Додик: Херојски српски народ и српска војска највећи страдалници Великог рата

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да је Дан примирја у Првом свјетском рату велики датум за српску историју, јер је послије четири године голготе српски народ, уз велике жртве, успио да оствари историјску побједу над непријатељем.

– Потписивања примирја у Великом рату за Србе је био и дан велике побједе и ослобођења. Тај 11. новембар 1918. године и жртве које су пале за слободу српски народ никада не смије заборавити, јер је то још један дио наше славне историје – истакао је Додик поводом сутрашњег обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату.

Он је нагласио да је то посебан дан у календару Републике Српске и Србије, јер је тада Њемачка потписала капитулацију пред силама Антанте.

– Ово је дан одавања почасти херојима, српским ратницима који су из немогуће ситуације преокренули ток рата и утицали да се промијени стање и у Европи и свијету – нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је Њемачка тада намјеравала да уништи и комплетан српски народ, али је храбра српска војска херојском борбом преокренула ток рата. Српски члан Предсједништва нагласио је да је слободарски српски народ слободу платио огромном жртвом изгубивши трећину своје популације.

– Први свјетски рат био је катаклизма европских и свјетских размјера, јер таква масовна погибија и разарање било је невиђено до тог времена. Од свих народа који су били захваћени тим ратом, Срби су платили највећу цијену и ако неки народ треба да се сјећа примирја и Првог свјетског рата, онда је то свакако српски народ, јер је готово подједнако страдао и на подручју тадашње БиХ, Црне Горе, Србије, Славоније, Далмације…- истакао је Додик.

Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када је у француском граду Компјену потписано примирје, чиме је окончан Велики рат.

У Србији је овај датум први пут обиљежен 2012. године од када се као главни мотив за амблем тог празника користи цвијет Наталијина рамонда.

Ријеч је о угроженој врсти цвијета која расте на истоку Србије и на планини Ниџе, на највишем врху Кајмакчалана, на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Симболика цвијета је вишеструка, како због станишта, тако и због имена.

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као цвијет феникс, односно чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може да оживи, што указује и на васкрснуће српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.