Александар Солжењицин

На данашњи дан, 3. августа 2008. – Умро руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин

Добитник Нобелове награде за књижевност 1970, чија је литература обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година послије Другог свјетског рата. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица.

Прогањан је и касније, чак му је одузето и држављанство, па је емигрирао 1974, вративши се у отаџбину послије двије деценије. У децембру 1998. одбио је највишу државну награду – Орден Светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао предсједник Борис Јељцин, рекавши: „Не могу да примим награду од врховне власти, која је довела Русију до садашњег погубног стања“. Током агресије НАТО-а на Југославију у прољеће 1999. изложио је разорној критици окрутност и лицемерје Сјеверноатлантске алијансе, предвођене САД. Приповијетком „Један дан Ивана Денисовича“ у књижевност је увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса.

Један критичар је примијетио да је он „први разголитио бит и тиме пребио кичму комунизму“, а други да је његов роман – „Архипелаг Гулаг“ објелоданио да је „комунизам спој лажи и насиља над људима: лажи – да се сакрије насиље и насиља – да се одржи лаж“. На основу емигрантског искуства у западној Европи и у САД такође је испољио јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала дјела: приповијетка „Матрјонини дани“, романи „У кругу првом“, „Онколошка клиника“, „Август четрнаесте“, „Црвени точак“, „Русија у провалији“, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим“, драме „Гозба побједника“, „Заробљеници“, „Република рада“, „Свјетлост која је у теби“, публицистичко дјело „Лењин у Цириху“, сценарији „Тенкови знају истину“, „Паразит“.

Пише: Желидраг Никчевић

Све је ишло ка том рату, не једну, двије или осам година. Много дуже. Ако не вјерујете, читајте Солжењицина. Поодавно је Александар Исајевич објаснио ко од западних играча стоји иза антируске Украјине и предвидио неизбјежни распад те државе у њеним совјетским границама.

Ево како је класик писао 1998, кад су руско-украјински односи били кудикамо бољи:

„Од првих корака стварања украјинске државе тамо се надувавала – ради збијања политичких редова – уображена војна пријетња од Русије. Кад је почела да се формира украјинска армија, од официра су приликом полагања заклетве захтијевали да изразе посебну спремност за ратовање управо против Русије. Пријетњу ратом толико су прижељкивали, ради учвршћења одвећ хетерогене ‘украјинске свијести’ – било је довољно само да Русија најави намјеру да продаје нафту не по максимално повлашћеним, него по свјетским цијенама, а из Украјине би заурлали: „Ово је – рат!“

А прије пола вијека, у још стабилној совјетској 1968-ој (објављено 1974. у „Архипелагу Гулагу“), он упозорава:

„Са Украјином ће бити изузетно болно!“ Истовремено, тада опомиње: „Није сва Украјина у данашњим формалним совјетским границама заиста Украјина. Области са лијеве обале безусловно теже Русији, а тек Крим, њега је Хрушчов просто приписао Украјини тоталном глупошћу.“

Године 1990, уочи распада СССР, размишљајући у преустројству Русије, Солжењицин констатује:

„Данас одвојити Украјину, то значи резати кроз милионе људи и породица. Колико читавих области са руском превлашћу, колико оних који се тешко могу национално опредијелити, колико мијешаних бракова – а нико их до сада ‘мијешаним’ није сматрао.“

По Солжењицину, у случају осамостаљења Украјине житељи разних региона морали би сами, на референдуму, ријешити судбину својих области.

„Неће бити добро ако први кораци независности буду праћени гушењем воље дијела становништва… Не може се судбина житеља толико различитих области рјешавати по средњем аритметичком обрасцу у пространој 50-милионској републици. Зашто се они који у Лавову и Кијеву руше споменике Лењину клањају, као светим, лажним лењинским границама, нашкрабаним у крвави расвит совјетске власти само да би се купила стабилност комунистичког режима? Такав обрачун гласова може бити фаталан за судбину многих милиона руског становништва“ – упозорава Солжењицин украјинске политичаре уочи референдума о независности 1991. године.

„Словенска трагедија“ – то је наслов поглавља из књиге „Русија у провалији“, у којој Солжењицин разматра историјску судбину Русије, Украјине и Белорусије. Режисери тог „историјског спектакла“, сматра он, налазе се на Западу. „Америка на све могуће начине подржава сваки антируски импулс Украјине. Антируска позиција Украјине, баш то је оно што треба Америци. Намјере цивилизованог Запада према нама све мање се скривају, а огорчени непријатељи Русије, као што су Кисинџер и Бжежински, не једном су то саопштавали потпуно отворено, говорећи о Русији као сувишној држави на карти свијета. Украјинске власти, и са Кравчуком, и са Кучмом, услужно подигравају америчком циљу да ослаби Русију. Тако је дошло до посебних односа Украјине и НАТО-а и до вјежби америчке флоте у Црном мору, 1997. Хтио-не хтио, присјећаш се бесмртног Парвусовог плана из 1915: искористити украјински сепаратизам ради успјешног распада Русије.“

Далековидог класика, нажалост, нико није слушао.

Чланак Желидраг Никчевић: Ако не вјерујете, чујте Солжењицина! се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Драгана Никитовић

Колико је невероватних прича о људским судбинама остало скривено по забаченим селима, манастирима и планинским врлетима знају само они који су спремни да сиђу с асфалта и да их пажљиво слушају. Управо то је учинио писац и новинар Влада Арсић, који је потресна, али и опомињућа искуства наших предака забележио у збирци „Приче уз огњиште“.

Идеја за књигу настала је готово случајно, једне олујне ноћи у манастиру Праскцица, изнад Светог Стефана, у којем се Влада Арсић затекао последњег дана лета пре више од четврт века. Невреме га је приморало да прихвати конак, те је имао прилику да разговара с монасима. Они су му испричали необичну причу о руском племићу Јегору Строганову који је двесто година раније, у једној сличној ноћи, за време страховите буре, закуцао на манастирска врата.

„Тада сам се запитао колико још таквих прича има у нашим воденицама, пећинама, испосницама и другим местима. Моја примарна професија до пре десетак година била је новинарство, односно репортажа. Волео сам да сиђем с асфалта и да прођем местима којима се заиста ретко пролази. Управо тада сам имао прилику да забележим чудесне приче које су сада сабране у овој књизи“, каже Влада Арсић у разговору за Спутњик.

Како су се некада слушале приче

Преносећи казивања обичних људи о прошлости, о прецима и њиховим наравима, о животним недаћама којих није било мало на подручју Србије и Балкана, Арсић користи форму усменог предања, трудећи се да и језик којим су приче испричане буде аутентичан, народски. Свих петнаест приповедака написано је по истом обрасцу – приповедач се обраћа немом саговорнику који га пажљиво слуша.

„То је била атмосфера у којој су се некада причале приче, уз огњиште – један говори, сви остали слушају отворених очију и затворених уста. Тако је било некада, а данас је најчешћа реченица коју чујемо: ‘Извини што те прекидам’, управо зато што више нико никога не слуша“, примећује Влада Арсић.

Иако говоре о прошлости, ове приче, сматра наш саговорник, постављају питања која су и данас једнако важна. Свака прича носи своју поуку и читаоца наводи да преиспита шта је у животу заиста важно.

„Чоек би пусти све да зна – и има ли живота на другим звездама, и ђе одлазе умирући, и ђе пребивају ангели божји… Једино што не зна, а слабо га и занима, јесте свет у коме живи. Колко њих и не зна ђе су им деа, шта им родитеље тишти, је л’ им жена болна, как’е су муке код комшија и кумова. Окрећу главу и баве се вилозофијама“, каже јунака Арсићеве приповетке „Завођење демона“.

С јунаком те приче слаже се и сам аутор који истиче да савремени човек, у жељи да задовољи своје потребе, врло често запостави оно најважније – своју децу, своју породицу, све оно што његов живот заиста чини вредним и смисленим.

„Када прочитате неку од ових приповедака, не можете да се не замислите. И не можете неке ствари да не поредите са својим искуствима, да не анализирате свој начин живота. Данас смо засути свим и свачим из медија, с билборда, јуримо за материјалним, заборављајући ко смо и одакле потичемо“, упозорава Арсић.

Језик као чувар сећања

Аутор је стога посебну пажњу посветио и језику, настојећи да сачува начин на који се некада говорило и да од заборава сачува речи које се у савременом језику веома ретко користе.

„Нисам желео да модернизујем језик, већ да приче испричам онако како сам их и чуо. Чини ни се да је српски језик прилично осиромашен и да олако заборављамо речи које смо наследили из старосрпског, старословенског, руског језика. Цела ова збирка је, заправо, и подсећање на наш стари фонд речи. Када кажемо ‘огњиште’, увек помислимо на топлину, сигурност и место где се слушају приче из давнина“, објашњава Арсић.

Један од мотива који се провлачи кроз читаву збирку јесте и такозвани синдром предака, који подразумева да се неразрешене трауме и емоционални терети преносе с генерације на генерацију.

„Свака тајна једног дана некако изађе на видело. Савремена психологија полази од тога да од предака не наслеђујемо само физичке особине, стас, висину, боју очију и косе, нарав, него и емоционалне надражаје који нису добили своје разрешење у прошлим генерацијама. Људи у томе виде судбину, карму или магију, али фолклорна фантастика је дубоко укорењена у нашем народу“, каже писац.

У књизи значајно место заузимају управо приче у којима се преплићу стварност, народна веровања и фолклорна фантастика. Влашка магија, русаље и необични обичаји источне Србије нису представљени као сензација, већ као део народног наслеђа које је вековима опстајало.

Говорећи о приповеци „Баба Јегда“, Арсић подсећа на феномен русаља – жена које су, према народном веровању, падале у транс и прорицале судбину.

„Није реч само о празноверици. Тај феномен је проучавао и Јован Цвијић, а долазили су и лекари из Велике Британије који су покушавали да изазову било какву реакцију код жена у трансу, али нису успевали. Моји саговорници тврде да та појава постоји и данас. Једно је када све то гледате на филму или читате у књизи, а сасвим друго када вам то неко прича уживо“, каже Арсић.

Заборављене жртве и велика мајчинска љубав

Једна од најпотреснијих приповедака је „Коло“, заснована на готово заборављеном догађају из Првог српског устанка, када је педесетак девојака и младих жена из села Скела изабрало смрт у Сави, уместо ропства.

„Постоји само једна зарђала табла у селу Скела код Обреновца која о томе сведочи. Када кажете да је педесетак жена колективно извршило самоубиство, прва асоцијација је неки секташки ритуал. Али није било тако. Радило се о части и поштењу. Када су Турци видели шта су жене учиниле, били су толико запрепашћени да су напустили село, нису ништа спалили и нису тражили оне који су се сакрили. Захваљујући тој огромној жртви преживела је читава једна генерација“, објашњава Арсић.

Сличну снагу носи и прича „Макрена“, инспирисана истинитим догађајем из Првог светског рата. У жељи да свом јединцу преда вунене чарапе и кошуљу пре зиме, једна мајка пешачи за војском све до албанске голготе. Када схвати да га не може стићи, ствари предаје краљу Петру, уверенa да ће он знати где је њен син.

„Краљ Петар је заиста желео да испуни њену жељу. Стално се распитивао за војника Маринка из Дринске дивизије. Касније га је пронашао међу страдалима, а после рата потражио је и Макрену. Када је сазнао да је и она умрла, наредио је да јој се подигне споменик. Нажалост, тај споменик је после рата оскрнављен само зато што је на њему писало да га је подигао краљ“, каже Арсић.

Споменик је деценијама касније обновио један наш исељеник из Јужне Африке, а приповедач у овој причи постиђено каже:

„Само, питам се, мора ли увек неко са стране да нас опомене, моремо ли се, покаткад, и сами нечег сетити. Изгледа да не меремо и да нас само зло море да разбуди и издобри, док се у добру понесемо и олако на све заборавимо. Ал’ шта’ш…“

Арсић каже да му је једно од најупечатљивијих искустава, која је имао сусрећући се с људима широм Србије и Балкана, било познанство са женом која је живела у земуници, почетком 21. века. Иако је потекла из богате куће, због љубави се одрекла свега и удала се за сиромашног човека. Судбина ју је убрзо оставила и без мужа, и без сина, али и без дома.

„Завршила је у неком вајату, али како је дошла зима, почела је да се укопава, јер је схватила да што дубље улази, то јој је топлије. Када сам је питао да ли за нечим жали у животу, она ме је погледала згрануто и рекла: ‘Бог с тобом, синко, зашто, за чим бих жалила? Жива сам, здрава сам, имам шта да поједем, имам и неколико кучића’. И то је невероватно у данашњем времену, када смо стално незадовољни стално јуримо, стално смо дубоко фрустрирани. А та жена живи сваки дан тако што се радује сунцу, киши, првом снегу“, каже наш саговорник.

Иако су настале из конкретних историјских догађаја, народних казивања и сусрета с људима на терену, „Приче уз огњиште“ не говоре само о прошлости. Оне подсећају да су најважније приче често скривене далеко од великих градова и да понекад управо судбина непознатог човека најбоље осветли време у ком живимо.

Чланак Приче уз огњиште: Овако се чувају заборављени и опомињући гласови Србије се појављује прво на ИСКРА.

www.globallookpress.com © Natalia Shatokhina/NEWS.ru

Церемонија доделе филмске награде „Дијамантски лептир“, коју су установили Министарство културе Руске Федерације и Руска културна фондација, одржаће се у Москви 12. новембра.

Како је истакао иницијатор и идеолошки инспиратор Евроазијске филмске академије и филмске награде „Дијамантски лептир“ Никита Михалков, уверен је да ћемо захваљујући филмској награди ове године, не само открити нова имена, већ и гледати добар филм снимљен у различитим земљама, али који говори језиком разумљивим свима – језиком људских вредности.

„У евроазијској кинематографији постоји огромна унутрашња снага – дубина, поштовање према људском бићу и националној култури. Данас, када нам западни свет намеће своју визију ‘лепог’ и ‘истинитог’, када оно што је раније било незамисливо постаје не само могуће, већ чак и нормално, разумемо колико је било важно и неопходно створити филмску награду где гледалац може да осети праве вредности и значење у сваком филму“, истакао је Михалков.

Главни циљ награде је да подсети свет на праву мисију филма: да говори о најважнијим духовним и моралним смерницама, да чува културно и историјско наслеђе, да се бави темама породице, сећања, континуитета, љубави, милосрђа и одговорности особе према друштву.

Мото филмске награде је: „Свака истина без љубави је лаж“.

Трофеј награде је статуета „Дијамантски лептир“. Сваки комад, који је дизајнирао познати уметник Јуриј Купер, украшен је са скоро 5.000 дијаманата.

Добитник награде за најбољи филм такође ће добити јакутски дијамант вредан еквивалента од милион долара.

Победници у категоријама најбољи редитељ, најбољи сценариста, најбоља кинематографија, најбољи композитор, најбољи глумац, најбоља глумица, најбољи споредни глумац, најбоља споредна глумица, најбољи сценограф, најбољи неевроазијски филм и нзузетан допринос филму, добиће јакутски дијамант вредан еквивалента од 250.000 долара.

Чланак Свечана додела награде „Дијамантски лептир“ у Москви 12. новембра се појављује прво на ИСКРА.

др Владимир Димитријевић

То куда непроход им,
чудно ми се отвори пут.

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи проносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.

Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Песма „Осама на тргу“, која припада Настасијевићевом лирском кругу „Бдења“, има много рукописних верзија – чак десет. Попут „Фруле“, „Зоре“, „Вечерње“, или песама „Госпи“, „Тута“ и „Јутро“ она је изражавала неку од суштинских , а тешко схватљивих, песникових порука. Колебања у верзијама плод су потраге за речју која, за Настасијевића, никада није била пука ознака, него само означено, оно битијно у опеваном лишено свега споредног, миметичког. Колебања почињу од питања коме ће се песма обраћати: у првој верзији, то је молитва Богу да лирски субјект буде уведен у свет оних који су се препустили стихији радосне гомиле; у трећој верзији, лирски субјект се већ моли да га Бог устрели, јер је „уклет“; у завршној верзији, лирски субјект жели да се „скамени“ на тргу.

Песник и гомила

Тема је актуелна од оног тренутка кад је песник престао да буде глас народа, а постао усамљеник у потрази за „јаснијим значењем речи племена“ (Стефан Маларме), и када је за песником престала потреба као за друштвеним чиниоцем. У том смислу „Осама на тргу“ је песма о немогућности утапане у оне који „врве у вреви“.

„Цео циклус „Бдења“, од „Молитве“ до песме „Родитељу“, настојава на неопходности будности у свету који је пун препрека за остваривање чисте човечности. У „Молитви“ се од Бога тражи патња да би се кроз њу дошло до познања дубине постојања. Песма „Госпи“, упућена неоствареној љубави, поставља питање да ли ће у вечности бити могуће раздрешење наших земаљских чворова, као и љубав према онима који су нам сада туђи. „Божјак“ говори о просјаштву као егзистенцији, споља лишеној сваког украса, прожетој „дрхтајем Бога“. „Две ране“ говоре о томе да за душу „нема биља овде доле“ – спасење је у долини у којој се сједињују они што су се некад мрзели и љубили. „Предвечерје“ прозире апокалиптични „страхобни руб“ усред свакодневице. „Траг“ указује на чињеницу да  љубав  не само да „буди“, неги и „убија“. „Јединој“ сведочи да пролеће мушко-женске узајамности може бити и „паклени пламен“. „Мировање дрвећа“ приближава људско биће и живу творевину у присност „благе речи“, док „Сиви тренутак“ повезује смрт вегетације са „сивим очима тајне“ у овом свету. „Гробној“ указује на престанак патње само ван „рођаја“ и „мрења“. „Брату“ позива на буђење у „рођени тој“, а „Родитељу“ казује да рођење мора бити лични, духовни чин, а не пуко биолошко јављање међу живима.

„Осама на тргу“ нас упозорава на гомилу, тражи да пред њом сачувамо будност, да бдијемо.

Али, шта је гомила?

Како она настаје?

Једино самозаборавом, порицањем сопствене и туђих личности, могућем у човековој страсти. Док човек постоји као личност, он осећа да битије има смисла, да је пуновредно и достојно живљења и радовања. Осећање смисла је празнично, каквотно другачије од свакодневице као ритуала телесних навика. С друге стране егзистенције је страст као, по др Жарку Видовићу, осећање лишености битија, то јест осећање недостатка смисла постојања. Због тога страст жели да освоји и потчини свет, да би утажила жеђ своје празнине. Но, она је неутажива, јер је воља за моћ похота која се не задовољава било каквим „делимичним“ успехом. Страстан човек осваја битије тако што све око себе (па и ближње) претвара у предмете којима може манипулисати. (Зато је Настасијевић, у својим бележницама, помињао да постоје људи који су спремни да због малог прста униште цео свет. То су острашћеници који, жудећи за боговањем, постају заточници ништавила.) Страст стреми да све претвори у своје „тело“; стеми „лакоћи у којој би се страстном човеку све подавало без отпора“ (Жарко Видовић). Са светом, који жели да из корена преобрази, у скалду са својим осећањем лишености смисла (одатле револуционарни утопизам), страст се мири само путем навике, која своје окружење вешто користи, приступајући ближњима као стварима, без свести о њиховом личном достојанству.

Гомила настаје када се мноштво страсних људи нађу на једном месту, тамо где могу да буду скупа на начин предмета, као отуђени духом, а телесно близу, да би могли да манипулишу једни другима (о безизлазу таквог стања пева Настасијевић у „Речима у камену“, указујући на „уловљеног ловца“). Знамо за Бодлерово сведочанство о томе како човек у модерном велеграду може да лута месец дана, а да не сретне никог познатог. Гомила и јесте гомила непознатих, које је страст окупила око неког циља. У гомили нема места за морал као завичајну обичајност, за етику која је, по Хајдегеру, умеће уређивање житишта („етос“  је житиште, обитавалиште.) Кјеркегор је говорио да Христа може да пљује и шиба само гомила јер „страст /…/ тражи да не гледамо у очи ни човеку ни чињеницама“ (Ж.Видовић).

О непридруживању гомили

Лирски субјект „Осаме на тргу“ налази пут тамо где га већина нема и не види. Ово „отварање“ је, очито, последица обасјања одозго, као у песми „Две ране“, која „Осами“ претходи, где песник, из света „долине плача“, види рајскаи, вечни мир, заснован на свељубавној и свесједињавајућој сили надиђене смрти („Ал каже ми се долина. / Ромори што је шкргут овде зуба. / Тихо се тамо сјаранило / што се крваво мрзи овде и љуби.“) Пут се отворио зато што је лирски субјект открио некакву тајну, недоступну онима што „врве у вреви“. Због те тајне он устукне онамо куда други лако и безбрижно ступају. Какав је смисао те „устуклости“? Песник није лако дошао до тог смисла. Семантичке осцилације примећују се у изградњи стиха који коначно гласи: „Ту куда ступај их лаки, / стукнем, брале“. Глагол „стукнути“ (нагло се зауставити, повући, устукнути) први пут се појављује у трећој верзији песме, при чему се благосиља онај ко слободно хода равним тлом, не устукнувши и не уплашивши се. С таквим је и Бог (од треће до пете верзије). Међутим, у шестој верзији, сам лирски субјект „стукне на равном тлу“, које му изгледа необично, сумњиво („Чудно ли ми тле буде равно“, да би се равним јавило чак „над провалијом“, у десетој верзији, због чега је „сумњивост“ равног тла још већа.)

Оно што је видео, и пред чим је устукнуо, он жели да пренесе сродној души ближњег (кога назива најприснијим – „брале“.) Иако трајно издвојен, осећа одговорност пред оним који би га могао разумети.

„Врвети у вреви“ – зар то није идеал сваког усмљеника? Јер, бугарио је Тин Ујевић у „Свакидашњој јадиковци“: „Како је тешко бити сам“. Савремени песник је често вапио за „побратимством лица у свемиру (Тин), али му оно није полазило за руком. То би, на први поглед, био циљ лирског субјекта у Момчиловој песми.

Какве су чари гомиле у „Осами на тргу“?

Она је весели животни вртлог у коме се, непрестано мешају „плач и смех“. У гомили, то мешање траје све до узајамног стапања, до екстатичног буктања (онако како букти смола, силно, али кратко; сгасили се тек што је палнуло.) У гомили нико не поставља питања; једино знамење да није све неупитно су они „бледи“ који „проносе тугу“, које је живот печио и избацио из вртлога. Ови бледи „тугоносци“ су сведочанства да свет не може бити савршен и довршен у свом палом стању. Као патници, они сазнају даље и дубље од „рујних лица“ ( „Патнику из тиха срца / то чудно пукне зоре цик“, вели Настасијевић у песми „Туга у камену).

Лирски субјект би, ипак, желео да се баци у свеопшту помаму, али, насред трга, у срцу града, у жижи страствене поистовећености са светом, њега обузима „осама“ – усамљеност у највећој могућој мери. Свеопштем хуку и буктању та осама  поставља препреку. Шта спречава осамљеног да похита у весели вртлог? То што је са „рујних лица“ прочитао „коб лобање“.

Еволуцију стихова „куд они шестарили / са рујних лица штијем лобање коб“ можемо да пратимо кроз различите верзије „Осаме на тргу“. У прве две, стихови гласе: „Ужасно је са љубавних лица, / штити загонетку лобање“. Весели и занесени, којима се приближава смрт, представљени су као „љубавна лица“. Од треће до пете верзије, песник се непосредно обраћа онима чију је судбину сагледао („С рујних вам лица штијем лобање коб“, у 3. и 4. верзији; „С рујних вам лица у вреви штијем лобање коб“, у петој верзији, док се шеста верзија враћа решењу из треће и четврте.) У седмој верзији ( а тако остаје све до десете), срећни осуђеници на смрт опет су у трећем лицу („С рујних им лица штијем лобање коб“). У коначном исходу у завршној верзији заменица „им“ ишчезава, а остаје само: „са рујних лица штијем лобање коб“. Ово одстрањивање заменице ради универзализације исказа карактеристична су за Настасијевића јер је он свагда настојао да песму доведе до „семантичког атома“ који се не може даље етикетирати, а да значење у потпуности не ишчезне. „Рујна лица“ нису више љубавници, нити им се песник обраћа непосредно, она су сви људи у самозабораву, тако карактеристичном за гомилу.

Остаје нам да откријемо и порекло глагола „шестарити“ у завршној верзији „Осаме на тргу“. „Шестарити# значи „кружно летети“ при чему се овај израз углавном користи за лет птице грабљивице (орао „шестари“).

У петој верзији схватамо одакле тај глагол: у њој лирски субјект, неуклопив у средину, самом себи личи на злослутну птицу (сову или гаврана), која „с вечери тако кружи над веселим кровом“, па с „рујних лица“ својих ближњих „штије лобање коб“. Из овог самоосећања (кобност сопственог присуства, уклета издвојеност из свеопштег кружења градске гомиле) јавља се и свест о сопственој „сабласности“. У завршној верзији „Осаме на тргу“ лирски субјекат је свестан да је „промину њином / сабласно ово остајање.“ „Сабласно“ је, у претходним варијантама, присутно у другим комтекстима: у четвртој верзији „сабласно“ је „шестарење“ лирског субјекта, као и у шестој верзији; у седмој верзији је сабласна „тишина њином хуку“ као и у осмој; у деветој и десетој решење је истоветно у коначној редакцији песме.

Шта рећи о „уклетости“?

У првој верзији, уклето је „срце“ лирског субјекта; тако је и у другој и трећој. У четвртој је уклет он, као „раб“; у шестој је опет „уклето срце“; у седмој се претвара у камен који је уклето усамљен; тако је и у деветој, претконачној верзији. Међутим, у „Осами „ из „Пет лирских кругова“, „уклетост“ се стопила са „сабласношћу“. У чему је ова сабласност? У последњем делу песме, одвојеном и графички од првих пет строфа, мирско ја се обраћа Богу „двогубом“ прозбом: „Прострели, о, прострели ме раба“. Очито, оно од Господа очекује патњу која ће му помоћи да оствари коначно назначење свога постојања. Есхатологизација личности путем патње омиљена је тема Момчила Настасијевића. У „Молитви“ уводној   песми циклуса „Бдења“ два пута се понавља „прозба“: „Расточи о расточи раба“ (Зашто? Зато што је и пакао Божји, и може да „тропоје“; зато што је и „дубље дно души но страдању“, то јест зато што је патња етичко, али и гносеолошко, оруђе по примућству: њиме постајемо бољи (јер несебичнији, жртвенији), али њоме непатворније спознајемо стварност, лишену привида чулних наслада.

„Прострелити“ и у „Осами на тргу“ је исто што и 2расточити“ у „Молитви“. И једно и друго је парадоксално пресзадавање личности путем „растакања“, „прострељивања“ старог Адама у човеку. Бог, по Св. Писму, бије сваког сина кога прима. Бог оне које воли обележава патњом. Тиме их одводи са широког пута који води у пропаст, на узак пут који води у живот вечни.

У другој варијанти песме, Настасијевић је као разлог осаме навео причувљавање „ништавила“, и то одасвуд. Ништавило нам се, у коначној верзији, приближава као „коб лобање“, смет. Весело оро на тргу претвара се у dance macabre. Ово је могуће видети само издвојеношћу, која је, када су сви у самозабораву, својеврсна „уклетост“ и „сабласност“ (присуство оностраности као наговештај нестајања привида, оностраности као усудне границе, то јест – смрти.) „Остајање“ лирског субјекта је „сабласно“ из перспективе „промина“ гомиле. „Промин“ значи „пролазак“. Извесна значењска двострукост   присутна је у „промину“ – јер, реч је, на први поглед, о свакодневном кретању гомиле на тргу, али и њеном „преминућу“, одласку у смрт, коју људи гомиле не виде и не осећају, па се с њом суочавају неспремни, не родивши се изнова као остварене личности.

Разлог због кога лирски субјект тражи да буде „прострељен“ и прострељивањем „окамењен“ је жртвене природе: неко треба да упозори „рујна лица“ на „коб лобање“, и да до њих донесе свест о неумитном протицању времена као уводу у „коб лобање“. Постајући камен, лирски субјект постаје својеврсни часовник. Његова сенка (плод „сабласног остајања“) истовремено је и лековита, јер се њоме мере „смираји и свитања / на тргу“, чиме се бесловеснима нуди да досегну самосвест (увек одређена свешћу о својој граници, и немогућности надилажења границе без издвајања из гомиле; то је издвајање болно, али, како каже Берђајев, „личност је бол“).

Лирски субјект је, дакле, злослутна птица, сабласно биће, истовремено, он је и камен налик гробном, камен који опомиње на „промин“ свега што постоји.

Сапрожимање живота и смрти, ту „сласну језу“ Настасијевић је описао у раној својој приповеци, „Страх“, у којој се усхићење музиком меша са плашњом од ништавила, инкарнираног у сабласној „жени у бело“.

У књизи прозе „Хроника моје вароши“ налази се приповетка „Како се сазда наша богомоља“. Она говори о сличноме.

Ту је описан варошки храм који је од темеља до крова жут као дуња, па личи на лађу благовесно допловилу из мира и усидрену међу пролазнима. На цркви су три звона која исто запевају -смрт, празничну радост и пожар: „весеље језом прожму, миљем јад“. Мајстор храма стигао је с југа, скупа са својим помоћницима. Господар је послао архитекту – туђина, кога мајстор није подносио, Господар није саслушао мајсторове жалбе, па се мајстор, скрхан, пропио. На крају је један од зидара с југа узидао архитектину сенку у грађевину. Што је црква више расла, он се све више смањивао и, на крају, умро. Није имао родбине која би му кукала на гробу. Иако није био обичај, у наслеђе је становницима Дивљег поља оставио звона: живима за мир. Та звона кропе људе „тугом неком дубљом од весеља, радошћу дубљом од туге“; „зато сви ми отуда мир неки носимо у немирној души“. каже приповедач.

Дакле, преплитање „језом весеља и миљем једа“ је судбина човекова. Песник је онај који то види, и такав као међаш, стоји на усудној граници.

Осамљеност песника

Својевремено је, говорећи о положају песника у савременом свету, Октавио Паз указао на реченицу коју је, тумачећи тај положај, записао Стефан Маларме, тврдећи да је песник усамљеник који се повлачи да би исклесао свој гроб. Тиме је до краја подвучена тврдња позних романтичара, ларпурларписта и симболиста да се творци стихова морају склонити у „кулу од слоноваче“, напустивши бучне тргове непесничког, од праискона одвојеног града.

Песник је онај Бодлеров албатрос, „цар азура“, кога су морнарски простаци заточили на палуби, и ругају му се, и коме, када је на тлу, „дивовска крила“ имагинације сметају да крочи“.

Настасијевић је своју усамљеност искусио до краја: било је мало оних који су хтели (и могли) да га прате на његовом путу кроз „тамни вилајет“ језика. У надахнутој биографији песника, која је пратила прво издање његових дела, тзв. „издање пријатеља“, Милутин Деврња о његовој усамљености сведочи као о последици неразумевања околине, пре свега уметничко – критичарске, која је потицала из разних извора: од површности до зависти. Основни начин борне, против Настасијевића био је ширење приче о неразумљивости његовог дела.

Због тога је, вели Деврња, песнику припала „трагична осамљеност на неблагородном пољу културног пионирства“.. Истовремено, ова усамљеност је проистицала из чињенице да је његово дело „хтело да укаже слободног човека, избављеног из свих кврга законитости и омеђености, да из ове „долине плача“ пронесе кликтај слободног човека». Упркос личним разочарењима, и неразумевању околине, он се држао начела стваралаштва и самоостваривања, јер, како је говорио: „Улица је зато да се њом прође и мимоиђе“, а „врлину трпљења и самосавлађивања Момчило има у потпуности“.

Трпљење и самосавлађивање су оружје усамљеника, као и уздржања од необуздане чулности („Никада никаквих неодмерених испада, никада предавања, ни у часовима тешке посусталости, чулним иживљавањима века који му је био додељен“, вели Деврња. Али, такав не пристаје да се одрекне својих заветних тежњи: на бучном тргу свакодневице, заточеном у страсти и сласти гомиле, он стоји као упозорење да маске и привиди не могу постати човекова коначна мера и провера. У последњем разговору који је са Деврњом водио, песник му каже: „Да, мораћемо да заузмемо према стварности одлучан став. Треба се у њу поставити као непомичан колац“. (Или као камени стуб на тргу?)

Судбина савременог песника јесте да силази у прадубине језика, и да то чини без обзира на цену. Како је, у „Сонетима Орфеју“, сведочио Рилке – само онај ко се срео са хадом – сме да запева песму хвале. Одатле је била и „неразумљивост“ Момчилова, његово „тамновилајетско“ истраживање стварности да би се „неизречјем“ дошло до речи. Деврња тврди да „Момчило није ишао за свесним стварањем поетске технике која ће онемогућавати улазак у његову поезију. Напротив, свесно је ишао само за сажетошћу лирских изазова“.

Усамљеност која је потицала из оваквог положаја није била горда усамљеност романтичарског побуњеника, манфредовско – луциферијанско прометејство. Тим правцем се кретала наша надреалистичка књижевност, која је апологирала право човека на неспутаност жеље, на остварење утопије која би у себи обухватила рационализам Маркса и ирационализам Де Сада. Зато домаћи надреалисти нису хтели да објаве цео Настасијевићев одговор на сопствену анкету о жељи, јер се песник заложио за аскетску сублимацију нагонског у нама. За њих је то била пука илузија „превазилажења сопственог ја“. Настасијевићева усамљеност је била заснована на жртвовању самог себе да би ближњи могли да сагледају тајну понора који се маскирао у равно тле за безбрижно корачање тргом. У противречностима самопревазилажења, песник  налази кључ свог постојања које ће се отворити за друге („Бездетан, / на истину грем. // Синови прате ме / и кћери“, вели он у „Речима из осаме“.

Како показује др Жарко Видовић, рационализам и страственост нису антиподи! Напротив! Страственост ставља ratio себи у службу путем метафизике која битије изједначава са мишљењем, и хоће да конкретни свет замени оствареном утопијом. Рационализму страственост супротставља се само целовитост жртвене чедности. О томе, као основном херменеутичком принципу, Жарко Видовић каже: „Да би човека, то јест, душу човека, извео из Невида (Аида, Хада, Тамног вилајета) у свет, а одтале у надсвет (трансцеденцију), Хермесу је потребна човекова наивност. Та наивност је исто што и неограничено и ничим условљено поверење човека у Хермеса и у надсвет куд Хермес човека води“. Ова наивност није могућа као глумљена наивност инфантилизма, него само кроз задобијање дечје чистоте – поново дечје чистоте, спремности на невино, дакле христолико, страдање за друге („Сина не распесте ви,  / распе се сам“, у „Речима у камену“; и: „ударите, / нисам крив“, у песми „Награда“). Чедност је неопходност „зато што нема осећања без човекове ДУХОВНЕ ЗРЕЛОСТИ за то осећање, а духовна зрелост је у ЧЕДНОСТИ! Осећање настаје само у чедности, а не из искуства, вештине (извештачености), знања и осталих тековина световног сазревања“.

Песников задатак је, између осталог, да упозори своју заједницу на опасност, али и на оно спасоносно (јер, „где је опасност, расте и оно спасоносно“, вели Хелдерлин.) Настасијевић је, парадоксално, својом повученошћу  и усамљеничким бдењем на стражи битија, тај задатак песника испунио.

ЛИТЕРАТУРА

1. Момчило Настасијевић: Поезија (Сабрана дела Момчила Настасијевића, том I, Дечје новине, Српска књижевна задруга, Горњи Милановац – Београд, 1991),
2. Поетика Момчила Настасијевић, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
3. Седам лирских кругова Момчила Настасијевића, Институт за књижевност и уметност, Дечје новине, КПЗ Србије, Београд – Горњи Милановац 1994.
4. Жарко Видовић: „и вера је уметност“, Завод за унапређење образовања, Београд 2008.
5. Новица Петковић: Настасијевићева песма у настајању, БИГЗ, Београд 1995.

Чланак МЕЂАШ НА УСУДНОЈ ГРАНИЦИ („Осама на тргу“ Момчила Настасијевића) се појављује прво на ИСКРА.

© Фото : Снимак са екрана/ Одиси/ Спутњик Србија

Екипа Спутњика посетила је сет новог играног филма Емира Кустурице „Чуружанка“, који ових дана настаје у аутентичном војвођанском амбијенту Чуруга. Управо овде, у дворишту старе куће, настаје прича о животу и изазовима једне српске породице, заснована на роману руског писца Валентина Распућина.

Главну улогу мајке и баке Ане тумачи Весна Тривалић која породицу држи на окупу у изазовним временима. Чувена глумица у разговору за Спутњик отркива какав је осећај бити део пројекта који је већ сада изазвао велику пажњу јавности.

„Кад је Емир Кустурица у питању, сигурно је увек неки ватромет питања, радозналости, ишчекивања када он ради филм. Свет у мени је у тој експлозији. Ја сам ту сада себи на тапету са питањима да просто уђем у тај филм и у њему останем и изађем из њега онако како Кустурица жели. Његовим оком, његовом душом, његовом мудрошћу, његовим даром. Ето, само то је једино што ме води, што ме мучи, што ме разгорева, што ме запиткује, вуче, трза и некако смо сви у томе“, каже Тривалићева за Спутњик.

Глумица је нагласила да је сам сценарио направио ватре у свима, мале, велике, донео санте леда, ветрове…

„Када сам сценарио прочитала, заиста ми је лавину покренуо у мени, лично. Никад ме ништа тако није уздрмало као овај сценарио, али још је невероватније када Емир Кустурица пред камером сад ствара живот те породице, тих ликова, друштва у ком живимо, заблуда, истина за које знамо, препознајемо или их не препознајемо. За слепило, за оштроумност, за чежњу. Чежња, чежња, оваква или онаква, овакво или онако. Сви смо у неким чежњама, свако од нас“, објашњава она за Спутњик.

Упитана колико јој је лик Ане близак и на који начин ствара ову улогу, глумица каже:

„Из онога како нас Емир води, како нас уводи. Код њега је тај свет под једном великом лупом, под неким микроскопом најјачим на свету, микроскопом за душу, за друштво, за памет“.

Андрија Милошевић , који у „Чуружанки“ глуми Аниног старијег сина Сашу, поделио је са окупљеним новинарима утиске са досадашњег дела снимања.

„Ово је заиста једно изузетно искуство. Ја га зовем лабораторијски рад, зато што нисам, још од студенских дана, имао прилику да са својим колегама живим и радим у једном месту, да свакога дана радимо на овоме, да нема дистракције никакве са стране, нема ничега што би вам одвукло пажњу. Овде смо смештени, сви смо окупљени око заједничког циља, око заједничког посла. Радимо са, вероватно, нашим највећим редитељем филмским, човеком који је једна светска институција и светска баштина. Ретко ко у свету може да се похвали тиме. Наравно, у складу са тим иде једна велика одговорност, пре свега што је један такав човек који је изузетан познавалац филма, изабрао баш нас“, рекао је Милошевић.

На питање новинара како глумци проводе слободно време на сету, Андрија је рекао да одмора практично нема већ се екипа одмах спрема за – следећи кадар.

„Ово су фасцинантне припреме. Ово су припреме које захтевају целокупне ресурсе да дате. Јер је немогуће снимити тако захтевно нешто посебно што Емир стварно ради те кадрове који су нестварни. Ту се толико тога дешава. Сваки кадар, свака сцена је мини филм. Ми смо сада једну сцену снимали три дана, 37 кадрова. Само једну сцену и то је нешто што је толико исцрпљујуће, то је 12 сати бескомпромисног рада сваког дана, а онда после тога морате сести сви заједно, па причате о следећем дану. ’Чуружанка’ ће бити једна бајка за одрасле која је реална, која је у складу са овим временом, а опет са друге стране показује ту једну људску причу и светлу и тамну“, закључио је Милошевић.

Поред Весне Тривалић и Андрије Милошевића, у филму играју Вахид Џанковић, Тамара Крцуновић, Јована Гавриловић, Тамара Драгичевић и многи други.

Судећи по атмосфери на сету и утисцима глумачке екипе, „Чуружанка“ ће привући велику пажњу публике и филмске јавности, а верујемо и да ће ово остварење Емиру Кустурици донети још једно међународно признање у његовој богатој каријери.

Чланак Експлозија, лавина, ватре и лед! Весна Тривалић и Андрија Милошевић о новом филму Емира Кустурице се појављује прво на ИСКРА.

Књижевна награда „Шушњар“ у 2026. години додијељена је српском књижевнику Ђорђу Брујћу за књигу поезије „Глинска сриједа“.

Одлуку је једногласно донио стручни жири у саставу Данијел Дојчиновић, Горан Шаула и Боро Капетановић. Награда ће добитнику бити уручена на књижевној вечери „Шушњар 2026“ која се традиционално одржава сваког 1. августа у Оштрој Луци, у Републици Српској.

Ђорђе Брујић српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб…

Заступљен у антологијама, панорама и прегледима: Душан Иванић Књижевност Српске Крајине, Београд, 1998; Небојша Деветак Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, Загреб, 2002; Ненад Грујичић Прогнани Орфеји (Антологија српске избегличке поезије), Бранково коло, 2015; Здравко Крстановић Чудесни кладенац (Антологија српског пјесништва од Барање до Боке которске), Београд, 2002; Славомир Гвозденовић, Миодраг Јакшић: Чувари ветрограда (Антологија српске поезије југоисточне Европе), Темишвар, 2012/2013; Милутин Лујо Данојлић На скривеном трагу (Антологија нове српске поезије), 2008; Небојша Деветак Друмови су наша отаџбина (Зборник песама о сеобама, изгнанству и избеглиштву), Источно Сарајево, 2006; Милица Краљ Савремена српска поезија у Црној Гори, Стварање, Подгорица, 2008; Илија Лакушић Писмо (Зборник портрета), Подгорица, 2008; Невен Милаковић Румија Јованова (Зборник пјесама о Румији и Светом Јовану Владимиру), Подгорица, 2011…

Поезија му је превођена на руски, енглески, француски, албански, румунски, македонски и бугарски језик.

Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања УКЦГ, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године СКЗ ЦГ, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.

Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Српске књижевне задруге из Београда, редакције Књижевних новина из Бeограда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Књижевна награда „Шушњар“ додјељује се афирмисаном писцу свих књижевних родова и врста, који ствара у духу српске књижевне традиције и језика, његује културно насљеђе и српску духовност, подстиче племенита и патриотска осјећања, а узимајући у обзир његово цјелокупно књижевно дјело са нагласком на књигу објављену између два „Шушњара“.

Награда се додјељује у оквиру Књижевних сусрети „Шушњар“ који се сваке године одржавају у знак сјећања на преко пет и по хиљада у геноциду убијених Срба и Јевреја, на Илиндан 1941. године, у селу Крухари и другим околним мјестима у општини Сански Мост од стране усташког режима Независне Државе Хрватске.

Извор: РТРС

Чланак Књижевна награда „Шушњар“ додијељена Ђорђу Брујићу се појављује прво на ИСКРА.

(Светлана Марковић, Са огњишта неми крик, Римски муниципијум, Скелани, 2026)

Постоје књиге које се не читају само очима, већ душом. Са огњишта неми крик је управо једна од таквих — књига која гори тихим пламеном сјећања, вјере и љубави, а чији жар не гаси вријеме. У њој се, као у живом огњу, сусрећу прошлост и вјечност, страдање и милост, земља и небо.

Ауторка ове збирке, иако није рођена у Сребреници, својим стиховима и срцем уткала се у њену душу. Њено поимање овог простора није туристичко ни пролазничко, већ сродничко. Као да је свака кап воде из Дрине и сваки лист у Подрињу дио њеног унутрашњег пејзажа. Њена љубав према сребреничком крају није сентиментална, већ органска, дубока, прожета осјећањем дуга и молитвеног поштовања према сваком имену које је у овом камену оставило траг.

Збирка Са огњишта неми крик је, у свом језгру, молитвеник у стиховима. Она није ни само књижевност ни само документ времена, већ мост између људске патње и небеског опроштаја. У сваком стиху осјећа се бол као печат, али и вјера као путоказ. Тај спој, готово немогућ у свакодневици, овдје постаје природан као дисање.

Приповијетка Огњиште, којом књига почиње, није тек увод у циклус пјесама, већ темељна икона цијеле збирке. У њој ватра постаје симбол женске снаге, жртве и духовне непоколебљивости. Горана, јунакиња приче, стоји између ватре и снијега, између живота и смрти, као архетип свих жена које су у историји нашег народа биле чуварке огњишта, вјере и части. Њен пад у снијег и мирис меда који остаје у празном лончету, метафора су очишћења и небеског преображаја. Тај призор, готово библијски у својој чистоти, претвара Горану у архетипску библијску жену, попут Свете Софије која је, кроз патњу због својих кћери Вере, Наде и Љубави, својом вјером постала жива молитва.

У том контексту, огњиште из приче добија дубљу, сакралну димензију и свето средиште, метафорички Крст око кога се, освијештени и преображени, окупљају преживјели војници. Ово није само мјесто физичког окупљања и гријања, већ постаје симбол Крста око којег се сабирају душе, мјесто гдје се патња преображава у молитву, а земаљско страдање у завјет. Иако је ватра на Повлену угашена, Горанина жртва и њена посљедња молитва прије сабрања око њене жртве наглашава трајну снагу вјере, опроштаја и наде у васкрсење, чинећи огњиште трајним симболом заједништва. Невидљиво, али неугасиво духовно огњиште, вјечни знак саборности и вјере, свједочи о животу који се рађа из пепела, сугеришући божанско присуство и сласт вјечног живота проистеклу из највеће жртве.

Цијела књига прожета је духом православља. Не као догмом, већ као живом филозофијом живота. Православље, у чијој је сржи праштање, прожима ове стихове као невидљиви дах. У свакој пјесми, па и онда када бол надвлада ријеч, остаје присутан онај смирени позив: „Праштај, да би ти било опроштено.” Ауторка не бјежи од туге, али не дозвољава ни да туга прерасте у освету. Она, као истинска хришћанка, бол преображава у саосјећање, а сјећање у молитву.

У пјесми Црне мараме Сребренице ауторка пјева са достојанством и тугом која не тражи освету, већ милост. Глас мајке која грли кости сина није глас мржње, већ најдубљег људског бола који се преображава у тиху молитву. Као што Христос с крста изговара ријечи: Оче, опрости им, јер не знају шта чине, тако и ова мајка, у својој земаљској трагедији, несвјесно понавља исти архетипски чин, опраштајући оним који су јој све одузели. Ту се најјасније види божански парадокс који је у сржи православља, да у праштању живи сила, а у слабости побједа.

Кравичке ластавице доносе свјетлост у мрак и док у првим строфама још чујемо крик мајке, у завршници се тај крик претвара у анђеоску пјесму. Мотив ластавица које поново свијају гнијезда убијених душа један је од најљепших симбола васкрсења у савременој духовној поезији. Та пјесма као да понавља јеванђељску поруку: да смрт није крај, већ само врата ка новом животу.

У пјесмама Василица и Свето Подриње пјесникиња досеже свој пуни поетски израз: спаја историју и молитву, завјет и утјеху. У њима се народно и литургијско преплићу, а стихови одзвањају као заједничка молитва за спасење и покајање. Њени стихови личе на тропаре који би могли бити отпјевани на неком тихом вечерњу у сеоској цркви. И баш зато дјелују вјечито, као да су старији од самих ријечи.

Као круна ове збирке, на самом крају уздиже се пјесма Сретење, која представља коначно духовно разрјешење и есхатолошки закључак цијелог дјела. Дрина, која је од бола постала коцка леда чија би туга могла потопити свијет, у овој завршној визији престаје да буде симбол непреболног страдања и постаје мјесто саборности и васкрсења. Ауторка нас кроз ове стихове симболично враћа на почетак, на оно исто огњиште које чини темељ збирке. Међутим, то сада више није само симбол жртве, већ простор живог сусрета – Сретења са Богом и ближњим. Када се брат и сестра врате на огњиште, а народ свом Изворишту и Христу, лед историје се топи пред свјетлошћу праштања и литургијске радости. Пјесма је свједочанство да након распећа Светог Подриња слиједи духовно обновљење. Овим завршним акордом, гдје се умјесто нијемог крика чује анђеоски позив Радујте се свете!, ауторка своју молитву над пепелом претвара у побједоносну химну живота, потврђујући да једино хришћанска љубав може отопити лед и донијети истински спас.

Свака пјесма у овој књизи је једно мало огњиште. У њима гори бол, али и свјетлост; у њима је и пепео и пламен. Ауторка, као чуварка сјећања, не дозвољава да се жар угаси, али ни да ватра постане пожар мржње. Она својим стихом не осуђује; она моли, опомиње, свједочи и благосиља.

Језик ове збирке блистав је у својој једноставности. У њему одјекује ритам народне поезије, али и библијска озбиљност. Архаизми и молитвене конструкције нису стилски украс, већ доказ да се и савремена ријеч може молити. У томе је највећа вриједност ове књиге: што спаја земаљско и небеско, свакодневно и вјечно, људску сузу и Божију свјетлост.

Са огњишта неми крик је књига која не познаје равнодушност. Она ће у читаоцу побудити или сузу, или тишину, или молитву. Али нико ко је прочита неће остати исти. И то је, можда, највећа мјера сваке истинске поезије, да нас макар за тренутак приближи доброти, покајању и свјетлости.

Дејан Коловић

Чланак Дејан Коловић: Молитва над пепелом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Растко Шејић

Аутор извештаја: Растко Шејић (Удружење „Шта хоћеш“)

У врту херцегновског дома Ива Андрића на Топлој синоћ је одржан веома добро посећен, а опет интиман и истовремено духовно спектакуларан разговор о збирци поезије „Мирис анђела“, која је овогодишњи добитник књижевне награде Бранко Ћопић.

Контраст мира лепо уређеног врта и амфитеатра, зрикаваца, палми и далеке живости риве, са узбудљивом Ракочевићевом рањеном а јуначком поезијом претворио се у доживљај вредан најбољих књижевних салона света.

Искусна новинарка и драматуршкиња Витка Вујновић је формат уобичајене поетске вечери окренула тиме што је она углавном читала песме уз музичку пратњу и питања постављала искључиво на основу директних песничких слика.

Она је нагласила да је „у свакој песми пронашла кључне надахнуте речи које све покрећу, које светле, снажне, имају своју боју“:

„У Ракочевићевој поезији све има свој мирис и има свог анђела: вода и камен, црква и град, очи деце и очи старца, тамјан и хлеб, топлота и студен, светлост и тама, колевка и гроб, сећање и љубав способна да на зло не узврати злим“.

Живојин Ракочевић, песник, председник Удружења новинара Србије, директор Дома културе Грачаница, препустио се концепту и догодио се дирљив разговор високе уметничке вредности.

Публика је имала прилику да осети његов унутрашњи живот, ону ватру или светлост која га тера да ствара.

Пролазећи кроз циклусе „Мириса анђела“, те својеврсне ауторске анотологије досадашњег ауторовог песничког рада, заокружене новим снажним песмама, често је ноћ парао лепет крила. Понеки крик галеба.

На питање о границама које деле Ракочевић је одговорио:

„Границе су успоставили они који су против књиге и смисла. На границама се нормални људи осећају као криминалци, а криминал је ту потпуно слободан. И мислим да је то због њих и направљено, не из потребе да постоје границе. Ја живим у једном гету у коме преко две деценије нисам поштом добио књигу на ћирилици, а од пре четири године ни штампу. Суштина је да тај страни свет нацрта границе у којима ће стварати своју културу, свој дух и дела. Али, тих дела нема. Мрежа је апсолутно успостављена и неподерива откада смо достигли тај цивилизацијски максимум. Онога тренутка када су 1327. године изграђени Дечани, пре скоро 700 година, ми смо постали култура која нема границе. Када су се срели фра Вито из Котора и архиепископ Данило Други и осмислили како ће изгледати светиња, они су направили савршеног Србина. Дечани су таква симфонија и хармонија да су све наше различитости стале у њих и нису се посвађале. Ја то зовем ‘Дечански кључ’: Византија, наше приморје, готика, романика, барок, све на једном месту. Постоје још два таква дела савршене хармоније духа, то је владикин ‘Горски вијенац’ и ‘На Дрини ћуприја’ човека у чијем дворишту сада седимо. Ми имамо те три личне карте, које су савршене, и које су брана свакој граници“.

Из песама и ауторових прича почињу пред публиком да израњају пунокрвни епски хероји: отац и мајка песника, стриц, свештеник Мирослав из Приштине, убијени дечаци из Гораждевца, искасапљени жетеоци, тужне поносне мајке завијене у црно Сенка и Љубица, митрополит Амфилохије, властелинка са фреске, Симонида без очију, Мајка Патријаршија, мати Февронија…

На питање о природи зла и васкрсења постављено стихом „Зло увек загази у исту ријеку“ Ракочевић одговара:

„Још од Антике је та мисао да су крај рата видели само мртви, тако да ће и крај тог Косовског боја само они видети. Нигде се није нагомилавала тишина као у Приштини и на Косову и Метохији пред неку несрећу. Згусну се неке силе, заледи се све, и сви знамо да ће се нешто догодити. Није било потребно бомбардовање, већ су те бомбе биле пале у срцима и у животу. Све је било јасно. Тако је било и пред мартовски погром 2004. Ми имамо један нови календар злочина над Србима од тада које обележавамо. У тој тишини некако почињу ратови. Почиње зло. Али његова није последња“.

Ако данас нашу народну епику видимо као фреску, она је у Ракочевићу добила модерног мајстора, врхунског настављача „косовског циклуса“, како је његову поезију дефинисао српски бард Матија Бећковић на додели Ћопићеве награде у САНУ.

Нема жаљења над собом, нема страха пред немогућим, нити суздржавања пред тешким темама животног развоја родитеља и породице, тешких злочина над Србима и живота у гету енклава на Косову и Метохији, избеглиштва, али и искрене вере опеване у завршном циклусу „Пећка мајка“.

Како сам Живојин објашњава менталитет Косова кроз једну од хероина о којима пише „сузу ми нису видели“. Али публика у Херцег Новом је више пута била дубоко ганута и померена. „Речи које сијају“ су обасјале културну узбудљиву ноћ у организацији Херцег Феста.

Чланак Ракочевићев „Мирис анђела“ у Херцег Новом се појављује прво на ИСКРА.

 Праштање

Гледајући је, постајало је јасно (као што је рекао, чини ми се, неки немачки писац) зашто су Русијом повремено управљале царице. У њој је постојало величанство, ако хоћете, империјско величанство. Била је невероватно духовита, али то није начин да се прича о овој особи. У то време био сам потпуни дивљак, дивљак у сваком погледу – културном, духовном. Мислим, ако ми је и усађен неки елемент хришћанске психологије, то се десило захваљујући њој, њеним разговорима, рецимо, на теме религиозног постојања. Само то што је ова жена опростила својим непријатељима било је најбоља лекција за младог човека, попут вашег покорног слуге, лекција о ономе што је суштина хришћанства. ( Јосиф Бродски)

 Душевност

А. А., равнодушна према наступима, публици, овацијама, устајању и осталим никоме потребним почастима, обожавала је аудиторијум за чајним столом, разноврсну гомилу пријатеља, буку и весеље разговора за трпезом. У томе је била јединствена: људи су падали са столица од смеха кад би она себи допуштала лудорије. У улози даме дуго није могла да издржи, али се увек, кад би добила позив у пристојан дом, за њу припремала. ( Надежда Мандељштам)

 Деликатност

Врло је деликатна. Спремна је да хвали храну, одећу, изглед – у ствари све што треба, само да некога не увреди. Али је у процени поезије немилосрдно искрена. Ту никад не вара, и, превазилазећи своју деликатност, каже директно: „Не свиђа ми се“. ( Виктор Ардов)

 Слобода од материјалног

Она је била потпуно лишена осећаја за власништво. Није волела ни чувала ствари, и растављала се с њима изненађујуће лако. Попут Гогоља, Аполона Григорјева, Колриџа и свог пријатеља Мандељштама, била је бескућна номадкиња и у толикој мери није ценила имовину да се радо ослобађала ње, као од неког терета. ( Корнеј Чуковски)

 Начитаност

Она је поседовала посебан дар читања. <…> Зато је познавала своје омиљене књиге као нико други. Припремајући коментар за различита издања, често се морало сусретати с недовољно објашњеним цитатом из Дантеа, Шекспира, Бајрона. <…> Преостаје да се позове Ана Андрејевна. Ана Андрејевна је волела таква питања (нисам их ја једина постављала) – она је то звала својим референтним бироом. Понекад је цитат одмах препознавала, без скидања слушалице. Понекад је говорила да је за одговор потребно нешто времена. Не сећам се случаја да је цитат остао необјашњен. ( Лидија Гинзбург)

 Оштроумље

Она је знала да пронађе смешне црте у многим стварима које би иначе деловале неподношљиво страшно или неописиво досадно. Могла је бити иронична или изузетно духовита, али је разумела и смисао за грубе шале. ( Вјачеслав Иванов)

 Аутентичност

Међу призрачним, фантастичним, нејасним светом који ме окруживао, она је једина деловала као стварност, а не сан, иако је у то време писала о духовима. Она је била несумњива, поуздана међу свим колебљивим непоузданостима. <…> Било је неминовно писати о њој, јер сама она, њене речи и дела, њена глава, рамена и покрети руку имали су ту завршеност која у овом свету обично припада само великим уметничким делима. ( Лидија Чуковска)

(Телеграм канал „Академия Фомы“; превео Ж. Никчевић)

Чланак АНА АХМАТОВА У СЕЋАЊУ САВРЕМЕНИКА се појављује прво на ИСКРА.

Мехмед – Меша Селимовић

На данашњи дан, 11. јула 1982. године, умро је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић. Рођен је 26. априла 1910. године

Био је истакнути члан Српске академије наука и умјетности, један од највећих српских књижевника 20. вијека.

Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био професор гимназије у родној Тузли.

По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор ,,Босна-филма“ и главни уредник ,,Свјетлости“.

Због прогона на који су га нагнали босански политичари, прешао је у Београд, гдје је остао до смрти 1982.

Роман ,,Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, богатством опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга Селимовићева дјела – унутрашњим чаром приповедања.

Национална припадност

У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише:

,,Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“

Остала дјела: романи Тишина, Тврђава, Магла и мјесечина, Круг (недовршен), збирке приповедака „рва чета, Туђа земља, Ђевојка златне косе, студија За и против Вука, есеји Писци, мишљења, разговори, мемоарска проза Сјећања и неколико филмских сценарија.

Чланак На данашњи дан 1982. умро велики српски писац Мехмед – Меша Селимовић се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејана Вуковић

Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је данас у Београду у 94. години, објавила је Југословенска кинотека.

Кадијевић је био један од најзначајнијих аутора у историји југословенске и српске кинематографије, а иза себе је оставио опус који је обележио домаћи филм и телевизију, посебно у жанру фантастике, хорора и историјске драме.

Рођен је 6. новембра 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега је радио као ликовни и филмски критичар, а потом се посветио режији и драматургији.

Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а широку афирмацију стекао је филмовима који су померали границе тадашње југословенске кинематографије.

Његово најпознатије остварење је култни хорор Лептирица из 1973. године, снимљен по приповеци Милована Глишића После деведесет година . Филм се сматра првим домаћим хорор остварењем и деценијама ужива култни статус међу публиком.

Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова Свето место и Дарови моје рођаке Марије .

Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија Вук Караџић (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија.

Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.

За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело „Доситеј Обрадовић“ 2024. године, као и „Златни печат“, највише признање Југословенске кинотеке.

Југословенска кинотека ће у септембру приказати ретроспективу филмова Кадијевића, који је и лауреат њеног највећег признања – Златног печата за изузетан допринос седмој уметности.

Чланак Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић се појављује прво на ИСКРА.

Владимир Димитријевић/ФОТО: Press centar UNS

Разговор за Геополитику са нашим старим сарадником др Владимиром Димитријевићем, а поводом појаве новог сајта (https://svetilnik.life/), чији је он аутор и уредник

Разговор водио: Слободан Ерић

Недавно се појавио нови сајт старог сарадника „Геополитике“, Владимира Димитријевића, на коме су дати различити садржаји везани за његов рад и стваралаштво. (https://svetilnik.life/) Тим поводом смо направили овај разговор.

ЛЕОНТЈЕВ И ШПЕНГЛЕР

Господине Димитријевићу, Ви се бавите различитим облицима културе, у наше време у коме култура као да ишчезава. Какви су циљеви и задаци културотворства?

-У епохи у којој се западна цивилизација, вођена духом непрестаног освајања и техничког рационализма, суочава са сопственим крајем, питање културе постаје егзистенцијално питање опстанка човечанства. Освалд Шпенглер и Константин Леонтјев су још крајем 19. и почетком 20. века пророчки указали на слом „фаустовске културе“, која се из органског стања у коме је развијено стваралаштво претворила у уморну, егалитарну цивилизацију. Леонтјев је са нескривеним презиром гледао на либералну Европу, одбијајући да прихвати визију будућности у којој би човечанство постало „одвратно срећно“, лишено великих врлина и великих порока, сведено на бледи просек. Држава и култура, према његовом схватању, морају имати снагу и органску чврстину како би спречиле ентропију и смрт друштва, јер идеје које их покрећу „немају хумано срце“, већ су одраз строгих закона природе и историје. У таквом свету, који све више подсећа на бескрајно копирање празних форми, једини истински спас лежи у повратку дубоким културолошким, језичким и литургијским обрасцима.

ОБНОВА ЗАВЕТНЕ СВЕСТИ

Често говорите о историјској свести и Косовском завету. Постоје ли могућности да се вратимо заветној историјској свести?

-Централно место у разумевању нашег аутентичног културног обрасца заузима мисао Жарка Видовића. За њега нација није пука биолошка или политичка категорија, већ пре свега заветна и духовна заједница која се окупља око поетских ликова. Народ који изгуби везу са Богом и својим поетским памћењем претвара се у безобличну масу. Видовић историју не посматра кроз призму западног прогресивизма, већ кроз трагедијско и литургијско искуство. У том кључу, Косовска битка није никакав историјски пораз, већ икона Голготе и највиши израз духовног уздизања српског народа. Свети кнез Лазар је одбацио пролазно земаљско царство и изабрао вечност, чиме је Србија постала икона небеског поретка.

ЊЕГОШЕВИМ ТРАГОМ

Где год је повест о завету, срећемо и Његоша, коме је Видовић посветио на хиљаде страна.

-Највећи философ ове заветне свести заиста је Петар  Други Петровић Његош. Његош није само песник, већ најдубљи историософ хришшанске Европе који је схватио да се историја не спасава голим разумом, већ жртвом и љубављу. За њега страдање није апсурд, како то види модерна философија, већ категорија познања и цена слободе. Видовић с правом истиче да је српски народ једини у Европи који је сопствену историју схватио као Литургију, где је моћ почивала у саборном памћењу, а не у освајачком оружју. Зато је, како он каже, трагедија, у својој суштини, „слављење Бога упркос Злу“, а трагична кривица није правна већ духовна – она представља испаштање које заједницу доводи до катарзе кроз саучешће и љубав. Напуштање ове литургијске свести, што се манифестовало кроз комунизам и југословенство, довело је до тога да се народ одрекне свести о злу, а тиме и свог историјског постојања.

ОДБРАНА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Као професор књижевности, често сте забринути због стања језика којим говоре и пишу наша деца. Колико има наде за опоравак језичке потентности будућих поколења?

-Да би култура преживела, мора се одбранити њен најважнији инструмент – језик. Милован Данојлић у књизи „Мука с речима“ маестрално показује како тоталитарни системи, од титоизма до модерног глобализма, спроводе насиље над појмовима. Власт над речима је кључна власт – кроз ритуализовано брбљање и „метафорисање“, идеолошки дискурс спречава сваки истински дијалог и замагљује стварност. У модерном „новоговору“, пљачка народа се назива „аранжманом са ММФ-ом“, разарање државе је „девастација“ или „транзиција“, док „едукација“ замењује право образовање претварајући га у обуку за покорност

Ово идеолошко кастрирање језика посебно је погубно када се наметне деци. Данојлић показује како се кроз школске писмене задатке деци у доба титоизма наметао „голи образац политичке реторике“, где она несвесно пишу пародије покушавајући да задовоље апстрактне захтеве система. С друге стране, језик се суши употребом бесмислених туђица које нешколованима делују као магијске формуле вишег знања. На тај начин, речи губе свој ерос, постају оковане и служе искључиво преношењу наређења из центара моћи. Одбрана лепорекости и тачности језика стога није само естетско, већ дубоко етичко и политичко питање, јер, како је учио Конфучије, сваки опоравак друштва мора почети од „исправљања имена“.

ДВА „ЖЕНСКА“ РОМАНА

Може ли књижевност да има било какву лековиту улогу кад већ болујемо од „трансхуманизма“?

-Обратио  бих пажњу Ваших читалаца на два „женска“ романа. Снага књижевности да преобликује стварност и пружи утеху у најтежим тренуцима јасно се огледа у савременој српској прози коју пишу госпође књижевнице. Рецимо, недавно се појавило ново издање романа „Господарица Ана“ Зорице Кубуровић враћа нас у српски средњи век, откривајући лепоту византијске естетике и дубоку мудрост српског хришћанског етоса. Лик Ане представља архетип духовне еманципације жене, а њена слобода не долази кроз конфликт са мушким светом, већ кроз унутрашње сазревање, богопознање и љубав. У суочавању са страдањем, она учи да Бог не укида зло управо зато „да би човек имао коме да опрости“, чиме човек постаје делатни саучесник у спасењу света. Ана се обраћа Светом Сави бранећи достојанство женске душе пред Богом, одбијајући да буде одгурнута у „задње собе“ божанске љубави.

Са друге стране, роман „Небо, тако дубоко“ Весне Капор суочава нас са најтежом трагедијом – смрћу деветнаестогодишње девојке Таре у гротлу модерног града. Велеград је приказан као „губавац“, долина плача огрезла у равнодушност, у коме смртник осећа апсолутну самоћу. Па ипак, књижевност ту постаје чин лечења. Писање се претвара у молитву и хришћански „радостотворни плач“, чувајући сећање на преминулу као икону оног бесмртног памћења („Вјечнаја памјат“) које Бог има о сваком човеку. Као што је приметио философ Василије Розанов, пред лицем смрти цивилизација пада у воду, и преостаје нам само да седнемо поред хумке и тугујемо. Али из те туге, књижевност издиже лик покојника у вечност, потврђујући да љубав надилази смрт и повезује нас са обе стране гроба.

СМИСАО ПЕСНИШТВА

А шта ћемо са поезијом? Она изгледа као најнемоћнија књижевност у наше дане. Чему служи поезија?

-Поезија, она велика, чува људско достојанство. Борба за људско достојанство пред силама ништавила одигравала се и у поезији 20. века, века који је Осип Мандељштам с правом назвао „веком-вукодавом“ (веком-звери). Под тешким маљем совјетског тоталитаризма и стаљинистичког терора, где се стварао „човекобог“ на рачун милиона невиних жртава, Мандељштам је одбио да постане звер. Он пева: „Али ја вук нисам и немам вучју кожу… јер неистина ми је искривила уста“. За своју храброст платио је животом у логору, али је својом поезијом, попут песме „Tristia“, сведочио прапочетну тајну речи и „науку растајања“. Учећи се од Дантеа, он је у камену видео дневник времена, доказујући да је могуће натпевати и надживети историјски терор.

Сродну метафизичку дубину на Западу открио је Рајнер Марија Рилке. Како примећује Семјон Франк, Рилке је усред „језиве баханалије“ савремених градова био укорењен у надвременским дубинама духа, доказујући неискорењивост гласа Божијег у човеку. Рилке Бога не доживљава као апстрактну силу која лебди изнад нас, већ као „таму“ у којој су скривени наши корени. За њега, Бог није само Отац, већ и Син – наследник свега што постоји, онај у коме се спасава сва прошла и будућа лепота света. Рилкеова мистика проналази Бога у тишини, у дисању као „невидљивој поеми“, превазилазећи раздор између времена и вечности кроз рајску радост и гануће пред светским пространством.

СЕЋАЊЕ НА ТАРКОВСКОГ

Вештачка интелигенција ће нам, по свему судећи, одузети и филм као „седму уметност“. Хоће ли ико гледати ремек – дела настала на целулоидној траци?  -Оно што су Мандељштам и Рилке чинили у поезији, Андреј Тарковски је остварио на филмском платну. Као што је говорио мој драги познаник, покојни песник Томо Брајовић, откривамо редитеља који не нуди пуку забаву, већ држи „проповед смирења“ у епохи „ужурбане таштине“. Тарковски разобличава научну гордост и модерну обездуховљеност.

У филму „Соларис“, џиновски мозак-планета представља самог Бога, са којим научници не могу да ступе у контакт јер му приступају рационалним агресивним методама. Крис Келвин пролази кроз дубоку кризу савести када планета почне да „васкрсава“ ликове о које се огрешио. Тарковски ту поставља кључну дијагнозу: „Стид, само стид може спасити човечанство“. Справа названа „анихилатор“, дизајнирана да уништи те материјализоване савести, заправо је символ читавог 20. века – цивилизације која покушава да се ослободи савести и сећања.

У филму „Сталкер“, забрањена „Зона“ симболизује утамничену људску душу и разрушену Цркву. Кроз њу путују три лика (научник, писац и водич), откривајући да се у то средиште не може ући силом ни разумом, већ искључиво кроз покајање и смирење. Лепота која спасава свет, приказана на крају „Андреја Рубљова“, није естетски украс, већ прозор Царства Божијег који се отвара након дугог пута патње и ћутања.

Писали сте и о руском космизму и Николају Фјодорову, о коме је писао наш философ Владимир Меденица, издавач многих драгоцених дела руске мисли и литературе на српском језику. Куда је водио руски космизам? Да ли је то пука утопија? 

НЕМИРЕЊЕ СА СМРЋУ

-Све ове културолошке, уметничке и поетске нити сливају се у монументалну философску визију руског космизма Николаја Фјодорова, коју детаљно тумачи Владимир Меденица. Насупрот Декартовом индивидуалистичком Cogito ergo sum (Мислим, дакле постојим), Фјодоров и Меденица постављају заветну формулу Amo ergo sumus (Волим, дакле јесмо). Љубав није само емоција, већ онтолошка сила која потврђује постојање Другог и одбија да се помири са његовим нестанком. По Фјодорову, највиши задатак човечанства није биолошко преживљавање нити техничко продужавање живота из егзистенцијалног страха, већ „Заједничко дело“ – преображај космоса и дословно васкрсавање предака кроз синергију човека и Бога. Уметност у том контексту престаје да буде пука декорација и постаје“теокосмоантропоургија“, богочовечанско стваралаштво које има за циљ победу над смрћу. Као што каже руски философ Владимир Варава, за Русе ( али и за Србе ) смрт је скандал, морално недопустива чињеница. Запад се, пак, са смрћу мири. И то је основна разлика између нас и њих.

СА СВИМА И ЗА СВЕ

Шта се збива када заборавимо на Христову победу над смрћу и миримо се са нестанком?

-Свет који заборави овај дуг према прецима претвара се у цивилизацију „манкурта“. Овај мотив из романа Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ савршено описује човека коме је избрисано памћење и који постаје послушни роб. Глобални технолошки систем („Обруч“) представља капу заборава која Земљу одваја од космичког смисла. Цивилизација се креће бесмисленом хоризонталом смрти, попут механичких возова у Ајтматовљевом „Губилишту“, разарајући природу и човека. Спасење је могуће само ако се успостави вертикала памћења, ако се библиотека и гробље схвате као тачке из којих ће почети свеопште васкрсење. Човек будућег века не живи „за себе“, већ „са свима и за све“, враћајући свету вечни живот уместо пролазности и заборава.

ТРАГАЊЕ ЗА „ЧАРОБНОМ ЛАМПОМ“

Руски математичар и философ Игор Шафаревич тврдио је да су комунизам и капитализам, као робовласнички пореци под влашћу технике, два пута ка истом бездану. Може ли се човечанство спасити од пута ка бездану?

-Ако сагледамо велике културолошке и философске увиде, постаје јасно да судбина нашег народа и целе цивилизације није само политичко или економско питање, већ дубоко духовно и морално исходиште. Култура није пука надградња – она може бити сусретиште Бога и човека.  Сви велики уметници и мислиоци говоре једним истим, саборним гласом. То је глас отпора против ентропије, заборава и нихилизма који разарају модерну епоху.

Једини излаз из пропасти Запада (а тиме и наше сопствене пропасти) јесте обнова заветне свести. Уметност, философија и језик морају поново постати алати преображаја, „чаробна лампа“ која кроз слојеве историјског мрака осветљава пут ка будућности. Само народ који своју болну прошлост уме да претвори у радостотворни плач, и који сећање на мртве преобрази у чин љубави и припрему за Васкрсење, може преживети буре и нашег „века-вукодава“ и остати усправан пред лицем вечности.

Чланак ОДБРАНА СМИСЛА У ЕПОХИ НИХИЛИЗМА: КУЛТУРА, ЈЕЗИК И СЕЋАЊЕ КАО ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЧОВЕКА се појављује прво на ИСКРА.

Легенда мајстор, шармер – ријечи су које су се најчешће чуле данас у Атељу 212 на опроштају колега и пријатеља од великог глумца Боре Тодоровића који је преминуо 7. јула 2014. у Београду у 85. години.

Комеморација у присуству породице одржана је у препуној сали његовог матичног позоришта, а међу многобројним глумцима, писцима, редитељима, музичарима, поштоваоцима и обожаваоцима били су и тадашњи министар културе Иван Тасовац и градски секретар за културу Владан Вукосављевић.

Скуп је почео минутом ћутања на коју је позвала управница Атељеа 212 Ивана Димић.

„Бора Тодоровић је својим даром и глумом задужио сав позоришни и филмски свијет. Својом ведрином, хуморон и топлином задужио свој родни град Београд. Својим улогама из златног доба задужио је Атеље 212 који у овом тужном часу одаје захвалност свом јединственом и непоновљивом члану„, говорила је она.

Од драгог колеге опростио се његов друг са студентске класе из генерације 1949-53 Тома Курузовић који је истакао да му се још тада у очима видело да је добронамјеран човјек, један од ријетких који у себи има више позитивних него негативних особина.

„Одавао је утисак човјека који мало прича а више размишља и сања, не хвали се и не воли да се истиче. Био је велики умјетник, емотивног стања, карактера својих ликова. Његова природност у глуми дјеловала је као истински живот. Био је међу ријетким духовитим глумцима али је остварио и карактерне улоге а многи његови ликови остају као споменици живота„, рекао је Курузовић.

Бранислав Лечић је оцјенио да је Бора био великан зато што се бавио анти-глумом, користио је минимум глумачких средстава а постизао максимум сценског израза.

„Био је мајстор. Радио је то са лакоћом и неуморно. Нелогично ми је да такав симбол живота умре. Не личи ми то на Бору и просто не вјерујем у његову смрт“, рекао је Лечић.

Тодоровић је „имао веома реијтку, невиђену вјештину, играо се, тако се лијепо играо и на сцени и у животу. Такви људи нас лијече“. За нас је увјек био испирација, а остаће инспирација и за будуће генерације, закључио је Лечић.

Предсједник Удружења драмских умјетника Србије Војислав Брајовић рекао је да је Тодоровић био непоновљив, неодољив, незаменљив.

„Ми смо као клинци од њега учили како се живи, шта је у моди, како се са мјером пије, како се удвара, а наравно и умјеће неглумљене глуме. Доста смо од њега покрали, али то са глумом не. Просто је био непоновљив, то се није могло имитирати“, рекао је Брајовић.

Помињући његов дух и хумор, Брајовић је додао како му се чини да је немогуће да такав човјек умре, а опраштајући се од њега, изрецитовао је стихове Мике Антића „Ако ти јаве да сам умро…“

Душан Ковачевић се подсјетио како му је Тодоровић давно испричао, док су се возили преко надвожњака код Аде, да је на тим шинама умало настрадао од Њемаца док је као дечак, са другарима, током окупације скупљао остатке угља за вријеме хладне и гладне, ратне зиме.

Мијењали су угаљ некад за храну а некад и за дуван. Једном приликом су их ухватили Њемци и ставили уза зид, а пустили су их тек када су видјели да су дјечаци већ „умрли од страха“, испричао ми је Бора.

У каријери је често играо управо улоге ухваћених дјечака пред стрељачким стројем који шармом и осмјехом, необичном причом покушава и углавном успије да се спасе, рекао је Ковачевић.

Бора ми је ових дана причао са радошћу како ће током љета да иде на море и чува унука али отишао је на преглед због слијепог цријева и све је пошло по злу. За све нас остаће велико чуђење шта га је то убило, рекао је Ковачевић.

Он је додао да су сада многи у Србији тужни као да их је напустио неко ко им је род а да се он осјећа као да му је отишао старији брат.

На комеморацији су о Тодоровићу говорили и глумица Бранка Петрић, театролог Драгана Бошковић, а глумац Милан Михајловић прочитао је неке од многих телеграма које су ових дана Атеље 212 и породица Боре Тодоровића добили из Србије и региона.

Михајловић је истакао да је вијест о смрти Боре Тодоровића имала велики одјек на друштвеним мрежама на којима су обожавоаци великог глумца у суперлативима говорили о њему и низу упечатљивих улога које ће се памтити из нејгове дуге и богате каријере.

Чланак Годишњица смрти шмекера: Бора Тодоровић – мајстор анти глуме се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

Ексклузивно објављујемо нову епизоду серијала „Мој живот“, који је прослављени редитељ Емир Кустурица снимио за Спутњик.

Први пут се емитују кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице „Чуружанка“ који приказују атмосферу иза камере – како се кроз дружење на сету рађају и филм и успомене.

Прва клапа филма, који се и снима на обалама Тисе код Чуруга пала је почетком јуна, чему је присуствовала и екипа Спутњика.

О серијалу „Мој живот“

Емир Кустурица, генијални филмски стваралац, на Спутњику објављује секвенце из свог живота.

Интимну животну причу од Сарајева, преко светских метропола до Мокре Горе, Кустурица прелама кроз историјску судбину Југославије, геополитичке ломове, сукоб цивилизација, судар хришћанског и рационалистичког западног света…

Чланак ЕКСКЛУЗИВНО Први кадрови са снимања новог филма Емира Кустурице /видео/ се појављује прво на ИСКРА.

Из срца једног од највећих филмских студија у Европи, чувеног „Мосфилма“, популарни српски глумац, аутор и продуцент Милош Биковић је, поводом премијере свог најновијег филма „Слуга 3“, у ексклузивном интервјуу заРТ Балкан говорио о култури и идентитету – свему ономе што Русе и Србе заиста спаја, али и о „балканском лудилу“ и разлогу зашто у Србији не игра због новца, већ из чисте љубави.

Разговор у „Мосфилму“ има посебну симболику зато што је његова прича о Русији управо кренула на овом месту, где су стварали неки од највећих руских и светских редитеља попут Ајзенштајна и Тарковског.

„Први долазак у ‘Мосфилм’, на кастинг код Никите Михалкова, ме је својом величином, али и снагом идеје коју представља на неки начин поразио“, присећа се Биковић.

Испричао је да га је на тој првој аудицији дочекало педесет људи, док, како објашњава, у Србији нема прилике да се за један такав догађај, као што је кастинг или проба, ангажује толико људи.

„Ми оволико људи ни на снимајућем сету не скупимо“, каже Биковић, додајући да је „Мосфилм“ једна фабрика.

Он је истакао да је њему лично Русија отворила један нов свет, те да живот у Русији сматра великим даром и благословом.

Говорећи о филму „Слуга 3“, Биковић каже да после првог дела није имао идеју да ће се радити наставци.

„Када је први део постигао невероватан успех и постао својеврсни феномен – у том моменту најгледанији филм у савременој руској кинематографији – продуценти су почели да размишљају о наставку приче. Под диригентском палицом редитеља Клима Шипенка, други део је био још гледанији од првог, а сада је пред публиком и трећи наставак“, каже Биковић.

Интересантно је да ће овај филм отворити летњу сезону, што до сада није била пракса, јер, осим холивудских, филмови обично излазе око Нове године, или у марту или мају месецу.

„Ми смо као јак бренд од Министарства културе Русије добили задатак да отворимо сезону летњих биоскопа, и тако створимо једну нову навику“, истиче Биковић.

Он напомиње да је кључ успеха многих наших глумаца у Русији одређен тиме што делимо веома сличан поглед на свет, као и готово идентичне културолошке и вредносне судове.

С друге стране, говорећи о менталитету, Биковић указује на то да је Русија веома широк појам, с обзиром на то да је реч о највећој земљи на свету у којој живи много народа са својим специфичностима.

„Ми са ‘балканским лудилом’ које носимо са собом припадамо менталитету који они могу да разумеју и да га, иако није њихов, прихвате као свој“, истиче саговорник РТ Балкан.

Чињеница да је у Русији прихваћен тако да глуми главне улоге, Русе и велике историјске личности, према његовим речима, најбоље говори о нашој међусобној блискости, али и о отворености руског друштва.

„Ни у лудим околностима не могу да замислим себе како играм Џејмс Бонда. Чак и када би мој британски енглески био савршен, то друштво не би дозволило да странац буде Бонд„, објашњава Биковић.

Наглашава да то што у Русији може да глуми беле официре, кнежеве и цареве, заправо говори много више о самој Русији него о њему лично.

„Кључ је у томе што смо ми део истог културног простора“, оцењује Биковић.

Одлуку да и поред великог успеха у Русији и даље игра у Србија, објашњава тиме што је контакт са домаћом публиком директан контакт са својим народом, чији је он органски део.

„Контакт са мојим народом и мојом земљом је нешто што се не ради због новца, то се ради из љубави“, закључује Биковић.

Чланак Биковић: На Западу никада не бих могао да будем Џејмс Бонд, у Русији ми дају да глумим њихове цареве се појављује прво на ИСКРА.

Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)

Мухамед Хеваји Ускјуфи је песник из прве половине XVII века на којег су почетком 1912. године указали Владимир Ћоровић и Сејфудин Кемура својом збирком песништва босанских муслимана („Serbokroatische Dichtungen bosnischer Мoslims“). Збирка носи овакав, „неутралан“ назив, јер је објављена у издању аустро-угарске државне институције, сарајевског „Института за истраживање Балкана“. Међутим, одмах после изласка књиге из штампе, В. Ћоровић је у „Босанској вили“ (бр. 3, 15. фебруар 1912., ст. 1 и 3) објавио уводни чланак „Муслимани у нашој ранијој књижевности“, у којем је изнео следећу оцену: „Међу тим, нама је успјело – та заслуга нарочито припада г. Кемури – да нађемо један лијеп низ пјесама из XVII. и XVIII. стољећа, које су испјевали наши Муслимани српским језиком, а писали их турским словима. Српска ранија књижевност, у којој је учествовао Матија Дивковић са својим шљедбеницима, добија један конфесионални елеменат више, и тај уноси у њу своја схватања, своје осјећаје и особине свога идиома“.

Дакле, писац књиге наглашава да припадање српској књижевности Босне и Херцеговине није ограничен на Србе православне вере већ и на фра Матију Дивковића и друге Србе римокатолике, као и на Србе исламске вере. Од тада до данас, Хеваји и други аутори из збирке поезије босанских муслимана остадоше изван пажње српских историчара књижевности а шеик Сејфудин ефендија Кемура је изостављен чак и из неких капиталних пројеката као што су „Енциклопедија српске историографије“ (Београд, 1997.) или „Српски биографски речник“ Матице српске. То свакако није заслужио и због два друга његова рада, „Први српски устанак под Карађорђем“ (Сарајево, 1914., 1916.) и збирке докумената „Прилози за хисторију православне цркве у Босни и Херцеговини у XVIII и XIX стољећу“, који је објавио заједно са Владимиром Ћоровићем („Гласник Земаљског музеја у Сарајеву 1912., књига XXIV). На срећу, на С. Кемуру, немаром заборављеног у Београду и Новом Саду, сетише се у Загребу, па је уврштен у „Хрватски биографски лексикон“.

Стицајем околности, 2017. год. успео сам да, у сврху историјског истраживања, у једном антикваријату у Загребу откупим Ћоровић – Кемурину књигу из 1912. Моје изненађење је било велико када сам открио да се на купљеном примерку налази печат „Просвјета. Просвјетно и културно друштво Срба у Бос. и Херцег. Централна Библиотека у Сарајеву“. Није битно да ли је ова књига отуђена у погромима 1914., 1941. или 1992. године; важно је да ће се ускоро наћи у фонду књига Народне библиотеке Републике Српске у Бања Луци.

КО ЈЕ МУХАМЕД ХЕВАЈИ УСКЈУФИ?

Овај песник је родом из Доње Соли (Доња Тузла), где се родио 1601/2. године а умро је после 1651. Кемура и Ћоровић спомињу у предговору књиге (ст. XI) да Мухамед Хеваји за себе каже да је син једног рано преминулог бега; то упућује да је био из угледне и имућне породице и да је имао прилику да добије добро образовање. Стојан Новаковић наводи у свом раду „Срби мухамедовци и турска писменост“ („Гласник Српског ученог друштва“, књига XXVI, Београд 1869., ст. 238), позивајући се на Ота Блауа (Otto Blau) да је Хеваји Ускјуфи боравио и у Цариграду и да је био верски угледник, улема. Стојан Новаковић спомиње (он га зове Скопљанин) и то да је постојала једна Хевајијева књига, која је дошла и до султана; за њу ми не знамо али можда је негде у Турској ова књига ипак сачувана.

Споменимо, једном приликом је свој језик Хеваји назвао не националним, већ регионалним именом „босански“: он је наиме 1631. написао „…рјечник на босанском језику“. 2012. г. је у Тузли објављено ово драгоцено дело, под називом „Босанско-турски рјечник“; међутим, боде у очи да се у данашње време истиче само то Хевајијево спомињање регионалног назива језика („босански“), док се систематски заобилази његово национално српско називање језика односно песме „Илахије на српском језику“ и „Позив на вјеру на српском језику“. С обзиром да су илахије исламске побожне песме, јасно је да је пишчево истицање да су његове Илахије „на српском језику“ упућене Србима муслиманима (а не нпр. православним Србима или муслиманима неке друге народносне припадности).

Називање језика српским именом код Хевајија не треба да нас изненади. Употреба српског имена је у средњевековној Босни била уобичајена појава. На пример, када босански бан Стјепан Котроманић дарује Дубровнику Пељешац 1333. године, у даровном писму се наводи да је даровница састављена у четири примерка, и то „двије латинсци а дви српсцие“ (Миклошич, Српски споменици, ст. 107). Или, када краљ Стефан Остојић 4. децембра 1419. издаје повељу Дубровчанима, он са њима договара „србски доходак“ („Поглед у нашу прошлост. Документи приморских архива од X-XIX века“. Историјски архив Београда 1957., ст. 26).

„ПОЗИВ НА ВЈЕРУ“

За разлику од Илахија, „Позив на вјеру на српском језику“ је очито упућен и православним Србима (можда, у мањој мери, и Србима католицима). Из „Позива на вјеру“, можемо да закључимо да су у првој половини XVII века односи Срба који су прешли у ислам и оних који нису напустили стару веру били оптерећени неповерењем и сукобима. Писца то боли и он позива на међусобно поверење, што се види већ из првих стихова:

„Ја, Каури, вами вељу

Ходте нами ви на виру.

По невири што се кољу?

Ходте нами ви на виру.

Нисмо вами ми злотвори

Бог нас један јер сатвори,

Будте Богу богодвори,

Ходте нами ви на виру.“

У даљем тексту, Хеваји истиче да је то један народ и да не треба да се чине невоље (замет); при томе се позива и на Светог Саву:

„Отац један, једна мати

Прво би нам, ваља знати.

Јер ћемо се паски клати?

Ходте нами ви на виру.

Когод има чисту памет,

Он не мисли чинит замет,

Невирнику ноге сапет.

Ходте нами ви на виру.

Нек не чини силу, славу,

Не приличи нико лаву,

Нек узнаде Светог Саву.

Ходте нами ви на виру.“

У стиховима који следе, песник позива да се браћа не бију међу собом, да се престане са међусобним сукобима:

„Памет није бит се, клати,

Већ на вири бити брати,

Врло право, вирно слати.

Ходте нами ви на виру.

Доста се је зла чинило,

Паски клало и свињило

И безумно још кињило.

Ходте нами ви на виру.

Ваља виру оправдати

Од пакла се избавити,

Душе рају све завити.

Ходте нами ви на виру.

Не мислимо зло ми вами,

Већ на’ћете тако сами

Ријеч то је: зват вас нами.

Ходте нами ви на виру.“

ЗНАЧАЈ ХЕВАЈИЈЕВОГ ПЕСНИЧКОГ РАДА

Због чега је за нас значајан Хевајијев песнички рад? Његове песме важне су, осим због књижевно-историјског аспекта, још из три разлога: зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; због чињенице да његов рад доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; зато што указује да су постојале напетости између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у старој вери, па песник апелује да се браћа („Отац један, једна мати“) не сукобљавају, спомињући при томе и Светог Саву.

Због свих тих разлога, српска књижевна јавност али и народ требало би да се сећају српског песника Мухамеда Хевајија Ускјуфија и његових позива на слогу у народу а не на сукобљавање по основи верске припадности.

*/ овај чланак је, нешто скраћен, објављен у „Политици“ од 9. августа 2018, под насловом „О српском песнику Мухамеду Хевајију Ускјуфију“)*

Чланак Преглед родољубиве поезије Срба муслимана (1) се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Бивши немачки канцелар Вили Брант направио је велики, светски гест када је клекнуо у Аушвицу и затражио опроштај. Једино тако нешто има снагу. Док неко не клекне у Јасеновцу, на оном страшном месту где је убијено толико невиних људи, Јасеновац неће добити свој епилог. И даље ће бити место оптужби, мржње и подела, каже редитељ Лордан Зафрановић.

Прослављени редитељ се од ране младости бави темом зла – како оно настаје, како се развија и како се остварује, посебно оног зла које су починили Хрвати – усташе, људи поникли из његовог народа. Зафрановић својим делима опомиње: будимо људи, суочимо се прво са сопственим гресима и учинимо све што је до нас да се такви злочини више никада не понове. О свом последњем филму „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ , који ће отворити ФЕСТ у октобру 2026. године, говори за Спутњик у емисији Марине Рајевић Савић – „Док анђели спавају“.

Крв је сада на туђим рукама

Сва духовност приказана на филму произашла је из веровања да су страдалници заправо свеци. То је, објашњава аутор, веома одговорно и веома важно када је у питању оваква тема, јер уметник нема посла само са овоземаљским, него и са оним што је изнад тога. Из тог разлога, објашњава Зафрановић, његово ново остварење траје четири сата. Развој ликова захтевао је да они буду испраћени до краја, да до краја буду осветљени.

Овде гледамо људе који су у почетку обични, међутим, чим им се отворила могућност да чине зло, они крећу. То се поготово дешава ако зло није санкционисано, ако га подржавају расни закони. Када постоје такви закони, отвара се простор невиђеног терора. Тада се зло које носимо у себи почиње окупљати у групе, па у војске, па у читаве покрете. И онда креће. Креће масовно. И настају огромне трагедије.

У његовим филмовима људи постају гори од звери, а чине таква непочинства да их се и ђаво застиди. Он прича о свом личном искуству, одласку у Јасеновац и преображењу које је тамо доживео.

Одлазак у Јасеновац био је понижавајући за мене као људско биће. Седам или осам дана стидео сам се што припадам врсти људи која је то направила. Једноставно, ми то нисмо знали. У школи смо можда нешто чули, али врло, врло површно. Када смо се враћали комбијем, неко је почео – не знам да ли ја или неко други – да пева неке арије из опера, свом снагом. Још се сећам возача који је певао тако да је изгледало као да ће му пући шофершајбна. Певали смо Вердија, Пучинија свом снагом, само да бисмо избацили из себе тај ужас који смо доживели у тих сат времена, прича Зафрановић за Спутњик.

Сматрао је да се та истина мора рећи, без обзира на то колико боли. Земље у којима је живео – Француска, Чешка, наравно Хрватска – нису спремне да прихвате истину о себи, која је историјски прилично ружна, каже он.

А да не говорим о нацизму на извору, то је Немачка, након чега је дошао до периферије која се звала НДХ. То је моја Далмација, то је моја земља. Хтео сам да се и сам од тога очистим, да кажем: нисам и ја то. То сам мислио да урадим преко филма, јер је то једини алат који познајем, и онда сам ту крваву усташку кошуљу покушао да скинем са себе. Можда сам успео, а можда и нисам, видећемо. Ово је мој мали прилог да се то очисти. Док то друштво којем сам ја припадао, у којем сам се родио, схвати да ја то радим из велике љубави према том простору, према Хрватској, да ја то радим из велике љубави да се то никада више не понови, да се то очисти, да затражимо опрост, и колективни и појединачан, до тада неће бити мира. Не мислим само на мир у региону, већ и на мир унутар Хрватске.

Каже да не зна какве ће бити реакције на филм, али да има осећај да га Европа неће примити са великом симпатијом. Међутим, ту је читав свет ван Старог континента, тако да ту, каже, неће бити проблема.

Ништа више неће бити исто

Филм је, каже Зафрановић, постао и једна врста забаве. Постоје филмови који причају причице, праве криминалистичку причу, праве хумор, нешто за забаву, нешто за разбригу, али ипак постоји и друга врста филма – медиј који може да открије одређене тајне, оне најскривеније. Ту се речима стварају ратови и ствара се нешто што човека разори изнутра.

Чим се каже Јасеновац, свако већ носи одређену асоцијацију. Ако пођемо од тог основа, да смо некако апсолвирали ту чињеничну основу, онда на њој можемо да изградимо неку причу и да се подигнемо у сфере размишљања о унутрашњем стању тих јунака које пратимо.

У свом филму „Златни рез 42“, Зафрановић каже да првенствено прати негативне јунаке, јер је мистерија зла нешто где човек мора поћи сам од себе. Аутор верује да сви људи у свом генетском коду носе и то зло, да су тако створени. У себи сабирају и љубав и мржњу и завист и љубомору, поседују све елементе и добра и зла. Један од коментара након гледања „Златног реза“, а који је дошао од редитељеве сараднице, био је тај да после гледања овог филма код нас, али и у свету, ништа више неће бити исто у светској кинематографији.

Ја припадам једној провинцији италијанске културе, јер то је Далмација, а овде сам дошао у културу православља. Учинило ми се у једном моменту да ми је православље много ближе од католичанства. Тако сам почео то да истражујем. Спријатељио сам се са патријархом Порфиријем још у Загребу, а касније и са владиком Ћулибрком. Некако сам осећао да се разумемо и да ми је то блиско. Почео сам да истражујем ту духовност. Ја намерно избегавам да употребим реч Бог или Божије, зато што је то реч које човек мора да се боји, али мислим да је овај филм кренуо ка томе, посебно у неколико сцена, да та чуда која се иначе дешавају код светаца и светих људи, да су реална ствар. Она су ушла у народ, ушла су у све поре душе.

Четири сата филма

Многи су скретали пажњу Зафрановићу да ће се филм који траје четири сата тешко гледати, да ће га мањи број људи гледати, да многи неће имати стрпљења да га испрате до краја, међутим, он није желео да „касапи“ своје остварење. Многи који су га до сада погледали, уроњени у његове страхоте и болну истину, истакли су да је прошао „за трен“, те да би био грех кратити га.

Рецимо, патријарх Порфирије је гледао филм три пута и сва три пута је, чим се пројекција завршила, рекао: „Прошло ми је као сат и по.“ Одмах је то говорио, јер су продуцент и дистрибутери сматрали да филм треба скратити. Њихов проблем није био у ритму, у уметничким вредностима или у било чему сличном. Проблем је био искључиво у трајању, јер филм нису могли лако да уклопе у биоскопски репертоар.

Зафрановићев колега, прослављени редитељ Емир Кустурица , рекао је да је „Златни рез“ сублимација Лордановог целокупног опуса, да никад није гледао нешто слично, те да не постоји сцена коју би могао избацити, као и то да је својим остварењем на највеличанственији начин одао заслужену пошту српском народу, на начин на који то нико пре њега није урадио.

За филм, спремни!

Чим је заврпио снимање „Златног реза“, Зафрановић је почео да размишља о новом подухвату. Како каже, на тапету су „Царев штитоноша“ и „Черупање анђела“ , међутим, прича о Козари још није испричана. Редитељ каже да би волео да се она исприча у Хрватској јер је филм правио, између осталог, и за тамошњу поблику. Међутим, сумња да ће наићи на добродошлицу.

Скептичан сам, с обзиром на масовно подизање руку у знак усташког поздрава „за дом спремни“. То је ван памети да се поздравља са знаком под којим је толико људи убијено и то на зверске и неописиве начине. Једноставно не могу веровати да моји људи дижу руке уз тај поздрав, и то масовно. То значи да је рађено на тој мржњи, да неко замагљује истину и да уче нове генерације да се мржња још више појача. У таквој атмосфери све делује као да је спремно за нови сукоб. Рат деведесетих, по мом мишљењу, још није завршен. Све је напето, наоружава се, и само се тражи повод да се поново крене у нову трагедију.

Супротно његовим жељама, Зафрановић сумња да ће се филм чак и игнорисати. Могли би да га схвате као неку врсту српске пропаганде , међутим, каже, он ту ништа не може. Филм је истинит, не само по ономе шта приказује и јер је заснован на документованим чињеницама, већ и зато што је рађен по ауторовој личној намери.

Ако га буду ценили и разумели као крик против зла – биће добро. Ако га игноришу – не знам како ће се то даље одразити, ни на филм, ни на ову нашу регију, закључује Зафрановић.

Чланак Лордан Зафрановић о свом новом филму: Истина о Јасеновцу мора да се каже – неки је неће прихватити! се појављује прво на ИСКРА.

Ој, Косово, ти давори моје,
Грудо моја, родна и укопна,
Што се јутрос мрачи небо твоје
Од чег’ стрепиш, клетво доживотна?

Усправи се и рашири груди
Још је наша! Биће довијека!
Још си легло и соја и људи
И спартанска тврда колијевка.

И не стрепи, и ово ће проћи,
Још ће бити дана за мегдана,
Још разбраја Свети Вид сред ноћи
Свете псалме са Газиместана.

Још над тобом бдије клетва Кнеза
Дигни главу и развиј барјаке,
Још је жива Црква Самодрежа
Да причести свиту и јунаке.

Емило Лабудовић

Чланак КО ДА МИ ОТМЕ ИЗ МОЈЕ ДУШЕ КОСОВО се појављује прво на ИСКРА.

У дану испуњеном снажном историјском и личном симболиком, уочи Видовдана одржана је свечана промоција романа „С обе стране времена“ аутора др Владимира Илића. Промоција је организована на дан када је аутор прославио рођендан, али и на датум који заузима посебно место у српској историји дан када је 1867. године кнез Михаило Обреновић примио кључеве Београда од турског заповедника, чиме је окончана вишевековна турска војна управа над српском престоницом, а српска застава поново завијорила на Београдској тврђави. Симболика овог датума дала је посебну тежину представљању романа који говори о историјском памћењу, духовном континуитету и трагању за националним идентитетом.

Пред бројном публиком, коју су чинили представници културног, академског и јавног живота, књижевници, професори, историчари, студенти и љубитељи књижевности, о роману су говорили Александар Ђурђев, књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић, док се на крају присутнима обратио и аутор романа, др Владимир Илић.

ЂУРЂЕВ: НАРОДИ НЕ НЕСТАЈУ КАДА ИЗГУБЕ РАТОВЕ, ВЕЋ КАДА ИЗГУБЕ ПАМЋЕЊЕ

Александар Ђурђев истакао је да није случајно што се о оваквој књизи говори управо пред Видовдан, дан када српски народ најснажније осећа да време није само календар већ непрекинути разговор прошлости, садашњости и будућности.

Он је оценио да роман „С обе стране времена“ далеко превазилази оквире класичног историјског романа и представља дело које читаоца позива на дубоко преиспитивање сопственог живота, историјског памћења, духовности и припадности.

„Живимо у времену у коме је човеку лакше да за неколико секунди пронађе готово сваку информацију на свету него да одговори на три најважнија питања ко сам, одакле долазим и куда идем. Управо зато је ова књига важна. Она не нуди брзе и јефтине одговоре, већ нас позива да поново научимо да постављамо права питања“, поручио је Ђурђев.

Према његовим речима, Владимир Илић није написао само роман о историји, већ дело у којем историја, предање, мит, филозофија и питање националног идентитета чине јединствену целину.

„Ово није књига која се чита само очима. Ово је књига која се чита памћењем. Она нас подсећа да историја није музејски експонат, већ жива сила која обликује народе, државе и појединце“, нагласио је Ђурђев.

Он је оценио да роман поставља питања која се тичу свих нас шта је историјска истина, где се сусрећу мит и стварност, шта значе част, жртва, слобода и припадност, као и да ли је могуће разумети садашњост без разумевања прошлости.

Посебно је указао да књига у време свеопште површности враћа у центар пажње вредности које су вековима чувале српски народ памћење, част, предање, верност и одговорност према прецима и потомцима.

„У времену када многи покушавају да народима избришу памћење, када се традиција представља као терет, а корени као препрека напретку, ова књига нас подсећа на једну једноставну истину народ који заборави своју прошлост остаје без будућности“, поручио је он.

Ђурђев је подсетио и на духовну и цивилизацијску улогу Србије, наводећи предање о Светом Сави Освећеном и Светом Сави Српском, као и недавне речи патријарха московског Кирила да су Срби „западније од нас, тако је Господ одредио“.

„За Јерусалим смо били Запад. За Москву смо Запад. За многе на Западу ми смо Исток. Али за себе морамо остати оно што јесмо“, поручио је Ђурђев.

Свој говор завршио је реченицом која је испраћена дугим аплаузом:

„Народи не нестају онда када изгубе ратове. Народи нестају онда када изгубе памћење. А књиге попут ‘С обе стране времена’ постоје управо зато да нас подсете ко смо били, ко смо данас и ко морамо остати сутра.“

ДР ВЛАДИМИТАР ДИМИТРИЈЕВИЋ: РОМАН СА ИЗЛАЗОМ ИЗ ЛАВИРИНТА

Књижевник, публициста и православни мислилац др Владимир Димитријевић своје излагање насловио је „Роман са излазом из лавиринта“, оценивши да је реч о једном од најамбициознијих савремених српских романа.

Он је нагласио да је роман изграђен као велики духовни, историјски и цивилизацијски мозаик у коме се преплићу различите епохе, народи, царства, идеологије, митови и судбине људи.

Према његовим речима, кроз странице романа смењују се деца и старци, владари и просјаци, витезови и револуционари, монаси и освајачи, историјске личности и обични људи, али сви они сведоче исту вечиту борбу добра и зла.

Димитријевић је истакао да Илићева проза не држи проповед већ снажним сликама и симболима подстиче читаоца да сам трага за смислом.

„Човештво се не доказује силом, него присуством. Управо човештво стоји пред сваким ликом Илићевог романа као мало, упорно питање шта је остало од твоје душе ако си све претворио у функцију“, поручио је Димитријевић.

Он је додао да роман разобличава механизме глобалне моћи, идеологије и духовне кризе савременог света, али без дневнополитичке искључивости, већ кроз универзалну причу о човеку.

„Многогласни роман ‘С обе стране времена’ вреди читати полако, не плашећи се лавиринта кроз који пролазимо. Аријадна нас, уосталом, чини Тезејима – клупко смо добили, мач имамо, неко ће, кад-тад, обезглавити Минотаура“, закључио је Димитријевић.

ВЛАДИМИР ИЛИЋ: РОМАН САМ ПОСВЕТИО СРПСКИМ МАЈКАМА И СЛОВЕНСКОМ БРАТСТВУ

Обраћајући се присутнима, др Владимир Илић захвалио је др Владимиру Димитријевићу на, како је рекао, дубоком и надахнутом тумачењу романа, Александру Ђурђеву на говору који је препознао суштину књиге, као и издавачу Станишићу који је подржао објављивање романа.

Илић је подсетио да је промоција одржана управо на дан његовог рођендана, оценивши да не постоји већи поклон за писца од разговора о књизи са читаоцима.

Он је открио да је роман посветио српским мајкама, које је назвао истинским хероинама српске државе и нације.

„Оне су вековима чувале породицу, веру, језик, традицију и национални идентитет. Без њих не би било ни народа ни државе“, поручио је Илић.

Аутор је додао да је роман посвећен и словенском братству, нагласивши да управо због те идеје дело није остало само у оквирима српског језика, већ је преведено и на руски језик.

Према његовим речима, духовне и културне везе словенских народа представљају вредност која надживљава политичке околности и историјске поделе.

Говорећи о самом делу, Илић је истакао да је роман настао као покушај да се кроз књижевност отвори разговор о питањима која су важнија од свакодневне политике о историји, духовности, традицији, националном идентитету и историјском континуитету.

„Без памћења нема идентитета, а без идентитета нема ни слободе. Народ који заборави своје корене престаје да разуме и своју будућност“, поручио је аутор.

ПРОМОЦИЈА У ЗНАКУ ВИДОВДАНА, ИСТОРИЈЕ И КОНТИНУИТЕТА

Промоција романа „С обе стране времена“ протекла је у атмосфери пажљивог праћења сваког излагања, а велики број присутних остао је и након званичног дела програма како би разговарао са аутором и добио потписан примерак књиге.

Симболика дана у којем је промоција одржана ауторов рођендан, годишњица предаје кључева Београда и подизања српске заставе на Београдској тврђави, као и навечерје Видовдана додатно је нагласила основну поруку романа да су историја, духовност, слобода и национално памћење нераскидиво повезани.

Заједничка порука свих говорника била је да је у времену убрзаних глобалних промена, кризе идентитета и све чешћег заборава сопствених корена потребно више него икада неговати књижевност која подсећа на трајне вредности народа.

Роман „С обе стране времена“, како је закључено на промоцији, није само књижевно дело већ и позив читаоцу да се врати сопственом историјском памћењу, духовном наслеђу и одговорности према генерацијама које долазе, потврђујући да се будућност једног народа може градити само онда када је чврсто утемељена у познавању сопствене прошлости.

Чланак ПРОМОЦИЈА РОМАНА „С ОБЕ СТРАНЕ ВРЕМЕНА“ ВЛАДИМИРА ИЛИЋА: поруке о памћењу, традицији и националном идентитету се појављује прво на ИСКРА.

Мирослав Мика Антић

На данашњи дан, 24. јуна 1986. године преминуо је велики српски пјесник, вјечити чуперак српске књижевности  Мирослав Мика Антић.

Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, а умро је 24. јуна 1986. у Новом Саду.

У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живио је у Новом Саду.

Осим писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Пјесник Мика Антић рекао је у једном разговору да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних који су му, како је говорио, остали добри и вјечити пријатељи.

У обраћању дјеци Мика Антић је говорио – „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас, оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи„.

Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дјела и један рото роман.

Његова најпознатија дјела су „Војводина“, „Испричано за пролеће“, „Рождество твоје“, „Плаво небо“, „Насмејани свет“, „Псовке нежности“, „Концерт за 1001 бубањ“, „Шашава књига“…

За дјецу је написао „Плави чуперак“, „Хороскоп“, „Прва љубав“, „Гарави сокак“, „Живели прекосутра“, „Плава звезда“…

За сва та дјела добио је многобројна признања као што су двије „Невенове“ награде, награду за животно дјело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ…

Посљедњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму“:

„… Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем. На ову земљу сам свратио да ти намигнем мало. Да за мном остане нешто као лепршав траг. И зато: не буди тужан. Толико ми је стало да останем у теби будаласт и чудно драг. Ноћу, кад гледаш у небо, и ти намигни мени. Нека то буде тајна. Упркос данима сивим кад видиш неку комету да небо зарумени, упамти: то ја још увек шашав летим, и живим“.

Чланак Кад ме буду износили, нека прочитају „Бесмртну песму“: Годишњица смрти великог пјесника Мике Антића се појављује прво на ИСКРА.

Фото: N1

У Сарајеву је у 78. години преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих и најутјецајнијих босанскохерцеговачких ликовних умјетника чији је рад обиљежио протекле деценије домаће и регионалне сцене, потврђено је за Н1.

Един Нуманкадић је рођен у Сарајеву 1948. године. Завршио је Катедру за ликовно образовање на Педагошкој академији, а студирао је и Хисторију југославенских књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. На ликовној сцени био је непрекидно активан од почетка седамдесетих година прошлог вијека, оставивши неизбрисив траг кроз оснивање култних умјетничких група попут „1+1+1“, „Простор-Облик“ и „КАММЕН“, чиме је дао огроман допринос либерализацији и плурализму бх. умјетности.

Током богате каријере прошао је кроз неколико препознатљивих стваралачких фаза. На самом почетку бавио се сликарством бојеног поља, те аналитичким и процесуалним сликарством. Касније, током и након рата, у свој израз уводи праксу објет троувé (употребу одбачених, пронађених предмета које уграђује у инсталације и скулптуре), док је својеврсни умјетнички врхунац досегао радикалним чином – уништавањем властитих пријератних дјела.

Два пута је представљао Босну и Херцеговину на Венецијанском бијеналу: први пут 1993. године у склопу ратног пројекта „Свједоци постојања“, а потом и 2003. године у националној селекцији.

Поред непроцјењивог ауторског рада, деценијама је обављао функцију директора Олимпијског музеја у Сарајеву. Током опсаде 1992. године, лично је учествовао у херојском спашавању експоната из запаљене зграде музеја, сачувавши тако наслијеђе Зимских олимпијских игара 1984. Такођер, био је један од утемељитеља и стални савјетник колекције Арс Аеви (Музеја савремене умјетности у Сарајеву), те дугогодишњи члан УЛУБиХ-а (од 1974. године).

Његов рад валоризован је кроз више од 50 самосталних и преко 300 колективних изложби широм свијета, као и кроз више од двадесет престижних признања. Међу њима се посебно издвајају Шестоаприлска награда Града Сарајева (1999.) и француски Орден витеза умјетности и књижевности (2021.).

Тужна вијест о његовом одласку стигла је уочи отварања његове велике изложбе „Присуство“, која је била заказана за 25. јуни у Умјетничкој галерији БиХ. Ова поставка, којом се уједно требала обиљежити и 80. годишњица рада Галерије, замишљена је као пресјек његовог петодеценијског рада вођеног чистом интуицијом и дубоким личним осјећајем, потпуно изван комерцијалних оквира.

Чланак Преминуо Един Нуманкадић, један од најзначајнијих бх. ликовних умјетника се појављује прво на ИСКРА.

Линк са видеом

Фестивал руског филма није класичан филмски догађај, то је сусрет два народа која спајају историја, традиција и вера, али и заједничко схватање слободарског света.

Поводом београдске премијере филма „Авијатичар“, модерне адаптације истоименог романа, редакција РТ Балкан са редитељемЈегором Кончаловским разговарала је о филму, Русији, Србији и времену великих промена.

Кончаловски је истакао да су различите реакције гледалаца на ово остварење.

„Неки обожавају роман, па кажу да смо га покварили. Неко о овом делу размишља шире – и филм им се допада“, наводи Кончеловски.

Објашњава како је књижевност увек испред филма. Зато што, кад читалац чита књигу, он у својој глави снима сопствени филм.

„Као друго, писац романа Јевгениј Водолазкин веома је задовољан филмом. И за мене је то некако умирујуће. И треће, огромни роман је тешко буквално интерпретирати као филм. Роман је пре као серија. Зато је за мене важно да је то Водолазкин разумео. Било ми је важно да ухватим неке основне идеје филма, па да их онда пропустим кроз киноматографско размишљање“, истиче Кончаловски.

Редитељ подсећа да је филм засебно уметничко дело.

„Тако постоји роман ‘Евгеније Оњегин и опера’. Постоји врло много интерпретација књижевности. И, зато ми се чини да редитељ сме себи да дозволи одступање од романа. Али, ми смо се трудили, дуго смо радили овај филм, три године, и чини ми се да се то види на екрану. Филм је, по мом мишљењу, урађен врло квалитетно. Зато се надам да ће наћи публику“, наводи Кончаловски.

Главни јунак је руски авијатичар с почетка 20. века, а многи авијатичари су након револуције дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и покренули авијацију Краљевине. На питање колико је ова трагична прича мост између српског и руског народа, редитељ указује „да је авијатичара на почетку прошлог века било врло мало“.

„То су биле звезде, истакнути људи, нова аристократија. Зато није тајна да многи изузетни људи, писци, мислиоци, официри после Првог светског рата нису прихватили совјетску власт и да су прешли у Србију. Зато је то што је српско ваздухопловство, стварано уз учешће руских авијатичара, по мом мишљењу, сасвим логично.

Почетком 20. века постоји вела супротстављеност две цивилизације, истиче Кончаловски и објашњава да је реч о западној, латинској и православне, византијске.

„Та пукотина пролази, између осталог, и преко Украјине. Западне Украјине и источне – Донбаса. По мишљењу, тај сукоб је вечан. Они се плаше православне цивилизације. Руски народ су хришћани, али другачији хришћани. Они јесу бели, али другачији бели. И ми потпуто другачије доживљавамо простор. Иза нас је Сибир, све до Тихог океана. Ми нудимо алтернативу. Велики руски писци – Достојевски, Чехов, Толстој – размишљали су о томе који је смисао живота. Западни писци Стендал, Балзак, Мопасан, који су Французи, као и Енглези Дикенс, Голдсмит, Текери размишљали су о томе како живети“, сматра Кончаловски.

Код протестаната, како указује, ако си сиромашан и болестан, то значи да те Бог не воли, ако си богат, значи да те Бог воли.

„Код нас православаца, то је обрнуто“, објашњава Кончаловски.

На питање да ли има утисак да је српска публика права која ће разумети радњу филма, редитељ каже да не зна како је у Србији и да на то нема одговора, али да су у Русији почели да посматрају историју као јединствену целину. Напокон смо почели да посматрамо историју као непрекидан процес.

„Постојала је царска Русија, биле су историјске катаклизме, постојала је Совјетска Русија, велики Совјетски Савез са Гагарином, са победом у Великом отаџбинском рату. Потом су опет уследиле катаклизме, па је настала нова Русија. Тај вечити проблем ‘црвених’ и ‘белих’ одлази, надам се, у други план. У том смислу, можда се то наслућује у овом филму“, наводи Кончаловски.

На питање какав би свет волео да затекне уколико би се као јунак Платонов био замрзнут па пробудио после 100 година, Кончеловски каже да не би волео да доживи Платонова.

„Али када би се то десило, желео бих да на карти света видим снажну Русију, која је један од центара утицаја. Да не буде сукоба са западним светом. И волео бих да нас не победи вештачка интелигенција“, истиче редитељ.

Говорећи о томе да ли се у будућности може очекивати још нека његова сарадња са српским кинематографима, редитељ подсећа да одавно сарађује са српским кинематографима.

„Мој сарадник на ‘Авијатичару’, и сада заједно пишемо три сценарија, јесте Србин Мирослав Станковић. Отац му је Србин, мајка Рускиња и нас двојица се телефоном чујемо по десет пута дневно. Зато се према Србима односим као према Русима. Волео бих да успем да снимим још 10 филмова, а сасвим је могуће да неки од тих филмова буде снимљен са српским колегама“, закључује Кончаловски.

Чланак Редитељ филма „Авијатичар“: Сукоб источне и западне цивилизације је вечан се појављује прво на ИСКРА.

На почетку програма беседио је епископ западноевропски Јустин, који је истакао да Косово дубоко прожима српску духовност, културу и живот. Посебно је нагласио значај личног присуства на Косову и сусрета са светињама и људима. У томе види и могућност преображаја и приближавања Богу.

Директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је захвалио епископу Јустину и председници КУД-а „Извор“ Дубравки Стијовић на посвећености и бројним хуманитарним акцијама које ова организација годинама спроводи. Подсетио је и на значај Француске за српску културу. Посебно је истакао да је један од највећих српских песника Милан Ракић студирао права у Паризу, након чега је у најтежим временима служио као конзул у Приштини.

„Данас није чудо што смо ми из Грачанице дошли са балетом, а Париз нас је дочекао народним играма и фолклором. Ми долазимо из срца наше класичне уметности“, поручио је Ракочевић.

Боравак младих уметница из Грачанице у Паризу је организовало Српско културно-уметничко друштво „Извор“. Тако им је пружило прилику да се представе париској публици у театру Ду Бланк-Меснил.
Награда за труд и рад

„Имали смо велику част и привилегију да наступимо пред париском публиком. Наступ у једном од париских театара сан је сваког младог плесача. Овакво искуство нас је додатно мотивисало да никада не одустајемо од својих снова и да верујемо да се труд, рад и дисциплина увек награде. Полазнице наше школе имале су прилику да се по први пут представе публици кореографијама три различита домаћа аутора: Косовке Драшлар („Жизела“), Исидоре Станишић („Желеће машине“) и Невене Ћосић („2004“)“, рекла је Невена Ћосић, предавач и кореограф у Школи балета Дома културе Грачаница.

У трочасовном програму, поред балерина из Грачанице, наступили су и чланови Српског културно-уметничког друштва „Извор“ из Париза, као и музичка група „Фенечки бисери“.

„Наша организација петнаест година у оквиру акције ‘Срцем за срце Србије’ преко манастира Високи Дечани шаље помоћ деци са Косова и Метохије. Ранијих година смо угостили бројну децу, а ове године смо одлучили да нам гости буду чланице Школе балета Дома културе ’Грачаница‘“, рекла је Дубравка Стијовић, председница Српског културно-уметничког друштва „Извор“.
Посета знаменитостима Париза

Током боравка у француској престоници, младе балерине из Грачанице посетиле су српску православну цркву Светог Саве у Паризу, Амбасаду Републике Србије, Оперу Бастиљу, Монмартр и друге знаменитости града на Сени.

На пријему у Амбасади Републике Србије у Паризу амбасадорка Ана Хрустановић пожелела је добродошлицу младим уметницама.

„Српска резиденција је ваша кућа. Изузетно сам срећна што могу да вас угостим са својим сарадницима. Ми се свакодневно боримо за вас и за нас, јер смо заједно и заправо смо једно. Ви сте наши представници сваког дана на Косову и Метохији и свуда где идете“, поручила је она.

Наступ балерина из Грачанице, чланова КУД „Извор“ и групе „Фенечки бисери“ био је посвећен прикупљању помоћи за децу са Косова у оквиру хуманитарне акције под називом „Срцем за срце Србије – траговима Видовдана“.

Чланак Балерине из Грачанице наступиле у Паризу се појављује прво на ИСКРА.

У свечаној сали Руског дома у Београду премијерно је приказан нови документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“, редитеља Ђорђа Стевановића, посвећен обележавању 150 година од избијања Првог српско-турског рата.

Реч је о пројекту који на савремен и визуелно атрактиван начин настоји да широј јавности приближи догађаје који су представљали једну од прекретница у борби Србије за ослобођење и коначно стицање државне независности.

Пре пројекције филма присутнима се обратио проф. др Алексеј Тимофејев, поздравивши госте и говорећи о историјату руског добровољачког покрета. У свом излагању подсетио је на улогу генерала Михаила Черњајева и пуковника Николаја Рајевског, као и на околности и услове под којима су руски добровољци долазили у Србију како би учествовали у борби против Османског царства. Тимофејев је овом приликом захвалио Руском дому и Републици Белорусији што су, поводом обележавања овог значајног јубилеја, из Националног музеја Белорусије упутили портрет и униформу генерала Черњајева.

Филм је реализован у продукцији Балкан Трип ТВ, Народне дипломатије и Руског научног института, а кроз сведочења српских и руских историчара гледаоцима нуди свеобухватан увид у околности које су довеле до избијања рата 1876. године, ток његових најзначајнијих битака и далекосежне последице које је овај сукоб оставио на српско друштво и државу.

У филму говоре проф. др Алексеј Тимофејев, који је уједно аутор и водитељ у филму, проф. др Сузана Рајић, проф. др Данко Леовац, руководилац Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, као и историчар Зоран Стевановић, који својим стручним тумачењима осветљавају различите аспекте Српско-турског рата и његовог места у националној историји Србије и српско-руским односима.

Посебна вредност филма огледа се у чињеници да је сниман на аутентичним локацијама на којима су се пре једног и по века одигравали кључни догађаји. На тај начин историја није представљена као низ сувопарних чињеница, већ као жива прича смештена у простор који и данас чува трагове великих страдања и херојских подвига.

Један од најупечатљивијих елемената овог остварења јесте употреба AI анимација, насталих на основу оригиналних фотографија и илустрација из 1876. године. Овај приступ омогућава гледаоцима да на нов начин доживе атмосферу једне епохе и стекну утисак непосредности који класични документарни формат често не може да пружи. Иако употреба вештачке интелигенције у историјским садржајима изазива бројне расправе у научној и стручној јавности, у овом случају она није употребљена као замена за историјске изворе, већ као средство њихове савремене интерпретације и приближавања публици.

Филм посебну пажњу посвећује и руским добровољцима, чије је учешће у Српско-турском рату оставило дубок траг у колективном сећању српског народа. На позив Србије, хиљаде добровољаца из Русије дошло је да помогне у борби против Османског царства, сматрајући да је судбина православних народа Балкана неодвојива од ширих словенских и хришћанских идеала. Управо је овај талас солидарности допринео учвршћивању српско-руских односа, који су касније добили и своју политичку потврду током великих превирања на Балкану и Руско-турског рата 1877–1878. године.

Историчари који учествују у филму указују да је, упркос војним неуспесима и великим људским губицима, рат из 1876. године имао огроман политички значај. Србија је овим сукобом показала одлучност да оконча вишевековну вазалну зависност од Османског царства, док је међународна пажња усмерена ка Балкану створила предуслове за касније дипломатске успехе. Само две године након почетка рата, одлукама Берлинског конгреса 1878. године, Србији је и формално призната независност.

У том смислу, наслов филма „Рат за независност Србије“ није само симболичан. Он подсећа да су догађаји из 1876. године били део ширег процеса националног ослобођења и изградње модерне српске државе. Истовремено, ово остварење покушава да отвори простор за размишљање о начинима на које се историјско памћење обликује у савременом друштву и колико је важно да се кључне странице националне историје представе новим генерацијама на њима разумљив и приступачан начин.

Премијера у Руском дому није имала само културни, већ и симболички карактер. Она је подсетила на дугу традицију српско-руских веза, али и на чињеницу да заједничко историјско наслеђе и данас представља један од темеља српско-руских односа.  Документарни филм „Рат за независност Србије. 1876“ стога превазилази оквире класичног историјског програма. Он представља покушај да се, уз помоћ савремених технологија и стручних тумачења, оживи сећање на људе и догађаје који су обликовали судбину Србије. 

У времену када је историја често сведена на кратке и површне информације, оваква остварења подсећају да разумевање прошлости остаје један од предуслова за разумевање садашњости и одговорно усмеравање будућих генерација.

Душан Опачић 

Чланак У Руском дому премијерно приказан филм „Рат за независност Србије. 1876“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik

Свет је за српску поезију сазнао најпре преко Пушкина. Он је међу првима говорио да смо песнички народ и да нам је некако више стало до поезије него до нас самих – каже за Спутњик академик Матија Бећковић, добитник Пушкинове медаље, признања која се додељује за животно дело.

Прослављени песник потврђује да ниједном песнику нема веће радости него да га повежу са Пушкином. Зато што је он – отац многих песника.

„Пушкин се обрео у Бесарабији, где су биле српске избеглице после пропасти Првог српског устанка. Ту се срео са Карађорђевом породицом, са Јаковом Ненадовићем, са многим Србима о којима је слушао и писао. А опет, ми га помало убрајамо и међу своје. Гроф Сава Владиславић Рагузински, министар Петра Великог, поклонио је цару једног Пушкиновог претка кога је довео из Абисиније. Зато се у шали може рећи да је Пушкин мало и Србин.“

У свом говору подсетили сте на Пушкинове стихове: „Над Србијом смилуј ти се, Боже“, па рекли да се данас то на српском изговара – „Над Русијом смилуј ти се, Боже“.

„Дошло је време да и ми узвратимо том молитвом. Није могло бити ништа лепше него да поводом Пушкинове медаље поменем управо те стихове.“

Медаљу вам је уручио Николај Бурљајев, глумац којег сви памтимо из филма „Андреј Рубљов“ – то је онај дечак који зида звоно за цркву. Кажете да је његово присуство за вас било нешто посебно у целој свечаности.

„Заиста нисам могао да поверујем да ће доћи време да онај дечак из „Андреја Рубљова“ мени уручује Пушкинову медаљу. За мене је то једна од најпотреснијих сцена које сам икада видео на филму. Дечак је слагао да му је отац открио тајну како се лије велико звоно. У ствари, нико му ништа није рекао. Слагао је и сам се упустио у ту авантуру. Све је било неизвесно до дана када је звоно требало да зазвони. А када је зазвонило и када су му сви аплаудирали, бацио се у траву и признао да му нико није открио тајну. Очигледно је имао очев дар. Као што ни оцу није нико други открио тајну. То је био тријумф уметности, поезије и лепоте. Можда најлепша метафора уметника и стварања коју знам.“

Бурљајев вас је повезао са чувеним фрескосликаром, са Тарковским, са великим уметницима, са поезијом… Ви често истичете да поезија повезује судбине које би историја сигурно заборавила?

„Поезија се побринула за много тога. Вера Павладовска била је питомица благородних сестара у Владикавказу, професорка француског језика. Касније се њена породица расула по свету. А онда се догодило да је једна од њених потомака написала рођакама у Пјатигорску да се удала за српског песника који је написао поему „Вера Павладовска“. Тетке су одговориле: „Је ли то о нашој баки?“ Њима је било нормално да неки српски песник опева њихову баку. Тако је поезија повезала оно што је историја раздвојила.“

Вратимо се Пушкину и још једној вашој повезници са њим. Достојевски у чувеном говору о Пушкину, говорећи о „Евгенију Оњегину” објашњава и зашто је Пушкин носилац највиших руских вредности. Као и ви српских?

„То није био само говор о књижевности. То је читав један политички и културни програм. Шта треба да буде Русија и руска култура. Достојевски је сматрао да је оличење те идеје управо Пушкин. Кад дођете у кућу Достојевског, видите Пушкина, поред Библије. Он је у свом делу сабрао сваки звук руског језика и народа. Зато је неупоредив. Имао сам срећу да будем у Пушкиновом дому у Петрограду. Тамо имате утисак да је велики песник баш тог дана издахнуо. Посетиоци улазе у папучама, а водич прича о његовим последњим данима. Када је рањен у двобоју, излазили су билтени о његовом здрављу. Чекали су их као што се данас чекају највеће вести. А када је објављено да је умро, речено је: „Сунце наше поезије је зашло.“ Срећом, није зашло. Из тог сунца родило се толико великих песника и тако велика поезија.“

Како на руском звучи Ваша поема „Кад једном дођеш у било који град”, која је управо преведена и објављена?

„Први пут сам је чуо када је Ивана Жигон на свечаности уручења Пушкинове медаље изговорила на руском. Она је то готово отпевала. Тада се и види да је српски језик једна грана која је отпала са великог стабла, словенског, али као оне гране које цветају и када отпадну. У преводу се види да је то иста мелодија. Веза остаје.“

Често истичете да је поезија оно највредније што смо дали свету.

„Ми смо своје постојање оправдали својом поезијом. Нисмо имали много тога другог да покажемо свету. Кад је Гете читао српске народне песме, рекао је да народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину и не заслужује да буде роб. То нису биле само песме, у њима је и наше памћење, наша историја. Наши јунаци за које историја можда не зна, али народ зна. Зна како су се звали, како су се облачили, где су погинули – браћа Југовићи, Милош Обилић, Страхињић бан… Нема те силе која може некоме доказати да то није истина. Ти песнички ликови за нас су често важнији од стварних личности.“

Кажете да данас има много људи који су веома маштовити када лажу, а много мање успешни када говоре истину и да је најопасније то што се ствара утисак да се лаж може подвалити вечности. Верујете ли да ће то време проћи?

„Много су покренули да би брзо прошло. Али све је то на стакленим ногама. Сад га има, сад га нема.“

Хоћемо ли убудуће виђати Пушкинову медаљу на вашем реверу?

„Хоћете. Један мој рођак, када је видео Вука Караџића са одликовањима, рекао је: „Знао сам да је био паметан човек, али нисам знао да има одликовања.“

Чланак Над Русијом смилуј ти се, Боже! Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Ако погледате Балкан видећете да многе ствари истовремено трају. Нису завршени сукоби из прошлих векова, нису завршене поделе између различитих политичких и историјских наслеђа, није завршен ни Други светски рат у симболичком смислу, није завршена транзиција из социјализма у капитализам. Све почиње и све траје паралелно.

Овако један од најнаграђиванијих писаца Владан Матијевић објашњава за Спутњик зашто је појам свевремености један од темеља његове нове књиге „Нора и Змија”, збирке састављене од тридесет једне приче које су распоређение у пет целина.

Иако смештене у различита времена и просторе, њих повезује заједничка визија света и човека који покушава да пронађе смисао у стварности лишеној чврстих ослонаца.

Да ли ће после награђиваних збирки „Прилично мртви“ и „Пристаниште“ и нова збирка „Нора и змија“ једнако лако пронаћи пут до читалаца?

„Најважније ми је да књига дође до читалаца и да они у њој пронађу нешто блиско себи, надам се да ће и са овом збирком то бити случај. Волео бих да читаоци живе са тим причама и јунацима, да их разумеју и прихвате такве какви јесу. Неки од тих ликова имају много мана, неки нису ни нарочито позитивни, али бих волео да буду људски блиски. Ако се између читалаца и јунака успостави веза, онда је књига остварила свој најважнији циљ. Све остало – награде, признања и процене – мање је важно“.

Судбине ваших јунака који живе у различитим епохама препознају се у савремености. Колико је за Вас важна та идеја преплитања времена?

„Веома је важна. У овој књизи сам покушао да пишем о ономе што називам „свевременост“. Годинама говорим да код нас ништа заправо није завршено, да све почиње и све траје паралелно. Та идеја ме је водила док сам писао. Зато поједине приче почињу у античком или средњовековном добу, а њихови јунаци се готово неприметно појављују у савремености. Такав прелаз не нарушава причу, управо зато што верујем да се човек суштински не мења. Мењају се технологије, закони, обичаји, друштвени системи, али људска природа остаје иста. Човеку су и пре две хиљаде година били потребни топлина, храна, љубав, разумевање и блискост. Потребни су му и данас. Зато ми се чинило природним да један јунак из давне епохе на крају закорачи у наше време. То је својеврсни књижевни експеримент, али и потврда мог уверења да су људска осећања трајна“.

Иако збирка садржи 31 причу, могло би се рећи да у њој постоји пет великих прича, с обзиром да свака целина има своју доминантну тему.

„Тачно. Прва говори о животу писца и о књижевности. Друга је посвећена животу у приградском насељу и људима који тамо покушавају да пронађу своје место. Трећа се бави љубавима које су необичне, померене, понекад и прилично настране. Четврта је најближа идеји „свевремена“ и показује како се различите епохе преливају једна у другу. Пета целина доноси више фантастичних елемената, необичних бића и мотиве који на први поглед делују удаљено од стварности. Међутим, све те целине међусобно су повезане. Понекад их повезује тема, некада јунаци, некада простор. Неки ликови израњају у једној причи, а затим се појављују у другој. Зато кажем да се књига може читати и као збирка од тридесет једне приче и као пет великих прича које се међусобно преплићу“.

Из којих разлога античке мотиве и јунаке попут Лепе Јелене и Пелопа, повезујете са савременим корпоративним светом?

„Занимало ме је колико су одређени обрасци опстали до данас. У једној причи људи чекају посао у савременој корпорацији. Око њих су камере, фасцикле, надзор и неизвесност. У једном тренутку појављује се слика античке арене и гладијатора које раздиру звери. Људи који чекају посао посматрају лице власника компаније на монитору и готово као римски гладијатори поручују: „Поздрављају те они који ће умрети“. Наравно, то није дословна историјска паралела, већ књижевна метафора. Хтео сам да покажем како се одређени односи моћи понављају, само у другачијим облицима“.

И у овој књизи постоји доста фантастике, да ли због тога што и наша стварност обилује фантастиком?

„И када пишем о чудовиштима, дивовима или необичним бићима, заправо говорим о нашем времену. Једно речно чудовиште, на пример, повезано је са причом о шверцу горива, телевизијским камерама и савременим друштвом. Дакле, чак и када се појављују фантастични мотиви, они су дубоко укорењени у стварност коју живимо. Фантастика је само друго средство да се проговори о истим проблемима, страховима и људским судбинама“.

Ваши јунаци углавном покушавају да опстану у свету који није нарочито наклоњен човеку. Они нису хероји.

„То јесте осећање које је присутно у овој књизи. Ти људи често нису хероји. Немају велике шансе да остваре своје снове нити да промене свет. Ипак, они живе, воле, пате и настављају даље. У томе постоји нека врста достојанства. Управо та људска упорност занима ме више од великих победа. Човек наставља да тражи смисао чак и када зна да свет није нарочито праведан“.

Да ли су Вас бројне награде и године књижевног рада учиниле бар мало оптимистичнијим писцем?

„Не верујем. Једном сам прочитао мисао да књижевност треба да пробуди човека који иде ка вешалима. То ми је веома блиско. Пишем о свету онаквом какав јесте и желим да узнемирим читаоца таман толико да почне да поставља питања. Куда иде? Шта ради? Како живи? Наравно да се трудим да у текстовима постоји и хумор, и нежност, и светлији тонови. Верујем да их има и у „Нори и Змији“. Али не могу да игноришем тамније стране стварности. А после толико година писања вероватно је и касно да се потпуно променим као писац“.

Колико се ова књига ослања на Ваше раније романе?

„Више него на претходне збирке прича. Многи мотиви и поступци из мојих романа присутни су и овде. Фрагментарност ме повезује са „Часовима радости“. Тема писца и књижевности подсећа на „Писца издалека“. Живот у провинцији и приградским насељима присутан је и у романима „Неминовно“ и „Сусрет под необичним околностима“. Фантастични елементи такође имају своје претходнике. Могло би се рећи да је ова књига прича другачија од претходне две збирке, али ако се погледа мој целокупан опус, видеће се да су готово сви њени мотиви већ негде постојали у другачијем облику“.

У књизи има много књижевних алузија и скривених референци. Колико су Вам оне важне?

„Оне су природан део мог писања. Постоје позивања на друге ауторе, на одређене књиге, филозофске идеје и књижевне традиције. Читалац који је много читао вероватно ће препознати те трагове и књига ће му због тога бити додатно занимљива. Али важно ми је да приче функционишу и без тога. Не желим да књижевне референце буду препрека. Оне су додатни слој значења, а не услов за разумевање књиге“.

На крају, оставља ли „Нора и змија“ простор за наду?

„Мислим да оставља. У једној причи јунакиња очекује товар блага и на крају добија сандук пун књига. То ми је важна слика. Књижевност можда не може да промени свет, али може да помогне човеку да га боље разуме. Ако постоји нешто што лебди над овом књигом, онда је то вера да људскост ипак опстаје. Да без обзира на историју, насиље, пролазност и све наше заблуде, остаје неко семе људскости које може да проклија. У то још верујем.“

Чланак Владан Матијевић за Спутњик: Стари сукоби се не завршавају, а нови се отварају – овде је то тако се појављује прво на ИСКРА.

У издању Српске књижевне задруге Црне Горе из Подгорице објављена је нова књига књижевника и есејисте Ђорђа Брујића „Снег ће поново вејати – осврти, белешке, анализе“, обимна збирка огледа, критика и књижевних записа у којој су сабрани текстови настали током више година пажљивог праћења српске књижевне и културне сцене.

На скоро три стотине страница аутор се бави различитим темама и ствараоцима, од класичних и недовољно истражених личности српске културе до савремених писаца чије је дјело оставило снажан траг у новијој књижевности. Посебна пажња посвећена је књижевности Српске Крајине, питањима културног идентитета, језика, завичајног памћења и духовног насљеђа, али и сложеним односима између књижевности, историје и савременог друштвеног искуства.

Брујићеви текстови настају на размеђу књижевне критике, есејистике и културолошке анализе. У њима се преплићу научна утемељеност, читалачко искуство и лична духовна перспектива, што овој књизи даје препознатљив тон и карактер. Аутор не приступа књижевности искључиво као предмету проучавања, већ као живом простору у којем се огледају судбина народа, историјско памћење и трагање за смислом.

Међу бројним текстовима издвајају се огледи посвећени Сави Мркаљу, српској књижевности у Хрватској, савременој поезији и прози, као и прикази дјела значајних српских аутора различитих генерација. Истовремено, књига доноси и низ осврта на новија књижевна остварења, настојећи да успостави дијалог између традиције и савремености, између културног насљеђа и изазова нашег времена.

Посебна вриједност ове књиге увиђа се у настојању да се књижевни феномени не посматрају изоловано, већ у ширем културном, историјском и духовном контексту. Зато су многи текстови истовремено и књижевни огледи и свједочанства о времену, људима и идејама које су обликовале српску културу. У њима се препознаје трајна потреба за очувањем памћења, али и за новим читањем и тумачењем насљеђа које савременом човјеку често остаје недовољно познато.

Наслов књиге – „Снег ће поново вејати“ – упућује на вјеру да вриједности које су уткане у културу, језик и памћење могу бити привремено потиснуте, али не и трајно изгубљене. Нова Брујићева књига представља значајан прилог савременој српској есејистици и књижевној критици, потврђујући аутора као посвећеног тумача књижевности и културе, али и као писца који у литератури препознаје један од најпоузданијих облика памћења, самоспознаје и духовног трајања. Окупљајући на једном мјесту текстове различите тематике и настанка, „Снег ће поново вејати“ пружа читаоцу прилику да сагледа не само појединачне књижевне појаве него и ширу слику српског културног простора, његових искушења, вриједности и трајних стваралачких упоришта.

Чланак Нова књига Ђорђа Брујића: „Снег ће поново вејати“ се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица

О свом новом филму чије је снимање отпочело на Тиси у Чуругу, о Марадони, трчећим кокошкама које рекламирају жилете, слому светског режима, немачкој жељи да покори Русију, Киргистанцу који прича језик Пушкина и данашњим идолима, славни Емир Кустурица говорио је за Спутњик.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“, Кустуричин нови филм ,,Чуружанка“ прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле главне су теме овог остварења.

Доња тачка на којој Срби као народ стоје и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји , сматра Кустурица, а то је уједно и основа његовог новог филма, првог дугометражног играног после 2016. и ,,Млечног пута“.

Смрт је као кошуља

Ову специфичну тему, прожету емоцијама пре свега везаним за породицу, можда неће свуда подједнако разумети, а публика у Кану, Венецији, Холивуду и Москви могла би другачије да је доживи. Наш саговорник сматра да до тога неће доћи ако филм заиста успе да постигне потребну универзалност.

Ако овај филм буде реализован на нивоу онога како је написан, мислим да мора да постигне универзалност, па да му буде свеједно где ће бити. Уопште мислим да је карактеристика онога што сам ја радио у животу била управо та копча између локалног и универзалног и да то универзално никад није била прва станица. Тај пут је био саткан од узбуђења које пружа ход по ивици, оној танкој жици између живота и смрти и са које сваког тренутка човек може да падне. Нема великог финала, или, што би реко мој покојни дедо: ,,Смрт је као кошуља, носиш је са собом и само је питање кад ћеш је обући“, рекао је Кустурица.

У филму се јавља и питање генерација, старости и линије која се отвара као реална могућност за смрт, међутим, она се савладава кроз веру да тај породични живот, који појава мајке истовремено и хармонизује и уноси немир, исцртава ликове на најпрецизнији начин, каже прослављени редитељ.

Исцртава их управо из мог искуства, искуства мог живота, односно великог романа и великог писца који је заплет базирао на једној врсти чеховљевске визије и идеје о чекању Годоа. Дакле, сви су се скупили да се, пре него што бака умре, некако од ње опросте. Међутим, живот почиње из почетка и долази до сталног понављања једног питања као рефрена филма – ,,где је Тањица“, односно ћерка која живи далеко и која није дошла да се опрости. На крају читав филм добије заплет око тог лика.

Ту постоји мера моралности коју успоставља дете, које је чисто, неокаљано и које дели лекције свима, али на врло симпатичан начин: „Тата, ти ниси добар“, „Тата је добар“, „Мама није добра“ итд, објашњава наш саговорник. Тиме се постиже генерацијска равнотежа која линију раздвајања живота и смрти чини на неки начин вечном кроз своју дечју појаву и кроз доброту коју она нуди кроз своје анђеоско постојање.

Вечна ракета и вечна душа

Кустурица се недавно вратио са светског економског форума у Санкт Петербургу, а истовремено чека и руски пасош који би требало да добије 2027. године. Нама је причао о приликама у Русији и европском доживљају ове велесиле.

Николај Трубецкој, руски лингвиста који је сматрао да је Петар Велики издајник, који је побегао из револуције и писао књиге везане за пројекцију Евроазије, коначно је дошао на дневни ред. Русија не жели да се свађа, али је у одбрани свог суверенитета практично ушла у тај сукоб. И тај сукоб је све видљивији око европских земаља које желе да преживе па узимају нове кредите.

Он је подсетио да је Немачка тренутно задужена две и по хиљаде милијарди, али да сада узима нове кредите како би се припремила за рат с Русијом. Око хиљаду милијарди им треба да би направили оружје које ће преко Украјине бити смртоносно за Русију, објашњава редитељ. Кустурица се враћа на Трубецкојеву процену да је Евроазија већ почела да живи, али објашњава да је то процес који се не може остварити за десет година. Потребно најмање пола века да се установи да седам милијарди људи има претежну силу у односу на ову једну милијарду или деветсто милиона људи који припадају елитним колонијалним силама, каже он.

Мислим да је тај слом светског режима управо у току и да је кључно питање опстанка Русије сада отворено, уз идеју да она представља Европу у Азији. Када Киргистанац дође у Москву, он каже да је Киргистанац, а када дође у Париз, он каже: „Ја сам Рус.“ Односно, језик на којем су писали Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Булгаков и други, заправо је био стожер те идеје опстанка. Када се они позивају на своју прошлост, углавном се не позивају само на своју војну традицију, него и на Пушкина и на све оно што је чинило и заокруживало њихов друштвени код.

Економски гледано, Руси се окрећу ка Азији и Азија практично постаје њихов главни интерес. Наш саговорник говори о Северном току и каже да је баш пре неколико дана седео са бившим директором.

Изражено бројкама, у време Северног тока приход је био око 700 милиона долара дневно. Држава која узима 700 милиона долара дневно у сваком погледу има начин да преживи, а највише у том споју који сам ја назвао спојем вечне ракете и вечне душе, а може и обрнуто, закључио је Кустурица.

Трчеће кокошке

Кустурица је снимио филм ,,Марадона“ о свом фудбалском идолу, али данас, каже, тако нешто не би било могуће. На Спутњиково питање да ли постоји неки фудбалер који би својим страшћу према игри, али и животу, завредео да чувени Куста извади камеру и о њему сними филм, прослављени редитељ одговара одрично. Чак, каже, неће ни пратити овогодишње Светско првенство.

Марадона је био јединствен спортиста на читавом свету, каже Кустурица. Има и других имена који су се побунили против система, има их свуда, а било је таквих спортиста и код нас, каже он, међутим, Марадона је на светском нивоу био најзначајнији . Он је подржао Фидела Кастра, подржао је угњетене, подржао је понижене и све оне за које нико није очекивао. Утолико је био јунак, истиче наш саговорник и додаје да је баш зато и снимио филм о њему.

Не можеш правити филм о овим данашњим тркаћим кокошима који евентуално могу да рекламирају жилет, сапун или колоњску воду. Тако нешто је у Марадонином случају потпуно отпало. Он је једно време једноставно био центар света. Гледао сам на Сицилији како су га дочекали, као да је сам Бог стигао, као да је сишао с неба. Дакле, он је успео да окаља свој лични живот разним бруталностима, а с друге стране да учини све да би га сви волели. Не само због игре, него и због његових поступака.

Данас фудбалер може да има број пратилаца, фанова, оне који воле дриблинге лево и десно, или брзо трчање, али се губи та личност која изражава и своје животне ставове. Њихови ставови су крајње проблематични зато што су тржишног типа, сматра Кустурица, док је Марадонин став био идеолошки и морални, са свим оним што долази између тога.

Чланак Кустурица за Спутњик из Чуруга где снима нови филм: Русија као спој вечне ракете и вечне душе се појављује прво на ИСКРА.

Прослављени редитељ Емир Кустурица почиње снимање новог филма „Чуружанка“, чија се радна одвија у живописном војвођанском селу Чуруг. Сценарио за филм инспирисан је мотивима романа „Последњи тренуци“ руског књижевника Валентина Распутина.

Реч је о једном од најишчекиванијих домаћих остварења на чијем сценарију је Кустурица радио годинама. Филмску адаптацију поред Кустурице, потписује и Давид Јаковљевић, аутор остварења „Усековање“ и „Јорговани“. Улоге су поверене Весни Тривалић, Јовани Гавриловић, Вахиду Џанковићу, Тамари Драгичевић, Андрији Милошевићу, Славиши Ћуровићу и многим другима. Кустурица је поручио да постоје разлике у адаптацији у односу на роман Распутина, али да је главни заплет, о мајци која је на самрти, сачуван у сценарију.

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Кустурица је рекао да Срби и Руси нису исти, али да су слични. Он је казао и да  разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

„Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан рекао да већ 25 година ради са Русима и на пројекту екранизације романа „Злочин и казна“ Фјодора Достојевског.

„Никако нисам могао да пронађем кључ за Раскољникова, ко би то могао да буде данас. Пошто више није идеја у томе да се открије баба зеленашица. Ми смо се довољно продали тим зеленашима и сами смо постали зеленаши, тако да није то кључно питање психологије таквог јунака. И онда сам схватио у ствари да су фикција и реалност обрнуто пропорционалне ономе што ми доживљавамо као време и да је психичка стварност постала најважнији елемент с којим се данас рачуна. Дакле, оно што се произведе у сфери фикције, као у филму ‘Андерграунд’, то постаје не само психичка, већ и реалност у којој људи живе“, објаснио је редитељ.

Кустурица је за РТ Балкан открио да је свог Раскољникова замислио другачије, као редитеља који добије понуду да убије жену једног богатог човека, да би му овај дао паре за филм.

„Није био спреман одмах да то уради, али је пре тога стално добијао улоге режисера који је режирао разне вечеринке, али му је речено да проба да убије ову жену. И, како је време одмицало, схватио је да је шеф обезбеђења у ствари Порфирије Петровић из романа, а да је заправо његова, улога Раскољникова, управо оно што је он хтео да сними. Међутим, када је у тренутку, врло неспретно, покушао да је убије, да је удари секиром, упалила су се светла и видело се да он учествује у ријалитију. Хтијући да заштити свој интегритет, он је отишао кући, узео пиштољ и поубијао продуценте и све око њега и побегао код Епстина на оно острво“, испричао је Емир Кустурица.

На питање колико је култура важна за суверенитет једног народа, он је поручио да је култура пресудна, зато што је везивно ткиво.

„Култура и религија иду из истог извора, из култа, из прастаре потребе да људи доживе катарзу и да осете да су заједно. Зато је и породица наслеђена, у нашој врсти, као и код лабудова и код вукова, и ови који покушавају да наметну данас те глупости родне равноправности и та чуда, они заправо бивајугласници зле идеологије, који уништавају тај поредак. У том поретку култура је најважнија„, поручио је Кустурица.

Он је рекао и да је подржао једну идеју Ватикана, коју је покренуло неколико младића из Рима, да се заправо учини све да би се биоскоп вратио у живот.

„Кад се прође кроз Нови Београд и виде она слаба светла иза којих се скривају радни људи, ти знаш да они једва чекају да оду у ‘Сава центар’ да виде свог певача или да виде неки спектакл који их доведе на ту тачку до онога што је било исто, и у Старој Грчкој, у Епидаурусу, да 10.000 људи проживи ту катарзу. Е ту је та тачка која се данас разбија кроз те нетфликсе и ту самоћу, али та самоћа је сада контролисана, коју алгоритми одређују. Колико је важно културно деловање, потврђује и идеја да су сва позоришта, и у Москви, и у Београду, скоро увек пуна. Значи да људи траже да остваре оно што је у филму ‘Армаркорд’ било, кад читава породица уђе у први ред, па једва да виде филм са стране, а у ствари уживају што су на тако важном месту“, казао је Кустурица.

Чланак Кустурица за РТ Балкан: О филму који је почео да снима и пројекту на којем са Русима ради 25 година се појављује прво на ИСКРА.

© Sputnik / Dejan Simić / Емир Кустурица

Доња тачка на којој ми као народ стојимо и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји. Управо је то тај, што би Срби рекли, ,,граундфлор“ нашег филма, рекао је Кустурица дан пред почетак снимања.

Последњи пут, славни Емир Кустурица снимио је дугометражни филм 2016. године када је ,,На Млечном путу“ засијала Моника Белучи. Његов нови филм, који би требало да се нађе пред публиком наредне године, замишљен је у потпуно другачијем кључу. ,,Чуружанка“ је филм о љубави, животу, смрти и оној танкој линији између њих, породици, снази, али и слабости која долази из ње.

Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци“ , филм прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле биће главне теме овог остварења.

Нико не може да укине породицу

Кустурица је на прес конференцији у Чуругу објаснио да је окупио глумце око себе како би снимио филм на основу идеје да је дошло време огромног моралног расплета, али и слома светских друштава у којем 20. век, са својом продуженом руком, нуди иста она егзистенцијална решења која су постојала још код Чехова.

Морални распади у српском друштву када је породица у питању, на срећу, никада нису довољно успешни, рекао је редитељ и додао да се породица у романима распада већ 200 или 300 година, али је не могу укинути чак ни они који верују да институција породице уопште не треба да постоји.

Свој први филм сам радио на основу љубави према породици и мом оцу који је веровао да ће комунизам доћи до 2000. године, а притом је пуштао да му цури кров у кући и бавио се великим светским проблемима. У овом филму постоји слика српске породице која се никада неће распасти, или боље речено, никад се неће довољно распасти да би то била права слика друштва у којем живимо, рекао је Кустурица.

Овај век се ломи на свим тачкама планете па и код нас, међутим, овде постоји нека сила која то надјачава.

У филму ,,Отац на службеном путу“ мајка и отац се у једном тренутку побију, дође до туче, али после свега седе заједно на дивану, свира се хармоника, а они плачу загрљени. То је отприлике жариште онога што ја желим да покажем на трагу својих филмова и на трагу своје љубави према Достојевском, рекао је Кустурица.

Срби и Руси нису исти , али су слични, истакао је он и објаснио да разлика између оригиналног романа и сценарија и те како постоји.

Овде су битни заплет и добро исписани ликови. Дијалоге је углавном писао Давид Јаковљевић који има необичан смисао за мелодију српског језика и његов допринос је огроман. Текст је много хладнији и отуђенији у оригиналу, док се овде виде љубав, спремност на покајање и топлина.

Круна филмске каријере

Глумица Весна Тривалић , која игра централну улогу у филму, каже да је сценарио у њој пробудио све емоције које има, с тим да су, са сваким новим редом текста, постајале непредвидиво сложеније, терајућу је на константно размишљање о својој породици и мајци.

Глумац Андрија Милошевић објаснио је да је свој физички изглед морао да прилагоди моралним и карактерним законитостима своје улоге, како би се што више приближио човеку који моралне премисе и вертикале користи само по потреби.

За већину нас овде је сарадња са Емиром Кустурицом круна филмске каријере, велика част и велики орден за нас као глумце. Надам се да ћемо се одазвати изазову, рекао је Милошевић.

Акција!

Снимање почиње у среду 10. јуна у Чуругу, јер ,,за Чуруг нико не зна“, рекао је прослављени редитељ и додао да ће музика бити знатно другачија од оне коју смо навикли да слушамо у његовим филмовима.

Целокупно снимање планирано је да траје дванаест недеља, а ангажовано је око тридесет глумаца. Сценарио потписују Емир Кустурица и Давид Јаковљевић, аутор филмива ,,Усековање“ и ,,Јорговани“, а радња је смештена у Србији 2025. године.

Поред Кустурице, Весне Тривалић и Андрије Милошевића, на конференцији за медије говорили су и извршни продуцент Зоран Јанковић из ,,Кошутњак филма“, глумице Тамара Крцуновић, Тамара Драгићевић, Јована Гавриловић, као и глумац Вахид Џанковић.

Чланак Акција! Кустурица почиње да снима: Светско друштво се ломи – овде још постоји нешто што нас чува се појављује прво на ИСКРА.