ШТА АКО СТО ХИЉАДА СРБА ИЗАЂЕ НА УЛИЦУ: Хоће ли Инцко да хапси?

ИСКРА на Фејсбуку

БиХ (Фото: Sputnik/ Pixabay)

Не постоји могућност да високи представник у БиХ Валентин Инцко спроведе евентуалну одлуку о наметању закона против оспоравања геноцида на територији Републике Српске. Због тога би такав потез био штетан по њега, јер шта би се десило да грађани РС изађу на улице? Хоће ли да ухапси 100.000 људи? Тако нешто није реално и Инцко то зна.

Овако у емисији „Свет са Спутњиком“, посвећеној 25. годишњици закључења Дејтонског споразума, политиколог из Бањалуке Војислав Савић коментарише последња збивања везана за најаву високог представника у БиХ да ће наметнути закон о забрани негирања геноцида, уколико он не буде усвојен до лета следеће године.

Уколико Инцко буде покушао да наметне не само овај, него било који други закон или одлуку, то ће, према Савићевим речима, бити „хитац који ће му се вратити“.

Шта ако Срби изађу на улицу поводом Инцковог закона

O забрани негирања геноцида, додаје он, мора бити усвојен путем договора сва три народа, без фаворизовања само једне стране, онако како је предвиђено и медијски представљено.

Руководство РС према високом представнику, сматра наш саговорник, наступа артикулисано и највећи губитник заоштравања ситуације био би управо високи представник, јер када нека ствар није изведена до краја, највише губи онај ко је ствар покренуо.

„Функција високог представника у БиХ је превазиђена — непосредно после рата, док је војно присуство међународне заједнице било веће и док су околности у БиХ и свету биле другачије, високи представник је могао да намеће и врши правно насиље над српским политичким представницима и над РС. Међутим, околности су се промениле“, коментарише Савић округли сто о Дејтону Савета безбедности УН, на којем су говорили политички представници српског и хрватског народа Милорад Додик и Драган Човић.

Промењене околности довеле су до промене односа РС према међународним представницима, али променио се и однос снага у самој БиХ, наглашава Савић.

„Најважнија околност која нас се тиче, а која се променила, јесте стање у свету. Позиције међу државама су другачије, бројни други проблеми су искрсли. Ми више нисмо толико у фокусу међународних актера да би се неко интензивно бавио нама и да би прекрајао БиХ онако како некоме другом одговара. Тако да су неколико различитих процеса који су се таложили, довели до тога да је данас позиција високог представника више једна политичка икебана која не служи ничему“, истиче он.

Када се скине маска са начина на који високи представници представљају стање у БиХ, остаје, према речима нашег саговорника, талог нагомиланих међунационалних и међуентитетских проблема, као и неповерење, чак и унутар самог ентитета Федерације БиХ.

Од високог представника остала љуштура

Историјски процеси често се одвијају брже од дневне политике, каже историчар Чедомир Антић. Према његовим речима, од функције високог представника остала је „празна љуштура“.

Функција високог представника настала је у време када Русија, Турска и Кина у европској политици нису играле улогу коју данас играју; такође, настала је пре криза које су поништиле европску политику, оцењује Антић.

„Високи представник је остатак остатака, али он има одређени значај и утицај, има одређене амбиције и аспирације и у одређеном односу снага, ако се договоре велике силе, он може да добије велики значај“, каже Антић.

Поставља се питање, додаје наш саговорник, како ће РС одговорити на такву врсту изазова, покушаје поништавања права српског народа у БиХ.

Десет година апсолутне монархије

Високи представник Валентин Инцко много је пута показао да не воли српски народ, сматра Антић. Њега правда не занима.

„Толика је та мржња, толико је то ниподаштавање српског народа и његових изабраних представника, да ми се некада чини да та мржња људе као што је Инцко онеспособљава. Они помишљају да смо сви ми малоумни. А не можемо баш сви бити малоумни“, каже Антић.

Западне земље желеле би да БиХ постане део европске породице, а то је једина земља у Европи у чијем Уставном суду седе именоване судије које не одговарају никоме.

„Високи представник је скоро десет година био апсолутни монарх без икакве одговорности и то смо најбоље видели на примеру оних страшних година Педија Ешдауна и Волфганга Петрича, двојице људи који су имали сличне резултате, само су различито говорили. Један је говорио горко, други слатко. Добро је што је РС током протеклих двадесет година сазрела. Одласком политичара који су учествовали у рату и смањењем утицаја Хашког суда, који је самог себе депласирао, самим тим је дошло неко ново време. Не видим да високи представник може да наступи на исти начин као што је наступао Ешдаун или Петрич. Не мислим да ће доћи до сукоба, али је проблем што ће БиХ, док год је овакав однос снага у свету, остати разваљена држава“, сматра Антић.

Према његовим речима, било би поштеније да велике силе, које наводно бране БиХ, помисле шта је праведно да учине.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.