Крстовдан, дан када се лето полако оставља иза себе, а народ гледа у небо

© Eparhija raško-prizrenska

Јесењи Крстовдан, који се прославља данас, 27. септембра, није у народној традицији био само дан поста и молитве. Био је то и један од оних датума према којима се мерило време – завршавали су се послови око њива, кућа се припремала за хладније дане, а из времена тог дана људи су покушавали да наслуте каква ће бити наступајућа зима и наредна година.

У црквеном календару празник је познат као Воздвижење Часног и Животворног Крста и посвећен је Часном крсту, чији се проналазак према хришћанском предању везује за царицу Јелену и Јерусалим у 4. веку.

Али у народном календару Крстовдан има још једну улогу – он је својеврсна граница између два годишња доба и између два циклуса живота на селу.

Када се завршава један део године

За људе који су живели од земље, важни празници нису били само датуми у календару. Они су означавали време за одређене послове, почетак или завршетак појединих обавеза и тренутак када се природа мења.

Крстовдан долази крајем септембра, када су летњи радови углавном при крају, воће сазрело, а домаћинства почињу озбиљније да размишљају о зими.

У појединим крајевима Србије управо се овај дан везивао за завршетак послова око чувања усева. Етнолози наводе да су се некада на Крстовдан исплаћивали људи који су од Ђурђевдана чували поља, као и да се тог дана убирао и освећивао босиљак.

На Косову је овај празник у народној традицији имао и посебне називе Нетка или Најетка – о чијем пореклу етнолози нису оставили сасвим јасно објашњење.

Поглед у небо уместо временске прогнозе

Још од књиге Пољска привреда у народним пословицама професора Милана З. Влајинца постаје јасна бројност многих веровања везаних не само за Крстовдан, а која заправо говоре о томе колико су временске прилике некада биле важне за свакодневни живот.

Облачно време на празник најављивало је, према народном веровању, снежну зиму, док се ведар дан повезивао са сувим мразевима. Тиха киша требало је да наговести благу зиму, а грмљавина родну годину. Посматрало се и да ли су ласте још ту – њихов останак до Крстовдана тумачио се као знак да зима неће бити нарочито оштра.

Наравно, то нису била метеоролошка предвиђања у данашњем смислу, већ део народног искуства и покушаја да се природни циклуси разумеју и запамте.

Босиљак, грожђе и кућа спремна за зиму

Са Крстовданом су повезани и обичаји који су се одржали у различитим деловима Србије. Бере се и освећује босиљак, биљка која је у српској традицији одавно повезана са домом, вером и заштитом.

Празник прати и строги пост, а у народној традицији често се помињу хлеб и грожђе као једноставна храна за тај дан.

За разлику од неких других великих празника, на Крстовдан се у народу није сматрало погрешним средити кућу. Напротив, постојало је веровање да је то прави тренутак да се дом припреми за зиму.

И можда управо у томе лежи једна од занимљивијих особина овог празника: уз духовни смисао, он је у народном животу имао сасвим практичну функцију. Подсећао је човека да застане, погледа око себе и припреми оно што је његово – кућу, њиву, стоку и породицу за део године који долази.

Крстовдан зато није био само дан који се уписује у календар. Био је и знак да се једно време године завршава.

Свим верницима желимо срећан празник.