Захар Прилепин: ПАРАНОИЧНИ ХЕМ?

Пише: Захар Прилепин

Пишу: у припреми је филм о Ернесту Хемингвеју, још један.

Лик писца тумачиће Рон Перлман.
Познајем овог глумца и допада ми се.
Радња ће бити смештена на Кубу, у време политичких превирања.

Посебна пажња биће посвећена пишчевом психолошком стању, тачније, цитирам: „његовој параноји и сумњама да га надзире ФБИ”.

Према доступним наводима, „Куба је први избор за снимање, мада се као алтернатива разматра и Шпанија”.

Па да, ако Кубу до тада не окупирају, јер је тамо немогуће снимити такво филмско ђубре.

И ако Куби укину струју – и то би онемогућило снимање.

Зашто то називам ђубретом?
Зато што је надзор који је ФБИ спроводио над „Хемом” објективна, општепозната чињеница, која је одавно детаљно анализирана.

Па ипак, Американци ће то неизбежно представити као случај у којем он пати од „параноје”.

Мислим, стварно: човек остаје на Куби након победе Фидела и Чеа, иде у риболов баш с оним револуционарима који су срушили амерички утицај, стално се састаје са совјетским официрима и обавештајцима… а ФБИ га, као, није држао на оку? Зашто би, побогу, то уопште радили, зар не?

Ми, међутим, имамо другачији приступ – управо супротан.

Јесењин се лечио у психијатријској болници; довео се пићем до стања delirium tremens-а – сасвим дословно, пред очима свих – и шест пута покушао самоубиство, да би у томе коначно успео из седмог покушаја. И то упркос чињеници да је готово целокупно совјетско руководство – од Держинског и Кирова, па све до, да, Троцког (мада је овај до 1925. већ био изгубио утицај) – покушавало да брине о њему. Стаљин је такође бринуо о Јесењину, као, наравно, и Луначарски.

Ипак, у нашој верзији, неизбежно ће приказати како су Јесењина убили чекисти.

Американци ће поступити управо супротно кад је реч о Хемингвеју.

Ето, по томе се ми од њих разликујемо.
И то, свакако, не набоље.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)