ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ: Може ли извештај да у Сребреници није било геноцида скинути историјску стигму са Срба

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik/ Flickr / Martijn.Munneke

Извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од изузетног је значаја за расветљавање истине о грађанском рату у БиХ. У извештају се тврди да број бошњачких жртава у Сребреници у периоду између 1992. и 1995. не прелази 3.714, као и да се у тој регији није догодио геноцид.

Чланови комисије дошли су кредибилних података и да је извештај рађен пре десетак година, подаци у њему били би још прецизнији, тврде стручњаци.

Израелски историчар и председник комисије Гидеон Грајф, познат по студији о концентрационом логору Јасеновац, предао је извештај влади Републике Српске и српском члану Председништва БиХ Милораду Додику 14. јуна.

Кредибилни подаци о жртвама за које је Хаг био слеп

За адвоката Горана Петронијевића, браниоца Радована Караџића пред Хашким трибуналом, број жртава је од круцијалне важности, јер је управо тај број од 1995. био плод различитих манипулација, тако да се и у различитим пресудама Хашког трибунала појављују различити бројеви.

„Ово што је комисија урадила је најближе документу који смо ми предали Хашком трибуналу, а то је извештај који је написан у августу 1995, када је у Тузли формирана 28. муслиманска дивизија, где је на постројавању било око 8.000 војника. Тада су Алији Изетбеговићу његове старешине, између осталог и Насер Орић, подносиле извештај о томе колико је људи страдало. Они у документу дословно кажу да се то не може са прецизношћу рећи, јер по шумама има људи који нису пронађени, затим део који је пребегао у Србију и део који су, како они кажу, четници стрељали. Све то, према њиховим проценама, износи од 3.300 до 3.500“, наводи Петронијевић.

Хашки трибунал је, додаје Петронијевић, био слеп према овом документу, а проблем са утврђивањем броја жртава настао је док је Сребреница била демилитаризована под заштитом УН, када је Насер Орић који је, како наш саговорник каже, као таоце држао становнике Сребренице, повећавао број избеглица у том граду како би добијао већу помоћ, коју је касније Сребреничанима продавао.

Извештај је такође показао да су у агресивне акције у околини Сребренице у највећем броју случајева ишле муслиманске, а не српске снаге, као и да се у Сребреници није догодио геноцид.

Очекивано је, према Петронијевићевим речима, да извештај постане предмет негирања бранитеља идеје о Србима као геноцидном народу. Међутим, извештај је, према његовом мишљењу, веома значајан и када чињенице из њега буду потврђене у целом свету, моћи ће да се користе и у ревизијским поступцима пред судовима.

Срби су унапред осуђени за геноцид

Иако извештај показује шта се заправо догодило у сребреничкој регији током грађанског рата у БиХ, Рајко Петровић са Института за европске студије сматра да тај документ неће променити две и по деценије устаљену парадигму о том ратном злочину.

„Нажалост, очигледно је да је Сребреница још током рата пројектована као нешто што треба да остане као стигма за српски народ у будућности како би се урушила слика о његовој одбрамбено-ослободилачкој борби током рата у БиХ. Чини ми се да је Запад, још пре него што се десио трагични злочин у Сребреници, одабрао пример који ће се у будућности користити као део идеолошке борбе против српског народа“, каже он.

Иако извештај, према Петровићевом мишљењу, неће ништа променити сада, он остаје као документ за будућност и неке друге прилике у међународним односима, када ће се релевантни подаци узимати у обзир.

Осим што наводи да о геноциду у Сребреници нема говора, у извештају се помиње да је у сребреничкој регији између 1992. и 1995. страдало око 2.000 Срба, а да број страдалих Бошњака не прелази 3.714 особа.

Чланови Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995, поред Грајфа, јесу професор Валтер Манушек из Аустрије, адвокат Маркус Колбах, један од водећих немачких адвоката који је радио на суђењима немачким нацистичким злочинцима, Адарнеле Шинаба из Нигерије, која је стручњак за истраживање злочина, професор Марија Ђурић, која се сматра најбољом у свету на пољу форензичких истраживања (уједно и једини српски представник у комисији), професор Роџер Бајард, такође светски познати стручњак за форензичка истраживања, професор Јуки Осаф из Јапана, који се бавио сукобом у Сребреници у последњој декади, професор Стивен Мејер, професор Лоренс Френч и стручњак за медије и светски познат новинар покојни Ђузепе Закарија.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.