ОДБРАНА ДЕЈТОНА: Српска брани сопствени опстанак, а Сарајево и Запад спремају контраудар

фото: Срна / Катарина Панић

После Додиковог подизања лествице и најаве да је могућ распад Босне и Херцеговине ако се настави урушавање Дејтонског споразума, може се очекивати да западне снаге и бројни фактори у БиХ крену у жесток политички напад на Републику Српску.

Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, поручио је да је Република Српска кренула на пут изласка из БиХ, с којег нема повратка и да је у томе неће зауставити ни — Сједињене Америчке Државе.

Овој изјави је претходила његова најава да органи Републике Српске почети да спроводе закључке власти и опозиције у РС о обустављању рада у одлучивању о питањима из надлежности органа БиХ. Другим речима, неће бити ниједне одлуке Председништва БиХ.

Изворни Дејтон, или РС иде

Додик је навео и да, ако се Босна не врати на темеље изворног Дејтона и ако из Уставног суда не оду све стране судије, на пролеће наредне године неће бити ни БиХ. Овако оштра Додикова реторика уследила је након што је Уставни суд оспорио Члан 53 Закона о пољопривредном земљишту РС, којим је прописано да оно припада овом ентитету, и утврдио да је јавно добро у надлежности БиХ, што је члан Председништва назвао једном врстом државног удара.

Политички аналитичар др Стевица Деђански за Спутњик каже да је оваква реакција српског представника очекивана, с обзиром на то да се Додик одувек залагао да се Босна врати на Дејтонска подешавања.

„Додик тренутно ради оно што већ неко време и говори, а то је да неће дозволити да се РС сруши. Уосталом, од њега смо то и очекивали, и ово што он ради је одбрана Дејтонског споразума“, објашњава Деђански.

Покушај да се скрене пажња на БиХ

Наш саговорник не спори да је Дејтонски споразум, када је усвајан, имао своје мане и да је било оних који су били и за и против њега, али Дејтонски споразум је, додаје, једина одбрана Републике Српске.

„Оно што сада покушавају да ураде у БиХ је да сруше Дејтонски споразум, а овај мало грубљи али отворен наступ Милорада Додика није покушај да се уразуми власт у Сарајеву, већ је упућен међународној заједници у покушају да је уразуми ако и даље жели да БиХ функционише, али не на штету српског народа“, оцењује др Деђански.

Професор међународног права Мирослав Шолаја каже да после овога очекује уједињени фронт Бошњака и међународне заједнице против Републике Српске и да на то треба бити спреман.

„Мислим да би сада било разумно припремити добру аргументацију, не само за ово последње дешавање у вези земљишта већ и уопште укупних односа у БиХ. То укључује и реформе у области одбране, пореске политике и свега оног што су надлежности које су одлуком високог представника одузете Републици Српској и премештене на заједнички ниво. У том контексту би требало објаснити како да се то уреди да би БиХ била враћена на изворни Дејтон. И у теорији и правно и практично“, наводи наш саговорник.

Професор Шолаја каже да је РС учинила први корак одлуком да српски представници престану да одлучују у Председништву БиХ, и то би, како верује, требало да буде први тест колико се озбиљно схвата политика из РС.

„Што се тиче могућности изласка РС из БиХ, то је заиста компликовано питање које мора бити тако постављено да се мора узети у обзир све околности од унутрашњих, где би се видело колико би било реално и одрживо. Али и како би утицало на српску националну позицију на просторима Балкана“, мишљења је професор Шолаја.

Ствар постаје озбиљна ако Русија реагује

Саговорник Спутњика није сасвим сигуран како ће међународна заједница да реагује на овакве најаве које се чују из РС.

„Став Додика о напуштању БиХ јесте озбиљно изречена позиција која ће сигурно да изазове дејство у међународној заједници. Верујем да ће у почетку међународна заједница бити доста опрезна у својим изјавама, а неке конкретније активности треба очекивати касније“, прогнозира Шолаја.

Оно на шта наш саговорник упозорава је како ће реаговати Америка, али и Русија.

„Америчка политика стоји иза Дејтонског мировног споразума као најснажнија подршка, која је практично и креатор тог споразума. Али у години кад се организују амерички председнички избори, тешко да би она прихватила било какво ново решење које је у домену њене спољне политике. Ништа мање није битна ни реакција Русије на ово, с обзиром на то да је њена политика врло благо учествовала у доношењу овог споразума. Уколико Русија на ово буде реаговала на нивоу саопштења или ће стати снажније иза овога. Ако уради ово друго, онда ствар на Балкану постаје озбиљна“, закључује професор Шолаја.

Додик је рекао да ће време показати колико је Република Српска озбиљна у својим намерама, наводећи да Српска има избор између две ствари, од којих је једна да дозволи себи да тихо нестане и буде урушена кроз „смртоносни“ пакет који су направили међународна заједница и бошњачка страна у Сарајеву, која у првој фази намерава да преко високог представника наметне решења, а сада то раде преко Уставног суда, желећи да то заштите причом о владавини права.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић
?>