Милана Бабић говорила о геноциду над Србима у НДХ на конференцији у Ростову на Дону

У Ростову на Дону, по насловом „Без застарелости“ одржана је важна конференција посвећена Дану сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, трагичном догађају који се званично обележава 19. априла. Овај је дан сјећања на бол и храброст милиона цивила које су нацисти и њихови сарадници истребили током Великог отаџбинског рата 1941-1945.

Прије конференције, гости и учесници су могли да виде изложбу „Југ у пламену рата“ — јединствену поставку налаза са бојног поља које је прикупио покрет „Миус фронт“. Изложба је живо свједочанство историје и сјећања на те херојске године, она помаже очувању истине о нашој заједничкој историји.

Догађај је окупио представнике руског Министарства спољних послова, руководиоце националних културних организација, представнике владе и администрације Ростовске области, као и истраживаче, друштвене дјелатнике и историчаре, који су разговарали о важности очувања историјске истине и супротстављања лажним и искривљеним информацијама које промовишу западни извори.

У свом видео обраћању, портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова нагласила је важност борбе за међународно признање геноцида над совјетским народом који су починили нацисти. Сјећање на искуства народа мора постати темељ за изучавање трагедије.

Марк Биков, замјеник директора Дома биоскопа, напоменуо је да платформа активно подржава патриотске и образовне иницијативе, омогућавајући историчарима из различитих земаља да отворено разговарају о историјским чињеницама.

Асја Компанијец, шеф ростовског патриотског покрета „Путеви славе – Наша историја“, нагласила је да Дан сјећања уједињује у обележавању трагедија цивила на окупираним територијама и помаже у повезивању лекција прошлости са актуелним догађајима.

Милана Бабић, књижевник и друштвени дјелатник из Републике Српске имала је запажено онлајн излагање на тему „Геноцид над Србима у НДХ“. Она је у својој презентацији изнела бројне потресне чињенице, документе и фотографије. Она је указала и на одбијање посланика у Скупштини Србије да усвоје резолуцију о геноциду, као и на покушаје појединих српских угледника да умање број жртава.

„Била је велика част и одговорност излагати на тему геноцида над Србима у НДХ на Конференцији посвећеној Дану сјећања на жртве геноцида над совјетским народом.“ – изјавила је Милана Бабић.

Како су саопштили организатори, конференција је окупила истакнуте представнике из различитих области како би удружили напоре у очувању историјског памћења и јачању међународне сарадње. Међу њима су били:

Андреј Васиљевич Косенко, заменик начелника Градске управе Ростова на Дону за унутрашњу политику, човек који активно подржава развој региона и младих;

Михаил Викторович Носков, заменик директора Одељења за историјску и документарну уметност Министарства спољних послова Русије, стручњак за историјска питања;

Максим Владимирович Василенко, директор Агенције за развој грађанских иницијатива Ростовске области, који промовише друштвене пројекте и иницијативе;

Андреј Јујевич Кудрјаков, војни историчар и писац, руководилац трагачког удружења Миус-Фронт и Штаба кампање Сверуски бесмртни пук у Ростовској области, чувар сећања генерација;

Марк Павлович Биков, заменик директора Дома биоскопа, Савеза кинематографа Русије, који промовише развој културних иницијатива;

Милана Бабић — предсједник Књижевног удружења „СУСРЕТ“ из Републике Српске (БиХ), и координатор „Бесмртног пука“ у Републици Српској;

Павел Михајлович Сапотко — председник Управног одбора Државног централног музеја савремене историје Русије, члан управног одбора Међународне јавне организације „Братство Белоруса и Руса“ и стручњак за евроазијске комуникације;

Дмитриј Викторович Суржик — стручњак у Националном центру за историјско сјећање при предсједнику Руске Федерације, доктор историје и специјалиста у области историјског памћења.

Конференцију су организовали Центар за медијске стратегије и Регионална друштвена организација „Путеви славе — Наша историја“ — организације које активно раде на очувању и популаризацији историјске истине и вриједности. Овакве манифестације нису само почаст палима већ и моћно средство против историјских фалсификата.

Конференција је завршена пројекцијом и дискусијом о документарном филму „Без рока застарелости. Геноцид бр. 37“ — историјском филму о злочинима нациста и њихових сарадника у СССР-у.