Немци тврдо против Додика и Српске: Радикалан план који нема подршку ни у ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Немачка политика према БиХ никада није била конструктивна – уместо да се залагала за дијалог политичких фактора унутар БиХ, она је подстицала наметање решења. Стога, заговарање увођења санкција Милораду Додику и Републици Српској од стране одлазећег немачког шефа дипломатије Хајка Маса не треба да чуди.

Овако последњу изјаву Хајка Маса о увођењу санкција представнику Срба у Председништву БиХ Милораду Додику и Републици Српској коментарише Жељко Будимир, професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука.

Немачка политика према Републици Српској – наметање решења растурило Босну

Мас је, подсећамо, на маргинама састанка шефова дипломатија чланица ЕУ у Бриселу, изјавио да су санкције могуц́ност да се зауставе негативни политички токови у Босни и Херцеговини, а за негативне политичке токове оптужио је Додика, који, према Масовом мишљењу, нарушава архитектуру Дејтонског споразума.

„Санкције, наметања решења, притисци и довели су БиХ на ивицу функционалности и одрживости. БиХ је, која је полигон за експериментисање санкцијама, притисцима, неправним насиљем и тако даље, због такве политике постајала све више и више подељена. Тако да је један од разлога због чега је БиХ постала немогућа и неодржива државна заједница је управо то – зато што однос према политици не може да буде последица наметања“, каже Будимир.

Зашто ЕУ не може да уведе санкције Додику

Посматрајући однос снага у ЕУ, увођење санкција против Милорада Додика или Републике Српске ће тешко проћи, додаје Будимир. Штавише, тако нешто готово је немогуће.

„Имате земље попут Мађарске, Пољске, врло вероватно и Словачке, које нису спремне да следе политику Берлина, Холандије или Брисела када су у питању односи на Западном Балкану. Тако да уопште нисам сигуран у одрживост иницијативе министра иностраних послова Немачке“, истиче Будимир.

Сарадник београдског Института за политичке студије Душан Достанић сматра да би било доста чудно да се земља попут Мађарске приклони политици Немачке према Милораду Додику, не само због добрих односа између Додика и мађарског премијера Виктора Орбана. Мађарски премијер свестан је чињенице да би нешто слично могло и њему да се деси.

Осим тога, Достанић указује на проблеме којима је ЕУ опхрвана – у последњих десетак година ЕУ је погодило неколико криза – криза са евром, мигрантска криза, Брегзит, проблеми са чланицама Вишеградске групе које не желе да пристану на туторисање Брисела, на све дубље интеграције и све чвршћу унију…

„И у том контексту, да таква Унија поставља услове на Западном Балкану, уводи санкције Милораду Додику, дисциплинује неког, то просто, барем ми се тако чини, не изгледа као добро решење“, сматра Достанић.

Наш саговорник истиче да политика санкција, притисака и туторисања не може да да резултате.

„Мислим да је такав тврд приступ погрешан. Чак и да стварно имају неки проблем са Додиком и да покушавају да га „пацификују“, погрешно је ићи овим путем јер му само дају додатне аргументе за мобилизацију његових бирача и за мобилизацију Републике Српске око њега“, наводи Достанић.

Чак и политички противници Милорада Додика у случају даљег условљавања могли би да стану на његову страну уколико му Запад уведе санкције, додаје он.

Хајко Мас није једини који говори о могућности увођења санкција Милораду Додику – први је то учинио специјални изасланик Стејт департмента за Западни Балкан Габријел Ескобар приликом првог сусрета са Додиком. Касније су о томе почели да шпекулишу многи западни медији, али приче о санкцијама учестале су последњих недеља. Мас се у тим залагањима истиче – пре две недеље такође је говорио о томе.

На први поглед може да изгледа логично што Немачка предводи међународни покрет за увођење санкција Додику и Републици Српској; Кристијан Шмит, кога је Запад, мимо воље Савета безбедности УН једнострано и нелегитимно прогласио за високог представника међународне заједнице у БиХ, немачки је „кадар“ и то кадар Ангеле Меркел.

С обзиром да његова функција виси у политичком вакууму јер му легитимност оспоравају Русија, Кина и Република Српска, изгледа сасвим логично да одлазећи шеф немачке дипломатије на сваки начин покушава да спаси што се спасти може од Шмитовог угледа и ауторитета.

Ствар је, међутим, каже Достанић, много дубља. Тињајуће нерасположење према Републици Српској и Милораду Додику у делу политичких елита САД, Велике Британије, Немачке и ЕУ, старије је и било је присутно и пре него што је Кристијан Шмит ступио на тле БиХ.

„И раније су постојали притисци на Републику Српску. Не можемо да кажемо да су односи до сада били мање-више коректни, па су се погоршали због Кристијана Шмита, кога Немачка покушава да прогура“, објашњава Достанић.

Карактеристика немачке спољне политике је у време Ангеле Меркел, додаје наш саговорник, била доста тврда и нервозна. Такав је био случај у погледу Брегзита, када су критичари оптуживали Ангелу Меркел да је истерала Британију из ЕУ, такав је случај у односима са Пољском и Мађарском, такав је случај и у односима са Русијом. Бивша канцеларка успела је да створи слику о Немачкој која се у спољној политици замера на различитим странама – у том смислу требало би посматрати и немачки став према Републици Српској, закључује Достанић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.