ХОФБАУЕР: Сребреница се користи за криминализацију мишљења

ИСКРА на Фејсбуку

Ханес Хофбауер (Фото: Screenshot/YouTube)

Политику, а не правду, донијело је преношење дефиниције геноцида у руке међународних судова, истиче професор економије и друштвене историје са Бечког универзитета Ханес Хофбауер.

– Јер, поставља се основно питање: ко је тај који дефинише масакре или масовна убиства као геноцид? – рекао је Хофбауер за „Вечерње новости“.

Он наводи да дефиниције геноцида лако могу бити инструментализоване у геополитичке сврхе и упозорава да се то и догађа.

Хофбауер, који је о овој теми написао научни рад „Правосуђе као наставак ратовања“, рекао је да је у ранијем законодавству ЕУ само у Њемачкој и Аустрији било предвиђено кажњавање порицања злочина над Јеврејима у Другом свјетском рату.

– Сада, ако неко каже како се у Сребреници није догодио геноцид, излаже се пријетњи кривичног прогона. `Масакри у Сребреници` и то како их тумачимо користе се за криминализацију мишљења – каже Хофбауер.

Он наводи да је ЕУ под притиском њемачког министра правде 2008. године драматично проширила „злочин другачијег размишљања“.

До 2008, у Аустрији и Њемачкој било је кажњиво само негирање Холокауста, а онда је донесена Оквирна одлука Европског парламента којом се све чланице ЕУ обавезују да у року од пет година у своја законодавства уврсте кажњавање порицања геноцида и раних злочина.

У тексту се подсјећа да су многи стручњаци доказали да се злочин у Сребреници никако не може окарактерисати као геноцид.

– Конвенција УН о геноциду наглашава да није питање колико је људи убијено, него намјера да се угаси нека нација, етничка, расна или вјерска група. Инкриминисати само српску страну не одражава реалност ових ратова и то није праведно – напомиње Хофбауер.

РТРС, СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.