Српска православна данас слави Светог Василија Острошког

© Sputnik / Сенка Милош

Српска православна црква данас слави Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу.

Мошти овог светитеља се чувају у манастиру Острог, које је место ходочашћа и за вернике других религија, а култ светитеља раширен је не само у Србији и Црној Гори, већ и на целом Балкану.

Он је рођен 1610. године као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.

У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу, у којем је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.

Службовао је Стојан у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића.

Када је одрастао, отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, где се и замонашио.

Као архијереј, живео је у манастиру Тврдошу све док Турци нису разорили овај манастир, па се преселио у Острог, где је наставио свој подвижнички живот.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио 1671. године.

Постоје писмена сведочења да су молитве упућене овом свецу услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају и претварају у књигу.

Бројне легенде сведоче о његовој милости, а једна од њих је и прича о томе да је једном давно са врха Горњег манастира испала беба из колевке.

Наиме, мајка је на бедему оставила колевку са бебом, која се преврнула и пала са висине од преко 70 метара.

Беба је чудом пронађена жива и здрава у подножју планине.

Они који не верују у ову причу ипак се замисле када чују да је пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео оба манастира и оближње капеле.

Такође, постоји и легенда да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба која никада није ни експлодирала.

С обзиром на то да велики број људи који обилази ову светињу, посетиоци храма остају да преноће ту како би ујутру могли да присуствују светој литургији.

Верници спавају напољу или у конацима.

У манастир долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред моштима светог Василија траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине.

У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.

Слави се и као крсна слава.

По народном обичајном календару, на овај дан се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.