Владимир Умељић: ЛИЦИТАЦИЈА ПОСЛЕ БАНКРОТА ЈЕ УВЕК ПРИНУДНА МЕРА

У ЕУ-метрополама је почела лицитација, ко ће фигурирати као главни преговарач у предстојећим, јер неминовним разговорима са Русијом. Руски председник је поменуо некадашњег немачког канцелара Герхарда Шредера, што је у ЕУ одмах одбијено.

Уместо њега почело је да се спекулише именима западних политичких „јастребова“, која су неприхватљива за Русију – садашњи немачки председник Валтер Штајнмајер, па чак и Каја Калас.

Ко при овоме показује поразни мањак смисла за реалност?

Као прво, позитивно је да тренутни западноевропски лидери уопште почињу да излазе у јавност и тематизују неопходност обнављања дијалога са Кремљом, иако непревидиво шкрипећи зубима, али и још увек полазећи од бесмислене премисе, да ће се они укључити у преговоре о Украјини и уз то диктирати Русији предуслове и услове, преговоре и уговоре.

За санирање зуба су надлежни зубари, но шта ћемо са овим другим? 

Британски Стармер, немачки Мерц и француски Макрон и даље маштају о обнови контаката са позиције снаге, коју једноставно не поседују, сматрају себе и даље незаобилазним факторима светске политике, иако нису били позвани ни као посматрачи, када су Доналд Трамп и Владимир Путин започели прве озбиљне разговоре о окончању тамошње трагедије.

А без њих би дотична криза вероватно већ била приведена крају.

О чему би дакле ЕУ могла да разговара са Русијом, прагматично гледајући, што би било од обостране користи? Можда би било примерено да западноевропски лидери размисле и о следећем стању ствари, које јавља „Политика“, Београд, 13.05.2026:

„Еврозона је у првом тромесечју 2026. забележила квартални привредни раст од само 0,1 одсто, што представља додатно успоравање у односу на 0,2 одсто раста у последњем кварталу 2025, наводи се у данас објављеном извештају Евростата који је потврдио претходну прелиминарну прогнозу.

(…)

Економисти већ дуже време упозоравају на слабљење домаће потрошње у еврозони и мању конкурентност европске индустрије због високих трошкова енергије, а нови енергетски шок због рата на Блиском истоку је додатно паралисао европску привреду, преносе медији, преноси Танјуг.“

Што се некадашње „привредне локомотиве“ Немачке тиче, ни ту не недостаје материјал за трезвено, реално размишљање. Цене хране су од 2021. порасле наиме за 30-38% (брашно нпр. за 40%, путер 66%, итд.).

Недостатак лиферовања гаса из Русије је довело до његовог поскупљења за 85%, што је проузроковало скок цена производа хемијске индустрије, ђубрива, челика… Ах, тај несташни Зеленски, дигао у ваздух Северни ток са знањем и аплаузом својих горе наведених тутора а само из часне намере да отера Русију у банкрот, кад оно?

Како се то беше звало? Ефекат бумеранга?

Шта се врлог Володимира тиче, што ће до 2035. око 225.000 радника у немачкој аутомобилској индустрији изгубити посао? Али немачког савезног канцелара Фридриха Мерца би то морало да се тиче!

И зар он заиста мисли да би једна Каја Калас могла о томе да разговара са Москвом?

Мада је тешко себи представити да би и британски Стармер, немачки Мерц и француски Макрон били способни за иоле конструктивне разговоре. Они остају безнадежно заглављени у поново ревитализованом, хладноратовском и ноторно антируском наративу и не престају да га подгревају.

Јер за њих све говори за то, да њихово политичко преживљавање зависи од тога. Биће, међутим, да би пре супротно смело да се догоди, да ће пре раније него касније од својих бирача добити „црвени картон“ за своју банкротну политику.

Мерц у овом тренутку има подршку једва 17% Немаца, Стармер иде из афере у аферу и очајнички одбија да поднесе оставку, Макрон трчи трке са афричким маратонцима и са зебњом очекује следеће избор, тја…

Како то да нико од њих по свему судећи нема довољно верзиране саветнике, који би им објаснили да су лицитације увек принудна мера, која се одређује и спроводи после банкрота а не док фирма још како/тако ради?

Или су они већ препознали банкрот своје политике и мисле. „После нас потоп!“