ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Човек и птице
Фото: vostok.rs
Рако Солунац имао једну ногу и једну медаљу!
Ногу донео из Великог рата. И сахранио поред жениног гроба!
Кад су ногу спуштали у земљу, опалио два пута из пиштоља.
И први пут ,кажу, опсовао Сунце!
Медаљу никоме није показивао, осим себи.
И то кад би му лекари стали изнад главе!
Имао је вреле образе, Рако Солунац.
И краљеву руку на рамену, коју никада нисмо видели, а она га стално додиривала!!
И кад би причао, махао би еполетама, и летео ка Русији!
Ни једног Романова није поменуо седећи: ослањао се на ону дрвену ногу, молио је да издржи, и стајао док свећа не изгори!
Кад је умро, Рако Солунац, на сахрани било више птица него људи! Прелазећи преко Албаније, наишао на два смрзнута врапца, ставио их у шајкачу и оживео.
И птице то запамтиле!
Горан Лазовић
