Још не владају у Бриселу, али би да преузму Бањалуку: Зелени се шире на Балкан – на удару Додик

ИСКРА на Фејсбуку

foto: © AFP 2021 / LUCAS BARIOULET

На крилима победе у Немачкој, Европски Зелени шире своју политичку агенду и на Балкан, па су затражили и увођење санкција Милораду Додику. Али, за то не постоји консензус унутар ЕУ, а са друге стране, без обзира на победу у Немачкој, Зелени на европском нивоу нису довољно јаки да би могли да кроје спољну политику ЕУ.
Веће Европске зелене партије усвојило је резолуцију у којој се, између осталог, тражи и увођење санкција српском члану Председништва БиХ Милораду Додику. Ову одлуку поздравио је Жељко Комшић, председавајући Председништва, истакавши да се ради о „охрабрујућој поруци пред наставак борбе за једнака права свих грађана“.

Резолуција је усвојена на 34. седници Већа Европских зелених и у њој се наводи да се ЕУ „снажно противи било каквим променама граница, посебно на основу етничких подела“. У резолуцији су се, такође снажно, заложили за наставак дијалога између Београда и Приштине и за примену међусобно договорених корака.

У делу који говори о БиХ, Зелени, који у Европском парламенту заузимају 52 посланичка места од укупно 750, поручују да је потребно апеловати на све политичке актере у БиХ у циљу доприноса поштовања територијалног интегритета и суверенитета БиХ и залажу се за, како кажу, „чврсте санкције“ српском члану Председништва Милораду Додику и другима, које сматрају одговорнима за тренутну политичку кризу у БиХ.
Природно је да Зелени говоре против Срба
Реторика и политика Зелених од деведесетих година била је изразито антисрпска, подсећа Рајко Петровић из Института за европске студије, док у последњих неколико година, зелена агенда све више добија политичку, а све мање еколошку димензију.

„Овакве декларације су једна врста притиска на руководство Републике Српске да одустане од намера да се креће у смеру враћања дејтонских надлежности. Међутим, такве декларације и претње санкцијама немају никакво правно дејство и у практичном смислу не могу да производе последице, баш као што је било и са резолуцијом о такозваном геноциду у Сребреници и томе слично“, каже Петровић.

Наравно да ће Жељко Комшић, Шефик Џаферовић и други бошњачки политичари прихватати овакве резолуције и претње санкцијама. Управо су они ти који инсистирају на тензијама, који се противе дијалогу и тврдоглаво, неаргументовано и, ако је потребно, уз употребу силе, стварају унитарну БиХ као већински муслиманску државу под кринком грађанског друштва, додаје Петровић.
Невелики утицај Зелених на политику ЕУ
Упитан колики је политички утицај Европских зелених и може ли ова резолуција да изазове политичке последице, Петровићев колега из Института, Милан Игрутиновић, сматра да утицај Зелених лагано расте.

„Али за „тврде ствари“, које се тичу увођења санкција или односима према појединим политичким актерима у БиХ, они могу да наступају у декларативно и не могу бити језичак на ваги или главна покретачка снага увођења санкција које захтевају једногласност свих чланица ЕУ. Уз то, по самим назнакама које смо могли да чујемо од виших званичника ЕУ, те санкције нису баш изгледне зато што се не може постићи консензус“, објашњава он.

Иако ван главних токова европске политике, поред оријентације јавности према еколошким проблемима, расту утицаја Зелених ветар у леђа дао је изборни успех немачких Зелених, који су постали део владе Олафа Шолца и заузели, између осталог и ресор спољних послова.

„Немачки Зелени су се у задње две-три године профилисали у спољнополитичком смислу, залажући се да идеје либералне демократије и људских права имају већи утицај на вођење спољне политике. У том смислу они можда могу бити некакав путоказ осталим Зеленима да изађу из класичних „зелених политика“, које се тичу екологије или енергетике и да вођење спољне политике профилишу у том смеру“, наводи Игрутиновић.

Међутим, тек ћемо видети колико ће Зелени бити успешни да у самој Немачкој наметну ова спољнополитичка питања као прворазредна – канцелар Шолц већ је наговестио да се немачка спољна политика неће драматично мењати. То се, пре свега односи на Кину, што је било главно питање позицонирања спољнополитичке оријентације његове владе.

„Када то преведемо на Балкан, они ће можда бити заинтересовани да се тиме баве. Међутим, питања у БиХ не тичу се толико на пример људских права, колико се тичу мало компликованијих односа колективитета и начина функционисања државе. Тако да не верујем да њихов однос према санкцијама не може бити материјализован због ширих односа у ЕУ и због формалних ствари, како се доносе одлуке саме Уније“, сматра Игрутиновић.

Немачки Зелени могу да утичу на профилизацију спољнополитичких погледа својих колега у другим европским земљама. Ипак, пита ње је хоће ли у томе бити успешни, као и да ли ће оријентација према питањима људских права на начин како их посматра либерална демократија бити примамљиво другим зеленима, закључује наш саговорник.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.