ИДЕЈА КОЈА НИКАДА НИЈЕ ПРЕСТАЈАЛА ДА ПОСТОЈИ: Срби у Српској имају право на самоопредјељење

ИСКРА на Фејсбуку

Република Српска и Федерација БиХ (Фото: РТРС)

Идеја америчког предсједника Била Клинтона из 1995. године да Срби одрже референдум о издвајању из БиХ, живи вјечно и никада није ни престајала да постоји, рекао је српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик. Сви народи имају право на самоопредјељење загарантовано међународним правом, кажу и историчари и правни стручњаци.

У Сарајеву све вријеме заборављају да је саставни дио Устава и права у БиХ и Међународна резолуција о људским правима, а ту пише да народи имају право на самоопредјељење, каже српски члан Предсједништва БиХ. Српска од БиХ ништа није добила, додаје, само изгубила, јер је оптужују за геноцид и агресију, а противе се кад се искаже жеља за одласком из БиХ.

– Мислим да је то рационално и реално и да свако има право на самоопредјељење. Данас нико није задовољан у БиХ. Нисмо задовољни ми Срби, којима је одузето право криминалним активностима високих представника, који су узурпирали и отимали наша овлаштења и надлежности – истиче Додик.

У случају уставних промјена и укидања Дејтонског споразума први сљедећи међународни акт по снази је Међународни пакт о грађанским и политичким правима, који у свом првом члану гарантује право на самоопредјељење свим народима, кажу правни стручњаци.

У БиХ никад није постојало једно рјешење за задовољење националних интереса сва три доминантна народа који живе у њој.

– Право свих народа на самоопредјељење, самоорганизовање до отцјепљења, то јесте међународно начело, али то начело заправо, са становишта три национална колективитета у БиХ, у тим условима било је само тражење мировних рјешења – рекао је Миле Дмичић, професор уставног права.

Српском народу у Републици Српској, независно од свега, па и од статуса Косова и Метохије, припада неотуђиво право на самоопредјељење и то им право нико не може одузети, каже некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић.

– Позиција политике ондашњег руководства и свих који су учестовали у преговорима је била да, као и други народи, када је кренуло разбијање Југославије, и српски народ оствари право на самоопредјељење. Било је ту отпора, јер је Југославија разбијена да би се разбила компактност српског народа – категоричан је Јовановић.

Српско национално питање није ријешено, јер то велике западне силе нису допустиле, каже историчар Драга Мастиловић, а на сцени је ревизија резултата и Првог и Другог свјетског рата.

– Овдје је Њемачка водила главну ријеч 90-их година прошлог вијека и може се рећи да води и данас. Што прије постанемо свјесни те чињенице, имаћемо боље резултате – истиче Мастиловић.

Прича о статусу Српске поново је отворена након изјаве српског члана Предсједништва БиХ да питање статуса Косова треба везати уз питање рјешавања статуса Српске, а додатно је пажњу привукао документ који свједочи да је Бил Клинтон 1995. имао намјеру да се Србима, уколико Бошњаци не успију да их убиједе да им је боље у БиХ, допусти да се самоопредијеле по модело Чехословачке.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.