ЋЕРАНИЋ: Српској се спрема 5. октобар

ИСКРА на Фејсбуку

Проф др Предраг Ћеранић (фото: www.mc.rs/)

Републици Српској жели да се наметне истовјетан сценарио којим је у Србији дошло до смјене власти 5. октобра 2000. Користи се не само иста режија, већ и сценографија и финансијери. Идеја је да се на улицама створи критична маса која би изазвала нереде, а онда би то био повод да се у Српску упуте снаге НАТО-а које би „смириле ситуацију“, а заправо учиниле све да се промијени режим.

Основи план креатора оваквог сценарија девастирања Републике Српске је теза „када уклоните Додика, Српска се руши као кула од карата“. То им неће проћи – ово у интервјуу за „Вести“ тврди Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

Како оцјењујете безбједносну ситуацију у БиХ данас?

– Безбејдносна ситуација у БиХ се може оцијенити као комплексна и веома напета. Поред свих безбједносних импликација које проистичу из мигрантске кризе, на сцени су и подривачке, односно превратничке дјелатности. Америчка „дубока држава“ и званични Лондон настоје да створе хаотично стање у БиХ, а што би погодовало страној интервенцији.

Тих покушаја је било и раније?

– Тако је. На примјер, 2014. године када је током фебруарских протеста у Федерацији БиХ запаљено неколико зграда кантоналних влада, а у пламену је била и зграда Предсједништва БиХ. Организатори, активисти невладиних организација на страним донацијама, покушали су да немире пренесу и у Српску, конкретно у Бањалуку и Бијељину, али се све свело на мање групе које нису успјеле анимирати ширу јавност. У Бијељини су чак спонтано организовани антипротести.

Због чега тврдите да су напади на Додика заправо напади на Српску. Зар није логично да опозиција жели да смијени власт?

– Закључак креатора активности којима се настоји политички девастирати Српска је да „када уклоните Додика, Српска се руши као кула од карата“. Сви њихови напори иду у том смјеру, а у агенди им је и криминализација МУП Републике Српске и елиминисање Драгана Лукача са мјеста министра унутрашњих послова, јер се показало да је МУП Српске непробојна брана.

Зашто истичете те протесте?

– Зато што се све понавља, али организатори, исти као и те 2014, и даље дјелују иза сцене, али овога пута много суптилније. Сада се у Републици Српској, зарад неких политичких циљева, користи једна породична трагедија, смрт 21-годишњег Давида Драгичевића. И као што је Фахрудин Радоњчић, те 2014. министар безбједности БиХ ,подржао демонстранте, данас то поново ради кадар СДС-а, Драган Мектић. Он отворено подржава протестна окупљања. То чине и исте амбасаде, али ипак много дискретније. И све друго је исто. Поново своје перформансе изводи невладин сектор обучен од „отпораша“ Срђе Поповића.

Хоће ли октобарски избори бити повод за ескалацију тензија у Српској?

– Тензије су створене, а када ће, и да ли ће доћи до ескалације, зависи од тога хоће ли „отпораши“ успјети да створе „критичну масу“ од најмање 10.000 људи и покрену је са бањалучког Трга Крајине. Из искуства 5. октобра, догађаја у Украјини, Либији, Сирији итд. знамо да се тада испољи насилнички карактер „ненасилних протеста“. Сигурно је да би полиција Српске заштитила њене институције, али би након такве интервенције услиједиле оптужбе, а ОХР би могао ситуацију окарактерисати као хаотичну и позвати НАТО да заштити Дејтонски споразум. У том контексту треба и посматрати долазак 40 британских командоса, елитне јединице намијењене за извођење специјалних, односно обавјештајних операција, који би уз НАТО снаге из Хрватске могле угрозити политички капацитет Српске.

На који начин би Додик као члан Предсједништва БиХ допринио побољшању позиције Републике  Српске како је најавио?

– Томе може допринијети на више начина, а основни је афирмација Дејтонског споразума и повратак отетих надлежности Републици Српској.

А може ли се очекивати његова „помирљивост“ као члана Предсједништва БиХ, када не одустаје од идеје од уједињења Републике Српске и Србије?

– Милорад Додик говори оно што је у срцима прекодринских Срба и зато односи узастопне побједе на изборима. Он је и истакао да је уједињење са Србијом дугорочан циљ, за будућа покољења. Ововремени циљ је афирмација и примјена оног што је потписано у Дејтону. Повратак отетих надлежности, првенствено у области безбједности.

Колико је извјесно да се створи та „критична маса“?

– Демонстраната на окупљанима је све мање зато што све више људи постаје свјесно опасности која се крије иза оркестриране кампање која се води против МУП Републике Српске. Отуда вјерујем да је све мање изгледа да би могло да дође до стварања „критичне масе“. Мислим да је тога свјесна и опозиција, па је већ осмишљен алтернативни план да се и прије и послије окончања октобарских избора они негирају, а самим тим негира и очекивана побједа коалиције окупљене око странке Милорада Додика.

Колико ће „џамијска рута“ угрозити безбједност БиХ?

– Ријеч је о веома озбиљном, опасном проблему. „Џамијска рута“ омогућава мигрантска кретања за повратак ратника Исламске државе и њихово пребацивање ка Европи. БиХ има проблем што ће ти мигранти бити „заглављени“ са великим изгледима да ту и остану. Служба за странце им нуди образац за азилантски статус који кад попуне, могу у БиХ остати док од надлежних не добију одговор по питању азила.

Или ће се преко „џамија“ докопати Европе?

– Њима ће на услузи, прије свега, бити вехабијске енклаве из који су, уосталом ка Сирији и Авганистану и одлазили добровољци.

Колико је Босна сигурна с обзиром на велики број параџемата, вехабијских заједница, али и повратника са сиријског ратишта

– Безбједна је само у једном смислу, што се радикални елементи овдје осјећају на сигурном, као код куће, а своју кућу нико не жели палити. Ипак, у БиХ се догодило неколико терористичких напада, али ни у једном случају одговорност нису преузели ни Ал Каида ни Исламска држава. У БиХ су главна опасност превратничка дејства и урушавање Дејтонског споразума.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.