Вечерње новости: Пропагандиста Драго Пилсел прљавом кампањом покушава да опере злочине геноцидне НДХ

Пилсел је још један од оних који оспоравају број жртава у Јасеновцу од 600.000 до 700.000 који помињу високи немачки официри и јеврејски сведоци на суђењу нацистичком злочинцу Ајхману

Када је у СФРЈ покојни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео да умањује број жртава у Јасеновцу многи то нису схватали озбиљно.

Онда су дошле деведесете и Туђман је управо на тврдњи да је у јасеновачкој фабрици смрти убијено мање од 3.000 Срба добио председничке изборе, избрисао српски народ из устава и покренуо рат.

Ово подсећање је важно у време новог ревизионизма који покушава да поништи чињеницу да је НДХ са свим њеним институцијама, законима и подршком у тадашњој хрватској јавности била геноцидна. Пошто су Срби у Хрватској после етничког чишћења у „Олуји“ сведени на ниво статистичке грешке, чему служи ново убијање јасеновачких жртава?

Изгледа да је циљ Република Српска, судећи по кампањи коју је недавно покренуо један сарајевски портал емитујући снимак владике Јована Ћулибрка стар четири године, који је из публике на једном малом скупу износио своје мишљење о култури сећања о Јасеновцу.

Аутор снимка је хрватски „новинар и борац за људска права“ Драго Пилсел, који је 2021. написао незапажену колумну: „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска православна црква“. Уз циљано рециклирање Ћулибрковог снимка подгрејана је и Пилселова колумна.

Свети архијерејски Синод СПЦ није могао да прећути ову прљаву игру и издао саопштење у коме наглашава да „са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклирајући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал …“

Пилсел је одмах одговорио подругљивом колумном „Доћи ће дан када ће и Синод СПЦ-а знати писати саопштења“ у којој понавља: „Цифра о 700.000 уморених Срба у Јасеновцу је митолошка, она је чиста измишљотина, рекао бих и да је неморална…“ Он сматра неморалним и непотребним и подизање споменика јасеновачким жртвама на губилишту у Доњој Градини.

Пилсел је још један од оних који оспоравају број жртава у Јасеновцу од 600.000 до 700.000 који помињу високи немачки официри током Другог светског рата и јеврејски сведоци на суђењу нацистичком злочинцу Ајхману у Израелу. Они јасеновачке жртве проглашавају „српском митоманијом“ јер усташе нису оставиле уредан попис геноцида са њиховим генералијама на шалтеру Нирнбершког суда. Штавише, оно што је од објекта логора остало после Другог светског рата по наређењу хрватског комунистичког врха је уништено, а систематско ископавање губилишта никада није обављено. Становништву у околини логора дат је на употребу грађевински материјал срушених логорских зграда. Много је симболике у чињеници да су куће око комплекса логора смрти у социјалистичкој Хрватској грађене крвавом јасеновачком циглом.

Наредбодавци и извршиоци геноцида над Србима у НДХ су ватиканским „пацовским каналима“ уз помоћ британских тајних служби побегли у Латинску Америку. Међу њима су били и Пилселови преци. Управо због тога за разлику од огромне већине, мање или више озбиљних, истраживача јасеновачког стратишта, који до својих закључака морају да долазе посредно преко различитих писаних, или непосредно што је сада скоро па немогуће ретких усмених извора (који су, уосталом, могли да говоре само о времену свога страдања а не о целокупном трајању јасеновачког губилишта), или преко наредаба и смерница које им се достављају на „примање на знање и извршење“, Пилсел је до својих бројева могао да дође из прве руке. Непосредно. И то не о некој од фаза у развоју јасеновачке кланице него о осмишљању, спровођењу и покушају брисања трагова (који, гле чуда, и даље трају!).

Драго Пилсел рођен је 1962. у емигрантској породици из НДХ у Буенос Ајресу, а прешао је пут од младог усташе, преко фратра – фрањевца и драговољца Туђманове војске до предводника параде хомосексуалаца. Пилселов деда по оцу био је тврдокорни усташа, а отац Адолф Пилсел члан усташког „Хрватског ослободилачког покрета“ и неко време телохранитељ Анте Павелића, породичног пријатеља. У Загреб је дошао 1989. као фрањевац, а од септембра 1991. ратовао је у 4. бригади Збора народне гарде. У марту 1992. уписао је Католички богословски факултет у Загребу, а дипломирао је на Високој евангелистичкој теолошкој школи у Осијеку. Радио је као новинар и био један од оснивача Хрватског хелсиншког одбора из кога је искључен 1997. после чега је неко време живео у Сарајеву. У Загребу је 2002. имао истакнуту улогу као предводник „прве поворке поноса“, после које је открио да је постао и „антифашиста“. У кабинету хрватског председника Иве Јосиповића био је шеф одељења за аналитику. Сада је стручњак за Јасеновац који вешто пребројава кости Срба које су његови преци убијали, покрштавали и протеривали. Замислите какву би само, оправдану – подразумева се, буру изазвао покушај да о броју жртава у концентрационим логорима попут Аушвица, Дахауа или Маутхаузена дискутује неко од блиских сродника било ког од архитеката или извођача Холокауста? И то да дискутује на такав начин да број пострадалих доводи у питање! Сигурно је да би са гнушањем осудили таква беспримерна настојања не само они чији су преци – рођаци, пријатељи и земљаци тамо побијени него и они чији су преци те злочине извршили а који, упркос томе што их спајају нити крвног сродства са џелатима, имају зрно сачуване савести и осећаја за добру меру не само у грађанском друштву него и пред згађеним лицем историје. Без обзира на то колико лично био упознат и заинтересован, мотивисан и надахнут да придода своју куну овој расправи Пилсел, из горе наведених разлога, то не треба да чини. Нити треба да је умножава на рачун јасеновачких ливада ужаса, бола и туге.

Са Фокланда у фрањевце

Драго Пилсел је као средњошколац био „посвећени хрватски националиста“, који је неуморно исписивао графите против Југославије и ширио мржњу према њој, а по сопственом признању једном је и разбио прозор синагоге. Учествовао је у аргентинско-британском рату на Фокландима. Затим је осетио позив вере и ступио у фрањевачки ред (исти онај који је чувао и подржавао усташе између два светска рата, а затим и активно учествовао у геноциду над Србима).

Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 20. 9. 2023)