30.08.2023. - 9:30
© Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEРA VUČKOVIĆ
Скуп на Бледу о евроинтеграцијама региона, чије је лидере „појачао“ председник Европског савета Шарл Мишел, очекивано је окончан без садржаја и конкрентих резултата. Једино што је показао је скептицизам свих земаља које чекају на улазак у ЕУ и практично је био тек у функцији да се одржи неки ритам таквих заседања.
Ову оцену дипломате у пензији Зорана Миливојевића о Стратешком форуму који на Бледу сваке године крајем лета окупи лидере земаља централне и југоисточне Европе дели и научни саветник Института за европске студије др Александар Гајић. Он сматра да поруку Мишела да ће ЕУ бити спремна да прихвати нове чланице до 2030. године не треба узимати за озбиљно.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић поздравио је ову “храброст” Мишела, нагласивши да је важно да се битне одлуке о проширењу донесу на Европском савету у децембру, између осталог, због тога што је следећа година изборна у ЕУ, али и у САД и Русији.
Очигледно, Мишелу је мало ко био спреман да поверује.
На Западу ништа ново
“У суштини нема ничег новог. Доста оптимистично је то како је иступио господин Мишел да можемо очекивати повратак политике проширења. То на неки начин личи на његов пролог будућој генерацији европских званичника и остављање поруке њима, будућој екипи, пошто помиње годину 2030,“ каже за Спутњик Миливојевић подсећајући да су у јуну следеће године избори у ЕУ.
Он подсећа да је Брисел још раније прихватио став француског председника Емануела Макрона да проширења Уније неће бити док се она изнутра не реформише. По том питању ништа није урађено, а ситуација је, сматра наш саговорник, данас много гора у ЕУ да би се могло говорити о проширењу. Пред ЕУ је тек прича о вредностима које треба да освоји о чему постоје огромне разлике, па тек онда о политици проширења.
„Да ли ће политике проширења бити или не, питање је које остаје и први одговор на то имаћемо тек за годину дана када дође нова екипа, када се конституше нови Европски парламент, нова Комисија и када они буду презентовали своју палтформу. Они би требало да врате политику проширења као официјелну политику на своју агенду”, истиче Миливојевић.
Сви фрустрирани
Наш саговорник напомиње да су потпуно у другом плану већ неко време копенхашки критеријуми за чланство у ЕУ, да сада на тежини добијају они политички, везани за геополитички и геостратешки интересе колективног Запада.
„Нису дефинисани критеријуми тако да и ово о чему говори Мишел више има неку врсту пропагандног карактера о европској перспективи о којој слушамо већ 20 година, а не о нечему што би требало да буде конкретна порука и могућа будућа политика која би могла да остави утисак да то заиста може да се очекује у неком наредном периоду“, оцена је нашег саговорника.
Он је скептичан по питању будућих евроинтеграција јер сматра да су пријемом Хрватске неке велике државе, пре свих Немачка, заокружиле свој интерес. Пре тога, политичким пријемом Бугарске и Румуније које ни данас нису достигле компенхашке критеријуме за чланство у ЕУ су, како каже, заокружени неки глобални интереси, пре свега Америке.
Фрустрираност због спорих евроинтеграција је показао највећи број учесника бледског форума, међу њима и премијерка Србије Ана Брнабић.
Како до гола
Процес, како је оценила, траје дуго и не назире му се крај, а други разлог за мањак оптимизма је што се стално мењају критеријуми, односно оно што треба да буде урађено да би држава напредовала ка ЕУ.
Стално се померају стативе тог гола у који треба да забијете лопту. И то је нешто што фрустрира, сликовито је рекла Брнабићева.
Миливојевић сматра да се сада најбоље види до које мере је Европа подређена Америци која је диктирала неке своје интересе глобалног карактера, а Европа ту била тек извршилац посла.
Супротно Мишелу који је оценио да је упркос последицама рата у Украјини „ЕУ постала утицајнија, самоуверенија и реалистичнија“, некадашњи наш дипломата сматра да је Европа изгубила чак и онај глобални значај који је имала на почетку овог века.
Прилагођавање геополитичким приликама
Ни Гајић није оптимиста и за Спутњик каже да изјаве попут Мишелове треба сматрати прилагођавањем челника ЕУ новонасталим геополитичким приликама.
„Ово је једна политичка изјава и заправо још један покушај да се те земље одрже на путу приступања ЕУ тако што им се обећава извесна перспектива. То све, међутим, треба узети са великом резервом јер је сада ситуација неупоредиво гора него раније када су, такође, обећања давана, а нису била испуњена“, каже он.
Гајић подсећа да је 2018. године тадашњи шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер поручивао земљама Западног Балкана да ће до 2025. године ући у ЕУ, али и на став Макрона о проширењу.
Он посебно указује на то да се и Украјина којој је дат статус кандидата за чланство ставља у тај исти ред са онима који су дуго година у том положају и без обзира на то што је земља у рату, што се распада, губи територије и питање је шта ће од ње остати у неком периоду.
Чију тезу гура Мишел
„Али пошто ЕУ њима нема више шта да понуди у војном смислу онда је та политичка перспектива једина коју им може пружити и на тај начин их мотивисати да наставе да ратују“, каже научни саветник Института за европске студије.
Он је уверен да сам Брисел није креатор идеје коју је пласирао Мишел.
„То је једна прилично натегнута теза, али је очигледно да ту тезу неко гура. То су, пре свега, челници у врху Савета Европе, Европске комисије, поједини комесари и пре свега бриселска бирократија која је тесно повезана са евроатлантским структурама, односно центрима моћи са оне стране Атлантика“, уверен је Гајић.
