РЕПУБЛИКА СРПСКА: Јалова настојања да буде исфорсиран пут БиХ у НАТО

ИСКРА на Фејсбуку

(Влада Републике Српске) Фото: РТРС

Настојања да се пут ка чланству БиХ у НАТО исфорсира су јалова и раздорна зато што међу ентитетима и конститутивним народима о томе не постоји сагласност, наведено је најновијем Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У другом дијелу Извјештаја истакнуто је да су политичке странке у Српској уједињене у подршци даљој сарадњи са НАТО,  али не и чланству у том војном савезу о чему у БиХ не постоји консензус.

– Консензус је есенцијалан да би БиХ преузела обавезе такве тежине, а Срби као конститутиван народ већински су против чланства у НАТО. Настојања БиХ треба усмјерити на циљеве за које постоји сагласност ентитета и конститутивних народа, као што је чланство у ЕУ – наглашено је у 21. Извјештају.

У документу се наведи да Српска подржава неутралност, али и сарадњу БиХ са НАТО-ом, те подсјећа да је 18. октобра 2017. године Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о проглашењу војне неутралности у односу на постојеће војне савезе све до евентуалног расписивања референдума на којем би била донесена коначна одлука о овом питању.

– Као и Аустрија, Шведска, Финска и Ирска, Република Српска није против НАТО-а, него за неутралност. Српска подржава континуирану сарадњу БиХ са НАТО-ом, између осталог и у оквиру програма Партнерство за мир, којем је БиХ приступила 2006. године и Индивидуалног акционог плана за партнерство са БиХ, који је усаглашен 2008. године – истакнуто је у Извјештају.

У тексту је наведено да Република Српска, која има уставну улогу у ратификацији уговора, има право и да у погледу НАТО-а заузме став, који потпуно подударан са правима која ужива на основу Устава и Дејтонског споразума.

– Да би приступила НАТО, БиХ мора да ратификује протокол Сјеверноатлантског споразума из 1949. године. Устав БиХ даје Народној скупштини Српске изричито кључну улогу у погледу ратификације уговора. Према Уставу БиХ, Предсједништво БиХ преговара и ратификује споразуме уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ. Међутим, према Уставу БиХ, члан Предсједништва који није сагласан са неком одлуком може да изјави да је она веома штетна по виталне интересе ентитета за територију са које је изабран. Таква одлука одмах се упућује НСРС, ако је такву изјаву дао члан са те територије – наведено је у другом дијелу Извјештаја.

У документу је наглашено, да је примјерено да Народна скупштина Републике Српске доноси резолуције у којима износи ставове о питањима од значаја за грађане Српске и тражи њихово мишљење путем референдума, укључујући и референдум о потенцијалном чланству БиХ у НАТО-у.

У Извјештају је истакнуто да заговорници НАТО интеграција тврде да је активирање Акционог плана за чланство /МАП/ за БиХ предуслов за напредак ка ЕУ, али да су званичници ЕУ јасно су рекли да НАТО није тема која је повезана са европским интеграцијама БиХ.

– Не постоји основ за везу између интеграција БиХ у НАТО са напретком на путу БиХ ка чланству у ЕУ. Чланство у НАТО или намјера придруживања Алијанси никада није била услов за чланство у ЕУ. Пет чланица ЕУ – Аустрија, Финска, Ирска, Малта и Шведска – нису чланице НАТО-а. Чланство у НАТО не гарантује чланство у ЕУ. Пет чланица НАТО из Европе – Норвешка, Црна Гора, Исланд, Албанија и Турска – нису чланице ЕУ. ЕУ од 2014. године води приступне преговоре са Србијом, уз пуно разумијевање да Србија нема МАП нити намјерава да се придружи НАТО – наглашено је у тексту.

У Извјештају је упозорено да предложени Годишњи национални програм /АНП/ за НАТО позива на пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ супротно Уставу БиХ.

– Бошњаци не само да покушавају да искористе питање чланства у НАТО и усвајање АНП-а као изговор за спречавање формирања Савјета министара, него настоје да АНП искористе за незаконито централизовање надлежности на нивоу БиХ, супротно надлежностима које БиХ и ентитетима даје Устав БиХ – наведено је у тексту.

Истакнуто је да се у предложеном АНП каже да ће БиХ посебну пажњу посветити наставку процеса примјена стандарда НАТО-а и наставити реформу безбједносног сектора, а нарочито полиције.

– Наведена реформа полиције односи се на неуспјели покушај високог представника да на нивоу БиХ централизује све надлежности над полицијом. То је супротно надлежностима које нивоу БиХ додјељује Устав БиХ. Република Српска наглашава да је процес реформе полиције давно завршен и да неће доћи до оживљавања процеса који се предлаже у АНП -наглашено је у Извјештају.

У извјештају је упозорено да би чланство у НАТО захтијевало огромно повећање војне потрошње, коју БиХ не може да приушти у вријеме великих притисака на буџете и да би раст војне потрошње захтијевао штетно повећање пореза или болно резање потрошње.

Влада Републике Српске усвојила је 21. Извјештај Савјету безбједности УН, који је, у име Српске, као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, премијер Радован Вишковић упутио генералном секретару УН Антонију Гутересу и чланицама Савјета безбједности.

У Извјештају за период од новембра 2018. до априла ове године, Влада Републике Српске изражава виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.