ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Одржан округли сто „Страдање Кравице у 20-ом веку“

У просторијама Основне школе у Кравици, на Крстовдан, 18. јануара  одржан је округли сто „Страдање Кравице у 20-ом веку“.Организатори су Основна школа и др Павловић Радомир.  Учесници: проф. др Драга Мастиловић, проф. др Вељко Ђурић Мишина,Савка Петровић, професор историје,Миле Васиљевић, професор историје,
др Радомир Павловић, аутор више књига на ту тематику, Неђо Николић, хроничар,
Јован Николић, директор школе,Роћко Ђукановић, ученици освајачи прве републике награде на ову тему.
Кравица је симбол страдања српског народа у Подрињу у сва три рата. Она је симбол отпора и борбе за слободу. Отпор почиње из Кравице још од Балканских ратова па преко Младе Босне у коме су учествовали и Кравичани на челу са Васом Ерићем и протом Петковићем. Кравица је дала 56 Солунаца а неки од њих били су вође устанка 1941. попут Пере Ђукановића, Јована Николића, Ристе Перића, Јездимира Дангића  и других.
У Другом светском рату на простору Кравице погинуло је 600 Срба током продора Францетића легије током 1942,43,44. године. У Сребреничком срезу у другом рату убијено је 2.265 Срба од тога 430 дјеце и жена а то је 68% српских у односу на укупне жртве у другом рату.  Сва убијања су се дешавала на српске празнике, Васкрс, Божић,Спасовдан, од Бањевића и Јежештице 1942. када је убијено близу 300 срба до Анђића 1944. год када је у кући запаљено 46 жена и дјеце.Из мог села Зонићи сва дјеца и жене су спаљени само су мушке главе остале живе и поново се морала женити после другог рата.
Иста судбина је била Кравичана на Божић 1993. год. о чему су причали свједоци тих догађаја Јоле Николић и Неђо Николић као и Роћко Ђукановић .Паралела Кравице и Поточара не може бити таква да су Срби геноцидни а Бошњаци жртве и да се истина прекраја по њиховим историјама.То је показао и овај округли сто и бројке о страдању Кравице у 20 веку. Ако је и један народ имао судбину страдања то су Срби и Кравичани.Са овог округлог стола штампаће се Зборник о страдању Кравице у 20. веку. Да се никада не заборави.
др Радомир  Павловић