Српски витезови, браћа Орељ (1974 – 1994): Рођени и погинули у истом дану

ИСКРА на Фејсбуку

Браћа Орељ; фото: .bracaratnici.com

Само онај ко има близанце може да разумије ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата.

А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута

Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску ријеч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протјерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповијести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку, гдје су обучавани за млађе официре…

А када је злогласни муслиманско-бошњачки Пети корпус кренуо на овај поносни српски град, они су по први пут – опет заједно – одбили наређење (да не учествују у борбама, као близанци или да се раздвоје) и отишли на свој последњи положај, очи у очи са непријатељем и смрћу.

Тог 29. октобра 1994-те су заједно и положили животе на олтар српске слободе и отишли у легенду. Наша „браћа Југовићи“, косовски витезови са крвавим божуром на грудима уместо ордена.

Па да их се сјетимо и помолимо се за спас њихове орловске душе!

Да нас вјечно инспиришу на херојски подвиг у одбрани српства и наше отаџбинске части и слободе!

П. С.
Да допуним ову заједничку, близаначку биографију двојице Ореља.

Они су, као припадници Школског батаљона (Студентске бригаде), учествовали у биткама за Бихаћ. И, колико знам, ухваћени су живи и масакрирани.

Када су камиони довезли тијела побијених војника, међу којима и искасапљене лешеве Горана и Зорана, генерал Рајко Балаћ, командант њихове бригаде, је био најдубље погођен. Неки помињу и да се убио. Кажу да није могао да поднесе тај језиви призор са оним што је остало од мртвих војника те јединице (други, опет, пишу да је погинуо на борбеном задатку). Како год, страхота страдања српске Студентске бригаде је погодила у срце сваког ко га је имао.

А остало је и страшно свједочење једног српског доктора из војног санитета, како се „преливала крв преко црквеног прага“ храма у који су пренијети побијени младићи.

Толико је било мртвих, да су њихова још „свјеже страдала“ тијела испуштала крв свуда по цркви и дословно је натапала, као на бојном попришту.

Бог да им, мученицима, опрости све њихове гријехе, а нас још живе подари снагом вјере и воље да вјерно наставимо завјетну борбу против зла и Злога (у свим његовим облицима)!

in4s.net

4 коментара

  1. lazar каже:

    Taj srpski fanatizam uvek skupo platimo,zar nije moglo da se razdvoje ,sada bi 1 bio ziv i imao poprodicu,roditelji naslednike a ovako nista,veliko nista radi ratnih profitera i mafijasa.

  2. Milos каже:

    Лазаре,
    не знаш ти шта је патриотизам.

  3. Пеђа каже:

    Не знаш ти шта је брат,шта је Православље и зашто се гине за њега и Отаџбину.Бог да им душе настани тамо где праведни и мучени почивају..

  4. Jasna Larma каже:

    Zao mi je mladih momaka al kolko znam Banja Luka je u Bosni i Hercegovini

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.