Раде Р. Лаловић

Када данас говоримо о српским пјесницима који су стварали крајем 19. и почетком 20. вијека онда је неопходно скренути пажњу на то да је један дио њих, а поготово оних који су рођени и живјели на  територији тадашње Аустроугарске монархије, до данас био некако скрајнут и остављен забораву. То је посебно карактеристично за оне пјеснике који су инспирацију за своју поезију налазили у изричито националним темама. Један од тих пјесника је био и српски пјесник из Далмације Мирко Королија.

Королија је рођен 1886. године у Кистању, а преминуо је у 48. години живота 1934. године у Шибенику. Одрастао је у грађанској породици, школовао се у Кистању, Задру и Прагу. Прве пјесме објавио је у часопису Невен 1898. године, а прву збирку пјесма 1914. године, да би након тога објавио још двије збирке пјесама 1930. и 1933. године и лирску драму Зидање Скадра 1920. године.

Већина његових пјесама је везана за завичај и за изразито националне теме о чему посебно свједочи циклус сонета Српске цркве и манастири настао између 1907. и 1910. године па је то још један, можда и кључни разлог, што се   о Королији скоро нимало није писало у задњих осамдесетак година владавине комунизма и неотитоизма.

Један од ријетких универзитетских професора који је писао о Королији је Јован Делић у тексту О сонету Љубостиња Мирка Королије  гдје је тај сонет аналитички прелијепо читаоцима представљен уз незаобилазну констатацију и о самом циклусу пјесама коме он припада.

„Није нам познато да је неко у нашој, а ни у страној поезији испјевао овако тематски усмјерен сонетни циклус.

Спој сонета са црквеном тематиком је необичан и иновативан. Због свега тога овај Королијин циклус сматрамо књижевноисторијски и историјскопоетички изузетно значајним, предрагоцјеним. А о њему није много писано нити је истицана било каква његова вриједност или значај. Усуђујемо се да га истакнемо деведесет година послије пјесникове смрти.“ (https:// mitropolija.com/ 2025/03/06/jovan-delic-o-sonetu-ljubostinja-mirka-korolije/)

Ми ћемо се у овом краћем раду задржати над Королијиним сонетима из циклуса Српске цркве и манастири с посебним освртом на у њима представљену српску историјску и културну парадигму о којој те цркве и манастири непосредно свједоче.

Овај циклус, који смо преузели из књиге Изабрана дела, приредио Јован Радуловић,  Српска књижевна задруга и БИГЗ, Београд 1996. године,  има десет сонета: Руденица, Високи Дечани, Манасија, Раваница, Хопово, Шишатовац, Грачаница, Самодрежа, Љубостиња и Манастир Крка. Сви сонети су испјевани екавским нарјечјем са строфама у којима ритмичку и мелодијску организацију, зависно од сваког појединачног сонета,  карактерише укрштена или пак обгрљена рима за чију реализацију се на неким мјестима у ријечима на крају стиха умјесто вокала „Е“ појављује факултативни вокал „У“. (нпр. Раваницо, у меком крилу твому; (..) посвећен Богу и Народу свому; (…) Ја видим у свом санку поносному и сл.).

Пјеснички циклус отвара сонет Руденица, а ријеч је о манастиру који се налази код села Руденица близу Александровца. Манастир је саграђен крајем четрнаестог и почетком петнаестог вијека.

Королија овај манастир у времену прије његовог разарања реконструише у поетској слици која нам сугерише његову првобитну љепоту из давног времена српског васкрсења непосредно након Косовскога боја када је и саграђен.

Уз прозоре су твоје уске једном

чет`ри камене руже,  цркво стара,

процвале биле гиздаво под вредном,

и чврстом руком српског неимара

А манастир је у то вријеме фрескописан  захваљујући деспоту Стефану Лазаревићу и његовом брату Вуку. Фрескопис је дјело изузетно даровитог фрескописца Теодора и само је у фрагментима сачуван. На њему се виде остаци фреске властелинке Вукосаве која је била ктитор манастира и  фреске браће Лазаревића.

Зограф Теодор пун свештеног жара,

исписа помно по твом зиду ледном

властелинку,  с оделом пуним шара,

а на уснама са молитвом чедном,

и високога Стевана и Вука.

Королија није доживио да се овај свједок старог властелинског, српског, сјаја који траје и непосредно након косовског ваздвига у царство небеско  обнови, јер је манастир обновљен тек  1936. године, након пјесникове смрти, па су онда стихови у завршној терцини својеврсно поетско свједочење о неумрлој пјесниковој нади и убјеђењу да ће манастир повратити некадашњи сјај из пјесничке слике у првом катрену.

О, али једном синуће то с нова,

дић`  ће се кубе врх твог шупљег крова,

крваво твоје процветаће руже.

Високи Дечани је други сонет у овом циклусу, а да би  поетске слике у овом сонету биле потпуно јасне неопходно је знати историју овог манастира. Манастир Високи Дечани је као задужбина српског краља Светог Стефана Дечанског изграђен између 1326. и 1335. године. Након велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године Турци су опљачкали манастир и наступају тешка времена за његов опстанак. Арнаути су у другој половини 19. вијека манастир поново похарали, а јаки њихови напади су забиљежени и 1900. и 1901. године.

Управо та страдања Високих Дечана из седамнаестог вијека су основа за пјесничку слику коју нам Королија доноси у првом катрену сонета Високи Дечани.

Јунаци, ноћас Дечани су славни

у темељу се тресли; тајна рука

затвори двери, пред насрт огавни

порода љутих ратника Селџука.

Королија добро зна судбину Високих Дечана кроз вијекове. Зна патњу дечанских калуђера који су се одржали не само вјером и молитвом, него и као вјешти соколари одгајајући соколе за турске везире чиме су осигуравали извјесне минималне привилегије. И управо због реалне и тешке патње пјесник с правом сања о дану почетка борбе за слободу која ће уз молитву Богу кренути баш из манастира и коју ће предводити потомци Бошка Југовића.

Но, чате чатци књига староставни`

да ће дан доћи пун тешког јаука,

раствориће се двери и храм давни

уз бојни поклич Бошкових унука.

Ту борбу за слободу пјесник види као чин који прати и неминовно страдање, али и као свануће коме се не радује само до тада поробљени народ, него и природа, и виле које су пратиље свих српских побједа и епских бесмртних јунака.

Тада ће српске реке пуне зора

носити опет маче и калпаке,

коње и мртве крваве јунаке,

и закликтаће древне виле с гора

поносно, као што некад кликташе,

јер смо ми лепи к`о и чежње наше.

Сонет посвећен манастиру Манасија  је поетски свједок и нашег, и манастирског  историјског и културног трајања. Налази се поред ријеке Ресаве близу Деспотовца. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића саграђена између 1407. и 1418. године па је због тога пјесник види као повратак старог сјаја након Косовског боја.

Орао српски врх тих витких кула

поносно сави поломљена крила:

Лазарев пород и држава трула

ту је свој задњи пристан нашла била.

Након великих страдања и народа, и манастира послије  деспотове смрти и послије дуготрајних међусобних сукоба Угара и Турака манастир је у више наврата значајно оштећен и само у ријетким временима у деветнаестом вијеку дјелимично обнављан па га као таквог пјесник и премјешта у успјешну пјесничку слику у другом катрену и у обје терцине чекајући да му се врати стари сјај. А обнова ће стићи тек дуго након пјесникове смрти.

Зламења сјајна великог расула

ту и сад стоје. Ова лавра мила

стоји к`о луча што се утрнула,

но што је светлост неизмерна лила.

У праскозорје пуна лаког мрака

те куле као дван`ест црних грла

зјапе и своју тужну причу зборе.

 Док у даљини, путем неме горе,

победе кликћућ`  Тополског Јунака,

иде и пева Ресавкиња вила.

У сонету Раваница пјесник се с разлогом у првом катрену обраћа цркви Раваници која је задужбина кнеза Лазара саграђена између 1371. и 1377. године, а фрескописана непосредно пред Косовски бој.

Раваницо, у меком крилу твому,

уз свете песме српских испосника,

почива тужан Витез од Плочника,     

посвећен Богу и Народу свому.

Тај Витез од Плочника, Лазар Хребељановић, окружен манастирским миром сања слободу која је њему у судбоносном часу некако измакла. Али вријеме, тај чудни земан, зауставља над њим и над Раваницом тај чудни хук крила великих  да га на тај начин подсјети да се потомци његовог народа и народа Марка Краљевића спремају за завршну битку за коначно ослобођење које је не само Лазарев, него и пјесников сан.

Он мирно снива у сну вечитому,

сам и без војске тешких оклопника;

и земан хуји и крила велика

уставља над њим у прохују твому.

Но чуј! К`о џин што мајку земљу дира

Народ се Марков из вековног мира

Подмлађен диже уз кршеве стрме;

док с лисних гора и кишних урвина,

к`о страсне трубље, с близа и с даљина,

његове песме зову, јекте, грме.

Сонет Хопово је у цјелини посвећен Доситеју Обрадовићу и његовом путу од монаха до грађанског просвјетитеља, рационалисте. Пјесник тај отклон од монашког живота према рационализму види као унутрашњу борбу између љубави према Богу и младалачке жудње за овоземаљским реализмом.

Јуноша српски, Димитрије, овде

свом Богу  хтеде угодити чудно;

но мирећ` срце младалачко и жудно,

дуго, далеко странствовати оде.

И прелазећи своје путе трудно,

Мудрости вечне побра многе плоде,

и угодник ти велик поста роде,

путећи тебе очински и трудно.

Свјестан је Королија да је тешко помирити та два у Доситеју бар унеколико супротстављена свијета, али ипак тежи да их уједини као два сунца над једним вјечним Хоповом.

Хопово старо сад два сунца грију:

под једним стоји старо, мисаоно,

а под другим силно блешти оно.

То, попут пљуска ког облаци лију,

с  ауреоле врх Доситејева

чела се светлост на њ велика слива.

У сонета Шишатовац, у оба катрена сусрећемо се  у извјесном смислу са временски одређеном пјесничком сликом амбијенталног окружења манастира Шишатовац тог културног и слободарског  прибјежишта и духовног ослонца слободоумних Срба под османлијском влашћу поробљене Србије. Са једне стране је српска планина Фрушка гора, а са друге српске прекодринске планине.

Када ноћ мрачна тромо одврлуда,

са једне стране српске те планине

побожно гледе, бујне, пуне чуда,

а с друге брда уклета крај Дрине.

Ту прелијепу амбијенталну цјелину коју као драгуљ украшава кроз вријеме многострадални шишатовачки манастир, у освит не само сваког дана, него и очекиване слободе за којом чезну прекодринске и прекосавске планине, поздравља архимандрит и пјесмопјевац, мецена српских слободара и културних радника, архимандрит шишатовачки Лукијан Мушицки.

Осим Лукијановог поздрава у спрегнутој форми строфичког опкорачења другог катрена и прве терцине, а затим и прве и друге терцине, парадигми културног и историјског трајања се придружују и националне путовође Свети Стеван Штиљановић и храбри Јован Монастерлија.

Одјекујући из прошлости туда,

у  сваки освит, рани из даљине

поздравља миле горе пуне жуда

класична песма Седога Старине,              

Свештеног Посмопевца Лукијана!

И док кроз поља и родне утрине

Моћно се буди успавани живот,

миче се тешко устајали ћивот

Штиљановића Деспота Стевана.

Тресу се кости Монастерлијине.

Сонет Грачаница нам доноси поетски доживљај ове старе српске светиње у близини Приштине. Манастир су подигли краљ Милутин и његова жена Симонида у периоду од 1315. до 1321. године и то је сигурно један од најопјеванијих манастира у новијој српској књижевности.

Королија у овом сонету не доноси пјесничку слику манастира, него у свом поетском исказу, у строгој сонетној форми, доноси свој доживљај Грачанице у времену непосредно након Косовског боја, јер баш та стара црква, ту крај ријеке Грачанке,  слукти, дакле напето ишчекује неку нову најезду коју наговјештава јато враних гавранова.

Висока, нема, пуна мрачних снова,

и као рука што се претећ`  грчи,

старинска црква усамљена штрчи

и слукти изнад утртих гробова.      

 Ту падне јато враних гавранова

 гракћући, ….

Зна Королија за оштећену Симонидину фреску коју је опјевао Ракић, па онда није случајно што у наставку другог катрена у мрачном и злослутном сутону уводи пјесничку слику Арнаута.

……  и у сутон што све мрчи,

Арнаут који на хату протрчи,

дижући ветар са траве и корова.

И овдје, као и у неким другим сонетима пјесник налази утјеху и снагу у неким новијим побједама које му душу лијече и буде неку нову снагу.

Но, све се стиша; и к`о присен љути

Кнежева Црква опет чека, ћути…

Док у даљини, попут орлушина,

победе нове с Мишарских утрина

и с Вучјег Дола дижу се и прете,

и крстаре у вече пуно сете.

Сонет Самодрежа је посвећен цркви Самодрежи крај Вучитрна у којој је кнез Лазар причестио војску пред Косовски бој. Црква је након Косовске битке потпуно разорена, камен однесен, а свијест о њој је сачувана само у епској поезији. Црква је први пут обновљена након Королијине смрти у вријеме краљевине Југославије да би поново била уништена у Другом свјетском рату. Коначни свој данашњи облик је добила 1989. године  шестсто година након Косовског боја.

Легенда каже да је у тој цркви прије њеног првог разарања био сахрањен Милош Обилић.

Знајући све ово потпуно је разумљиво што је пјесник Мирко Королија, који није доживио обнову Самодреже  свој сан о њој претворио у прелијепи сонет пун наде, не само у њену обнову, него и у побједу српскке идеје о слободи на Косову која иако је црква обновљена још није стигла у њену порту.

Ја видим у свом санку поносному

где  опет блеште испред твог олтара

кандила сва у блеску радосному,

и чујем песму српских патријарха.

Убојни коњи из доњих хатара

поврискују по Пољу Удесному,

жељни дизгина мрких господара

и сурог пра` у  трку бесвесному!

 А ти к`о путир, велик, позлаћени,

дижеш се сама у свом пољу голом,

светиње пуна, чврста у све дане;

докле Народ твој се подмлађени

причешћује из тебе на све стране  

прошлошћу својом јуначком и холом.

Када је ријеч о сонету Љубостиња потпуно је јасно да је то, како рече Јован Делић  у тексту О сонету Љубостиња Мирка Королије   умјетнички најуспјешнији сонет у овом циклусу. У њему пјесник свједочи да је наше историјско трајање у времену обиљежавано не само подизањем храмова на богомолитвеним мјестима, него и свјесном личном и породичном жртвом за опстанак народа и слободе.

Пјесниково обраћање царици Милици се смјерно креће између поноса и покајања, између суза лијепе Оливере и спасења народа, између гријеха који Морава мора с разлогом да опере баш ту гдје се уздигла Љубостиња као свједок трајања љубави према изабранику Миличиног срца и љубави према народу и слободи.

Царице, пуни поноса и вере
ми ћемо једном твоме гробу доћи,
окајав сузе тужне Оливере
ижљубићемо твоје светле моћи.

Морава плава крв ће с нас да спере.
И после шест векова једне ноћи,
с љубављу новом истинском, без мере,
ту ћемо небу молити се моћи.

Ту, где Југ-Богдан мољаше свог Бога
С тобом, и где си млада, занесена,
Лазара свога првог пута срела;

И где на спомен погледа првога

Богомољу си дигла, што се бела
Још и сад зове од Љубави Стена.

Циклус од десет сонета Српске цркве и манастири се завршава сонетом Манастир Крка. И не завршава се тим сонетом само овај пјеснички циклус, него се ту завршава и пјесников ход којим је пратећи јасне путоказе обишао многа српска културна и духовна прибјежишта кроз простор и вријеме судбином додијељено српском народу. А тај повратак нема куд него у завичајну Далмацију, на један од најстаријих биљега српске школе и духовности, у манастир Крку гдје  сусреће  своје дјетињство.

На врелашцу пред мирним ћелијама,

где свежа струја шумно се излева,

затекох моје детињство где пева,

пљешћућ по белој пени ручицама.

Тај сусрет са дјетињством и успоменама у којима је прва слика био и древни манастир се наставља  кроз просторе љепоте и тишине да би растерећену душу након причешћа склонио под епитрахиљ српског патрона Светог Саве баш ту у манастиру Крка.

С јатом спомена, што болно разгрева,

пођох, и поведох га стазицама

травним, кроз густиш по низбрдицама,

где се лепота тишини осмева.

Затим под старе доксате ступисмо

и у сумрачном храму причестисмо

још једном душу прошлошћу, светињом.

Најзад, под епитрахиљ Светог Саве

клекнув, спустисмо на благослов главе,

блажећи срце трто чамотињом.

Након свега овдје изложеног можемо констатовати да се овим Королијиним сонетима могло приступити и на други начин, нпр. са стилистичког, структурног или вредносног становишта, али смо се ми одлучили за овакав прегледан приступ јер смо уочили  парадигму која све ове сонете повезује у једну цјелину која свједочи о нашем трајању на овим просторима и о нашим неизбрисивим траговима у области културе и духовности српског народа.

Чланак Раде Р. Лаловић: ПУТОКАЗИ НАШЕГ ТРАЈАЊА  У СОНЕТИМА МИРКА КОРОЛИЈЕ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Спутњик

Најважнији догађај у области савременог словенског превода, и мост између култура Русије и Србије. Тако већ називају превод Антологије руске поезије на српском језику, за коју је српски песник Зоран Костић добио престижну награду “Читај Русију” коју додељује московски Институт превода.

У конкуренцији је било више од 50 земаља.

У Антологију која има 1500 страница, Костић је сместио око 300 песника, чије је песме сам изабрао и сам преводио готово 50 година.

„За мене, као Србина, ова награда има посебан значај, јер је добијам на Црвеном тргу, у центру хришћанске православне културе и духовности. Веома сам захвалан Институту за превођење, који је подржао настанак ове књиге, као и жирију који је мој рад током више од педесет година оценио достојним овог признања“, рекао је Костић.

Он је истакао да руску поезију преводи више од пола века, и да је последње три-четири године систематски радио на антологији која обухвата поезију од 10. века до младих савремених аутора. У њој је преведено више од 300 песника.

„Када ме питају зашто сам читав живот преводио руску поезију, одговор налазим у два недавна догађаја. Пре одласка у једну шенгенску, европску државу упозорили су ме да ни случајно са том књигом не прелазим границу Европске уније, јер би у њој могли да пронађу нешто што би оценили као опасно или као пропагандни материјал и да ме због тога казне. Зато сам неколико томова које сам носио оставио код српског цариника. Он је пристао да их сачува док се не вратим, али је тражио да му поклоним један комплет. Када сам га питао зашто, одговорио је: ‘Зато што је то најбоља поезија на свету.’

Слично ми се догодило и пред одлазак на Косово, где сам био позван да представим антологију. Организатор ме је упозорио да не прелазим са књигама јер бих могао да будем кажњен. Зато смо пет пакета оставили у последњој српској кући пред улазак на Косово. Домаћин је замолио да му поклонимо један примерак и рекао: “Знам да је то најбоља поезија на свету, а мени то тако недостаје.”

“ То је мој одговор на питање због чега сам ово радио читавог живота”, рекао је Костић.

Чланак Зоран Костић: Зато што је руска поезија најбоља на свету се појављује прво на ИСКРА.

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Косово и Метохија. Осећате ли како ове речи не чујете ушима, него оне избијају у вашим грудима. Душманин то назива Косова. Неки међу нама ове откуцаје називају „национализмом” мислећи на шовинизам. Такозвани „званични Београд” ове речи уопште и не изговара нити их икако назива, сем понекад „јужном српском покрајином”, и то само онда када на сајту националне телевизије у Времеплову не назначи датум Тачијевог рођења или у вестима остави ове речи на карти Србије. Косово и Метохија. То што куца у грудима неки добри људи називају домом, њихова браћа и сестре колевком, а мени се по први пут свиђа медицински термин. Медицина то што вам игра у грудима – Косово и Метохија – назива срцем.

А срце је оно што је вађено у Жутој кући по налогу неке друге прекоокеанске куће беле боје. Становници те далеке куће тврде да ове жуте никада није ни било, а пошто наши политичари воле да слушају ту далеку кућу, онда да искористим тренутак да апелујем да се из основношколских програма за музичку културу избаци песма „На крај села жута кућа” кад већ тврдите да нема довољно доказа о њеном постојању.

„На крај села жута кућа, ти ти ти, та та та” одјекивали су рафали у ноћи пред српским домовима за чији звук су нас убеђивали да се то чује демократија. Демократијом су назвали и тргање крстова са српских манастира и цркава. Милосрђем су називали бомбардовање осиромашеним уранијумом. Преклане вратове наше браће и сестара крстили су ослобођењем. Силовање Српкиња и минирање кућа завели су као акцију против хуманитарне катастрофе. Убијену децу именовали су прогресом. За етничко чишћење нису имали више слободних термина, па су га опет назвали демократијом.

Није демократија за нас Србе! Ми смо од те речи до сада само страдали. Где год се доселила демократија, одатле је нестало Срба. Ваљда она воли да живи у српским кућама. Ако пристанемо на демократију, па им дамо Косово и Метохију, дали смо им за право да смо издајници рођеног народа, а они праведници који су палећи наше цркве и манастире запалили пламен демократије и људских права.

Али не знају душмани, ни Срби који гостују по амбасадама да, на њихову жалост, на Косову важи неко друго право – божје. Нема игре око Косова и Метохије, нити има правила, пиштаљки и судија, до небеских.

Идите на Косово и Метохију да видите демократију и добру намеру наших „комшија” и њихових налогодаваца…

Деца се играју ограђена бодљикавом жицом, као у каквом тору. Школу им глуме затворене продавнице. Људи траже дозволу од туђина да изађу ван непостојећих зидина које их деле од сопствене земље и чувају од оних који су им завичај, образ и животе узели. Тамо где се видео крст, сада се не види ништа. Само понегде, изнад контејнера и нагорелих кућа, извија се густ и црн дим који нема од чега другог бити него од још неке српске куће или храма који нису раније стигли да расхраме и распале.

Време је да научимо своју децу нечему што ни ми сами нисмо знали и што нам старији опијени државом у коју су два пута залазили са својим кољачима нису пренели. Поредак ствари у Србији је измењен. Све је постала политика.

Политика нам је браћу разбратила, сестре завадила, лапот међу народ увукла… Славе нам је огадила, по улицама ископала ровове, оружје у родбину уперила, Косово и Метохију нам раскућила и предала на чување онима за које нас иста та политика убеђује да су добронамерни. Не знам само да ли ће безбедност на Косову и Метохији, коју нама Србима обећавају наши политичари, гарантовати они који су нас бомбардовали или они који су нам вадили органе. А њима Косово и Метохија нису ни потребни. Не треба ником другом Косово ни за шта сем да се нама руга и да од нас направи непостојећи народ.

Нисмо ми глуп народ што мислимо да би та жена која воли да наплати, а коју називамо политиком, требало да буде очовечена. Бирам да мислим да у то верујемо, јер смо и даље добри људи, што нажалост показујемо само онда када нам прети нестанак.

Али ако је тако, дајте онда да већ данас постанемо далеко бољи људи, јер одавде даље, ниже и горе нема. Уколико чекамо тај тренутак нестајања да се ујединимо, ово је тај тренутак. А уједињења, целине, Срба и српства нема без Косова и Метохије. И не позивам ја овде на рат и страдање, него на свест о томе шта нам и колико отимају. На поимање значаја Косова и Метохије за целину српског бића. Пристанемо ли на то да нам узму Косово и Метохију, нећемо дуго чекати на дан кад ће нам затражити Шумадију, Рашку, Војводину и Београд који немо стоји и посматра свој народ из фотеље главнога града.

И док се ми међусобно крвимо, они који су нас изловљавали тврде за Косово да је њихово… Како наше може бити њихово… Откуд на њиховој колевци урезани крст на узглављу кад га је старим зарђалим длетом, око дршке обмотаним крвавим омофором, урезивао ђед, свештеник и свештени син…

Одакле неком другом родна црница заливана крвљу мога рода… Које су то жито косиле њихове косе сем српско, мучки и преко стомака… Како може бити Призрен ичији до српски кад га на оном клизишту не држи ништа до наших костију… Кичме дедова, лобање младића, удови новорођенчади, груди мајки и ребра очева…

Што земљу газе војничком чизмом ако је њихова… Зашто ждију манастире и харају црквишта ако нису наша… Што су све куће раскућили и у црно завили… Чему чекићање гробова ако тамо нико наш није раније живео, нити је у ту земљу спуштан…

На све стране жбуње прогутало рушевине, водурина поплавила подруме, шуме прождрале ливаде, трава покрила камење… Да искрчимо жбуње – нашли бисмо цркву… Да исушимо воду – наћи ћемо иконе… Да оборимо стабла – указале би се куће… Да покосимо траву – иступићемо и изломити косе на гробове комшија и рођака… Да оберемо божуре – узбрали бисмо их из лобања својих предака…

Фреске су изгребали… Иконе су изломили… Рогове с куће на ватру налагали… Срца из груди чупали, па давали… Гиљотином кућне прагове начинили… Фуруне уместо хлебом, људима су нахранили… Цркве наместо молитвом кукњавом озвучили… Где је био мали камен међаш, они границу подигли… На крушку о коју је деда вешао шајкачу кад се умива, њега су овешали… Меткове уместо у цевима да су држали, у мој су народ изручили… У земљу родом окићену родбину су нам засадили… У куће српске стоку утерали… У црквама нашим олтаре похарали… Српске мајке у црнину обукли… Све нетакнуто обешчастили…

И док ми сиђемо с кочева, ускупимо се из гробница, саставимо се од сечења, искрпимо од меткова, гласнемо из ишчупаних гркљана и прогледамо ископаним очима, они ће се тамо наживети на нашим смртима…

Зато живи, народе српски, живи и рађај се у инат! То барем знаш и то ти је проклетство и благослов. Инат! Највећа победа над смрћу и над светом је рађање! Заборави на којекакве параде у земљи беле куге. Заборави на права… Каква права  кад ми део рођеног народа не да да ожалим свог генерала како доликује!

Кључ лежи у томе што нећемо пристати на ишчашења која на нас, као на буњиште, бацају терајући нас да сами себе затремо тако што нам говоре да је могуће да дете има тату и тату или маму и маму.

Истина, ово је једина земља у којој свако дете има и два оца и две мајке – мајку и мајку Србију, оца и Оца.

Нека се накарадношћу, неморалом и перверзијама ките други народи, а под параваном демократије, јер ми Срби знамо да демократија не постоји. Ко не зна, кад смо већ код датума, нека за њу упита 17, 18, 19. и 24. март или 17. април када је та иста демократија у своје име убила дете на ноши.

Нама само фалимо ми и нико више, а то није мало.

Знајте да у тами српског полома само једна танка свећа сија… Монах што је држи – Косово је, а суза што на њу капље – Метохија!

И знајте да Косово и Метохија нису „јужна српска покрајина”, „политичко питање”, „осетљива тема” и остале глупости. Косово и Метохија су одговор на питање ко су Срби. Косово и Метохија су крст на који нас је свет разапео, а на нама је да ли ћемо васкрснути.

Не догодине, браћо и сестре, него до краја године… И не у Призрену, него и у Призрену, и у Приштини, и у Митровици, и у Вучитрну, и у Ђаковици, и у Хочи, и у Клини, и у Ораховцу, и у Звечану, и у Пећи, и у Истоку, и у Гњилану, и у Липљану, и у Витини, и у Грачаници… У свим местима на Косову и Метохији где још увек опстају Срби који пате, који трпе, који стрепе, који не одлазе и којима се клањам.

(говор са академије „Тамо не тако далеко” у Руском дому)

Милан Ружић

Чланак МИЛАН РУЖИЋ: Није демократија за нас Србе — питајте Косово и Метохију се појављује прво на ИСКРА.

Документарни филм „Тамо где су наши: Срби и Руси на заједничком фронту“ руске телевизије „Звезда“ премијерно је приказан 6. септембра 2026. године. Реч је о руској документарно-публицистичкој продукцији посвећеној српско-руским односима, са посебним освртом на њихову војничку димензију и добровољаштво кроз различите историјске епохе.

Окосницу савременог дела филма чини прича о српском добровољцу Марку Матовићу, борцу 106. дивизије Ваздушно-десантних снага Русије. У јануару 2025. године, током борби у Курској области, Матовић добија наређење за повлачење са положаја. Када преко радио-везе сазнаје да су у суседном бункеру остала тројица рањених, упркос опасности и чињеници да простор контролишу непријатељски дронови, враћа се по њих.

Управо ова прича постављена је као полазна тачка филма. Аутори постављају питање због чега део српских добровољаца руску специјалну војну операцију доживљава као наставак сопственог ратног искуства и зашто се у њој препознаје „познати непријатељ“. Марко Матовић тако постаје симбол основне идеје филма, да за његове јунаке граница између „својих“ и „туђих“ није увек одређена државном границом.

Филм, међутим, не остаје у садашњости. Аутори праве широк историјски лук који почиње Славјаносербијом и Јованом Шевићем, односно досељавањем Срба у Руску империју и стварањем српских насеља на простору данашњег Донбаса. Посебно се истиче питање због чега је српско присуство у овом делу Руског царства изазивало незадовољство Беча.

Историјска прича наставља се кроз руске добровољце који су долазили у Србију у време Српско-турског рата, а затим и кроз 1914. годину и улазак царске Русије у Први светски рат након аустроугарске објаве рата Србији. Филм тако покушава да покаже да војничка солидарност два народа није феномен савременог доба, већ да има много дубље историјске корене.

Део филма посвећен је распаду Југославије и ратовима деведесетих. Говори се о руским добровољцима који су се борили на српској страни у рату у Босни и Херцеговини 1992–1995. године, као и о сложеним односима Русије и СРЈ у том периоду. Посебно место имају аеродром Слатина на Косову и Метохији и долазак руских припадника ВДВ 1999. године, а у филму се помињу и Братислав Живковић и Алберт Андијев.

Након тога прича се наставља периодом после 2014. године, када су српски добровољци почели да одлазе у Донбас, чиме филм своју историјску причу постепено доводи до савремених дешавања и учешћа српских добровољаца на руској страни. На тај начин филм повезује низ историјских тачака које су временски удаљене вековима.

Визуелни део филма комбинује архивске материјале, савремене снимке и реконструкције историјских сцена у којима је коришћена вештачка интелигенција (AI). Такав приступ омогућава ауторима да визуелно дочарају поједине догађаје за које не постоје оригинални филмски записи, али истовремено представља јасну разлику између архивског документа и савремене визуелне реконструкције.

Међу саговорницима су Јелена Гускова, доктор историјских наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и Академије наука Републике Српске, главни научни сарадник Института за славистику Руске академије наука; Владимир Путјатин, кандидат историјских наука, доцент и заменик шефа Катедре за историју јужних и западних Словена Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“; и Татјана Стојановић, српски новинар, која је дуго радила у руским медијима.

У филму говоре и добровољци представљени под ратним именима „Командор“ и „Кобра“. Њихова сведочења доносе непосреднији поглед на мотиве због којих српски добровољци одлазе на фронт, као и на начин на који они доживљавају историјске и савремене везе између српског и руског народа.

Посебна вредност филма је у томе што велики број историјских тема успева да повеже у једну компактну целину. Од XVIII века и Славјаносербије, преко Српско-турског рата и Првог светског рата, до Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, Донбаса и Курске области, филм гради једну непрекинуту причу о српско-руским војничким везама.

Аутори при томе не покушавају да направе академску студију, већ пре свега публицистички документарни филм из руске перспективе. Историјски догађаји и личности бирају се тако да подрже основну тезу о дугом трајању српско-руске војничке солидарности.

Најупечатљивији је ипак савремени део, односно прича о Марку Матовићу. Његов повратак по тројицу рањених руских војника, иако му је било наређено да се повуче, представљен је као симбол мотива који се провлачи кроз цео филм – идеје да се „наши“ не препознају само по држављанству, већ и по заједничкој историји и судбини.

„Тамо где су наши: Срби и Руси на заједничком фронту“ тако је прича о томе како руски аутори виде вишевековну везу Срба и Руса и како кроз историју добровољаштва, ратова и војничке солидарности покушавају да објасне њено трајање до данашњих дана.

Чланак Нови документарац о српским и руским ратним добровољцима некад и сад приказан на ТВ Звезда се појављује прво на ИСКРА.

Дуго сам покушавао да препевам песму Бориса Пастарнака, „У болници“. Она говори о човеку кога, ноћу, довозе у болницу, и он схвата да ће ускоро умрети. Уместо да очајава, плаче, благодаран Богу за сву љубав коју му је у животу указао. То је Пастернак који зна Христа као средиште људске историје, и који, у „Доктору Живагу“, каже:“Рекао сам: треба бити веран Христу. Одмах ћу објаснити. Ви не схватате да је могућно бити атеиста, могућно је не знати има ли бога и чему он, а у исто време знати да човек не живи у природи већ у историји, и да је њу, према садашњем схватању, засновао Христос, да је Јеванђеље њен темељ. А шта је историја? То је утврђивање закона вековног рада на доследном одгонетању смрти и на њеном будућем савлађавању. Ради тога људи откривају математичку бесконачност и електромагнетне таласе, ради тога пишу симфоније. Без неког подстицаја немогућно је напредовати у том правцу. Та открића изискују духовну спрему. Основе за њу налазе се у Јеванђељу. Набројаћу их. На првом месту је љубав према ближњем, тај највиши вид живе енергије који испуњава људско срце и тражи да се излије и утроши. Затим долазе главне саставнице савременог човека, без којих се он не може замислити, а то су идеја слободне личности и идеја живота као жртве. Имајте на уму да је то до овог часа апсолутна новост. Код старих народа није постојала историја у том смислу. Било је сангвиничке свирепости неотесаних, богињама изровашених Калигула, који нису ни слутили колико је сваки поробљивач неталентован. Постојала је хвалисава мртва вечност бронзаних споменика и мраморних стубова. Тек су векови и покољења после Христа слободно одахнули. Тек после њега човек је почео да живи за потомство и не умире више крај плота на улици, већ код куће, у историји, у јеку послова посвећених савладавању смрти, умире посвећен и сам тој теми.“

Успео сам, хвала Богу, да преведем песму „У болници“. Како – нека суди читалац. Стављам је на увид.

У БОЛНИЦИ

Борис Пастернак

Гледали су њега пуног бола,
радозналих препун тротоар.
Носила су гурнули у кола.
Крај возача седе болничар.

Улицама јури хитна помоћ,

Док пролази, зуре зазјавала,

Пометња од ротације, поноћ,

Фаровима мрак се обасјава.

Милиција, трг, случајно лице

сад промичу уз улична светла,
амонијак воња из бочице,

на улазу – медицинска сестра.

Ветар хуји, јака киша пада,

На пријемном чују се олуци,

Формулар су попунили тада,

Препуштен је лекарској одлуци.

Ставише га крај улазних врата,

Однекуд је јодом мирисало.

А болница баш беше крцата,

с улице је промајно дувало.

Прозор мали, обличје квадрата,

А кроз стакло: врт и крпче неба.

Нов пацијент и погледом  схвата

под, мантил и собу, све што треба.

Болничарка приђе, пита, зове,

А све успут одмахује главом:

Из  невоље не изађе ове,

Сад се мора растајати с јавом.

Благодаран, кроз прозор погледа

где зид беше обасјан с улице

велеградском светлошћу од леда,

уз неонског пожара варнице.

Градски руб у  праскозорје руди,

јаворова крива маше грана,

клања му се к`о учтиви људи,

растаје се с њим у освит дана.

„Велика су дела Ти, Господе,

постеље, и зидови и људи,

и те ноћи што у смрт нас воде,

и град ноћни над ким зора руди.

Пилулу за спавање сад узех,

Марамицу гужвам, тихо плачем,

Не видим Те јер ме гуше сузе

Од ганућа које срце таче.

Слатко ми је, у светлости зарној,

Која тихо на постељу пада

Себе и свој усуд звати даром

Бесценим што дао си ми сада.

У постељи док ми гасне тело,

Топлота се Твоја у ме слива,

Ти ме држиш као своје дело,

Као прстен у шкрињицу скриваш“.

Чланак ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: НАД ЈЕДНОМ ПЕСМОМ БОРИСА ПАСТАРНАКА се појављује прво на ИСКРА.

Getty © Giuseppe Cottini / Contributor

Председник Венецијанског бијенала Пјетранђело Бутафуоко, бранио је своју одлуку да поново отвори руски павиљон на том догађају, рекавши да је „уметност победила“ упркос притиску ЕУ и томе што је Брисел укинуо изложби 2 милиона евра финансирања.

Почетком марта, Венецијански бијенале је најавио повратак Русије упркос сукобу у Украјини, сукобу Москве са Бриселом и санкцијама ЕУ.

Русија, која је власник једног од најстаријих павиљона изложбе од 1914. године, у мају је тамо организовала изложбу под називом „Дрво је укорењено у небу“, окупивши више од 50 младих музичара, песника и филозофа из Русије и других земаља. Руски културни изасланик Михаил Швидкој назвао је изложбу доказом да су покушаји западних политичких елита да „кенселују“ руску културу пропали.

У интервјуу за „Коријере дела Сера“, Бутафуоко је бранио своју одлуку да дозволи руски павиљон и рекао да је Бијенале деловао у складу са законом упркос сукобима са италијанском владом и Европском комисијом. На питање да ли би све то поновио, одговорио је: „Све“.

„Било је више него исправно и прикладно према институцији којом председавам“, рекао је, додајући да ниједна од њихових формалних одлука није садржала „ниједан зарез“ који крши законе или прописе.

Коментари су уследили након тврдње италијанског министра културе Алесандра Ђулија у мају да је руски председник Владимир Путин победио на Бијеналу. Бутафуоко је одбацио ту карактеризацију, рекавши: „Путин није победио, уметност јесте“. Тврдио је да је 131-годишња историја Бијенала изграђена на томе да остане отворен према свету чак и током сукоба и упоредио је тај принцип са древним олимпијским примирјем.

Бутафуоко је такође поновио своје критике на рачун Брисела, који је оспоравао учешће Русије из „етичких“ разлога. Изјавио је да, према стандардима ЕУ о демократији и слободи изражавања, отприлике 87 одсто земаља ван ЕУ представљених на Бијеналу уметности не би испунило услове.

„Контрадикција ЕУ лежи у ускраћивању слободе изражавања на основу одређене националности“, рекао је он. Бутафуоко је такође оптужио италијанског европског комесара Рафаела Фита да није одбранио једну од главних италијанских културних институција.

Повратак Русије на један од најстаријих и најпрестижнијих уметничких фестивала на свету изазвао је реакцију у Бриселу. Европска комисија је у јулу повукла 2 милиона евра финансирања Бијенала, тврдећи да је учешће Русије прекршило санкције ЕУ и да културни догађаји финансирани од стране пореских обвезника морају да подржавају демократске вредности.

Бијенале је, међутим, нагласило да је грант био намењен филмским пројектима који немају никакве везе са учешћем Русије на изложби.

Сукоб око финансирања уследио је након вишемесечног притиска Кијева и његових европских подржавалаца. Украјина је посебно санкционисала људе повезане са руским павиљоном, док су активисти организовали протесте у Венецији. Павиљон је отворен током мајске претпремијере, али је остао затворен за јавност након што је Бијенале званично почело.

Чланак Шеф Венецијанског бијенала о повратку руског павиљона: Уметност је победила се појављује прво на ИСКРА.

„Оно је мој оџак“, каже Маја Јовановић у насељу Поткаљаја у Призрену. Стоји негде на пола пута између своје куће и цркве Светог Спаса. Са својим супругом и породицом живи у Сушици код Грачанице, а у дому у ком је рођена живе, бесправно, неки други људи. „Много је стрмо и клизаво“, говори док јој се кида дах. Јасно је да није од стрмине и да ту где је одрасла не може бити клизаво. Гази по каменим избочинама призренске калдрме и по сопственим ожиљцима, иде на Међународни фестивал средњовековне музике „Медимус“ који се одржава у атријуму цркве Светог Спаса. Она и њена породица нису пропустили ни један минут овог фестивала. Слушају и гледају уметнике из разних земаља света, као да им од тога зависи све, као да од тога што ће они бити ту зависи судбина Призрена.

Да ли судбина једног града може зависити од сећања његових бивших становника? Имају ли музика и уметност снаге да врате његов живот и енергије? Да ли ови страни уметници разумеју чворове цивилизацијских сукоба у овом лепом граду?

„Покушавам да током извођења осећам сукобе. То су супростављена осећања: бити заљубљен и не бити заљубљен, осећати љубав и не осећати љубав“, каже Клеменс Мелкнер из ансамбла „Аналгион“. Ова група младих људи на старим инструментима и својим гласовима оживљава лепоту у  Призрену коју ретко ко види. Долазе из Немачке, из Сједињених Америчких Држава, специјалисти су за реконструкцију вокалне музике раног средњег века и раде на споју њених ритуалних аспеката са изражавањем текста. Међу зидине и поред  цркве коју је 1330. подигао српски властелин Младен Владојевић наступио је и Ансамбл „Леонес“ са двојицом професора из Швајцарске, Марком Левоном и Батистом Романом.

„Камен је светиња осећају звук и уметнике и у том тројству се добија чудесан амбијент који само уметност може да пружи“, каже проф. др Дарко Карајић уметнички директор фестивала „Медимус“. „Од овога више не може“, рекао је представљајући ове сјајне уметнике.

Ове музичке свечаности прате и пропратни програми, а двојица професионалних фотографа Ел Гвојос и Дарко Страхињић имали су у галерији Клуба уметности „Призрен“ ретроспективу претходних десет година манифестације. Др Александра Новаков, секретар Косовско-метохијског одбора Матице српске, приредила је публикацију о фестивалу на српском и енглеском језику. Пет швајцарских војника Кфора у маскирним униформама пажљиво прате програм испод звоника који се налази на високим стубовима. У 21 час призренски мујезини са минарета бројних џамија имају свој тренутак. Медимус стаје на пет минута, па опет крећу композиције.

Други дан фестивала је припао групи „Мантикора“ из Напуља. Ђузепе Франа на лаути, вокали Симона Гато и Енеа Сорини и флаутиста Алесандро де Каролис имали су један од најбољих наступа у протеклих једанаест година фестивала. Њихова интерпретација ране музике завршена је једним од најдужих аплауза који се чуо међу зидинама овог чудесног амбијента на врху града Призрена. „Од ових композиција, до дана данашњег, Италија бољу музику није имала“, каже пола у шали Ђузепе Франа.

„Ови призренски дани показали су нам да смо на правом путу и да уметност нема препреке, нема питања и проблеме које не може решити. Били су нам гости из свих крајева, а посебно је важно што садашњи и бивши грађани Призрена препознају „Медимус“ као део себе и завичаја“, изјавио је за „Политику“ директор фестивала Бојан Бабић који заједно са Удружењем пријатеља Светих Архангела, Домом културе „Грачаница“, Клубом уметности „Призрен“, Епархијом рашко-призренском, братством Манастира Светих Архангела и Богословијом организује сваки детаљ манифестације.

„Имам утисак да се све споји у једну тачку која се зове лепота“, каже глумица и новинарка Драгана Ковачевић Ракочевић која годинама води програм у Светом Спасу.

Покровитељи „Медимуса“ су били Министарство културе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију а пријатељи фестивала су Телеком Србија, Факултет за хумани развој и браћа Мирчић из Младеновца.

Живојин Ракочевић

Чланак Завршен 11. Фестивал ране музике „Медимус“ – Светлост музике у Призрену се појављује прво на ИСКРА.

У дијамантском мозаику српских манастира посебно и узвишено мјесто заузима Љубостиња. И није оно, то мјесто, посебно само по загонетности њеног народносног имена, нити по историјском трајању и љепоти фрескописа, нити због њених монахиња, Јефимије и Евгеније (Кнегиња Милица), нити због Стефановог Слова љубве или Јефимијине Похвале кнезу Лазару, него због свега тога заједно по Божјој промисли уједињеног на чудесном завјетном мјесту предодређеном за молитву, симболику и трајање. И не само то. Љубостиња је одавно с разлогом и поетска инспирација. О њој су веома снажно поетски пјевали и Свети владика Николај Велимировић, и монах Тадеј, а онда и српски пјесници лиричари, Мирко Королија, Радинко Крулановић, Радомир Палибрк, Зоран Старчевић и други, а понајвише Верољуб Вукашиновић, због чега ћемо се ми овдје и бавити аналитичким прегледом Вукашиновићевих пјесама чији основни мотив је манастир Љубостиња и његова духовна и молитвена цјелина.

Највише Вукашиновићевих пјесама везаних за манастир Љубостињу се налази у збирци пјесама Свети жар, у издању Графомарка, Лакташи, 2015. године, након добијене награде Калиновачки петровдански вијенац 2013. године и након одржаног симпозијума о добитнику ове награде у Калиновику 2014. године.

Ту су пјесме: Вечерњи бруј, Љубостиња Пчелињак, Како је тихо Господе, Зидањље Љубостиње, Јунско јутро у Љубостињи, Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском, Молитва кнегињи Милици, Отац Николај, Штап владике Николаја, Сја Љубостиња, Јефимија Милана Ракића, уз напомену да би ми овом низу пјесама из збирке Свети жар, а у којим је Љубостиња непосредно присутна као доминантан мотив, додли и пјесму Света места, која је имплицитно везана за било који манастир, а у овој поетској, Вукашиновићевој, парадигми свакако и за Љубостињу управо и због тога што се у том манастирском миру пјесник, па и сваки човјек налази Усред тишине која лечи.

Осим ових, наведених пјесама Вукашиновић има још двије пјесме о Љубостињи, а то су Љубостињске липе из збирке пјесама Како је тихо Господе (Народна књига / Алфа, Београд, 1999.) и Звонар Милашин, из збирке Тилић (Православна реч, Нови Сад 2020.).

Tо што тако снажно Вукашиновића веже за манастир Љубостињу осим завичајних тајних знакова који дефинишу ту небоземну, рођењем додијељену парадигму вјере и логоса јесте и Богом дани осјећај који човјека, а пјесника посебно уједињује са светим мјестима.

Постоје места што нас вежу
Са вертикалом нашег спаса
Места где наше мисли сежу
Даље од ума слова гласа

(….)

Постоје места где неко слуша
Неизговорене наше речи
Где нечија нас додирне душа
Усред тишине која лечи

(Света места)

А ту тишину која лечи пјесник је од раног дјетињства, можда и са самим рођењем, ту близу, осјетио и нашао баш у манастиру Љубостињи слушајући народна предања о поријеклу њеног имена које симболизује не само људску, конкретну љубав, него и ону исконску, божанску, вјечну која човјеку освјетљава пут ка спасењу јер је неугасива, јер вјечно тиња уједињујући баш овдје Миличину љубав према Светом Кнезу и љубав Рада Неимара према Богу оличену у божански лијепом каменом везу који са Монахињиним златовезом и молитвом Богу, Вукашиновића, а и човјека уопште вјечно веже баш за манастир Љубостињу.

Стан љубави
Тајна шкриња

У времену
Љубост тиња

Камен чипком
Храм отвара

Крин у руци
Неимара

Слово везе
Љуба стидна

Госпа сиња
Монахиња

Светост места
Тихост бити

Жижак трепти
У молитви

(Вечерњи бруј)

И баш на том мјесту Где нечија нас додирне душа, гдје се сусрећу љубав према Богу и Светом Кнезу, зида Раде Неимар (Раде Боровић) Љубостињу, али је зида и наш пјесник наслањајући се на стихове Светог владике Николаја Велимировића, не само због тога што су узвишени и искрени, него и због тога што је баш ту, у Љубостињи, Свети владика у тешким данима туђинске власти провео знатно вријеме вежући се и пјесмом, и животом за овај храм.

Вукашиновић у својој пјесми Зидање Љубостиње поетски понире у Неимарову душу и успјешно ишчитава снагу његове инспирације сигуран да такво велелепно, богомолитвено здање може начинити само онај који је Занет црквом, сликом савршенства. А љепота цркве која се зида на том мјесту мора бити Богом благословена и самим тим више од идеалне, јер долазе дани у пламену, па је потпуно разумљиво што

Грађевину од светлосне грађе
Зида Раде, у часу усуда.
У облику крстоносне лађе
Што пловиће до страшнога суда.

(Зидање Љубостиње)

Уз Рада Неимара, најзаслужнијег за визуелну љепоту манастира, пјесник од Љубостиње никад не одваја монахињу Јефимију и кнегињу Милицу не само због тога што је он, златноруки неимар, Кнегињине душе вешти вајар, него и прије свега због тога што је

Ту (..) Милица, жална кнегиња,
Мајци Божјој дарак принела.
Ту извезла је стих Јефимија,
Дивну похвалу кнезу Лазару.

(Сја Љубостиња)

па је онда и разумљиво што Молитва кнегињи Милици започиње Са Јефимијиног светог веза завршавајући се пјесниковом молбом

У помоћ дођи, ма где да си!

(Молитва кнегињи Милици)

Од реалних личности неодвојивих од Љубостиње осим Јефимије и кнегиње Милице за Вукашиновића су свакако важни Свети владика Николај Велимировић, Отац Николај и Звонар Милашин који манастиру дају посебну и појавну, и духовну димензију.

На Владику Николаја и његов боравак у Љубостињи вјечно подсјећа његов, овдје сачувани, владичански штап, Постављен у осну вертикалу крста, који је као такав више и од реликвије, и од пјесничке инспирације.

Као трска танак, црном бојом сија,
Од срчике рајског дрвета отесан,
Штап пастира светог, нова реликвија,
Руци безбожничкој сасвим неподесан.

Од очију скривен, у ризницу склоњен,
Миран као фрула заспала у звуку,
На зид љубостињског конака наслоњен,
Чека новог свеца, чека нову руку.

(Штап владике Николаја)

Љубостињски монах, Отац Николај, снажно бијаше везан за личност Светог владике Николаја Велимировића и до краја овоземаљског живота одан манастиру па је с разлогом овјековјечен у Вукашиновићевој пјесми.

Знао је, светлост, ипак ромиња
У људској души која грех крије.
По благој речи биће спомињан.
Осуђивао никог није.

(…)

Са литургије је отишао
И оставио пламичак гласа
Ако литургија тамо не траје
Онда нам овде нема спаса.

(Отац Николај)

Звонар Милашин је поетски остварен као веома снажна пјесничка слика у тренуцима док Љубостиња сва од свећа сија и док у њој траје света литургија. У том сазвучју молитве и манастирских звона, звонар се искрено небу приближава и сви који га знају поштују његову душу и искрену молитву, јер

Литургију када оглашава
Милашин се кроз звона спасава

(Звонар Милашин)

Осим пјесничких слика којим пјесник у вјечно царство поезије из реалног свијета премјешта манастир Љубостињу и личности које су срасле с њеним трајањем, неопходно је сагледати и неколико карактеристичних симбола који се с разлогом у овој поезији понављају као карактеристични регистри смисла, употпуњавајући духовну парадигму која чини Вукашиновићев доживљај Љубостиње цјеловитим. То су манастирске липе, пчеле са својом Матицом и свакако неизбјежни крин.

Манастирске липе које симболизују мир и молитвени спокој, благост, трајање и припадност словенском православљу се сусрећу не само у пјесми Љубостињске липе и које нису тамо случајно.

Оне су сишле из шуме
Да приме благовести

Да благословене и смерне
Мирисне рашире двери

Да буду јединице мерне
Сказаљке ума у вери

Оне су и у пјесмама Како је тихо Господе, Јунско јутро у Љубостињи и Молитва кнегињи Милици. У тим пјесмама у тишини Миришу липе госпође, у манастирској порти У липи мирише знамен, или се тражи јасан одговор на питање Да ли то липа ромори смерна о нашем трајању и идентитету.

А чувари тог трајања су пчеле и њихова Матица које симболишу монахиње и пресвету Богородицу којој је Љубостиња и посвећена.

Земаљска здела
Небески мед

Матица Мати
Пчелињи ред

Над црквом звоно
Кроз време свира

Христос у себе
Пчелице збира

(Љубостиња. Пчелињак.)

Долећу пчеле златасте
Из пчелињака монашког
Сестринству поздрав доносе
Од Оца нашег небеског

(Како је тихп Господе)

За благослов Те молим
Матице из висина
Наших се душа сети
Ти, мајко Божјег сина.

(Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском)

Богородичино присуство у Вукашиновићевим пјесмама посвећеним Љубостињи, односно храму Успења Пресвете Богородице је изражено и симболиком крина. Крин сусрећемо у пјесмама Вечерњи бруј, Зидање Љубостиње, Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском, Молитва кнегињи Милици и Јефимија Милана Ракића.

Како знамо да је крин у поезији врло слојевит симбол који указује на чистоту вјере, на невиност, на Богородичину заштиту па се бијели крин често у народу зове и Богородичин љиљан, онда је потпуно јасно шта он симболизује у Вукашиновићевој поезији. Он се у тој поетској парадигми увијек налази на правом мјесту: Крин у руци // Неимара; Тајном крина надахнути зидар; Везе болни покров од криновог цвета, а онда је јасно присутан и у непосредној молитви Богородици.

За благослов Те молим
Прамајко у розети
Ти, чистија од крина
Наших се душа сети.

(Молитва за благослов у пчелињаку љубостињском)

Да би овај осврт на Вукашиновићеву поезију био цјеловит ми ћемо га завршити заиста прелијепим и вишеструко симболичним стиховима из пјесме Сја Љубостиња уз напомену да је у свакој озбиљној анализи његове поезије неопходно указати и на љепоту пјесама о манастиру Љубостиња и нa љепоту самога манастира.

Сва од светлости старих свитања,
Сва од надања и од питања,
Сва извезена чипком времена,
Сја Љубостиња наша светиња.

Чланак Раде Р. Лаловић: МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА У ПОЕЗИЈИ ВЕРОЉУБА ВУКАШИНОВИЋА се појављује прво на ИСКРА.

Сава Шумановић

На данашњи дан, 30. августа 1942. године, у Сремској Митровици, у Другом свјетском рату, усташе су стријељале Саву Шумановића, једног од најзначајнијих српских сликара између два свјетска рата.

Његова дјела, попут „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, сматрају се врхунским достигнућима модерног српског сликарства.

Живот и рад

Сава Шумановић рођен је 22. јануара 1896. године у Винковцима, тада у оквиру Аустроугарске. Након што се породица преселила у Шид, Шумановић је завршио гимназију у Земуну, гдје је почео да се интересује за сликарство.

Након студија у Загребу, наставио је образовање у Паризу, гдје је био ученик Андреа Лота, једног од најпознатијих француских сликара тог периода. У Паризу је упознао и Амедеа Модиљанија, Макса Жакоба и друге значајне умјетнике.

Шумановић је развио свој јединствени стил, који је обухватао елементе кубизма, фовизма и експресионизма. Његова дјела често су приказивала живот на селу, људске фигуре и пејзаже, са нагласком на боју и свјетлост. Међу његовим најпознатијим дјелима су „Доручак на трави“ и „Пијана лађа“, која су данас изложена у бројним музејима и галеријама.

Након окупације Југославије 1941. године, Шумановић је остао у Шиду, који је припадао Независној Држави Хрватској. У августу 1942. године, заједно са око 150 Срба из Шида, ухапшен је од стране усташке полиције и одведен у концентрациони логор у Хрватској Митровици (данашња Сремска Митровица).

Тамо је, 30. августа 1942. године, стријељан и бачено му је тијело у масовну гробницу на православном гробљу. Његово тијело никада није пронађено, а његова смрт представља један од бројних злочина које су усташе починиле током Другог свјетског рата.

Сава Шумановић оставио је богат умјетнички опус који обухвата око 800 слика и 400 цртежа и скица. Његова дјела изложена су у бројним музејима и галеријама широм Србије, укључујући Београд, Нови Сад, Крагујевац, Зрењанин и Шид. У Шиду се налази и Галерија Сава Шумановић, која чува и излаже његова дјела, као и документацију о његовом животу и раду.

Сава Шумановић остао је упамћен као сликар који је славио живот и љепоту, али и као жртва режима који је уништавао све што је било другачије. Његова смрт представља трагичан крај живота великог умјетника, али и подсјећање на страдање Срба током Другог свјетског рата.

Данас, 30. августа, сјећање на Саву Шумановића и све жртве тог периода остаје живо, као опомена на важност очувања истине и правде.

Чланак Сава Шумановић: Сликар који је славио живот, а доживио сурову смрт се појављује прво на ИСКРА.

Нови филм Лордана Зафрановића “Златни рез 42: Дјеца Козаре” коначно ће бити приказан ове године, и то ускоро. Како је најављено, премијера ће прво бити 2. октобра у Београду, и то у Сава Центру, а дан касније, 3. октобра у Бања Луци.

“Хоћу да најавим да сам с Лорданом Зафрановићем, великим редитељем, договорио да премијера филма “Дјеца Козаре” буде 3. октобра у 19 часова у дворани “Борик”. Дан након премијере у Београду, 2. октобра”, написао је Милорад Додик на свом Инстаграм налогу.

Додик је навео да се састао са Зафрановићем у Требињу.

“У Требињу имам задовољство да разговарам с великим редитељем Лорданом Зафрановићем о дуго очекиваном филму “Дјеца Козаре” – дјелу које носи тешку, свету и болну тему страдања српске дјеце и народа у паклу Козаре, Јасеновца и злочиначке НДХ. То није само филм. То је дуг према нашим прецима, према невино пострадалој дјеци и према истини коју никада не смијемо препустити забораву.

Република Српска је, заједно са Србијом, финансијски помогла снимање овог важног остварења, јер смо дубоко посвећени култури сјећања и обавези да се о српском страдању говори достојанствено, истинито и снажно. Поштовање Лордану Зафрановићу за истрајност, храброст и умјетничку снагу да отвори рану историје како би остала жива истина, а не наметнута тишина.

Дјеца Козаре нису само тема једног филма – она су завјет нашег памћења. Република Српска ће увијек стајати уз пројекте који чувају идентитет, истину и сјећање нашег народа”, навео је Додик.

Филм “Златни рез 42:Дјеца Козаре” у жерији Лордана Зафрановића, према сценарију Арсена Диклића, је пројекат у коме се бави једном од највећих тема у историји човечанства – темом зла.

Сценарио је инспирисан по истинитој причи о судбини десетине хиљаде деце с подручја Козаре која су током 2. светског рата одведена у логоре смрти – једине дечије логоре у Европи, смештене у фашистичкој НДХ.

Централна нит филма је судбина троје деце, сестре Зоре и њене двојице браће који су лета 1942 године са мајком бежали од фашиста дубичком цестом. Мајка и њена деца, гладни и жедни, су бежали заједно са стотинама изгнаника, мајка је завршила у Равензбургу, а деца су завршила у сабирном центру број 3, логору Јасеновац.

У филму глуме Предраг Мики Манојловић, Аница Добра, Милан Марић, Рене Биторајац, Леон Лучев, Мина Совтић, Горица Поповић, Ирфан Менсур, Алексеј Бјелогрлић и многи други.

Чланак Познато је када ће бити премијера новог филма “Златни рез 42: Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића се појављује прво на ИСКРА.

Док се на великим светским сценама боре већ афирмисана имена, на Мећавнику свој први велики корак праве они који тек долазе. Тринаести „Кустендорф класик“ и ове године потврђује да је његов квалитет управо у томе што даје простор младим уметницима који тек траже своје место под звездама.

Уличице Дрвенграда испунила су пре свега деца и њихови инструменти. Свечани, поносни, чекају свој ред да на музичким сесијама, у препознатљивом амбијенту природе и традиције, покажу шта знају. И то је оно што овај фестивал разликује од многих других: простор за оне који тек треба да освоје подијуме.

Школа за музичке таленте из Ћуприје на фестивалу је већ тринаесту годину, од његовог оснивања. Директорка школе са статусом установе од посебног националног значаја, Данијела Јовић, каже да су генерације ученика управо на Кустендорфу стицале искуство наступа, упознавале колеге из Русије и целог света, градили контакте који су их даље водили кроз професију и живот.

У времену културног инжењеринга, везе школе са Русијом трају и не огледају се само кроз незаобилазне репертоаре Чајковског и Шостаковича, већ и у томе што школа из Ћуприје ради по посебном васпитно-образовном концепту, по којем ради Централна музичка школа у Москви, као и школа „Јехуди Мехуњин“ у Лондону – где су, такође, бројни предавачи управо Руси, истиче Јовић.

„Руска класична музика и педагошка пракса је нешто на шта се свакако угледамо“, додаје Јовић и истиче да су бројни предавачи школе у Ћуприји знања стицали широм Руске Федерације.

Поред ученика Школе за музичке таленте у Ћуприји, уличице Мећавника испуњавају ноте деце и омладине из београдских музичких школа „Даворин Јенко“ и „Ватрослав Лисински“, који су, као и увек, дошли да прикажу оно најбоље што умеју.

Нарек Акназарјан: Мећавник је место где уметност живи слободно

Мађионичар са гудалом, како често описују једног од најбољих виолончелиста данашњице, Нарек Акназарјан трећи пут је на Кустендорф класику на Мећавнику, са којим је, како каже, још први пут пре десет година осетио необично стварну и дубоку везу.

Тридесетседмогодишњи уметник има иза себе завидан списак концертних дворана и оркестара са којим је наступао, од петербуршког Маринског театра, Бечке симфоније, Ла Скале, берлинског Концертхауса, Краљевске филхармоније Стокхолма. У разговору за РТ Балкан каже да је за њега управо Кустендорф, Мећавник, Мокра Гора и Србија место огромне слободе духа, где уметност несметано живи ван било ког контекста дневно-политичких збивања, свих околности које је у савременом свету често одређују.

Русија – друга домовина духа

Дипломирао је 2006. године на Московском државном конзерваторијуму „П. И. Чајковски“, институцији коју и данас доживљава као своју алма матер. Иако га живот и концертна каријера воде на све стране света, Русији се, како каже, у духу непрестано враћа.

Посебно место у његовом сећању заузима Велика концертна сала Чајковског, коју описује као своје најпосебније место на свету.

Али руска култура за њега није само музика. Његов духовни развој снажно је обогатило и рано искуство руске класичне књижевности. Као дечак који је стигао у нову земљу, сусрет са делима великих руских писаца отворио му је читав један нови свет.

Зато данас, када говори о Русији, не говори само о земљи у којој је студирао и уметнички сазревао, већ о простору који је дубоко обликовао његову личност.

А онда Србија.

Са њом, породицом Кустурица и људима који се окупљају на Мећавнику, Акназарјан осећа посебну, тешко објашњиву духовну блискост. Можда је управо зато његов однос према овом месту другачији од односа према многим другим фестивалима и концертним дестинацијама на којима је наступао.

Та веза иде толико далеко да, како каже, понекад има готово нестваран осећај: као да људи на улицама Јеревана говоре, смеју се и расправљају управо на српском језику.

У тој реченици можда је и најједноставније објашњење онога што га изнова враћа на Мећавник. Јер за великог уметника, који је концертирао широм света, постоје места на којима наступа – и постоје места на која се враћа.

Мећавник је, за Нарека Акназарјана, очигледно ово друго.

Чланак РТ Балкан на „Кустендорф класику“: Дани музике и младости се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић

Млад човек не може да оцени ко је релевантан критичар за њега и његова дела, што је јако битно, поготово за оне врло талентоване. Они умисле да све могу сами, да им подршка више не треба и да ће одједном компоновати музику на светском нивоу. То се никад не деси. Морате да учите и усавршавате се читавог живота.

Ово је можда и најважнија порука коју главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области Михаил Голиков покушава да пренесем младим уметницима. Он је на међународном фестивалу ,,Кустендорф класик“, где је део трочланог жирија који одлучује о додели ,,Златне матрјошке“, за Спутњик говорио о значају имања доброг ментора, као и о критеријумима до којих држи приликом бирања победника.

„Мислим да је императивно за младе уметнике, што често понављам и покушавам да објасним, то да увек морају да мисле на своје наставнике. Добар наставник је за уметника можда чак и битнији од талента. Често млади музичари заврше средњу школу и прекину сваки контакт са својим дојучерашњим професорима. Знам по себи, али и по примерима многих других музичара, да тада наступа вакуум у уметничком животу“, рекао је Голиков у интервјуу за Спутњик.

Говорећи о задацима музичара, како на ,,Кустендорфу“, тако и свугде другде, Голиков објашњава да се значај утицаја спољних фактора на стваралаштво никако не може мерити са оним шта је у човеку, у његовој души.

„Задатак музичара је увек исти, па и овде. Млади могу осетити утицај споља, али се увек трудим да им објасним да се ништа не дешава око њих – најважније је оно што ће се десити у њима самима. Њихов карактер је њихов највећи противник и то је разумљиво на такмичењима, али ово је фестивал. Атмосфера је далеко више пријатељска од оне уобичајене на међународним такмичењима. Надам се да ће они то осетити у правом смислу и успети да пренесу на публику. Мислим да је то прави задатак“, додао је.

Чувени диригент има богато искуство када је реч о жиријима – седео је у њима приликом различитих такмичења, специјалних и фестивалских. На питање који критеријум игра најважнију улогу при оцени, који је најмање битан и како се уопште одлучити за победника кад пред њим стоје толики млади људи који се уносе душом у музику коју изводе, одговара да постоји једно најбитније мерило и да га примењује годинама.

„Иако имам велико искуство седења у жиријима, овде је све апсолутно другачије. Жири има само три члана, двоје мојих колега је из Србије, док сам ја из Русије, затим имамо једнак број учесника из Србије и Русије, а само три награде. Све ће ово отежати доношење одлуке, међутим, кроз све ове године користили смо само један критеријум. То је заправо комплекс критеријума кроз које учесник, када изађе на бину, може себе да покаже као уметника. Тражимо све те уметничке компоненте попоут страсти коју уложе у музику коју затим предаје публици“, истакао је диригент.

Са друге стране, када је реч о стварима које не играју никакву, или заузимају малу улогу у процесу одлучивања, наш саговорник објашњава да се пажња ни не обраћа на техничке порблеме. Они суштински нису битни, каже он, јер суштина лежи у томе да нова, млада звезда, коју сви желимо да видимо на бини, свој квалитет и докаже. Само праве звезде добијају ,,Златну матрјошку“ и то је оно што се цени, закључује Михаил Голиков.

Чланак Руски диригент за Спутњик: Онај ко мисли да је музичка звезда, то мора и да докаже се појављује прво на ИСКРА.

У организацији Српске православне црквене општине топаљско-херцегновске, на Тргу Херцега Стефана, а у овиру Манисефставије „Трг од ћирилице“, одржано је свечано уручење награда „Ћириличник“ и „Печат Херцега Шћепана“.
Добитник награде „Печат Херцега Шћепана“, ове године је књижевник, пјесник и књижевни критичар Ђорђе Брујић из Подгорице за књигу пјесма „Глинска сриједа“, док је награда „Ћириличник“ припала Матици српској из Новог Сада, најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији..

У образложењу жирија, које је прочитао предсједник Будиир Дубак, истакнуто је да је Матица српска „кошница нашег интегралног духа” и да су „под њеним окриљем настали трајни плодови српске културе”.

„Матица српска је у својој дугој и славној историји добила низ високих признања, у различитим друштвеним системима. Тој збирци одличја прибраја се и „Ћириличник“, којим Трг од ћирилице у Херцег Новом исказује неизмјерну захвалност за све што је Матица српска учинила и чини за српски народ и нашу културу”, закључује се у образложењу.

У име Матице српске награду је примио њен предсједник проф. др Драган Станић, а уручили су му је предсједник Управног одбора „Трга од ћирилице”, протојереј–ставрофор Обрен Јовановић и предсједник жирија Будимир Дубак.

Захваљујући се на награди, Станић је између осталог рекао да са посебним узбуђењем прима ову награду у Херцег Новом, „на часном месту српског постојања овде у Црној Гори, на овим осетљивим подручјима”, додавши да ово признање у Матици схватају као обавезу за будућност; као обавезу „да будемо онакви какви треба да будемо”, казао је он.

Наводећи као својеврсну максиму мисао историчара и академика Чедомира Попова, да: „ако и не можемо да живимо у једној држави, можемо да живимо у једној култури”, и да нам то нико не може забранити, Станић је изнио увјерење да рад на култури, „ако се ради културним средствима, аргументовано, на науци утемељено, на вери засновано не може апсолутно нико да заустави”.

„Ми треба да радимо свој посао, треба да га радимо на грађански, потпуно уредан начин, без бахатости било које врсте, а то ћемо постићи управо уколико будемо са нашом светосавском Српском православном црквом.”, Станић.

Награду „Печат херцега Шћепана” за 2026. годину, такође једногласном одлуком жирија, добио је књижевник, пјесник и књижевни критичар Ђорђе Брујић из Подгорице, аутор више збирки поезије, као антологија и књижевних критика, за високе домете своје поезије, а посебно за пјесничку збирку „Глинска сриједа”.

„У награђеној књизи пјесама Глинска сриједа Ђорђе Брујић наставља своја казивања о погромима и изгонима српског народа у Хрватској, пјевајући из трагичног колективног и личног искуства… Захваљујући високим дометима своје поезије Ђорђе Брујић је завриједио угледно признање Печат Херцега Шћепана”, наводи се у образложењу.

Захваљујући се на признању организаторима „Трга од ћирилице” и жирију, Брујић је казао да награду „Печат херцега Шћепана” – по његовим ријечима једну од најпрестижнијих на српском говорном подручју – не доживљава као класично књижевно признање, „већ у првом реду као залог да се ријечју чува истина о страдању нашег народа, да се његује сјећање и да се глас жртава не препусти забораву”.

„Сјећање није позив на мржњу нити на подјеле, већ на историјску истину, достојанство жртава и одговорност да се таква страдања никада и никоме не понове. Нажалост, српски народ и крајем 20. вијека поново је доживио велике поломе. Због тога је сјећање данас још важније“, рекао је он.
Свечана додјела награда је употпуњена музиком – Босиљка Кулишић (хармоника) и Николас Морета (гитара) који су премијерно извели своје ауторске композиције: ,,Молитву за Стари Брод” и ,,Вријеме јесени”.

Вечери су присуствовали и генерална конзулка Републике Србије у Херцег Новом Јасмина Милачић и предсједник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић.

Чланак Награде „Трга од ћирилице“ Ђорђу Брујићу и Матици српској се појављује прво на ИСКРА.

Слика: Правда

Драга српска браћо и сестре,

Неке српске организације, општине и друштва везују свој Српски дан за Косово и Косовске јунаке, други за Св. Саву, трећи за Карађорђа, четврти за Дражу, а ви у Кливленду за владику Петра Другог Његоша. Свак везује Српски дан за неку историјску слику, било за славан историјски догађај или за славну историјску личност. Вама служи на искључиву част и похвалу што сте ви једини од свега Српства у иностранству подигли овај дивни споменик највећем песнику српском. Можда ће временом друге насеобине српске, по угледу на вас, подићи споменике још неким великим културним личностима српским, од којих су неки задобили светску славу. Тако би свет, који сада познаје српски народ по јунацима и ратницима за веру, правду и слободу, познао и оне славне синове и кћери који бише ствараоци културних дела у миру.

Владика Раде као пламени песник заиста био је културни стваралац вишега степена. Он је у својој поезији толико оригиналан и самоникао, да нити је имао претходника ни следбеника. Стоји осамљен изнад свих песника и писаца у нашем роду као бор на врху планине. Па ипак је он ближи сваком Србину од многих других који се труде да буду популарни. Његова поезија обухвата и красоту језика и мудрост живота и похвалу витештву и славу Божију и громовничку осуду тираније и сваког нечовештва и нежност сестре према брату и занос пророка који видовито прориче тријумф слободе, крста и правде. Рекао је један Црногорац: ја нисам ходио у школу, али сам се школовао на Горском вијенцу. И заиста, Горски вијенац је био за сто година народна читанка за старо и младо, за ученог и неуког, за професора универзитета као и за чобанина на Ловћену. Читанка која садржи науку о врлини. И сада када Његошева дела улазе у друго столеће она се ни најмање не показују застарелим; напротив, она освежавају читаоца као да су јуче изашла из штампе, снаже веру у Бога, разгоревају родољубље, уздижу национални понос, челиче храброст, оправдавају наду у победу добра над злом.

Говорећи о Његошу, браћо моја, ја само понављам оно што сви знате. Ја хоћу овим не да вас учим, него да вас похвалим што сте ви овде у Америци подигли споменик генијалном Његошу пре него ма која српска колонија у свету, чак и пре него је то и Београд учинио (премда га је Београд прославио и поприлично више него ма ко други). Похвална је и ваша идеја, браћо, да Српски дан вежете за Његоша. У садашњој Српској ноћи, у којој наш народ клеца у страдању и надању, Његошево име нам светли, Његошеве речи нас јачају, Његошево промишљање неслоге плаши нас и побуђује на слогу. И нашто нам Српски дан, ако не уноси светлости у нашу садашњу Српску ноћ; и ако нам не даје наде и снаге да издржимо до краја на путу части; и ако не утврђује братску слогу међу нама? Нашто нам је онда Српски дан?

Доносећи вам срдачни поздрав, браћо и сестре, од наше црквено школске општине у Лакавани, ја вам од стране Лакавинских Срба и Српкиња честитам данашње празновање Српског дана, коме празновању невидљиво председава дух великог Његоша. Лакавански Срби малени су бројем али велики су слогом, још и љубављу према свему Српству. Из те превелике љубави према вама, они сматрају сваки ваш губитак својим губитком, сваку вашу жалост својом жалошћу, а ваш успех својим успехом, вашу радост својом радошћу.

Ми пак осећамо вашу братску љубав према нама. А људима задојеним узајамном љубављу нема ништа немогуће. Бог им помаже, а Бог је љубав.

Нека би Господ Бог наш, Исус Христос, услишио ову молитву нашу с којом отварамо светковање Српског дана међу вама. Да би могли тако, по речима Његошевим да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу.

Амин Боже дај!

ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Чланак ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О НАЈВЕЋЕМ СРПСКОМ ПЕСНИКУ: Беседа о Његошу у Кливленду се појављује прво на ИСКРА.

Исидора Секулић (Фото: Wikipedia)

Шумадија има благ и човечан пејзаж по којем се без опасности и замора може пешачити. Шумадија није загонетна. Али нема божје земље без тананих чари; па тако неки крајеви Србије имају чар сасвим особиту и ретку: дивне мирисе. Изузетак је сигурно да путник по мирису памти предео; а ми делове Шумадије баш тако носимо у сећању. Словенију памтимо горовиту; Црну Гору камениту; Босну шумовиту и виловиту рекама и слаповима; а Шумадију памтимо по мирисима. Пре неку годину, јуна месеца, путовали смо кроз мирис од липа који се километрима није прекидао, ситио топлоту сунца и струје ветра, а ноћу кадио уснула села и градиће. Другом приликом, пешачили смо кроз крај који доста бије јак ветар, и на којем се и види то страдање. Сељак један рече: „Исецка гране на резанце, а траву замрси и стоје у ливади клупчета.“ Збиља, ретко смо ту видели да дрвеће тера рамене гране; присучу се некако уз стабло, или се стабло одене лишћем као маховином, од подножја до врха уједначено, само понегде дође јака од гранчица, а на врху зелен бич. Али ливаде су ту сам цвет, а цвет тај, трава та, мирише као махнита. Без хлада, сунцем печена, од борбе са ветром смршала и заиста уклупчана, мирисала је као покошено и устојало сено. Неко сабласно мирисање, алкохолно јако, од кога смо падали у грозничава узбуђења. Затварали смо прозоре на спаваћим собама, и онда крадом једни од других устајали и отварали их, и удисали сласт. Једне године бесмо у клисури у којој је владао нама сасвим непознат мирис трња и глоговља. Залисци по гранчицама глога лепљиви, и миришу на лимун; а клисура сва мирише тананим мирисом уцветане лозе. Ове године, у мају, Србија од Раље до Краљева, и до Жиче, и до Матаруга, огрезла у багрему. Не може железница да обиђе цветање; а пешаци ходе друмом и скоро им смешно: багрем с обе стране не личи на дрвеће, него на редове белих додола. У мирисању беше нешто пожарно: ничим се загасити не може. Монах један рече: „И пчеле се збуниле.“

Жича не лежи строго манастирски, повучена у страну и скривена. Она лежи некако централно, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот, у борбу таштина, у неуко таворење простог човека. На домаку су Краљево и Матаруге, а близу су Трстеник, Врњци, манастир Љубостиња, и разна села. Све нам се чини да би око Жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале симболично у покрајине и насеља која везују традицију. Тако је чудно круголик трг у Краљеву. Онај ванредно простран и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се. Кад се једном буде поравнио и поплочао, тај паланачки амфитеатар претстављаће центрифугалне енергије које ће осетити сва околина. На путу од Краљева ка Жичи, искрсне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве. У влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне комбинације која одликује старе православне храмове на Балкану. У Фрушкој Гори, на пример, сасвим се друкчије јавља путнику манастир. Промоли се из зеленила, или иза окуке, торањ. Доста је сугестивна и та појава; али торњеви тамошњег стила, и као цртеж и као рељеф, у скромном су односу према простору и висини. Та архитектура је далеко од луде смелости и нематеријалности танког минарета, који има нешто од катарке, нешто од геометријске црте, и главно му је и просецати буру и муњино сијање, и бити од њих пребијен и сажежен. А далеко је фрушкогорски торањ и од поменуте куполне комбинације балканских манастира који заправо тек у засвођењу чине храм, а тај храм издижу основни зидови у висину као на тањиру, некако као што су стари владари испружали задужбине своје на длану. И Жичу треба у висину гледати. Тамо је расцват њене архитектуре; тамо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени рогљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архитектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде.

Главни, масивни улаз у манастир стварно је део старе куле. Пред тим улазом дочекало нас је нешто пријатно и весело: многоструко ударање чекића у камен. Разабирали се ударци великих чекића у велике коцке; па пажљива, размакнута одбијања клесачких справа; па ситно прикуцкивање малих чекића по некој загонетној површини, као кад копита шарају по старинским авлијама калдрмисаним облим речним шљунком. Док смо пролазили кроз сведену капију под негдашњом кулом, одјек од оног рада, ручног рада, не машинског, пребаци нас некуда у старину нашу, у времена мајстора и сараора, у времена кад су нам владари и архипастири градили манастире и утврђења рукама и душама. Кад уиђосмо у унутрашњост манастира, збиља, пуно каменог материјала, људи чуче над послом, руке измахују. Оно ситно куцкање, то су предрадови за мозаичко поплочавање целог простора пред главним улазом у цркву. Жича се сва обнавља, сва расте. Она је сада много друкчија и за онога ко је само четири-пет година није видео. Нека буде споменуто да је наша последња посета Жичи била у лето оне године када ће погинути блажене успомене Краљ Александар, у онај час кад је у Жичу дошао био и он, Краљ, да види део новоослобођене фреске. На лицу Краљеву није било осмеха; био је таман, брижан, нерасположен. Просто одевен као обично, личио је на уморног војника који још није демобилисан, који је пресит мука, знања и искуства, али који и даље тачно врши све своје дужности, и новог напада и смрти се не боји. Три месеца касније погинуо је. Убити човека измождена, тужна, и на дужност послата, велики је грех. Грозну смрт човека плаћају убице дуго.

У оно време, и Краљ и ми прешли смо, пред манастиром, уваљен ружан терен, баровит и несигуран. Сада, прилази се улазу у Жичу преко издигнутог зиданог моста, који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира. Главна црква, пре неколико година још рушевина у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворена, и изнутра, бар око олтара, и украшена. Дрво иконостаса и певница је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, блистају. У обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу. Ноћ је за молитву. Тиха, тамна, сва од простора, она везује земљу за небо. „Куда ћете, ноћите још једну ноћ у манастиру, ноћу треба бити у манастиру“ — рече нам Владика Николај. Тргне вас из сна клепање, па једно звоно, па сва звона. Има у тој постепености али неумитности зова на молитву, нечег симболичног. Клепање само ломи сан и носи се с њим. Звона га разбијају и односе, разведравају потпуно свест разбуђенога. Дакле, од тешке дужности и подвига, до свечаности и радости. Између тога двога прекаљује се, савлађује се, ломи се монах. Сваке ноћи. Није лако бити монах, ни рђав монах. 

С јужне стране велике цркве стоји обновљена црква Св. Саве, још један олтар и амвон за проповеди које ће неговати велику традицију нашег краљевића-монаха, велику традицију некадашње тесне везе између владара, манастира и народа. Отуда, за храм Св. Саве везана је непосредно, једним малим тремом, нова и огромна трпезарија за народ, за сиромашан и прост народ, који о стварима живота „мисли светитељски“ (Владика Николај) а не светски. Владика Николај воли да нахрани сиромашне. Изгледа да га много мучи претстава о човеку који нема да се насити, и који се као дете радује залогају. Стално понавља да би фондови за споменике умрлима један део новца требали да одреде за трпезу сиромаха, бар једаред годишње. Тешко је бити гладан и жељан, и топло би поменуо покојника онај ко бар једног дана седне за трпезу без бриге, и не устане од ње гладан. Народна трпезарија у Жичи, дакако, биће и народно сабориште, претворљиво у духовне манифестације у вези с питањима и догађајима животним. Трпезарија та је таква да ће окупљеном народу служити као право почаствовање. То је импозантна дворана, са лепом дрвенаријом, са великом сликом Тајне вечере у прочељу, а свуда наоколо са сликама које приказују живот Св. Саве, и моменте живота његовог родитеља Немање и његове браће. Занимљива очигледна настава како се светско и светачко може мешати, и како се и мешало у породици Немањиној од Србије до Св. Горе, и од Жиче до Хиландара.

Занимљиво је отићи у дно порте и видети да се оправља и врло стара и врло скромна једна црквица. Још један олтар; и на иконостасу Богородица са неким особитим веселим осмехом. Крај те цркве вам привуче пажњу низбрдна поширока путања: она је стаклено чиста, јер је сва у мозаику од крупног шљунка црног и белог. Мозаик су слагали прости мајстори, али он је технички врло сигуран, тврд и раван, и још је и пун слика, стилизованих грана, животиња, нарочито лепо израђених голубова у лету. Свршава се та путања масивним вратима која се отварају на ливаду и у миран хоризонт зеленила.

Западну страну манастира затварају делом нове, делом поправљене зграде за становање. У непосредној комбинацији са чеоном фасадом главне, румене цркве, пружа се нов, румен, у стилу властелинских двораца изведен конак за госте. Шупљикава фасада од стубова и плитке лође има од помешаног стила византијско-талијанског, који је исцветао из напора јаке Византије да ослабели римски запад веже са Оријентом. Али трем конака, сав у дрвету, са гранањем у гостинску трпезарију, у библиотеку која изненађује и лепим орманима и пуним орманима модерних књига, и у ванредно развијено степениште, тај трем је наш, српски, по сваком детаљу, и по благој домаћинској хармонији. Конак за госте и стару зграду са монашким ћелијама везује складна тераса која отвара широк поглед на околину. Пред вече је ту хладовина, не само угодна телу, него и корисна души. Западна умирућа светлост додирује ту пределе севера, језиво се гаси и хладни, и подсећа на оно заноћавање које треба испунити молитвама, јер су с те стране сенке смрти. Монашки конак је ониска, дуга, старинска, али оправљена зграда, у којој су на спрату ћелије. У приземљу је смештена штампарија. Ово није илузија и реч, него стварна скромна штампарија с намештајем, и у којој се ради. Жича има модерну библиотеку и има штампарију. То треба запамтити, благосиљати, помагати и волети. Сви треба да чинимо што можемо да такав манастирски организам ојача, да се у манастиру Св. Саве имадне напоредо светиња верска и светиња просветна, да се сложе на послу молитва и књига. Мило је човеку замишљати сабор у манастиру за који се спремају црква и штампарија. Можда ће се наставити лоза монаха писара, цртача, сликара, летописаца, књиговезаца. Па и чистих књижевника, који би дали књижевности нашој нову грану чисто спиритуалне поезије и прозе. 

Може и световни човек крочити са оне терасе у зграду монашку. Зато што је прва одаја просто једна народна старинска оџаклија. Сав намештај је ту нешто столица и клупа, и једно озидано отворено огњиште. И у мајске дане букти ту изјутра велика ватра; да се огреју и пламеном овеселе они који су ноћ и зору у цркви провели, или рано јутром у манастир стигли. Поседали смо ту с Владиком Николајем. Владика непрекидно гледа у ватру и тако разговара. Ватра је увек тајанствена и уметнички лепа; а оџаклије су кроз векове биле збор, одмор, и луксуз нашег народа, и наших народних вођа и јунака. Стадоше нам промицати испред очију Немањићи и Црнојевићи; па Владика Раде; па кнез Милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у Београду, у оном старом кнежевском конаку крај Саборне цркве; па Краљ Петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине… Требало би враћати, и држати у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума са брстом, и које певају и разговарају с човеком. Као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се изрази Владика Николај у своме старинском конаку у Краљеву. Тај конак је стара „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас Владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слободног погледа безмало на четири стране света. Доиста, седели смо код Владике међу самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића са књигама. У таквој кући човек стварно седи у сунцу, међ дрвећем, у простору, и то Владика с правом зове живом кућом. 

У Жичи се свугде осећа да је Владика Николај дуго живео у Охриду, са тамошњим простим светом који воли и зна зидати, клесати, и дрво резати. Многи радници у Жичи с југа су позвани, или сами дошли. На простом неком прозорчету тек видите ћерчиво и оквире уметнички комбиноване. А да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра додају кући нешто и уметничко и интимно. Охрид се види нарочито на жичком владичанском конаку, тамо далеко од гостинског конака, и близу старој црквици. Скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине. Тако насађен, са ћошима окренут у широко поље, тај конак је прави чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање. Ту близу је и нова, симпатична једноспратна кућа која ће ускоро прорадити као сиротињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живота провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, а једини добар пут за излазак из живота. Преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о Богојављењу вршити водоосвећење. А крај тог павиљона велика наслага тесаних камених коцки. Градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила надалеко. Још нисмо готови са грађевинама. Близу главног улаза у манастир стоји споменик патријарху Варнави. Споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душе мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа. Од белог мрамора је изведена лепа чесма и лепа клупа. И ми смо се после хладне јутарње кише огрејали на сунцу крај патријархове чесме. И тако огрејани кренули смо стазицом благог успона на брежуљчић, и зараван по њему. Пре је ту била само звонара. Ни та звонара сад више није само звонара. Под њом је изграђена ћелија за једног монаха. Којег? Онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, озидане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања. Још један жички олтар, дакле! Црквица је необично складна. Са три стране је око ње трем у стилу охридских цркава, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице. На том олтару моли се онај монах испод звонаре за мртве. Сваке ноћи, тачно у поноћ, почиње служба, и затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсјуду православија“. Овај чин је потресан. Мртве треба волети. Мртви су живи у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили. Велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, Шарл Бодлер, има песму о покојној старој и измученој служавци, и ту има стих: „Много шта тешко боли покојне, сироте покојне.“*

Жича је велика кућа љубави. Тамо на брежуљку има се љубав за мртве. А ниже доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена нафора. Владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између себе воле, и да знају за Бога и за Св. Саву. Жича, обновљена Жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада Св. Саве; и устаје са многим својим новим тајнама. Она се пуни зидинама и зградама, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада. Ужижу се кандила, проповеда се истина и духовна храброст, долазе на стотине деца и одрасли. Ако хтеднемо сви, као што хоће народ, Жича може постати велика народна светиња и радионица. 

Кратак је био наш боравак у Жичи. Али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти. Кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког. И још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо и потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње. Љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да смо увек здрави и увек далеко од смрти. Та пожртвовна љубав једна је према Богу и према Отаџбини.

* Les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs.

Чланак ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: КРАТАК БОРАВАК У ЖИЧИ се појављује прво на ИСКРА.

© iStock Editorial / BalkansCat

Кијевски режим ставио је на списак санкција пет особа и четири предузећа за производњу и дистрибуцију анимираног филма „Маша и Медвед“, наводећи да се ради о претњи по безбедност Украјине.

На мети украјинских санкција нашли су се творац серије Олег Кузовков и студио „Анимакорд“, као и продуценти и дистрибутери.

„Маша и Медвед шири проруске наративе под маском дечјих садржаја, што представља претњу по националну безбедност Украјине“, изјавио је комесар за санкције Владислав Власјук.

Анимирана серија по мотивима руских бајки бави се пустоловинама несташне девојчице Маше и бившег циркуског медведа. Реч је о једној од најпопуларнијих серија за децу: једна од епизода, „Рецепт за катастрофу“, има више од 4,6 милијарди прегледа на Јутјубу.

Прошлог месеца је „Нетфликс“ потписао уговор за још две сезоне и продужио лиценцу за приказивање постојећих, што је изазвало негодовање из Кијева.

Тим поводом је и више од 50 британских парламентараца покренуло петицију да се забрани приказивање серије у Великој Британији.

Кијев је још прошле године покренуо хајку на „Машу и Медведа“, јер се показало да је то најпопуларнија дечја емисија у Украјини упркос притисцима власти. Украјина је досад забранила на десетине руских глумаца, музичара, филмова и ТВ серија под изговором да промовишу „руску агресију“.

Москва је осудила ову кампању против руске културе као глупу и бескорисну, док је председник Владимир Путин још 2023. изјавио да су сви покушаји „кенселовања“ Русије у суштини антикултурни, неоколонијални разисам.

Чланак Украјина увела санкције творцима „Маше и Медведа“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Саша Дедић

На Тргу између цркава у будванском Старом граду синоћ, 24. августа, свечано је отворен десети јубиларни фестивал „Ћирилицом“, који из године у годину окупља најзначајнија имена из свијета књижевности, позоришта, музике и визуелних умјетности.

У оквиру церемоније отварања, присутнима су се обратили Митрополит црногорско-приморски  Јоаникије, програмски уредник фестивала Мила Баљевић и директор и главни уредник Радомир Уљаревић. Фестивал „Ћирилицом“ званично је прогласио отвореним Никола Јовановић, предсједник Општине Будва.

Благосиљајући труд и прегалаштво главних носилаца ове манифестације, пјесника Радомира Уљаревића и културног дјелатника Миле Баљевић, као и свих оних који су помагали да се она одржи и развије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да је ћирилично писмо обиљежило духовност, културу и последњих више од 11. вјекова историје већине словенских народа.

Ћирилица код Срба, како је истакао Владика, није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету, већ она непогрешиво обиљежава и историју српске државности: „Српска ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа.“

Фестивал „Ћирилицом“, који траје до 15. септембра, понудиће и ове године изузетно богат и разноврстан мултидисциплинарни програм који обухвата позоришну, оперску и ликовну умјетност, музичке концерте и књижевне вечери.

Као и претходних година, улаз на све програме фестивала је бесплатан.

Обраћање Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија на свечаном отварању фестивала „Ћирилицом“

Ћирилично писмо обиљежило је духовност, културу и последњих више од 11. вјекова историје већине словенских народа. Овим свештеним писмом писане су најљепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење свијета као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство.

Ћирилица обједињава личности који су својим стваралаштвом обиљежиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски.

Ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету. Она открива и дугу непрекидну путању правне науке код Срба, од Закона судног из 9. вијека, преко Законоправила Светог Саве и Душановог Законика, од Стеге Светог Петра Цетињског до Општег имовинског законика Валтазара Богишића. Према томе она непогрешиво обиљежава и историју српске државности.

Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине.

Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије. Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији одкуда својом духовном свјетлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивенијем знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина. У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тјешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и кријепити словом истине и сваком ријечју која излази из уста Божијих. (Мт. 4,4)

Трагови српске ћирилице кроз нашу историју откривају нам како смо вјековима сабирали знања из теологије и философије, историје и земљописа, математике, музике и медицине, астрономије и физике, па није чудо што је српски народ стекао свјетску славу и на пољу природних наука кроз Теслу, Пупина и Миланковића.

Српска ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења, истрајна и издржљива, жртвена ко Мали Радојица, свагда јуначна ко њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа.

Уза све науке и вјештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вјековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи. Овдје се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умјети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз вријеме потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас.

Дивећи се великом прегалаштву и труду главних носилаца монументалног Фестивала ћирилицом, пјесника Радомира Уљаревића и вриједног културног дјелатника Миле Баљевић, благосиљајући њихов труд, и свих оних који су им помагали да се ова већ традиционална културна манифестација одржи и развије, најсрдачније честитам њеним организаторима десетогодишњи јубилеј, са жељом да постигну пуни успјех и још енергичније наставе свој плодоносни рад.

Весна Девић, Митрополија 

Чланак Отворен фестивал „Ћирилицом“: Колико год смо чували српску ћирилицу, она је још више чувала нас се појављује прво на ИСКРА.

© РИА Новости/Рудольф Кучеров

Постоје књиге које прочитамо млади, а схватимо тек када нам живот закуца на врата. Дмитриј Лихачов је пре неколико деценија написао „Писма о добром и лепом„ као разговор са младима. Данас то не делује као књига из прошлости, већ као дијагноза нашег тренутка.

Дмитриј Сергејевич Лихачов (1906–1999) један је од највећих руских интелектуалаца 20. века. Био је филолог, историчар културе, академик и православни хуманиста. Његове књиге нису академски списи, већ разговори о томе како бити човек.

Лихачов није знао за друштвене мреже, коментаре и тренутну осуду. Али је познавао људе. И писао је управо о ономе што данас радимо, само без дигиталног посредника: о људској сујети, потреби да будемо у праву, неспособности да признамо грешку, грубости која се представља као снага, знању без мудрости, образованости без културе. И, изнад свега, о једној готово заборављеној способности: да се са другим човеком не слажемо, а да га због тога не престанемо поштовати.

Човек се најбоље види онда када му неко противречи

Са човеком који се слаже са нама лако је бити фин. Права проба карактера почиње тек онда када пред собом имамо некога ко мисли другачије. Лихачов управо ту поставља ствар на своје место:у спору се откривају интелигентност, логичност, учтивост, умеће уважавања других — и самоуважавање.

Јер човек који поштује себе нема потребу да понижава другога. Онај који је сигуран у своју мисао не мора да виче. Онај који има аргумент не мора да има увреду. Онај који стварно тражи истину не плаши се могућности да је други у нечему у праву.

И ту почиње велика разлика између расправе и обрачуна. У расправи желимо да сазнамо.  У обрачуну желимо да победимо. У расправи слушамо. У обрачуну чекамо свој ред да узвратимо. У расправи је могуће рећи: „Нисам у праву“. У обрачуну је то готово незамисливо.

Погледајмо само шта се данас дешава. Неко напише став. Неко други одговори. Уместо одговора на став — оцена личности. Уместо аргумента — увреда. Уместо питања — претпоставка о мотиву. Уместо чињеница — „знам ја зашто ти то говориш“. И за неколико коментара више нико не разговара о теми. Разговара се о томе ко је какав човек. А то је тренутак у којем је расправа већ изгубљена.

Не читај туђе срце

Један од најлепших Лихачовљевих савета јесте да у спору не треба „читати срце“ противнику. Не треба му приписивати мотиве. Не треба говорити: „Ти то кажеш јер ти одговара“ или „ти то мислиш зато што си такав“. Можда јесте, али можда и није. А чак и ако јесте — то није одговор на његов аргумент.

Лихачов тражи нешто што је данас постало тешко: да останемо на теми. Да оспоримо тврдњу, а не човека. Да покажемо где је аргумент слаб. Да питамо. Да саслушамо. Он чак објашњава зашто је пажљиво слушање противника корисно: тако противник не може да каже да је погрешно схваћен, а онај који слуша стиче поверење и време да размисли.

Колико је то далеко од данашње логике. Данас важи обрнуто правило:не слушај да би разумео, слушај да би пронашао где можеш да нападнеш. Читамо нечији текст тражећи једну погрешну реч. Гледамо интервју тражећи реченицу која може да се исече. Слушамо саговорника, али не да бисмо чули шта говори, већ да бисмо припремили одговор. И онда се чудимо што нико никога не разуме.

Интелигентност није диплома

Овде Лихачов одлази корак даље. Његово писмо о спорењу не може да се разуме без његовог чувеног писма „Човек мора бити интелигентан“. А управо ту прави разлику коју бисмо и данас морали да правимо: образованост није исто што и интелигентност.

Човек може много читати, имати високо образовање, познавати језике — и бити неинтелигентан. А неко други може имати мало формалног образовања, а бити истински интелигентан. Зато што се интелигенција, по Лихачову, не мери количином знања. Она се види у способности да разумемо другог човека, да уђемо у његов положај, да не будемо груби, равнодушни, злуради или завидни.

И онда долази реченица која би могла бити мото читаве генерације:

„Интелигентност је способност разумевања, способност прихватања, трпељив однос према свету и људима“. 

Данас се интелигентним често проглашава онај ко најбрже одговори, ко има најоштрију реплику, ко је најбоље „поклопио“ противника. А Лихачов би нам, вероватно, рекао: то није интелигенција. То је само способност да будете гласни.

И језик је огледало човека

У писму „Како писати?“ Лихачов каже да човек треба да пише и говори добро, јер говор — писани или усмени — о човеку говори више него што мислимо. У језику се види интелигенција, способност тачног мишљења, али и поштовање према другима.

Када некога назовемо будалом, нисмо много рекли о његовој памети. Али смо прилично јасно показали нешто о сопственом начину комуникације. Када некога понизимо, не показујемо његову маленкост, већ своју. Када уместо аргумента употребимо увреду, нисмо ослабили његов став, већ сопствени.

„Не треба ‘бацати смеће’ — ни речима, ни ружним идејама“.

– Д. С. Лихачов

Лихачов каже нешто готово пророчко:“Не сме се бацати смеће“ — ни физички, али ни речима, ни ружним идејама. Интернет је постао огроман простор у који сваког дана бацамо милионе реченица. Увреда, злоба, клевета, презир — све то остаје. Само што више не лежи на улици, па да га неко почисти. Остаје у дигиталном простору, множи се и враћа.

Зато Лихачовљев савет данас звучи овако: не загађујте јавни простор својом грубошћу. Није све што можете написати нешто што треба написати.

Човек који уме да каже: „Погрешио сам“

А онда долазимо до можда најлепшег дела Лихачовљевог схватања: признавање туђе исправности. То је данас готово изгубљена вештина. Човек може сатима да брани нешто што више ни сам не мисли — само да не би признао да је погрешио. Може да промени тему, да нападне саговорника, да каже „ниси ме разумео“ — све, само да не каже: „У праву си.“

А Лихачов у томе види лепоту. Не треба попуштати из кукавичлука или користи, али ако је противник у нечему у праву — то треба умети признати. А ако смо ми победили, треба умети победити без злурадости и без вређања туђег поноса.

„Човек који поштује себе нема потребу да понижава другога“.

– Д .С. Лихачов

То је култура. И то је, уосталом, један од најлепших облика снаге. Јер слаб човек мора стално да доказује да је јак. Сигуран човек не мора. Он може да каже: „Овде си у праву“. И ништа страшно се неће догодити. Напротив — постаће већи.

Шта се догодило са нашом способношћу да читамо?

Лихачов читање није схватао као разоноду. У писму „Волите читати!“ каже да је брига о сопственом интелектуалном развоју човекова обавеза, а читање назива једним од основних начина тог развоја. Књижевност нам даје огроман животни опит, развија осећање лепоте — али и разумевање. Разумевање живота, његових сложености, других времена и других људи.

Можда је управо ту део одговора зашто нам данас толико недостаје разумевања. Не читамо довољно дубоко. Све мора бити брзо, кратко, одмах. И онда очекујемо да и људи буду једноставни као наслови. А човек није кратак текст. Човек је књига. И то књига коју не можемо разумети ако прочитамо само једну страницу.

Данас смо повезанији него икада — а удаљенији него што смо спремни да признамо. Имамо више могућности за разговор него икада, а све мање разговарамо. Имамо више канала комуникације, а све мање разумевања. Имамо више речи, а мање слушамо. Свако има платформу, свако може да буде судија, свако може да објасни свет. А оно што нам недостаје јесте способност да застанемо. Да не одговоримо одмах. Да не морамо увек бити најгласнији. Да прихватимо да можда нешто не знамо.

Јер неслагање није напад. Разлика није увреда. Туђе мишљење није угрожавање нашег постојања. А човек који нам противречи није нужно наш противник — понекад је само човек који види нешто што ми не видимо. И управо због тога нам може бити драгоцен.

Лихачов није тражио слабе људе

Ово је важно рећи. Лихачов није тражио људе без ставова, нити оне који ће се повући пред сваким гласнијим противником. Напротив, човек треба да има уверења и да их брани, али да их брани аргументом. И да никада не заборави да његова снага не зависи од тога колико је другог успео да понизи. То је разлика између чврстине и агресивности. Чврст човек може бити миран и има границу. Агресиван човек мора бити гласан и тражи жртву. Лихачов је бирао прво.

Зато нам, више него икада, треба један мали лични ритуал пре него што одговоримо на објаву, пре него што некоме припишемо мотив, пре него што га назовемо будалом, незналицом или лажовом. Да се запитамо: да ли ово што сада пишем доприноси истини — или само мојој потреби да победим?

Ако нам је стало до истине — успорићемо. Ако нам је стало до човека — пазићемо. Ако нам је стало до сопственог достојанства — нећемо се служити недостојним средствима. А ако нам је стало до културе — схватићемо да слобода говора не значи слободу од одговорности.

Када се „Умети спорити се с достојанством“ чита заједно са осталим писмима, добија се много шира слика. Писмо о интелигентности говори нам да разумемо другог. Писмо о говору и писању подсећа нас да језик открива наш однос према људима. Писмо о читању упозорава нас да без сталног интелектуалног развоја постајемо сиромашнији. Све га враћа истом центру: човеку.

Зато је његова књига и данас жива. Не зато што нам даје правила за лепо понашање, него зато што нас пита нешто непријатније: шта сте ви постали док сте покушавали да докажете да сте у праву?

Можемо победити у расправи. Можемо имати последњу реч. Можемо добити лајкове. Али ако смо у том процесу постали грубљи, злобнији, нетрпељивији — шта смо заправо добили? Можда смо само постали победници у једној расправи а губитници у сопственој култури.

У времену када је простаклук постао гласан

Лихачов је једном рекао да интелигентност није само у знању него у способности разумевања. Разумети не значи сложити се. Поштовање не значи попустити. Доброта не значи бити слаб. Култура не значи ћутати.

Можемо рећи „не“. Можемо се супротставити. Можемо бити оштри према лошој идеји. Али све то можемо учинити без губитка сопственог лица. Без понижавања, без мржње. Јер можда је највећа победа у расправи она иза које не остане поражен човек, већ само побијена заблуда.

Зато нам се данас Лихачов враћа. Не као аутор из далеког времена, већ као човек који је разумео нешто што технологија није променила: да човек може бити паметан, а груб; образован, а некултуран; гласан, а празан; у праву, а недостојанствен. И да права интелигенција тражи стрпљење, самоконтролу, способност да чујемо оно што нам се не допада, снагу да кажемо „погрешио сам“, зрелост да признамо туђу исправност — и оно што је најтеже: да и у тренутку када можемо да повредимо другога изаберемо да то не учинимо.

То је култура. То је интелигенција. И то је достојанство.

Расправа ће проћи. Коментар ће нестати у мору других. Али начин на који смо се односили према другом човеку остаје као траг. Зато можда није најважније имати последњу реч. Можда је важније да после наше победе неко не буде понижен. Можда није најважније доказати да смо паметни, већ да не заборавимо да будемо људи.

И можда је, у времену у којем је простаклук постао гласан, а пристојност тиха, управо пристојност један од најлепших облика личне храбрости.

Лихачов нас није учио како да победимо другог човека, него како да не изгубимо човека у себи. То је лекција која, изгледа, није застарела. Само смо, после толико година и толико буке, поново морали да је чујемо.

Зато, ако сте осетили да вам овај текст говори о нечему личном, отворите „Писма о добром и лепом“. Није реч о књизи коју треба прочитати. Реч је о књизи са којом треба разговарати. А разговор почиње тиме што ћете прво послушати Лихачова.

Чланак „Писма о добром и лепом“ Дмитрија Лихачова: Бити интелигентан у времену буке се појављује прво на ИСКРА.

О повезаности политике и културне политике, удару на српску „Википедију“ и последицама, као и о томе коме и зашто смета префикс „српски“, у емисији „Релативизација“ са Љиљаном Смајловић говорио је професор на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и писац Слободан Владушић.

Говорећи о томе што је „Википедија“ блокирала девет најпродуктивнијих уредника и администратора српске редакције, замерајући им наводне русофилске ставове, након чега су још три члана отишла из солидарности, о чему је писао у ауторском тексту „Српска историја у раљама ‘Википедије'“, Владушић је казао да су постојали научни текстови који су врло добро оцењивали рад српске „Википедије“, наглашавајући њену објективност, а један такав текст се појавио 2024. године.

„Поента тог текста је да је хрватска ‘Википедија’ необјективна и непрофесионална, за разлику од неких других из региона, па је наведена и српска ‘Википедија’ која је објективна и професионална“, казао је он и додао да је „Википедија“ скочила самој себи у стомак.

На питање зашто има разлога за нервирање, мимо тога што је група професионалних људи изгубила посао, Владушић је рекао да „Википедија“ као сајт је врло популарна и велики број људи, да би добио основне информације о неким стварима, користи „Википедију“. Напоменуо је да је популарност „Википедије“ у опадању, а разлог за то је вештачка интелигенција.

„‘Википедија’ је један од кључних извора информација за четботове. Она перспектива коју заузме ‘Википедија’, врло могуће, биће перспектива вештачке интелигенције“, навео је Владушић.

Шта се дешава у случају да они који уређују српску „Википедију“ заузимају аутошовинистичке и антисрпске ставове?

У том случају, констатује, врло је могуће да ће те одреднице бити урађене непрофесионално и необјективно и то знање ће се преносити на четботове, што ће бити једна врста знања која се неће доводити у питање.

Ауторка емисије Љиљана Смајловић и гост „Релативизације“ Слободан Владушић сагласили су се да је главни проблем то како о нама буду писали нови уредници „Википедије“, јер ће то о нама знати већина човечанства, истичући да се сви западни четботови „тренирају“ на „Википедији“.

На питање шта може да се уради по том питању и какве су последице, Владушић је казао да имамо велики проблем са националном хуманистиком и да све мањи број људи уписује српску књижевност и историју.

„Овде се пружа могућност људима који се баве националном хуманистиком да се укључе у велику причу, а то је стварање, чување и пласирање прича које се тичу српске историје“, истакао је гост „Релативизације“ и додао да за то мора да постоји нека врста политичке воље.

Србија би морала да има нешто као четбот, навео је Владушић, или да се повеже са оним компанијама које имају четботове, а које немају предрасуде према српском националном идентитету, напомињући да би то били вероватно кинеске компаније.

„Онда можемо наше људе да упутимо на те четботове који дају објективне информације о српској култури“, каже Владушић.

Пласирање дигиталног знања подразумева пласирање на енглеском и српском језику, напомиње. Истакао је да је потребна политичка воља да се створи институција која би се бавила овим пословима и да би било добро да буде заснована на меритократији, навео је Владушић.

Нагласио је да чланке на „Википедији“ не пише вештачка интелигенција, него људи.

У емисији је констатовано да су саме одреднице на овој платформи  политички оријентисане, као и да она није објективан медиј, а саговорници су се сагласили да ЦИА не оспорава да уређује део одредница.

„Не мислим да можемо да је спашавамо, није наша платформа и морамо да бринемо о некој врсти националне дигиталне платформе“, истакао је Владушић.

На питање о вези између политике, културе и културне политике, Владушић је рекао да је то важна веза и ако Ноел Малком не користи архиве СПЦ о Косову и Метохији, онда то значи да он не признаје постојање СПЦ на КиМ, као и да у одредници о Косовском боју на енглеском језику не користи академско и акумулирано знање, онда за неке људе Срби на Косову и Метохији не би требало да постоје.

„Када некога избришете из историје, то значи да припремате његово брисање. Није случајно што је 1999. године споразум потписан у Куманову, јер је то место највеће победе из 1912. године, претворено у трауму и пораз“, навео је Владушић.

Упитан о промени имена српских удружења, рецимо Боксерски савез Србије постао је Српски боксерски савез и у том контексту о страху од префикса српски, Владушић је одговорио да страх можда почиње од Дрездена, 1928. године.

Што се тиче имена, идентитета и језика и територије, Владушић је рекао да је ствар јасна, да постоји народ који се зове српски, заузима једну територију и постоји језик на коме је изражена његова култура, али и да то не значи да на тој територији не живе неки други народи, нити да су на неки начин угрожени, као ни њихова могућност напредовања.

„Постоји врста већинског народа који има право да осећа идентитет и брине о опстанку и трајању идентитета“, казао је Владушић.

У том контексту је нагласио да је битан идеал чојства и јунаштва у српској култури, историји и слици света, који је директно супротстављен Макијавелијевој теорији да циљ оправдава средство, јер чојство значи сачувати друге од себе, што упућује на морални и етички кодекс.

Објаснио је да српска култура никада није била асимилаторска и да је омогућавала другим људима да у њој учествују.

Ауторка и новинарка „Релативизације“ Љиљана Смајловић подсетила је на то да је студентски налог „Електротехнички факултет у блокади“ прогласио „Српски боксерски савез“ реликтом деведесетих година и обећао да таквих промена неће бити када студенти дођу на власт, док је Владушић истакао да је Српско лекарско друштво постојало много пре деведесетих година и да то показује да постоји традиција таквог именовања институција.

Реч је о традицији, објаснио је Владушић, која упућује на традицију Краљевине Србије из које се много може научити, али, како је рекао, много тога нисмо научили.

Када је реч о поменутом налогу, Владушић је указао на проблем нетранспарентности профила на друштвеној мрежи, односно – ко је то написао и чији је то став?

„Ја пишем текстове које објављујем на различитим сајтовима, објављујем их под својим именом и презименом и мислим да је то минимални гест поштења, да ако нешто желите да кажете да се потпишете именом и презименом, да људима буде јасно ко мисли и шта мисли“, казао је Владушић.

На питање каква је културна политика када је наша историја у питању, Владушић је казао да је у овом случају са „Википедијом“ неко требало да поради на томе и да то није ствар једног универзитетског професора, који може да напише текст, него надлежних министарстава који би требало да нотирају ствари и у складу са тим проблемима повуку потезе.

Оценио је да држава не ради много на томе како би усадила сећање на нашу историју у свест нових нараштаја.

Владушић је рекао да је за један део наше јавности највећи циљ да српски национални идентитет нестаје.

„То је тема дехомогенизације народа. Оно што је некада био народ постаје збир социјалних група које су међусобно супротстављене, у некој врсти рата, то је стање које је било пре Француске револуције“, истакао је Владушић.

Чланак Слободан Владушић у „Релативизацији“: Какву ће српску историју написати вештачка интелигенција се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Vladimir Astapkovich

Чланак Владимир Коларић: КА ПОСЛЕДЊОЈ ТАЈНИ – „МОСКОВСКИ ГАМБИТ“ ЈУРИЈА МАМЛЕЈЕВА се појављује прво на ИСКРА.

Горан Лабудовић Шарло, Ко би други био, Библиотека Данило Киш, Врбас, 2026

Будите стрпљиви према свему што је неријешено у вашем срцу и покушајте да заволите сама питања, као закључане собе и као књиге написане на страном језику. Не тражите сада одговоре, јер вам се они још не могу дати, јер их још не бисте могли живјети. А суштина је у томе да све проживите. Живите сада питања. Можда ћете онда, једнога далеког дана, постепено и не примјећујући, живјети свој пут до одговора, каже Рајнер Марија Рилке. Чини ми се да би ова реченица могла стајати и на крају књиге, и овог записа, јер је Горан Лабудовић Шарло у збирци „Ко би други био“ остао досљедан свом, помало необичном, а нама веома блиском начину гледања на свијет. Он не објашњава свијет. Он га гледа, загледа, окреће на другу страну, па нам га поново показује.

Док читамо ову књигу, имамо утисак да пролазимо кроз простор у којем се прошлост и садашњост сударају, али се не разбијају једна о другу. Оне се препознају. У једном стиху су бродови, у другом димни сигнали, у трећем дјетињство, па рат, љубав, мост, телефон, напуштена кућа, голубови, вјетар, море, стара варош.

Посебно је блиско то што Шарло не бјежи од стварности, али јој не приступа на уобичајен начин. Његова стварност није огољена чињеница. Она је увијек мало помјерена, искошена, као слика коју гледамо кроз прозор по кишном дану. У пјесми „Ждралови тумаче димне сигнале“ између танкера, крузера и питања шта ће бити с нашим потомцима, одједном се појављују ждралови који „једре без путоказа“. Тај прелаз из свакодневног у готово нестварно једна је од особина ове поезије која је, вјероватно, највише привлачна. Пјесник не мора да каже шта мисли. Довољно је да нам покаже слику.

А слика код њега никада није само украс. Тако је и у „Тајни“, гдје се тајна најприје чува, затим губи, а онда једнога дана излази на свјетло „препечена попут ракије“. Исто је и са „Повратком јабуке на земљу“, у којем стара варош, телефон, звијезде, бетон и Њутнова јабука живе у истом простору. Као да се некадашњи свијет још није помирио с овим новим, па један другоме стално упадају у кадар.

Горан Лабудовић Шарло

У овој књизи има и горчине, нарочито када пјесник говори о времену у којем живимо. „Крај рата“ је остала као једна од најпотреснијих пјесама управо зато што у њој нема великих ријечи. Нема славља. Мир долази „неодређено“, а избјегли и расељени личе на поништене поштанске марке. Иронија је још оштрија у „Сињем кукавцу“, гдје се препознајемо у људима који су храбри само иза екрана, туђег имена и лажног налога. Пјесник при томе не стоји са стране и не држи нам лекцију. Укључује и себе. Зато његова иронија не дјелује као осуда других, већ као непријатан поглед у огледало.

Али је, можда, најдража она друга страна ове књиге: она тиха, лична, готово интимна. Пјесме „Девојке“, „Момци“, „Приповест о детињству“, „Лице“, „То си ти“, „Гарсоњера“ и „Југо“ враћају човјека ономе што је прошло, а није заиста прошло. Нарочито „Девојке“ и „Момци“ дјелују као дугачко сјећање једне генерације: људи које смо вољели, пратили погледом, губили, поново сретали или више никада нисмо видјели. Ту нема патетике. Само оно тихо сазнање да године пролазе, а да у нама остају неки људи за које више не знамо ни гдје су, ни шта раде, ни да ли нас се сјећају.

У „Приповести о детињству“ се осјећа нешто што се у савременој поезији рјеђе среће: мирис стварног живота. Риболов, отац, друг, бункер, њемачко гробље, човјек од кога се краде занат — све је конкретно, а ипак из тога настаје нешто много шире од једне успомене.

И зато се чини да је „Ко би други био“ књига о памћењу, али не само о ономе што памтимо. О људима, предјелима, љубавима, страховима и временима који нам се изненада врате кроз један мирис, звук, ријеч или слику. Вјетар се кроз књигу појављује на различите начине, као да стално нешто доноси и односи. Мостови спајају, али понекад „не спајају ништа“. Бродови одлазе, а ми гледамо ко остаје.

На крају, остао је утисак да је ово књига којој се треба враћати. Шарло је у њој направио своју димензију, препознатљив и у сопственом здању, понекад насмијан, понекад горак, понекад сјетан, али увијек будан. А на крају свега, као да нам из неког познатог ходника добацује: „ко би други био“. И заиста — ко би други био, ако не пјесник који је научио да и од овога нашег времена изгради поезију?

Ђорђе Брујић

Чланак Кад читање постане лично се појављује прво на ИСКРА.

Са великим разочарањем и изненађењем примили смо одлуку Комисије за Конкурс за финансирање или суфинансирање проjеката у области издавачке делатности да не подржи ниједно дело из издавачког плана Српске књижевне задруге, као институције од посебног значаја – према важећем Закону о култури.

Утолико пре, што је реч о репрезентативним делима аутора познатих нашој културној јавности, међу којима су дела о месту дубровачких писаца у српској култури из пера Ирене Арсић, затим књига о односу папе Пија XII према Југославији, коју је Војислав Павловић написао на основу ватиканских архива, као и дело Милоша Ковића о односу Велике Британије према српском уједињењу.

Наглашавамо да је ово први пут да су одбијена сва дела у издању Српске књижевне задруге.

Српска књижевна задруга

Чланак Саопштење поводом резултата конкурса Министарства културе за суфинансирање капиталних издања на српском језику се појављује прво на ИСКРА.

Александар Солжењицин

На данашњи дан, 3. августа 2008. – Умро руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин

Добитник Нобелове награде за књижевност 1970, чија је литература обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година послије Другог свјетског рата. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица.

Прогањан је и касније, чак му је одузето и држављанство, па је емигрирао 1974, вративши се у отаџбину послије двије деценије. У децембру 1998. одбио је највишу државну награду – Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао предсједник Борис Јељцин, рекавши: „Не могу да примим награду од врховне власти, која је довела Русију до садашњег погубног стања“. Током агресије НАТО-а на Југославију у прољеће 1999. изложио је разорној критици окрутност и лицемерје Сјеверноатлантске алијансе, предвођене САД. Приповијетком „Један дан Ивана Денисовича“ у књижевност је увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса.

Један критичар је примијетио да је он „први разголитио бит и тиме пребио кичму комунизму“, а други да је његов роман – „Архипелаг Гулаг“ објелоданио да је „комунизам спој лажи и насиља над људима: лажи – да се сакрије насиље и насиља – да се одржи лаж“. На основу емигрантског искуства у западној Европи и у САД такође је испољио јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала дјела: приповијетка „Матрјонини дани“, романи „У кругу првом“, „Онколошка клиника“, „Август четрнаесте“, „Црвени точак“, „Русија у провалији“, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим“, драме „Гозба побједника“, „Заробљеници“, „Република рада“, „Свјетлост која је у теби“, публицистичко дјело „Лењин у Цириху“, сценарији „Тенкови знају истину“, „Паразит“.

Пише: Желидраг Никчевић

Све је ишло ка том рату, не једну, двије или осам година. Много дуже. Ако не вјерујете, читајте Солжењицина. Поодавно је Александар Исајевич објаснио ко од западних играча стоји иза антируске Украјине и предвидио неизбјежни распад те државе у њеним совјетским границама.

Ево како је класик писао 1998, кад су руско-украјински односи били кудикамо бољи:

„Од првих корака стварања украјинске државе тамо се надувавала – ради збијања политичких редова – уображена војна пријетња од Русије. Кад је почела да се формира украјинска армија, од официра су приликом полагања заклетве захтијевали да изразе посебну спремност за ратовање управо против Русије. Пријетњу ратом толико су прижељкивали, ради учвршћења одвећ хетерогене ‘украјинске свијести’ – било је довољно само да Русија најави намјеру да продаје нафту не по максимално повлашћеним, него по свјетским цијенама, а из Украјине би заурлали: „Ово је – рат!“

А прије пола вијека, у још стабилној совјетској 1968-ој (објављено 1974. у „Архипелагу Гулагу“), он упозорава:

„Са Украјином ће бити изузетно болно!“ Истовремено, тада опомиње: „Није сва Украјина у данашњим формалним совјетским границама заиста Украјина. Области са лијеве обале безусловно теже Русији, а тек Крим, њега је Хрушчов просто приписао Украјини тоталном глупошћу.“

Године 1990, уочи распада СССР, размишљајући у преустројству Русије, Солжењицин констатује:

„Данас одвојити Украјину, то значи резати кроз милионе људи и породица. Колико читавих области са руском превлашћу, колико оних који се тешко могу национално опредијелити, колико мијешаних бракова – а нико их до сада ‘мијешаним’ није сматрао.“

По Солжењицину, у случају осамостаљења Украјине житељи разних региона морали би сами, на референдуму, ријешити судбину својих области.

„Неће бити добро ако први кораци независности буду праћени гушењем воље дијела становништва… Не може се судбина житеља толико различитих области рјешавати по средњем аритметичком обрасцу у пространој 50-милионској републици. Зашто се они који у Лавову и Кијеву руше споменике Лењину клањају, као светим, лажним лењинским границама, нашкрабаним у крвави расвит совјетске власти само да би се купила стабилност комунистичког режима? Такав обрачун гласова може бити фаталан за судбину многих милиона руског становништва“ – упозорава Солжењицин украјинске политичаре уочи референдума о независности 1991. године.

„Словенска трагедија“ – то је наслов поглавља из књиге „Русија у провалији“, у којој Солжењицин разматра историјску судбину Русије, Украјине и Белорусије. Режисери тог „историјског спектакла“, сматра он, налазе се на Западу. „Америка на све могуће начине подржава сваки антируски импулс Украјине. Антируска позиција Украјине, баш то је оно што треба Америци. Намјере цивилизованог Запада према нама све мање се скривају, а огорчени непријатељи Русије, као што су Кисинџер и Бжежински, не једном су то саопштавали потпуно отворено, говорећи о Русији као сувишној држави на карти свијета. Украјинске власти, и са Кравчуком, и са Кучмом, услужно подигравају америчком циљу да ослаби Русију. Тако је дошло до посебних односа Украјине и НАТО-а и до вјежби америчке флоте у Црном мору, 1997. Хтио-не хтио, присјећаш се бесмртног Парвусовог плана из 1915: искористити украјински сепаратизам ради успјешног распада Русије.“

Далековидог класика, нажалост, нико није слушао.

Чланак Желидраг Никчевић: Ако не вјерујете, чујте Солжењицина! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Драгана Никитовић

Колико је невероватних прича о људским судбинама остало скривено по забаченим селима, манастирима и планинским врлетима знају само они који су спремни да сиђу с асфалта и да их пажљиво слушају. Управо то је учинио писац и новинар Влада Арсић, који је потресна, али и опомињућа искуства наших предака забележио у збирци „Приче уз огњиште“.

Идеја за књигу настала је готово случајно, једне олујне ноћи у манастиру Праскцица, изнад Светог Стефана, у којем се Влада Арсић затекао последњег дана лета пре више од четврт века. Невреме га је приморало да прихвати конак, те је имао прилику да разговара с монасима. Они су му испричали необичну причу о руском племићу Јегору Строганову који је двесто година раније, у једној сличној ноћи, за време страховите буре, закуцао на манастирска врата.

„Тада сам се запитао колико још таквих прича има у нашим воденицама, пећинама, испосницама и другим местима. Моја примарна професија до пре десетак година била је новинарство, односно репортажа. Волео сам да сиђем с асфалта и да прођем местима којима се заиста ретко пролази. Управо тада сам имао прилику да забележим чудесне приче које су сада сабране у овој књизи“, каже Влада Арсић у разговору за Спутњик.

Како су се некада слушале приче

Преносећи казивања обичних људи о прошлости, о прецима и њиховим наравима, о животним недаћама којих није било мало на подручју Србије и Балкана, Арсић користи форму усменог предања, трудећи се да и језик којим су приче испричане буде аутентичан, народски. Свих петнаест приповедака написано је по истом обрасцу – приповедач се обраћа немом саговорнику који га пажљиво слуша.

„То је била атмосфера у којој су се некада причале приче, уз огњиште – један говори, сви остали слушају отворених очију и затворених уста. Тако је било некада, а данас је најчешћа реченица коју чујемо: ‘Извини што те прекидам’, управо зато што више нико никога не слуша“, примећује Влада Арсић.

Иако говоре о прошлости, ове приче, сматра наш саговорник, постављају питања која су и данас једнако важна. Свака прича носи своју поуку и читаоца наводи да преиспита шта је у животу заиста важно.

„Чоек би пусти све да зна – и има ли живота на другим звездама, и ђе одлазе умирући, и ђе пребивају ангели божји… Једино што не зна, а слабо га и занима, јесте свет у коме живи. Колко њих и не зна ђе су им деа, шта им родитеље тишти, је л’ им жена болна, как’е су муке код комшија и кумова. Окрећу главу и баве се вилозофијама“, каже јунака Арсићеве приповетке „Завођење демона“.

С јунаком те приче слаже се и сам аутор који истиче да савремени човек, у жељи да задовољи своје потребе, врло често запостави оно најважније – своју децу, своју породицу, све оно што његов живот заиста чини вредним и смисленим.

„Када прочитате неку од ових приповедака, не можете да се не замислите. И не можете неке ствари да не поредите са својим искуствима, да не анализирате свој начин живота. Данас смо засути свим и свачим из медија, с билборда, јуримо за материјалним, заборављајући ко смо и одакле потичемо“, упозорава Арсић.

Језик као чувар сећања

Аутор је стога посебну пажњу посветио и језику, настојећи да сачува начин на који се некада говорило и да од заборава сачува речи које се у савременом језику веома ретко користе.

„Нисам желео да модернизујем језик, већ да приче испричам онако како сам их и чуо. Чини ни се да је српски језик прилично осиромашен и да олако заборављамо речи које смо наследили из старосрпског, старословенског, руског језика. Цела ова збирка је, заправо, и подсећање на наш стари фонд речи. Када кажемо ‘огњиште’, увек помислимо на топлину, сигурност и место где се слушају приче из давнина“, објашњава Арсић.

Један од мотива који се провлачи кроз читаву збирку јесте и такозвани синдром предака, који подразумева да се неразрешене трауме и емоционални терети преносе с генерације на генерацију.

„Свака тајна једног дана некако изађе на видело. Савремена психологија полази од тога да од предака не наслеђујемо само физичке особине, стас, висину, боју очију и косе, нарав, него и емоционалне надражаје који нису добили своје разрешење у прошлим генерацијама. Људи у томе виде судбину, карму или магију, али фолклорна фантастика је дубоко укорењена у нашем народу“, каже писац.

У књизи значајно место заузимају управо приче у којима се преплићу стварност, народна веровања и фолклорна фантастика. Влашка магија, русаље и необични обичаји источне Србије нису представљени као сензација, већ као део народног наслеђа које је вековима опстајало.

Говорећи о приповеци „Баба Јегда“, Арсић подсећа на феномен русаља – жена које су, према народном веровању, падале у транс и прорицале судбину.

„Није реч само о празноверици. Тај феномен је проучавао и Јован Цвијић, а долазили су и лекари из Велике Британије који су покушавали да изазову било какву реакцију код жена у трансу, али нису успевали. Моји саговорници тврде да та појава постоји и данас. Једно је када све то гледате на филму или читате у књизи, а сасвим друго када вам то неко прича уживо“, каже Арсић.

Заборављене жртве и велика мајчинска љубав

Једна од најпотреснијих приповедака је „Коло“, заснована на готово заборављеном догађају из Првог српског устанка, када је педесетак девојака и младих жена из села Скела изабрало смрт у Сави, уместо ропства.

„Постоји само једна зарђала табла у селу Скела код Обреновца која о томе сведочи. Када кажете да је педесетак жена колективно извршило самоубиство, прва асоцијација је неки секташки ритуал. Али није било тако. Радило се о части и поштењу. Када су Турци видели шта су жене учиниле, били су толико запрепашћени да су напустили село, нису ништа спалили и нису тражили оне који су се сакрили. Захваљујући тој огромној жртви преживела је читава једна генерација“, објашњава Арсић.

Сличну снагу носи и прича „Макрена“, инспирисана истинитим догађајем из Првог светског рата. У жељи да свом јединцу преда вунене чарапе и кошуљу пре зиме, једна мајка пешачи за војском све до албанске голготе. Када схвати да га не може стићи, ствари предаје краљу Петру, уверенa да ће он знати где је њен син.

„Краљ Петар је заиста желео да испуни њену жељу. Стално се распитивао за војника Маринка из Дринске дивизије. Касније га је пронашао међу страдалима, а после рата потражио је и Макрену. Када је сазнао да је и она умрла, наредио је да јој се подигне споменик. Нажалост, тај споменик је после рата оскрнављен само зато што је на њему писало да га је подигао краљ“, каже Арсић.

Споменик је деценијама касније обновио један наш исељеник из Јужне Африке, а приповедач у овој причи постиђено каже:

„Само, питам се, мора ли увек неко са стране да нас опомене, моремо ли се, покаткад, и сами нечег сетити. Изгледа да не меремо и да нас само зло море да разбуди и издобри, док се у добру понесемо и олако на све заборавимо. Ал’ шта’ш…“

Арсић каже да му је једно од најупечатљивијих искустава, која је имао сусрећући се с људима широм Србије и Балкана, било познанство са женом која је живела у земуници, почетком 21. века. Иако је потекла из богате куће, због љубави се одрекла свега и удала се за сиромашног човека. Судбина ју је убрзо оставила и без мужа, и без сина, али и без дома.

„Завршила је у неком вајату, али како је дошла зима, почела је да се укопава, јер је схватила да што дубље улази, то јој је топлије. Када сам је питао да ли за нечим жали у животу, она ме је погледала згрануто и рекла: ‘Бог с тобом, синко, зашто, за чим бих жалила? Жива сам, здрава сам, имам шта да поједем, имам и неколико кучића’. И то је невероватно у данашњем времену, када смо стално незадовољни стално јуримо, стално смо дубоко фрустрирани. А та жена живи сваки дан тако што се радује сунцу, киши, првом снегу“, каже наш саговорник.

Иако су настале из конкретних историјских догађаја, народних казивања и сусрета с људима на терену, „Приче уз огњиште“ не говоре само о прошлости. Оне подсећају да су најважније приче често скривене далеко од великих градова и да понекад управо судбина непознатог човека најбоље осветли време у ком живимо.

Чланак Приче уз огњиште: Овако се чувају заборављени и опомињући гласови Србије се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Natalia Shatokhina/NEWS.ru

Церемонија доделе филмске награде „Дијамантски лептир“, коју су установили Министарство културе Руске Федерације и Руска културна фондација, одржаће се у Москви 12. новембра.

Како је истакао иницијатор и идеолошки инспиратор Евроазијске филмске академије и филмске награде „Дијамантски лептир“ Никита Михалков, уверен је да ћемо захваљујући филмској награди ове године, не само открити нова имена, већ и гледати добар филм снимљен у различитим земљама, али који говори језиком разумљивим свима – језиком људских вредности.

„У евроазијској кинематографији постоји огромна унутрашња снага – дубина, поштовање према људском бићу и националној култури. Данас, када нам западни свет намеће своју визију ‘лепог’ и ‘истинитог’, када оно што је раније било незамисливо постаје не само могуће, већ чак и нормално, разумемо колико је било важно и неопходно створити филмску награду где гледалац може да осети праве вредности и значење у сваком филму“, истакао је Михалков.

Главни циљ награде је да подсети свет на праву мисију филма: да говори о најважнијим духовним и моралним смерницама, да чува културно и историјско наслеђе, да се бави темама породице, сећања, континуитета, љубави, милосрђа и одговорности особе према друштву.

Мото филмске награде је: „Свака истина без љубави је лаж“.

Трофеј награде је статуета „Дијамантски лептир“. Сваки комад, који је дизајнирао познати уметник Јуриј Купер, украшен је са скоро 5.000 дијаманата.

Добитник награде за најбољи филм такође ће добити јакутски дијамант вредан еквивалента од милион долара.

Победници у категоријама најбољи редитељ, најбољи сценариста, најбоља кинематографија, најбољи композитор, најбољи глумац, најбоља глумица, најбољи споредни глумац, најбоља споредна глумица, најбољи сценограф, најбољи неевроазијски филм и нзузетан допринос филму, добиће јакутски дијамант вредан еквивалента од 250.000 долара.

Чланак Свечана додела награде „Дијамантски лептир“ у Москви 12. новембра се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

То куда непроход им,
чудно ми се отвори пут.

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи проносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.

Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Песма „Осама на тргу“, која припада Настасијевићевом лирском кругу „Бдења“, има много рукописних верзија – чак десет. Попут „Фруле“, „Зоре“, „Вечерње“, или песама „Госпи“, „Тута“ и „Јутро“ она је изражавала неку од суштинских , а тешко схватљивих, песникових порука. Колебања у верзијама плод су потраге за речју која, за Настасијевића, никада није била пука ознака, него само означено, оно битијно у опеваном лишено свега споредног, миметичког. Колебања почињу од питања коме ће се песма обраћати: у првој верзији, то је молитва Богу да лирски субјект буде уведен у свет оних који су се препустили стихији радосне гомиле; у трећој верзији, лирски субјект се већ моли да га Бог устрели, јер је „уклет“; у завршној верзији, лирски субјект жели да се „скамени“ на тргу.

Песник и гомила

Тема је актуелна од оног тренутка кад је песник престао да буде глас народа, а постао усамљеник у потрази за „јаснијим значењем речи племена“ (Стефан Маларме), и када је за песником престала потреба као за друштвеним чиниоцем. У том смислу „Осама на тргу“ је песма о немогућности утапане у оне који „врве у вреви“.

„Цео циклус „Бдења“, од „Молитве“ до песме „Родитељу“, настојава на неопходности будности у свету који је пун препрека за остваривање чисте човечности. У „Молитви“ се од Бога тражи патња да би се кроз њу дошло до познања дубине постојања. Песма „Госпи“, упућена неоствареној љубави, поставља питање да ли ће у вечности бити могуће раздрешење наших земаљских чворова, као и љубав према онима који су нам сада туђи. „Божјак“ говори о просјаштву као егзистенцији, споља лишеној сваког украса, прожетој „дрхтајем Бога“. „Две ране“ говоре о томе да за душу „нема биља овде доле“ – спасење је у долини у којој се сједињују они што су се некад мрзели и љубили. „Предвечерје“ прозире апокалиптични „страхобни руб“ усред свакодневице. „Траг“ указује на чињеницу да  љубав  не само да „буди“, неги и „убија“. „Јединој“ сведочи да пролеће мушко-женске узајамности може бити и „паклени пламен“. „Мировање дрвећа“ приближава људско биће и живу творевину у присност „благе речи“, док „Сиви тренутак“ повезује смрт вегетације са „сивим очима тајне“ у овом свету. „Гробној“ указује на престанак патње само ван „рођаја“ и „мрења“. „Брату“ позива на буђење у „рођени тој“, а „Родитељу“ казује да рођење мора бити лични, духовни чин, а не пуко биолошко јављање међу живима.

„Осама на тргу“ нас упозорава на гомилу, тражи да пред њом сачувамо будност, да бдијемо.

Али, шта је гомила?

Како она настаје?

Једино самозаборавом, порицањем сопствене и туђих личности, могућем у човековој страсти. Док човек постоји као личност, он осећа да битије има смисла, да је пуновредно и достојно живљења и радовања. Осећање смисла је празнично, каквотно другачије од свакодневице као ритуала телесних навика. С друге стране егзистенције је страст као, по др Жарку Видовићу, осећање лишености битија, то јест осећање недостатка смисла постојања. Због тога страст жели да освоји и потчини свет, да би утажила жеђ своје празнине. Но, она је неутажива, јер је воља за моћ похота која се не задовољава било каквим „делимичним“ успехом. Страстан човек осваја битије тако што све око себе (па и ближње) претвара у предмете којима може манипулисати. (Зато је Настасијевић, у својим бележницама, помињао да постоје људи који су спремни да због малог прста униште цео свет. То су острашћеници који, жудећи за боговањем, постају заточници ништавила.) Страст стреми да све претвори у своје „тело“; стеми „лакоћи у којој би се страстном човеку све подавало без отпора“ (Жарко Видовић). Са светом, који жели да из корена преобрази, у скалду са својим осећањем лишености смисла (одатле револуционарни утопизам), страст се мири само путем навике, која своје окружење вешто користи, приступајући ближњима као стварима, без свести о њиховом личном достојанству.

Гомила настаје када се мноштво страсних људи нађу на једном месту, тамо где могу да буду скупа на начин предмета, као отуђени духом, а телесно близу, да би могли да манипулишу једни другима (о безизлазу таквог стања пева Настасијевић у „Речима у камену“, указујући на „уловљеног ловца“). Знамо за Бодлерово сведочанство о томе како човек у модерном велеграду може да лута месец дана, а да не сретне никог познатог. Гомила и јесте гомила непознатих, које је страст окупила око неког циља. У гомили нема места за морал као завичајну обичајност, за етику која је, по Хајдегеру, умеће уређивање житишта („етос“  је житиште, обитавалиште.) Кјеркегор је говорио да Христа може да пљује и шиба само гомила јер „страст /…/ тражи да не гледамо у очи ни човеку ни чињеницама“ (Ж.Видовић).

О непридруживању гомили

Лирски субјект „Осаме на тргу“ налази пут тамо где га већина нема и не види. Ово „отварање“ је, очито, последица обасјања одозго, као у песми „Две ране“, која „Осами“ претходи, где песник, из света „долине плача“, види рајскаи, вечни мир, заснован на свељубавној и свесједињавајућој сили надиђене смрти („Ал каже ми се долина. / Ромори што је шкргут овде зуба. / Тихо се тамо сјаранило / што се крваво мрзи овде и љуби.“) Пут се отворио зато што је лирски субјект открио некакву тајну, недоступну онима што „врве у вреви“. Због те тајне он устукне онамо куда други лако и безбрижно ступају. Какав је смисао те „устуклости“? Песник није лако дошао до тог смисла. Семантичке осцилације примећују се у изградњи стиха који коначно гласи: „Ту куда ступај их лаки, / стукнем, брале“. Глагол „стукнути“ (нагло се зауставити, повући, устукнути) први пут се појављује у трећој верзији песме, при чему се благосиља онај ко слободно хода равним тлом, не устукнувши и не уплашивши се. С таквим је и Бог (од треће до пете верзије). Међутим, у шестој верзији, сам лирски субјект „стукне на равном тлу“, које му изгледа необично, сумњиво („Чудно ли ми тле буде равно“, да би се равним јавило чак „над провалијом“, у десетој верзији, због чега је „сумњивост“ равног тла још већа.)

Оно што је видео, и пред чим је устукнуо, он жели да пренесе сродној души ближњег (кога назива најприснијим – „брале“.) Иако трајно издвојен, осећа одговорност пред оним који би га могао разумети.

„Врвети у вреви“ – зар то није идеал сваког усмљеника? Јер, бугарио је Тин Ујевић у „Свакидашњој јадиковци“: „Како је тешко бити сам“. Савремени песник је често вапио за „побратимством лица у свемиру (Тин), али му оно није полазило за руком. То би, на први поглед, био циљ лирског субјекта у Момчиловој песми.

Какве су чари гомиле у „Осами на тргу“?

Она је весели животни вртлог у коме се, непрестано мешају „плач и смех“. У гомили, то мешање траје све до узајамног стапања, до екстатичног буктања (онако како букти смола, силно, али кратко; сгасили се тек што је палнуло.) У гомили нико не поставља питања; једино знамење да није све неупитно су они „бледи“ који „проносе тугу“, које је живот печио и избацио из вртлога. Ови бледи „тугоносци“ су сведочанства да свет не може бити савршен и довршен у свом палом стању. Као патници, они сазнају даље и дубље од „рујних лица“ ( „Патнику из тиха срца / то чудно пукне зоре цик“, вели Настасијевић у песми „Туга у камену).

Лирски субјект би, ипак, желео да се баци у свеопшту помаму, али, насред трга, у срцу града, у жижи страствене поистовећености са светом, њега обузима „осама“ – усамљеност у највећој могућој мери. Свеопштем хуку и буктању та осама  поставља препреку. Шта спречава осамљеног да похита у весели вртлог? То што је са „рујних лица“ прочитао „коб лобање“.

Еволуцију стихова „куд они шестарили / са рујних лица штијем лобање коб“ можемо да пратимо кроз различите верзије „Осаме на тргу“. У прве две, стихови гласе: „Ужасно је са љубавних лица, / штити загонетку лобање“. Весели и занесени, којима се приближава смрт, представљени су као „љубавна лица“. Од треће до пете верзије, песник се непосредно обраћа онима чију је судбину сагледао („С рујних вам лица штијем лобање коб“, у 3. и 4. верзији; „С рујних вам лица у вреви штијем лобање коб“, у петој верзији, док се шеста верзија враћа решењу из треће и четврте.) У седмој верзији ( а тако остаје све до десете), срећни осуђеници на смрт опет су у трећем лицу („С рујних им лица штијем лобање коб“). У коначном исходу у завршној верзији заменица „им“ ишчезава, а остаје само: „са рујних лица штијем лобање коб“. Ово одстрањивање заменице ради универзализације исказа карактеристична су за Настасијевића јер је он свагда настојао да песму доведе до „семантичког атома“ који се не може даље етикетирати, а да значење у потпуности не ишчезне. „Рујна лица“ нису више љубавници, нити им се песник обраћа непосредно, она су сви људи у самозабораву, тако карактеристичном за гомилу.

Остаје нам да откријемо и порекло глагола „шестарити“ у завршној верзији „Осаме на тргу“. „Шестарити# значи „кружно летети“ при чему се овај израз углавном користи за лет птице грабљивице (орао „шестари“).

У петој верзији схватамо одакле тај глагол: у њој лирски субјект, неуклопив у средину, самом себи личи на злослутну птицу (сову или гаврана), која „с вечери тако кружи над веселим кровом“, па с „рујних лица“ својих ближњих „штије лобање коб“. Из овог самоосећања (кобност сопственог присуства, уклета издвојеност из свеопштег кружења градске гомиле) јавља се и свест о сопственој „сабласности“. У завршној верзији „Осаме на тргу“ лирски субјекат је свестан да је „промину њином / сабласно ово остајање.“ „Сабласно“ је, у претходним варијантама, присутно у другим комтекстима: у четвртој верзији „сабласно“ је „шестарење“ лирског субјекта, као и у шестој верзији; у седмој верзији је сабласна „тишина њином хуку“ као и у осмој; у деветој и десетој решење је истоветно у коначној редакцији песме.

Шта рећи о „уклетости“?

У првој верзији, уклето је „срце“ лирског субјекта; тако је и у другој и трећој. У четвртој је уклет он, као „раб“; у шестој је опет „уклето срце“; у седмој се претвара у камен који је уклето усамљен; тако је и у деветој, претконачној верзији. Међутим, у „Осами „ из „Пет лирских кругова“, „уклетост“ се стопила са „сабласношћу“. У чему је ова сабласност? У последњем делу песме, одвојеном и графички од првих пет строфа, мирско ја се обраћа Богу „двогубом“ прозбом: „Прострели, о, прострели ме раба“. Очито, оно од Господа очекује патњу која ће му помоћи да оствари коначно назначење свога постојања. Есхатологизација личности путем патње омиљена је тема Момчила Настасијевића. У „Молитви“ уводној   песми циклуса „Бдења“ два пута се понавља „прозба“: „Расточи о расточи раба“ (Зашто? Зато што је и пакао Божји, и може да „тропоје“; зато што је и „дубље дно души но страдању“, то јест зато што је патња етичко, али и гносеолошко, оруђе по примућству: њиме постајемо бољи (јер несебичнији, жртвенији), али њоме непатворније спознајемо стварност, лишену привида чулних наслада.

„Прострелити“ и у „Осами на тргу“ је исто што и 2расточити“ у „Молитви“. И једно и друго је парадоксално пресзадавање личности путем „растакања“, „прострељивања“ старог Адама у човеку. Бог, по Св. Писму, бије сваког сина кога прима. Бог оне које воли обележава патњом. Тиме их одводи са широког пута који води у пропаст, на узак пут који води у живот вечни.

У другој варијанти песме, Настасијевић је као разлог осаме навео причувљавање „ништавила“, и то одасвуд. Ништавило нам се, у коначној верзији, приближава као „коб лобање“, смет. Весело оро на тргу претвара се у dance macabre. Ово је могуће видети само издвојеношћу, која је, када су сви у самозабораву, својеврсна „уклетост“ и „сабласност“ (присуство оностраности као наговештај нестајања привида, оностраности као усудне границе, то јест – смрти.) „Остајање“ лирског субјекта је „сабласно“ из перспективе „промина“ гомиле. „Промин“ значи „пролазак“. Извесна значењска двострукост   присутна је у „промину“ – јер, реч је, на први поглед, о свакодневном кретању гомиле на тргу, али и њеном „преминућу“, одласку у смрт, коју људи гомиле не виде и не осећају, па се с њом суочавају неспремни, не родивши се изнова као остварене личности.

Разлог због кога лирски субјект тражи да буде „прострељен“ и прострељивањем „окамењен“ је жртвене природе: неко треба да упозори „рујна лица“ на „коб лобање“, и да до њих донесе свест о неумитном протицању времена као уводу у „коб лобање“. Постајући камен, лирски субјект постаје својеврсни часовник. Његова сенка (плод „сабласног остајања“) истовремено је и лековита, јер се њоме мере „смираји и свитања / на тргу“, чиме се бесловеснима нуди да досегну самосвест (увек одређена свешћу о својој граници, и немогућности надилажења границе без издвајања из гомиле; то је издвајање болно, али, како каже Берђајев, „личност је бол“).

Лирски субјект је, дакле, злослутна птица, сабласно биће, истовремено, он је и камен налик гробном, камен који опомиње на „промин“ свега што постоји.

Сапрожимање живота и смрти, ту „сласну језу“ Настасијевић је описао у раној својој приповеци, „Страх“, у којој се усхићење музиком меша са плашњом од ништавила, инкарнираног у сабласној „жени у бело“.

У књизи прозе „Хроника моје вароши“ налази се приповетка „Како се сазда наша богомоља“. Она говори о сличноме.

Ту је описан варошки храм који је од темеља до крова жут као дуња, па личи на лађу благовесно допловилу из мира и усидрену међу пролазнима. На цркви су три звона која исто запевају -смрт, празничну радост и пожар: „весеље језом прожму, миљем јад“. Мајстор храма стигао је с југа, скупа са својим помоћницима. Господар је послао архитекту – туђина, кога мајстор није подносио, Господар није саслушао мајсторове жалбе, па се мајстор, скрхан, пропио. На крају је један од зидара с југа узидао архитектину сенку у грађевину. Што је црква више расла, он се све више смањивао и, на крају, умро. Није имао родбине која би му кукала на гробу. Иако није био обичај, у наслеђе је становницима Дивљег поља оставио звона: живима за мир. Та звона кропе људе „тугом неком дубљом од весеља, радошћу дубљом од туге“; „зато сви ми отуда мир неки носимо у немирној души“. каже приповедач.

Дакле, преплитање „језом весеља и миљем једа“ је судбина човекова. Песник је онај који то види, и такав као међаш, стоји на усудној граници.

Осамљеност песника

Својевремено је, говорећи о положају песника у савременом свету, Октавио Паз указао на реченицу коју је, тумачећи тај положај, записао Стефан Маларме, тврдећи да је песник усамљеник који се повлачи да би исклесао свој гроб. Тиме је до краја подвучена тврдња позних романтичара, ларпурларписта и симболиста да се творци стихова морају склонити у „кулу од слоноваче“, напустивши бучне тргове непесничког, од праискона одвојеног града.

Песник је онај Бодлеров албатрос, „цар азура“, кога су морнарски простаци заточили на палуби, и ругају му се, и коме, када је на тлу, „дивовска крила“ имагинације сметају да крочи“.

Настасијевић је своју усамљеност искусио до краја: било је мало оних који су хтели (и могли) да га прате на његовом путу кроз „тамни вилајет“ језика. У надахнутој биографији песника, која је пратила прво издање његових дела, тзв. „издање пријатеља“, Милутин Деврња о његовој усамљености сведочи као о последици неразумевања околине, пре свега уметничко – критичарске, која је потицала из разних извора: од површности до зависти. Основни начин борне, против Настасијевића био је ширење приче о неразумљивости његовог дела.

Због тога је, вели Деврња, песнику припала „трагична осамљеност на неблагородном пољу културног пионирства“.. Истовремено, ова усамљеност је проистицала из чињенице да је његово дело „хтело да укаже слободног човека, избављеног из свих кврга законитости и омеђености, да из ове „долине плача“ пронесе кликтај слободног човека». Упркос личним разочарењима, и неразумевању околине, он се држао начела стваралаштва и самоостваривања, јер, како је говорио: „Улица је зато да се њом прође и мимоиђе“, а „врлину трпљења и самосавлађивања Момчило има у потпуности“.

Трпљење и самосавлађивање су оружје усамљеника, као и уздржања од необуздане чулности („Никада никаквих неодмерених испада, никада предавања, ни у часовима тешке посусталости, чулним иживљавањима века који му је био додељен“, вели Деврња. Али, такав не пристаје да се одрекне својих заветних тежњи: на бучном тргу свакодневице, заточеном у страсти и сласти гомиле, он стоји као упозорење да маске и привиди не могу постати човекова коначна мера и провера. У последњем разговору који је са Деврњом водио, песник му каже: „Да, мораћемо да заузмемо према стварности одлучан став. Треба се у њу поставити као непомичан колац“. (Или као камени стуб на тргу?)

Судбина савременог песника јесте да силази у прадубине језика, и да то чини без обзира на цену. Како је, у „Сонетима Орфеју“, сведочио Рилке – само онај ко се срео са хадом – сме да запева песму хвале. Одатле је била и „неразумљивост“ Момчилова, његово „тамновилајетско“ истраживање стварности да би се „неизречјем“ дошло до речи. Деврња тврди да „Момчило није ишао за свесним стварањем поетске технике која ће онемогућавати улазак у његову поезију. Напротив, свесно је ишао само за сажетошћу лирских изазова“.

Усамљеност која је потицала из оваквог положаја није била горда усамљеност романтичарског побуњеника, манфредовско – луциферијанско прометејство. Тим правцем се кретала наша надреалистичка књижевност, која је апологирала право човека на неспутаност жеље, на остварење утопије која би у себи обухватила рационализам Маркса и ирационализам Де Сада. Зато домаћи надреалисти нису хтели да објаве цео Настасијевићев одговор на сопствену анкету о жељи, јер се песник заложио за аскетску сублимацију нагонског у нама. За њих је то била пука илузија „превазилажења сопственог ја“. Настасијевићева усамљеност је била заснована на жртвовању самог себе да би ближњи могли да сагледају тајну понора који се маскирао у равно тле за безбрижно корачање тргом. У противречностима самопревазилажења, песник  налази кључ свог постојања које ће се отворити за друге („Бездетан, / на истину грем. // Синови прате ме / и кћери“, вели он у „Речима из осаме“.

Како показује др Жарко Видовић, рационализам и страственост нису антиподи! Напротив! Страственост ставља ratio себи у службу путем метафизике која битије изједначава са мишљењем, и хоће да конкретни свет замени оствареном утопијом. Рационализму страственост супротставља се само целовитост жртвене чедности. О томе, као основном херменеутичком принципу, Жарко Видовић каже: „Да би човека, то јест, душу човека, извео из Невида (Аида, Хада, Тамног вилајета) у свет, а одтале у надсвет (трансцеденцију), Хермесу је потребна човекова наивност. Та наивност је исто што и неограничено и ничим условљено поверење човека у Хермеса и у надсвет куд Хермес човека води“. Ова наивност није могућа као глумљена наивност инфантилизма, него само кроз задобијање дечје чистоте – поново дечје чистоте, спремности на невино, дакле христолико, страдање за друге („Сина не распесте ви,  / распе се сам“, у „Речима у камену“; и: „ударите, / нисам крив“, у песми „Награда“). Чедност је неопходност „зато што нема осећања без човекове ДУХОВНЕ ЗРЕЛОСТИ за то осећање, а духовна зрелост је у ЧЕДНОСТИ! Осећање настаје само у чедности, а не из искуства, вештине (извештачености), знања и осталих тековина световног сазревања“.

Песников задатак је, између осталог, да упозори своју заједницу на опасност, али и на оно спасоносно (јер, „где је опасност, расте и оно спасоносно“, вели Хелдерлин.) Настасијевић је, парадоксално, својом повученошћу  и усамљеничким бдењем на стражи битија, тај задатак песника испунио.

ЛИТЕРАТУРА

1. Момчило Настасијевић: Поезија (Сабрана дела Момчила Настасијевића, том I, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац – Београд, 1991),
2. Поетика Момчила Настасијевић, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
3. Седам лирских кругова Момчила Настасијевића, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
4. Жарко Видовић: „и вера је уметност“, Завод за унапређење образовања, Београд 2008.
5. Новица Петковић: Настасијевићева песма у настајању, БИГЗ, Београд 1995.

Чланак МЕЂАШ НА УСУДНОЈ ГРАНИЦИ („Осама на тргу“ Момчила Настасијевића) се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Снимак са екрана/ Одиси/ Спутњик Србија

Екипа Спутњика посетила је сет новог играног филма Емира Кустурице „Чуружанка“, који ових дана настаје у аутентичном војвођанском амбијенту Чуруга. Управо овде, у дворишту старе куће, настаје прича о животу и изазовима једне српске породице, заснована на роману руског писца Валентина Распућина.

Главну улогу мајке и баке Ане тумачи Весна Тривалић која породицу држи на окупу у изазовним временима. Чувена глумица у разговору за Спутњик отркива какав је осећај бити део пројекта који је већ сада изазвао велику пажњу јавности.

„Кад је Емир Кустурица у питању, сигурно је увек неки ватромет питања, радозналости, ишчекивања када он ради филм. Свет у мени је у тој експлозији. Ја сам ту сада себи на тапету са питањима да просто уђем у тај филм и у њему останем и изађем из њега онако како Кустурица жели. Његовим оком, његовом душом, његовом мудрошћу, његовим даром. Ето, само то је једино што ме води, што ме мучи, што ме разгорева, што ме запиткује, вуче, трза и некако смо сви у томе“, каже Тривалићева за Спутњик.

Глумица је нагласила да је сам сценарио направио ватре у свима, мале, велике, донео санте леда, ветрове…

„Када сам сценарио прочитала, заиста ми је лавину покренуо у мени, лично. Никад ме ништа тако није уздрмало као овај сценарио, али још је невероватније када Емир Кустурица пред камером сад ствара живот те породице, тих ликова, друштва у ком живимо, заблуда, истина за које знамо, препознајемо или их не препознајемо. За слепило, за оштроумност, за чежњу. Чежња, чежња, оваква или онаква, овакво или онако. Сви смо у неким чежњама, свако од нас“, објашњава она за Спутњик.

Упитана колико јој је лик Ане близак и на који начин ствара ову улогу, глумица каже:

„Из онога како нас Емир води, како нас уводи. Код њега је тај свет под једном великом лупом, под неким микроскопом најјачим на свету, микроскопом за душу, за друштво, за памет“.

Андрија Милошевић , који у „Чуружанки“ глуми Аниног старијег сина Сашу, поделио је са окупљеним новинарима утиске са досадашњег дела снимања.

„Ово је заиста једно изузетно искуство. Ја га зовем лабораторијски рад, зато што нисам, још од студенских дана, имао прилику да са својим колегама живим и радим у једном месту, да свакога дана радимо на овоме, да нема дистракције никакве са стране, нема ничега што би вам одвукло пажњу. Овде смо смештени, сви смо окупљени око заједничког циља, око заједничког посла. Радимо са, вероватно, нашим највећим редитељем филмским, човеком који је једна светска институција и светска баштина. Ретко ко у свету може да се похвали тиме. Наравно, у складу са тим иде једна велика одговорност, пре свега што је један такав човек који је изузетан познавалац филма, изабрао баш нас“, рекао је Милошевић.

На питање новинара како глумци проводе слободно време на сету, Андрија је рекао да одмора практично нема већ се екипа одмах спрема за – следећи кадар.

„Ово су фасцинантне припреме. Ово су припреме које захтевају целокупне ресурсе да дате. Јер је немогуће снимити тако захтевно нешто посебно што Емир стварно ради те кадрове који су нестварни. Ту се толико тога дешава. Сваки кадар, свака сцена је мини филм. Ми смо сада једну сцену снимали три дана, 37 кадрова. Само једну сцену и то је нешто што је толико исцрпљујуће, то је 12 сати бескомпромисног рада сваког дана, а онда после тога морате сести сви заједно, па причате о следећем дану. ’Чуружанка’ ће бити једна бајка за одрасле која је реална, која је у складу са овим временом, а опет са друге стране показује ту једну људску причу и светлу и тамну“, закључио је Милошевић.

Поред Весне Тривалић и Андрије Милошевића, у филму играју Вахид Џанковић, Тамара Крцуновић, Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић и многи други.

Судећи по атмосфери на сету и утисцима глумачке екипе, „Чуружанка“ ће привући велику пажњу публике и филмске јавности, а верујемо и да ће ово остварење Емиру Кустурици донети још једно међународно признање у његовој богатој каријери.

Чланак Експлозија, лавина, ватре и лед! Весна Тривалић и Андрија Милошевић о новом филму Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Књижевна награда „Шушњар“ у 2026. години додијељена је српском књижевнику Ђорђу Брујћу за књигу поезије „Глинска сриједа“.

Одлуку је једногласно донио стручни жири у саставу Данијел Дојчиновић, Горан Шаула и Боро Капетановић. Награда ће добитнику бити уручена на књижевној вечери „Шушњар 2026“ која се традиционално одржава сваког 1. августа у Оштрој Луци, у Републици Српској.

Ђорђе Брујић српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб…

Заступљен у антологијама, панорама и прегледима: Душан Иванић Књижевност Српске Крајине, Београд, 1998; Небојша Деветак Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, Загреб, 2002; Ненад Грујичић Прогнани Орфеји (Антологија српске избегличке поезије), Бранково коло, 2015; Здравко Крстановић Чудесни кладенац (Антологија српског пјесништва од Барање до Боке которске), Београд, 2002; Славомир Гвозденовић, Миодраг Јакшић: Чувари ветрограда (Антологија српске поезије југоисточне Европе), Темишвар, 2012/2013; Милутин Лујо Данојлић На скривеном трагу (Антологија нове српске поезије), 2008; Небојша Деветак Друмови су наша отаџбина (Зборник песама о сеобама, изгнанству и избеглиштву), Источно Сарајево, 2006; Милица Краљ Савремена српска поезија у Црној Гори, Стварање, Подгорица, 2008; Илија Лакушић Писмо (Зборник портрета), Подгорица, 2008; Невен Милаковић Румија Јованова (Зборник пјесама о Румији и Светом Јовану Владимиру), Подгорица, 2011…

Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански, румунски, македонски и бугарски језик.

Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања УКЦГ, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године СКЗ ЦГ, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Српске књижевне задруге из Београда, редакције Књижевних новина из Бeограда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Књижевна награда „Шушњар“ додјељује се афирмисаном писцу свих књижевних родова и врста, који ствара у духу српске књижевне традиције и језика, његује културно насљеђе и српску духовност, подстиче племенита и патриотска осјећања, а узимајући у обзир његово цјелокупно књижевно дјело са нагласком на књигу објављену између два „Шушњара“.

Награда се додјељује у оквиру Књижевних сусрети „Шушњар“ који се сваке године одржавају у знак сјећања на преко пет и по хиљада у геноциду убијених Срба и Јевреја, на Илиндан 1941. године, у селу Крухари и другим околним мјестима у општини Сански Мост од стране усташког режима Независне Државе Хрватске.

Извор: РТРС

Чланак Књижевна награда „Шушњар“ додијељена Ђорђу Брујићу се појављује прво на ИСКРА.

(Светлана Марковић, Са огњишта неми крик, Римски муниципијум, Скелани, 2026)

Постоје књиге које се не читају само очима, већ душом. Са огњишта неми крик је управо једна од таквих — књига која гори тихим пламеном сјећања, вјере и љубави, а чији жар не гаси вријеме. У њој се, као у живом огњу, сусрећу прошлост и вјечност, страдање и милост, земља и небо.

Ауторка ове збирке, иако није рођена у Сребреници, својим стиховима и срцем уткала се у њену душу. Њено поимање овог простора није туристичко ни пролазничко, већ сродничко. Као да је свака кап воде из Дрине и сваки лист у Подрињу дио њеног унутрашњег пејзажа. Њена љубав према сребреничком крају није сентиментална, већ органска, дубока, прожета осјећањем дуга и молитвеног поштовања према сваком имену које је у овом камену оставило траг.

Збирка Са огњишта неми крик је, у свом језгру, молитвеник у стиховима. Она није ни само књижевност ни само документ времена, већ мост између људске патње и небеског опроштаја. У сваком стиху осјећа се бол као печат, али и вјера као путоказ. Тај спој, готово немогућ у свакодневици, овдје постаје природан као дисање.

Приповијетка Огњиште, којом књига почиње, није тек увод у циклус пјесама, већ темељна икона цијеле збирке. У њој ватра постаје симбол женске снаге, жртве и духовне непоколебљивости. Горана, јунакиња приче, стоји између ватре и снијега, између живота и смрти, као архетип свих жена које су у историји нашег народа биле чуварке огњишта, вјере и части. Њен пад у снијег и мирис меда који остаје у празном лончету, метафора су очишћења и небеског преображаја. Тај призор, готово библијски у својој чистоти, претвара Горану у архетипску библијску жену, попут Свете Софије која је, кроз патњу због својих кћери Вере, Наде и Љубави, својом вјером постала жива молитва.

У том контексту, огњиште из приче добија дубљу, сакралну димензију и свето средиште, метафорички Крст око кога се, освијештени и преображени, окупљају преживјели војници. Ово није само мјесто физичког окупљања и гријања, већ постаје симбол Крста око којег се сабирају душе, мјесто гдје се патња преображава у молитву, а земаљско страдање у завјет. Иако је ватра на Повлену угашена, Горанина жртва и њена посљедња молитва прије сабрања око њене жртве наглашава трајну снагу вјере, опроштаја и наде у васкрсење, чинећи огњиште трајним симболом заједништва. Невидљиво, али неугасиво духовно огњиште, вјечни знак саборности и вјере, свједочи о животу који се рађа из пепела, сугеришући божанско присуство и сласт вјечног живота проистеклу из највеће жртве.

Цијела књига прожета је духом православља. Не као догмом, већ као живом филозофијом живота. Православље, у чијој је сржи праштање, прожима ове стихове као невидљиви дах. У свакој пјесми, па и онда када бол надвлада ријеч, остаје присутан онај смирени позив: „Праштај, да би ти било опроштено.” Ауторка не бјежи од туге, али не дозвољава ни да туга прерасте у освету. Она, као истинска хришћанка, бол преображава у саосјећање, а сјећање у молитву.

У пјесми Црне мараме Сребренице ауторка пјева са достојанством и тугом која не тражи освету, већ милост. Глас мајке која грли кости сина није глас мржње, већ најдубљег људског бола који се преображава у тиху молитву. Као што Христос с крста изговара ријечи: Оче, опрости им, јер не знају шта чине, тако и ова мајка, у својој земаљској трагедији, несвјесно понавља исти архетипски чин, опраштајући оним који су јој све одузели. Ту се најјасније види божански парадокс који је у сржи православља, да у праштању живи сила, а у слабости побједа.

Кравичке ластавице доносе свјетлост у мрак и док у првим строфама још чујемо крик мајке, у завршници се тај крик претвара у анђеоску пјесму. Мотив ластавица које поново свијају гнијезда убијених душа један је од најљепших симбола васкрсења у савременој духовној поезији. Та пјесма као да понавља јеванђељску поруку: да смрт није крај, већ само врата ка новом животу.

У пјесмама Василица и Свето Подриње пјесникиња досеже свој пуни поетски израз: спаја историју и молитву, завјет и утјеху. У њима се народно и литургијско преплићу, а стихови одзвањају као заједничка молитва за спасење и покајање. Њени стихови личе на тропаре који би могли бити отпјевани на неком тихом вечерњу у сеоској цркви. И баш зато дјелују вјечито, као да су старији од самих ријечи.

Као круна ове збирке, на самом крају уздиже се пјесма Сретење, која представља коначно духовно разрјешење и есхатолошки закључак цијелог дјела. Дрина, која је од бола постала коцка леда чија би туга могла потопити свијет, у овој завршној визији престаје да буде симбол непреболног страдања и постаје мјесто саборности и васкрсења. Ауторка нас кроз ове стихове симболично враћа на почетак, на оно исто огњиште које чини темељ збирке. Међутим, то сада више није само симбол жртве, већ простор живог сусрета – Сретења са Богом и ближњим. Када се брат и сестра врате на огњиште, а народ свом Изворишту и Христу, лед историје се топи пред свјетлошћу праштања и литургијске радости. Пјесма је свједочанство да након распећа Светог Подриња слиједи духовно обновљење. Овим завршним акордом, гдје се умјесто нијемог крика чује анђеоски позив Радујте се свете!, ауторка своју молитву над пепелом претвара у побједоносну химну живота, потврђујући да једино хришћанска љубав може отопити лед и донијети истински спас.

Свака пјесма у овој књизи је једно мало огњиште. У њима гори бол, али и свјетлост; у њима је и пепео и пламен. Ауторка, као чуварка сјећања, не дозвољава да се жар угаси, али ни да ватра постане пожар мржње. Она својим стихом не осуђује; она моли, опомиње, свједочи и благосиља.

Језик ове збирке блистав је у својој једноставности. У њему одјекује ритам народне поезије, али и библијска озбиљност. Архаизми и молитвене конструкције нису стилски украс, већ доказ да се и савремена ријеч може молити. У томе је највећа вриједност ове књиге: што спаја земаљско и небеско, свакодневно и вјечно, људску сузу и Божију свјетлост.

Са огњишта неми крик је књига која не познаје равнодушност. Она ће у читаоцу побудити или сузу, или тишину, или молитву. Али нико ко је прочита неће остати исти. И то је, можда, највећа мјера сваке истинске поезије, да нас макар за тренутак приближи доброти, покајању и свјетлости.

Дејан Коловић

Чланак Дејан Коловић: Молитва над пепелом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Растко Шејић

Аутор извештаја: Растко Шејић (Удружење „Шта хоћеш“)

У врту херцегновског дома Ива Андрића на Топлој синоћ је одржан веома добро посећен, а опет интиман и истовремено духовно спектакуларан разговор о збирци поезије „Мирис анђела“, која је овогодишњи добитник књижевне награде Бранко Ћопић.

Контраст мира лепо уређеног врта и амфитеатра, зрикаваца, палми и далеке живости риве, са узбудљивом Ракочевићевом рањеном а јуначком поезијом претворио се у доживљај вредан најбољих књижевних салона света.

Искусна новинарка и драматуршкиња Витка Вујновић је формат уобичајене поетске вечери окренула тиме што је она углавном читала песме уз музичку пратњу и питања постављала искључиво на основу директних песничких слика.

Она је нагласила да је „у свакој песми пронашла кључне надахнуте речи које све покрећу, које светле, снажне, имају своју боју“:

„У Ракочевићевој поезији све има свој мирис и има свог анђела: вода и камен, црква и град, очи деце и очи старца, тамјан и хлеб, топлота и студен, светлост и тама, колевка и гроб, сећање и љубав способна да на зло не узврати злим“.

Живојин Ракочевић, песник, председник Удружења новинара Србије, директор Дома културе Грачаница, препустио се концепту и догодио се дирљив разговор високе уметничке вредности.

Публика је имала прилику да осети његов унутрашњи живот, ону ватру или светлост која га тера да ствара.

Пролазећи кроз циклусе „Мириса анђела“, те својеврсне ауторске анотологије досадашњег ауторовог песничког рада, заокружене новим снажним песмама, често је ноћ парао лепет крила. Понеки крик галеба.

На питање о границама које деле Ракочевић је одговорио:

„Границе су успоставили они који су против књиге и смисла. На границама се нормални људи осећају као криминалци, а криминал је ту потпуно слободан. И мислим да је то због њих и направљено, не из потребе да постоје границе. Ја живим у једном гету у коме преко две деценије нисам поштом добио књигу на ћирилици, а од пре четири године ни штампу. Суштина је да тај страни свет нацрта границе у којима ће стварати своју културу, свој дух и дела. Али, тих дела нема. Мрежа је апсолутно успостављена и неподерива откада смо достигли тај цивилизацијски максимум. Онога тренутка када су 1327. године изграђени Дечани, пре скоро 700 година, ми смо постали култура која нема границе. Када су се срели фра Вито из Котора и архиепископ Данило Други и осмислили како ће изгледати светиња, они су направили савршеног Србина. Дечани су таква симфонија и хармонија да су све наше различитости стале у њих и нису се посвађале. Ја то зовем ‘Дечански кључ’: Византија, наше приморје, готика, романика, барок, све на једном месту. Постоје још два таква дела савршене хармоније духа, то је владикин ‘Горски вијенац’ и ‘На Дрини ћуприја’ човека у чијем дворишту сада седимо. Ми имамо те три личне карте, које су савршене, и које су брана свакој граници“.

Из песама и ауторових прича почињу пред публиком да израњају пунокрвни епски хероји: отац и мајка песника, стриц, свештеник Мирослав из Приштине, убијени дечаци из Гораждевца, искасапљени жетеоци, тужне поносне мајке завијене у црно Сенка и Љубица, митрополит Амфилохије, властелинка са фреске, Симонида без очију, Мајка Патријаршија, мати Февронија…

На питање о природи зла и васкрсења постављено стихом „Зло увек загази у исту ријеку“ Ракочевић одговара:

„Још од Антике је та мисао да су крај рата видели само мртви, тако да ће и крај тог Косовског боја само они видети. Нигде се није нагомилавала тишина као у Приштини и на Косову и Метохији пред неку несрећу. Згусну се неке силе, заледи се све, и сви знамо да ће се нешто догодити. Није било потребно бомбардовање, већ су те бомбе биле пале у срцима и у животу. Све је било јасно. Тако је било и пред мартовски погром 2004. Ми имамо један нови календар злочина над Србима од тада које обележавамо. У тој тишини некако почињу ратови. Почиње зло. Али његова није последња“.

Ако данас нашу народну епику видимо као фреску, она је у Ракочевићу добила модерног мајстора, врхунског настављача „косовског циклуса“, како је његову поезију дефинисао српски бард Матија Бећковић на додели Ћопићеве награде у САНУ.

Нема жаљења над собом, нема страха пред немогућим, нити суздржавања пред тешким темама животног развоја родитеља и породице, тешких злочина над Србима и живота у гету енклава на Косову и Метохији, избеглиштва, али и искрене вере опеване у завршном циклусу „Пећка мајка“.

Како сам Живојин објашњава менталитет Косова кроз једну од хероина о којима пише „сузу ми нису видели“. Али публика у Херцег Новом је више пута била дубоко ганута и померена. „Речи које сијају“ су обасјале културну узбудљиву ноћ у организацији Херцег Феста.

Чланак Ракочевићев „Мирис анђела“ у Херцег Новом се појављује прво на ИСКРА.