ЗВОНКО БОШКОВИЋ: Погубни њемачки интервенционизам по Балкан

Денис Звиздић, Ангела Меркел и Емануел Макрон на балканском самиту у Берлину (Фото: Sputnik/ AFP 2019 / JOHN MACDOUGALL)

Њемачка и Европска унија показале су у последње вријеме да немају капацитета да рјешавају проблеме на Балкану, што показује и недавни балкански самит у Берлину који је у ствари објелоданио, између осталог, и ко стоји, рецимо, иза опструисања формирања Савјета министара у БиХ већ пуних осам мјесеци након избора.

Зашто на фамозни самит у Берлину канцеларка Меркелова није позвала легитимно изабране чланове Предсједништва БиХ, Милорада Додика, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића? Једини представник БиХ који је позван у Берлин био је предсједавајући Савјета министара, у техничком мандату, Денис Звиздић?

Није ли управо Њемачка имала и прећутну сагласност после одлуке привремених власти у Приштини о увођењу такси на увоз робе БиХ и Србији?

За сву своју акцију у БиХ Њемачка је одабрала СДА Бакира Изетбеговића, преко које опструише формирање Савјета министара већ скоро пуних осам мјесеци након избора, док је за акцију у Приштини одабрала Рамуша Харадинаја, који се као и Њемачка противи промјени граница на Косову, односно Балкану, то јест, залаже се за очувању цјеловитости Косова под привременом приштинском влашћу.

Улога Дениса Звиздића у Берлину сада после самита потпуно је препозната и објелодањена. Он је по Њемачком сценарију на неки начин био задужен за провокацију представника Србије, предсједника Вучића и држање стране Рамушу Харадинају, а да ни у једном моменту није затражио укидање такси, ако не Србији, оно бар земљи коју је, по Њемачком налогу, представљао у Берлину. Овако, појављивањем Звиздића у Берлину, који је преузео улогу провокатора на штету добросусједских односа, БиХ је показала да нема капацитета да функционише као нормална држава.

Дефинитивно, незадовољно избором Трампа и „брегзитом“ садашње вођство Њемачке покушава да настави политику глобалног интервенционизма, што се може видјети на Балкану сада, у БиХ (неформирањем Савјета министара БиХ) и Косову (таксе). Борба за превласт на политичке токове на Балкану до сада је за Њемачку била поприлично неуспјешна и испод могућности једне САД и Русије, које многи виде као водеће ривале на Балкану.

Сам Берлински процес који је иницирала канцеларка Меркелова у Берлину 2014, имао је за циљ да повеже регион инфраструктурно и привредно. Резултати после пет година су поражавајући и супротни од онога шта су циљеви ове иницијативе. Сада Њемачка покушава да настави политику глобалног интервенционизма на Балкану са савезницима попут СДА, Звиздића и Харадинаја.

Да ли ће СДА добити сигнал из Берлина да приступи формирању Савјета министара, можда ће бити јасно после избора за Европски парламент, који су заказани за крај овог мјесеца.

Аутор текста је Звонко Бошковић.

rs.sputniknews.com
?>