ГРОМОГЛАСНИ МУК: Подгорица ћути на аспирације Тиране, а „диже зид“ према Србима

ИСКРА на Фејсбуку

Еди Рама и Душко Марковић (Фото: Sputnik/ AP Photo / Risto Bozovic)

Отварање граница према Србији и према Републици Српској било би управо оно што би народ у Црној Гори поздравио и као жељу и као потребу, али власт у Подгорици је изричито против тога, каже аналитичар Матија Николић.

Када је Еди Рама у својој новогодишњој поруци казао да је отварање граница између Албаније и Косова само почетак, те да Тирана исто планира када су у питању Црна Гора, Македонија и Грчка, власти у Црној Гори су остале нијеме на овакву најаву сусједа.

Ипак, на идеју о брисању граница између Црне Горе, Србије и Републике Српске, потеклу од стране представника српских странака у Црној Гори, Подгорица је реаговала као опарена.

Громогласно ћутање Подгорице на брисање граница које обухватају територије такозване природне, односно „велике Албаније“ многи су протумачили по оној народној — да је ћутање заправо знак одобравања, док се свакој идеји о отварању граница између територија гдје живи српски народ, моментално мора прикачити епитет „велика Србија“.

Аналитичар Матија Николић сматра да би се идеја о отвореној граници Црне Горе са Србијом и Републиком Српском, коју су изнијели лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић, у првом тренутку могла тумачити као одговор на великоалбанске идеје и аспирације кроз фамозно отварање граница Тиране са Приштином, Подгорицом и Скопљем.

Међутим, таj аналитичар указује да је то нешто против чега се Влада у Подгорици већ годинама свим силама грчевито бори, подсјећајући да „границе између Србије и Црне Горе није било до прије само десетак година“, док „нас је са Албанцима увијек дијелила чврста непропусна граница и то на захтјев њихових власти“.

„Грађани Црне Горе би поздравили отварање границе према Србији, јер овакву ситуацију сматрају неприродном и беспотребно отежавајућом. На другој страни, власт у Црној Гори доживљава тешке психичке трауме и на саму помисао о Србији и српском народу. Зато су и невјерица и стрес оно што је реакција власти у Црној Гори на идеју о отварању границе према Србији“, каже Николић за Спутњик.

С друге стране, нашег саговорника стога не би зачудило ни када би црногорски властодршци пристали на стварање „велике Албаније“, макар и на штету саме Црне Горе.

„Та власт је пригрлила бивше терористе ОВК и од њих направила пријатеље наводно ћутећи, а у ствари гледајући благонаклоно на симболе ’велике Албаније‘, који су масовно заступљени у оним крајевима гдје живе Албанци у Црној Гори. Не вјерујем да би се више било ко могао заклети на опцију да би ова власт штитила или се макар побунила, уколико би у догледно вријеме дјелови територије Црне Горе наговијестили да ће припасти ’великој Албанији‘“, каже Николић.

Наш саговорник на концу нема дилему да би „отварање граница према Србији, али и према Републици Српској било управо оно што би народ у Црној Гори поздравио и као жељу и као потребу“.

„Али власт је изричито против тога, јер годинама и деценијама ствара антисрпску хистерију борећи се против сопственог народа и не питајући колико то кошта, док ’велика Албанија‘ у међувремену куца на врата. Ово Рамино такозвано отварање врата према Црној Гори, Македонији и Грчкој само је прва фаза тог процеса, али чини се да су из визуре власти у Црној Гори та врата за великоалбанске аспирације широм отворена“, упозорава Николић.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.