Владимир Коларић: Западна звијер је прогутала Асанжа

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Хапшење Џулијана Асанжа је бар на тренутак и бар привидно ујединило љевицу, десницу и либерале широм свијета, односно оне међу њима који схватају какве посљедице владавина глобалне олигархије има за свијет, за све нас без изузетка, па и на добровољне робове.

Потврдио је вриједности слободе личности и индивидуалне акције блиске либералима и либертаријанцима, разобличио лаж и насиље глобалних центара моћи као мрачно – не више наличје него баш лице глобално доминирајућег Запада, што је дало додатне аргументе како лијевима, тако и деснима који суверенистичке и социјалне идеје претпостављају обећаном планетарном (и подразумијева се – капиталистичком) рају.

Укратко, Џулијан Асанж је својим дјеловањем и својом жртвом подсјетио и на тренутак актуелизовао носеће идеје Запада у посљедња два вијека, које су у највећој мери – ако занемаримо насилне и манипулативне методе у њиховом промовисању – заслужне за његову моћ над људским душама у нашој епохи.

Асанж је представљао посљедњу наду за оне који су сматрали да су на Западу још могуће промјене изнутра, које би пријетеће токове ипак усмјериле у другачијем правцу и од Запада (поново? коначно? ипак?) начиниле ако не пожељног, оно макар прихватљивог субјекта на глобалној сцени. Он је продубио наду да индивидуална акција у садејству са добро организованом и мотивисаном мрежом сарадника, уз подршку нових медијских и технолошких могућности, омогућава да се створи пол моћи макар колико-толико независан од глобалне олигархије, и који би у једном тренутку могао да превлада.

Јасно је да је све то био утопизам, нарочито са позиције оних који воле да буду генерали после битке, али утопизам није увијек и обавезно илузија, већ може бити и подстицај, тежња ка свијету у којем би као људи жељели да живимо, визија и жудња без које често нема ни племените и усмјерене акције.

Ипак, крај „утопије Асанж“ и његова потоња судбина која ће све више откривати мрачно лице звијери која га је прогутала, поново нас враћа на вриједност једног истинског реализма, не кукавичког и прагматичког, већ оног који нас тјера да ствари називамо својим именима, и да не полажемо наду у илузије, колико год оне привлачне биле.

Звијер ће нестати тек када Запад буде војно, економски и цивилизацијски поражен. То неће донијети крај историје и рај на земљи, али ће нас увести у један нови историјски циклус, у ком ће само од нас зависити мјера у којој ћемо се остварити као озбиљни стваралачки субјекти у стварању једног свијета који би, бар на неко вријеме, могао да буде боље мјесто за живот.

Не заносимо се и нека нас порази и судбина поражених не паралишу. Дјелајмо, јер сила је на нашој страни.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.