77 година од Битке на Козари; Епопеја страдања, муке и патње

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

На Мраковици се данас обиљежава 77 година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић је рекла да је Козара најбољи примјер како може да се побиједи смрти.

Цвијановићева је указала на опредијељеност да се гради Република Српска, те подсјетила како је било много грешака у прошлости, те да сматра да је обавеза их исправљати.

– Увијек сам вјеровала у Републику Српску. Република Српска је једина гаранција наше будућности. Зато и јесте обавеза да је радимо, градимо и развијамо – истакла је Цвијановићева.

– Козара не припада само нама, људима са Козаре, него и баштини цјелокупног српског народа – рекао је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ. Обраћајући се присутнима на Козари истакао је да је државна политика тадашње Хрватске била да се Срби убију, да нестану и додао да је обавеза свих нас да заједно обиљежавамо важне догађаје.

– Да нема Српске не би било ни обиљежавања на Козари – поручио је Додик.

Додик је истакао да је Козара епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу али исто тако и понос за будућа покољења и генерације.

Претходно су на централно спомен-обиљежје  Мраковици положени вијенци.

Вијенце су положили српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Републике Српске Душко Милуновић, Неђо Трнинић, Срђан Рајчевић, Лејла Решић и Петар Ђокић.

Фото: РТРС

Претходно су на централно спомен-обиљежје  Мраковици положени вијенци.

Вијенце су положили српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади Републике Српске Душко Милуновић, Неђо Трнинић, Срђан Рајчевић, Лејла Решић и Петар Ђокић.

Обиљежавање 77 година Битке на Козари организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Обиљежавању годишњице Битке на Козари присуствује и више стотина грађана поштовалаца тековина НОР-а из земље и иностранства.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара источно од села Међувође.

На Козари се око 3.000 партизанских бораца, који су се нашли у окружењу са око 80.000 цивила – углавном жена, дјеце и стараца, борило против 11.000 Нијемаца и 20.000 усташа и домобрана.

Непријатељски обруч је пробило око 800 бораца, док је око 10.000 цивила успјело изаћи из окружења, а око 68.000 је заробљено.

Заробљени цивили су одмах ликвидирани или депортовани у хрватске концентрационе логоре Стара Градишка и Јасеновац, а највећи број њих је завршио на стратишу Доња Градина.

Мањи број заробљених цивила је завршио у њемачким логорима на присилном раду, док су заробљени партизани убијени на лицу мјеста.

На Козари је од 10. јуна до 15. јула 1942. године страдало 10.000 бораца и 40.000 цивила.

Ова битка, у којој су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу, била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора јер је представљала примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.

 

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.