ТУЖНИ ДАНИ: Сјећање на егзодус сарајевских Срба

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Парастосом за 4.000 погинулих припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске и Полиције Републике Српске, полагањем вијенаца на Малом Зејтинлику и низом духовно-умјетничких манифестација, у Источном Сарајеву обиљежена је 23 годишњица егзодуса сарајевских Срба.

Први пут ове године, под покровитељством Владе Републике Српске обиљежава се 16. март као датум сјећања на масован излазак Срба из сарајевских насеље која су након Дејтона припала Федерацији.

То је био посљедњи дан организованог изласка Срба из сарајевског насеља Грбавица.И данас памтимо драматичне и потресне сцене изношења ковчега и сахрањивања на Малом Зејтинлику на Сокоцу.

Сарајевски Срби расељени су широм свијета, али највише их је у Источном Сарајеву којi граде и развијају, међутим, сјећање на у рату одбрањена огњишта и погинуле не блиједе.

Хладни фебруарски и мартовски дани 96-те када је са породицом, као и десетине хиљада сарајевских Срба кренула у неизвјесност, дубоко су урезани у сјећање Мирјане Видичевић. Прво Сребреница, па Бијељина одакле је данас дошла на гроб сину Ранку који је као 24-годишњак погинуо 1993. године на вогошћанском ратишту.

– То су били тужни дани, сваки дан је било 10 до 15 камиона, људи се селе, нема чекања никаквог – сјећа се Мирјана.

Војска и Полиција заједно са народом одбраниле су у рату територију тада Српског Сарајева, издржали више од 30 непријатељских офанзива, „плативши“ слободу са 4.000 живота. А онда су „цртачи“ мапа у Дејтону као на „тацни“ поклонили Вогошћу, Илијаш, Илиџу, Грбавицу, Рајловац, Илиџу српском непријатељу.

– На данашњи дан кажемо да су сарајевски Срби платили цијену стварања Републике Српске и заиста је тако. У Дејтону се нешто морало дати да би преостали народ добио слободу, у овом случају је пет сарајевских општина дато муслиманско-хрватској Федерацији да би Српска потврдила свој статус – каже Ненад Вуковић, градоначелник Источног Сарајева.

– Ово је подвиг високе свијести гдје су својим изласком из општина и са териротије које су додјељене муслиманско-хрватској Федерацији, показали љубав и патриотизам према српском народу и новоствореној Републици Српској и то треба посебно цијенити – напомиње Милимир Савчић.

Одлука из Дејтона болно је одјекнула међу сарајевским Србима. Не желећи да живе под туђинском влашћу и оправданом страху од најављених репресалија према сваком Србину које је носио пушку, крећу у егзодус, незабиљежен у модерној историји.

– Ово је јединствен примјер страдања у нашој новијој историји. Са собом су ископали и понијели своје мртве борце ВРС и Полиције. Влада РСрпске преко Одбора је установила овај датум као један од најважнији датума у новојој историји српског народа – истиче Душко Милуновић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

– Нису жељели да буду грађани другог реда, нису жељели да стрепе у том свом Сарајеву, одлучили су се да оставе све оно што су стварали и они и њихови преци вијековима унатраг. То је оно што је сарајевски Србин морао и у принципу приморан да уради, није желио да остане у таквом Граду – каже Соња Караџић Јовићевић, посланик у Нардној скупштини Републике Српске.

И Мирјана, мајка погинулог борца чије је кости измјестила послије рата на Мали Зејтнлик и са ове временске дистанце увјерена је да Срби нису могли нити смјели остати у „реинтегрисаном“ Сарајеву.

– Није било шансе никакве, нема је ни данас. Ма какви. Долазили по ноћи тада нека циганчад, малтретирали нас – присјећа се она.

Да се нешто слично десило другом народу већ би се снимали филмови, писале књиге,о томе би се у школама учило. Епопеја и жртва сарајевских Срба заслужују да остану у трајном сјећању српског народа.

1 коментар

  1. Божидар Шкобић Чика Бошко каже:

    А да ли ће неко да се упита:
    Гдје су данас они који су уз страшни ризик, отпор и опструкције организовали „извлачење“, избављање и спашавање Српског народа са подручја Сарајева, као што су многи, већ избјегли, из Средње Босне и сл.
    На манифестацијама су све чешће и они који су то наше Право и Одлуку оспоравали!
    Не смије се Историја мијењати и прије него што је постала Историја!
    Истина је тужна и болна и припада онима који су је преживљавали!
    Егзодус је страхота – поготово за оне – којима се догађао по други пут!
    Ваш Божидар Шкобић Чика Бошко
    Предсједник Удружења исељених Срба из Средње Босне од 1994-те године.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.