са западним светом. И волео бих да нас не победи вештачка интелигенција“, истиче редитељ.

Говорећи о томе да ли се у будућности може очекивати још нека његова сарадња са српским кинематографима, редитељ подсећа да одавно сарађује са српским кинематографима.

„Мој сарадник на ‘Авијатичару’, и сада заједно пишемо три сценарија, јесте Србин Мирослав Станковић. Отац му је Србин, мајка Рускиња и нас двојица се телефоном чујемо по десет пута дневно. Зато се према Србима односим као према Русима. Волео бих да успем да снимим још 10 филмова, а сасвим је могуће да неки од тих филмова буде снимљен са српским колегама“, закључује Кончаловски.

Чланак Редитељ филма „Авијатичар“: Сукоб источне и западне цивилизације је вечан се појављује прво на ИСКРА.

На почетку програма беседио је епископ западноевропски Јустин, који је истакао да Косово дубоко прожима српску духовност, културу и живот. Посебно је нагласио значај личног присуства на Косову и сусрета са светињама и људима. У томе види и могућност преображаја и приближавања Богу.

Директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је захвалио епископу Јустину и председници КУД-а „Извор“ Дубравки Стијовић на посвећености и бројним хуманитарним акцијама које ова организација годинама спроводи. Подсетио је и на значај Француске за српску културу. Посебно је истакао да је један од највећих српских песника Милан Ракић студирао права у Паризу, након чега је у најтежим временима служио као конзул у Приштини.

„Данас није чудо што смо ми из Грачанице дошли са балетом, а Париз нас је дочекао народним играма и фолклором. Ми долазимо из срца наше класичне уметности“, поручио је Ракочевић.

Боравак младих уметница из Грачанице у Паризу је организовало Српско културно-уметничко друштво „Извор“. Тако им је пружило прилику да се представе париској публици у театру Ду Бланк-Меснил.
Награда за труд и рад

„Имали смо велику част и привилегију да наступимо пред париском публиком. Наступ у једном од париских театара сан је сваког младог плесача. Овакво искуство нас је додатно мотивисало да никада не одустајемо од својих снова и да верујемо да се труд, рад и дисциплина увек награде. Полазнице наше школе имале су прилику да се по први пут представе публици кореографијама три различита домаћа аутора: Косовке Драшлар („Жизела“), Исидоре Станишић („Желеће машине“) и Невене Ћосић („2004“)“, рекла је Невена Ћосић, предавач и кореограф у Школи балета Дома културе Грачаница.

У трочасовном програму, поред балерина из Грачанице, наступили су и чланови Српског културно-уметничког друштва „Извор“ из Париза, као и музичка група „Фенечки бисери“.

„Наша организација петнаест година у оквиру акције ‘Срцем за срце Србије’ преко манастира Високи Дечани шаље помоћ деци са Косова и Метохије. Ранијих година смо угостили бројну децу, а ове године смо одлучили да нам гости буду чланице Школе балета Дома културе ’Грачаница‘“, рекла је Дубравка Стијовић, председница Српског културно-уметничког друштва „Извор“.
Посета знаменитостима Париза

Током боравка у француској престоници, младе балерине из Грачанице посетиле су српску православну цркву Светог Саве у Паризу, Амбасаду Републике Србије, Оперу Бастиљу, Монмартр и друге знаменитости града на Сени.

На пријему у Амбасади Републике Србије у Паризу амбасадорка Ана Хрустановић пожелела је добродошлицу младим уметницама.

„Српска резиденција је ваша кућа. Изузетно сам срећна што могу да вас угостим са својим сарадницима. Ми се свакодневно боримо за вас и за нас, јер смо заједно и заправо смо једно. Ви сте наши представници сваког дана на Косову и Метохији и свуда где идете“, поручила је она.

Наступ балерина из Грачанице, чланова КУД „Извор“ и групе „Фенечки бисери“ био је посвећен прикупљању помоћи за децу са Косова у оквиру хуманитарне акције под називом „Срцем за срце Србије – траговима Видовдана“.

Чланак Балерине из Грачанице наступиле у Паризу се појављује прво на ИСКРА.