РТ Балкан у Братунцу: Дан туге и сећања на хиљаде невино побијених Срба у Подрињу

© РТ Балкан / Зоран Шапоњић

Братуначко гробље, на брежуљку изнад градића са кога се види крст цркве и минарет џамије у центру града и даље све до Дрине – Залазја и брда у Србији, слика је и огледало српских страдања у средњем Подрињу и Босни и Херцеговини у последњем рату.

Леже овде једне поред других и жртве Кравице, Секалана, Бјеловца, Залазја – и Срби побијени у логорима у Сребреници – они којима су нађене кости. И Срби из Сарајева – они чије су кости овде пренете кад су се Срби после Дејтона селили из главног града БиХ, па ни гробове нису остављали – они који су овде умирали живећи тешки и горки избеглички живот, далеко од својих домова.

На Братуначком гробљу савиле се данас мајке, браћа и сестре, синови и ћерке око белих крстова – свако да запали свећу и оплаче своје – своју тугу и своју бол, своју муку.

Тужни су и тешки ови дани с почетка јула у Братунцу, уз Дрину и низ Дрину. Накупе се једна за другом годишњице, све једна крвавија од друге, увуче се туга у народ, покрену се сећања на побијену дечицу – на зло које је овде царовало – има томе већ више од три деценије.

На гробљу у Братунцу био је данас час историје. И за дечицу из основне школе и за оне старије који су можда позаборављали. Час историје и из Првог и из Другог, из последњег рата, на неке заборављене лекције – подсетник на оно шта је било и шта ће бити.

Патријарх српски господин Порфирије служио је данас у цркви у Братунцу свету архијерејску литургију, порта цркве била је пуна као никад. Игла није имала где да падне. После је литија прошла градским улицама све до гробља на брежуљку изнад града.

На гробљу, дечица из основне школе донела су слике својих побијених вршњака из последњег рата – малих Димитријевића из Скелана, малог Владимира, тек су му четири и по године биле кад је убијен. Радисав Димитријевић, кад је из снајпера убијен на мосту крај Дрине, имао је 12 година, а Александар пет. Радисав би данас имао 44, био би одрастао човек, имао децу, породицу, а Александар 37… Имали би, да зло јануара 1993. године није држало снајпер у руци у брду изнад Скелана.

“Невино пострадали Срби из средњег Подриња и Бирча истински су мученици који су страдали од руку злочинаца, зато што су православни Срби”, рекао је данас на братуначком гробљу патријарх Порфирије.

Поручио је, а у Братунцу мора да се каже и оно што се иначе подразумева, да “за бол и сузе мајки Братунца и околних места у средњем Подрињу и Бирчу не треба писана потврда”.

“Сузе непрестано теку и пеку, и без камера и медијских машинерија које конструишу стварност онако како одговора интересима оних који су им задали задатак. Сузе су више него стварне и моћније од сваке лажи и за то нам нису потребна никаква гласања и потврде”, рекао је патријарх.

Његова светост поново је, као и прошле године, да се не заборави, рекао да “нико нема ексклузивно право на бол и да бол не боли више или мање у зависности од тога како се неко зове”.

“Није нам пало на памет да умањујемо  жртве других народа и као православни хришћани клањамо се пред сваком жртвом”, рекао је патријарх, додајући да Србима у Братунцу, крај Дрине, “нису потребне никакав и ничија гласања и потврде истина о страдању невиних жртава”.

И премијер Србије Милош Вучевић, који је са министрима у Влади, Николом Селаковићем и Ненадом Поповићем, присуствовао светој  литургији, говорио је данас у Братунцу о историји.

Подсетио је на размере страдања Срба у Подрињу од 1992. до 1995. године, говорио о томе “да страдање Срба у Првом и Другом светском рату на овом простору потврђује да је реч о континуираној геноцидној политици са јасним циљем уништавања српског народа на овим просторима”.

“Kао да је неко хтео да казни Србе што су се усудили да се настане са обе стране Дрине. Опседнутост српским фактором покушавали да ‘излече’ истребљењем читавог народа”, рекао је премијер Србије данас у Братунцу.

Пред хиљадама Срба из Подриња, с обе стране Дрине, говорећи на централној манифестацији обележавања годишњице српских страдања и помену за 3.267 српских жртава, премијер Вучевић подсетио је и на масакр српских цивила на Божић и Kравици.

“Убијали су цивиле после литургије, коме је могао бити крив Владимир Гајић стар само четири године или Новица стар 14 година”, рекао је Вучевић, указујући да су “зоне под заштитом УН коришћене као војне базе и полигони за терор над Србима у овом региону, а да су Братунац, Сребреница, Милић, Шековићи, Kравице горка опомена из прошлости и синоним за убијање српских цивила”.

Премијер је подсетио и да да су владе Србије и Српске усвојиле Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.

“То је велико дело председника Александра Вучића, уз подршку руководства Републике Српске, са председником Милорадом Додиком, да се окупљамо, а пре свега памтимо, да гласно изговоримо и да се сећамо наших невиних жртава, да све невине жртве поштујемо и то је почетак наше духовне обнове”, рекао је Вучевић.

Председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Kојић подсетио је данас у Братунцу да су Срби око Дрине у последњем рату “убијани од потомака оних који су у Другом светском рату убијали наше претке, а то је злогласна ‘Црна легија’, само што су сада Насер Орић, Зулфо Турсуновић и њихови јуришници преузели улогу Францетића и Kурелца”.

Подсетио је и да је 20 српских породица у овом крају изгубило троје или више чланова, да је убијено 72 српске деце, а више од њих 800 остало је без једног или оба родитеља.

“По три брата Лазаревић и Делић из Власенице, два сина и отац Ранкић из Брежана, три Брата Симић из Полома, отац, мајка, и два брата Маринковић из Подравања, отац, мајка и син породице Вучетић из Бјеловца, двије кћери и отац Матића из Бјеловца, мајка и два сина Млађеновића из Јежештице, троје Јовановића, троје Лукића, Филиповићи из села Лозница, четворица Петровића са Обади, троје Ерића из Kравице, троје Гвозденовића из Загона, четворо Симића из Сикирића, четворо Ристића из Kушићи, Мишићи из Власенице”, навео је Kојић.

Он је додао да се не може и не сме “веровати западним амбасадама, јер не желе добро српском народу, а то су показали и данас својим недоласком у Братунац”.

“Немогуће градити суживот у БиХ на типу помирења у коме је бол ‘белих’ бошњачких марама већи од ‘црних’ – српских”, рекао је данас у Братунцу председник РС Милорад Додик.

“И овим окупљањем у Братунцу шаљемо поруку међународним факторима – можете нам нудити европске и друге путеве, али нећемо заборавити да су нас овде убијали. То нећемо, иако стално причате о помирењу. На чему да се помиримо – на неправди? Зар вам није доста након што сте осудили читаво тадашње војно и политичко руководство Српске? Kога још хоћете? Рекли смо био је злочин над муслиманима Сребренице, али зашто је тешко вама рећи да је био тежак злочин и над Србима у Подрињу? Kад ћемо то чути?”, упитао је Додик.

Председник РС додао је да српски народ мора увек бити свестан да су злочине над њиме у протеклим временима увек чинили исти и њихове комшије, иако су им Срби на безазлен начин безброј пута давали слободу.

“А они су упорно насртали на нас, наше куће, породице, па и старце и децу. Све њих су убијали, поготово када су важни српски празници, када смо се молили не само за нас већ и за њих и мир на овим просторима”, рекао је Додик.

За њега, стари је пројекат раздвајања Срба у Србији и на овим просторима, и то на Дрини, што су желеле многе империје.

“То је била смислена политика удаљавања Срба од матице, као што су и квалификације да смо ми тобоже неки босански Срби, иако смо Срби. И зато је Свесрпски сабор, одржан у Београду, прекретница у сузбијању свега тога. На томе треба да захвалимо предсједнику Србије Александру Вучићу коме треба веровати када говори о миру. Јер то је за нас једина опција у овом времену, иако не значи да се нећемо бранити ако то буде потребно”, рекао је Додик, понављајући да “Срби неће прихватити мантру да усвајање резолуције о Сребреници у органима УН није уперено против Срба, јер је то управо тако”.

Зоран Шапоњић
?>