У самом центру Бањалуке, међу здањима попут Градске управе, Храма Христа Спаситеља, Банског двора, Председничке палате и Музеја савремене уметности Републике Српске, завршава се изградња споменика погинулим борцима Војске Републике Српске.
„Својим пропорцијама, споменик се природно уклапа у силуету ужег центра града, истовремено стварајући новоформирани јавни простор који тежи да постане жариште јавног живота. Простор је осмишљен као место које ће грађанима пружити разнолика искуства, подстицати на стваралаштво и едуковати посетиоце“, рекао је за РТ Балкан архитекта Никола Дмитровић, аутор победничког конкурсног решења.
Мистични амбијент страхопоштовања и пијетета према борцима који су свој живот дали за слободу. Концепт спомен-обележја заснива се на симболу стуба.
„Стуб представља јунака, хероја, у овом случају борце-хероје који су свој живот дали за Републику Српску. У циљу постизања монументалног, дат је ансамбл квадратних стубова, симбол војника у маршу, чија форма и димензије теже ка небу, ка вечности. Стуб је ослонац космоса и асоцира на моћ. Он има космички и духовни симболизам и представља ‘венчање’ неба са земљом. Он је дрво живота, оса света, која повезује ‘оно горе’ са ‘оним доле’, односно небеско и овоземаљско. Стубови симболизују присутност Бога која у историјском смислу води изабрани народ кроз искушења и замке, а у мистичком смислу упућује душу на путеве савршенства“, објаснио је Дмитровић.
„Херкулови стубови“ представљају границу заштите која се не сме прећи, границу иза које се човек излаже опасности. Мотив Херкулових стубова-заштите, у овом случају је приказан кроз групацију стубова, односно бораца, који својим телима штите оно најважније и најдрагоценије, своју породицу.
„Два предња, највиша стуба симболизују ослонац неба и небеску капију, односно улаз у свети простор храма или цркве. Пролаз између ових стубова представља прелаз у нови живот, други свет или вечност. Стуб као узлазни симбол носи позитивну симболику“, истиче архитекта Никола Дмитровић.
У основи споменика налази се крст, док форма стубова, праћена обликом крста, представља симбол Божје куће – цркве. Ова композиција повезује физички аспект борбе са духовним аспектом жртвовања у корист вере.
„Крст, као универзални симбол, спаја небо и земљу, преплиће време и простор“, додаје Дмитровић.
Унутар „цркве“, на сваком стубу, са унутрашње стране, исписују се имена погинулих бораца тако да асоцирају на фреске светаца.
Споменик је састављен од 62 стуба, унутар сваког стуба смештене су мале капеле, простори за паљење свећа и молитву.
Међутим, овај број стубова наишао је на оспоравања дела академске заједнице. Истичу да је број војних жртава од 1991. до краја 1995. године премашио 25.000, од чега је 19.000 припадало Војсци Републике Српске, док су остале жртве били припадници ЈНА, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Територијалне одбране, те војници и полицајци Републике Српске Крајине. Војска Републике Српске обухватала је више од 210 самосталних јединица ранга бригаде, дивизиона, војне поште. Такође било је предлога да се споменик назове „Споменик погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату” због свеобухватнијег приступа жртвама.
„Један од симбола јесте 62 стуба као 62 бригаде, али то није примарна симболика споменика, како је композиција споменика захтевала већи број стубова због волумена број стубова је одређен према броју бригада. Број стубова или бригада није примарна симболика него скупина српских војника, који бране своју отаџбину. Планирано је да на стубовима буде исписано више од 24.000 имена погинулих бораца“, каже Дмитровић.
Део здања је Спомен-соба која се налази у подземној етажи.
„Ова веза се наглашава увођењем стакленог пода, те се на овај начин стиче утисак ‘израњања’ стубова, тј представе о војницима који су уградили своје животе у темеље Републике Српске“, каже Дмитровић.
У сутеренском делу споменика налази се меморијални центар и музеј стварања Републике Српске који ће бити уређен као дигитални музеј, ту ће се емитовати сведочења породица погинулих бораца и осталих актера рата, историја стварања РС, и остале интерактивне информације које ће посетиоци откривати преко великих екрана осетљивих на додир и дисплеја.
Посебна пажња посвећена је расвети споменика, која би требало да истиче његову монументалност и симболизује уздизање у вечност, истовремено стварајући атмосферу достојанства и сећања.