Владимир Ћоровић – одговор Месечарима Првог светског рата

ИСКРА на Фејсбуку

фото: standard.rs

У чему је значај књиге „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку“ и да ли је она била одговор на књигу „Месечари“ Кристофера Кларка?

Чудесна је судбина књиге Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку. Наш велики историчар Владимир Ћоровић завршио ју је 1935, али је због политичких разлога објављена тек 1992. године. Управо је преведена на енглески језик. Тим поводом одржана је конференција у Српској академији наука и уметности. У чему је њен значај данас и може ли да се чита и као одговор контроверзној књизи Кристофера Кларка Месечари?

Завршена је пре више од осамдесет година на више стотина страница – књига чувеног српског историчара, академика Владимира Ћоровића Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку. Написао ју је на предлог историјског одељења Министарства спољних послова Краљевине Југославије, као одговор на прве покушаје ревизије историјских чињеница о почетку Првог светског рата. Британски историчар са Универзитета у Кембриџу, Џон Кигер, био је гост на промоцији енглеског превода књиге у САНУ. Подсећа да су двадесетих година 20. века, Немци улагали велике напоре да покажу да нису одговорни за рат.

„Када би то доказали онда не би морали да плате репарације које су се очекивале од њих. Србија је погодан кривац због атентата на Франца Фердинанда. Јер, то су учинили људи из Србије, или је бар тако процењено. То је значило да је Србија непосредно одговорна. То је доста поједностављено гледање на ствари…“, рекао је Кигер.

Међутим, од времена када је обимно дело започето, двадесетих година, до времена када је завршено, средином наредне деценије, прилике у Европи су се значајно промениле. Са њима и судбина Ћоровићевог дела из кога недвосмислено проистиче да су Немачка и Аустроугарска одговорне за почетак Великог рата.

„То је вероватно нешто што у том тренутку није одговарало влади Милана Стојадиновића да буде потенцирано, као нешто што би била званична публикација југословенске владе“, објашњава директор Балканолошког института САНУ Војислав Павловић. Павловић напомиње да тада није ни објављено.

„После рата није био проблем шта пише у књизи, него ко ју је написао, јер је Ћоровић био велики Југословен, ректор Београдског универзитета током несрећних студентских демонстрација 1936. и под наводницима представник ненародног режима. Као такав био је четрдесет и пет година потиснут у заборав. Индикативно је да је књига објављена 1992. после пада Берлинског зида и увођења вишестраначја у Србији“, истакао је Павловић.

КЊИГА КАО ЖРТВА ПОЛИТИЧКИХ ПРОМЕНА
Историчар са Универзитета у Барију, Лучано Монцали навео је да је то судбина живота у сложеним и тешким временима, и у компликованим земљама, те да је књига била жртва политичких промена у Југославији и Србији.

„Ћоровић је био изузетна личност у српској и југословенској култури, и друштву“, каже Монцали.

Био је, каже, новинар, политичар, интелектуалац, историчар, ректор Београдског универзитета, био је јака, комплексна личност, веома талентован члан научне заједнице.

„А кад имате квалитет и вештину, оно што урадите остане иза вас и надживи вас“, рекао је Монцали.

Књига је чекала крај 20. века да је објаве на српском, а другу деценију 21. да доживи енглески превод. Страни гости који су учествовали на промоцији енглеског издања ове књиге у САНУ, кажу да и данас звучи модерно, без обзира што је писана пре осам деценија.

Узрок рата је увек било дубоко политичко питање и наставља то да буде, каже Џон Кигер и подсећа да је у скорије време посебно осетљиво због књиге његовог колеге и пријатеља Кристофера Кларка, „Месечари“.

„Неки људи сматрају да је исправна Кларкова интерпретација, која враћа акценат на Србију, Русију, и донекле на Француску. Али та књига прикрива немачке активности када је реч о почетку Првог светског рата. И наравно, у Немачкој је доживела велики успех“, навео је Кигер.

За француског историчара Жан Пол Бледа, иностраног члана САНУ, Ћоровићево дело је важно, јер и у данашњој Европи постоји успон национализма. Као и у време непосредно пре Првог светског рата.

„Данас као и тада, двадесетих, тридесетих година, појавила се ревизионистичка школа. Шта то значи? Значи да Аустроугарска и Немачка нису одговорне за почетак рата. А у новије време видимо успон сличних тенденција. Ћоровићева књига је и због тога важна. Брани другу тезу“, истакао је Жан Пол Блед.

НЕПРЕВАЗИЂЕНА СИНТЕЗА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
Историчар, данас најпознатији по својој Историји Срба, био је сведок времена. Рођен поткрај 19. века у Мостару, студирао је на Универзитету у Бечу. Златни прстен цара Фрање Јосифа, који је требало да прими као најбољи студент, одбио је у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Од 1909. до 1914. радио је у Земаљском музеју у Сарајеву и у српском друштву „Просвјета“.

После атентата на Франца Фердинанда, један је од ухапшених и осуђених у бањалучком велеиздајничком процесу. Добио је осам година робије, а после три је амнестиран. Сматра се да је Ћоровићева синтеза спољне политике краљевине Србије до данас непревазиђена у српској историографији. Пре свега, књигу је писао на основу српске грађе из периода 1902-1914. чији је значајан део нестао током нацистичке окупације.

„Његово дело је богато информацијама, али је то и једно избалансирано тумачење. Наравно, била је то књига сачињена да би одбранила став једне државе, нације, али га она брани врло објективно и да кажем, поштено“, каже Лучано Монцали.

Према његови речима, то није пропаганда, то је покушај да се објасни, анализира, један кључни однос у европској историји као што је онај између Хабзбуршког царства и Србије.

„Јасно показује да је Аустрија непријатељ Србије 1914, али да је раније била врло важна за развој српског идентитета и националне свести“, казао је Монцали.

НОВОСТ ЗА МЕЂУНАРОДНУ ИСТОРИОГРАФИЈУ
Фасцинантно је то, напоменуо је Џон Кигер, што је књига написана између 1927. и 1935, у време када су полемика о узроку рата и међународно неслагање већ посустали.

„И такође, није је написао, као моје колеге своје историје узрока првог светског рата, после 90-тих. Пошто су Србија и Балкан прошли кроз све што су прошли. И из призме у којој је међународни тероризам опет на насловницама. Многе моје колеге, на жалост, писале су под утиском тих догађаја. Вратили су се у историју, и поново је написали, узимајући то у обзир. Дакле, пишу о садашњости, а требало би да пишу о прошлости, и надам се да ће Ћоровићева књига помоћи да се неке од тих грешака исправе“, истакао је Кигер.

Ћоровић пише, на пример, да састав Аустрије није одговарао духу 20. века, те да она сама није кренула у решавање свог питања изазивање Светског рата, вероватно би се могла одржавати још неко време по историјској традицији и по европском страху од онога што би могло настати из њеног слома.

Колики би утицај превод његовог дела могао да има на данашње тезе које преиспитују чињенице о узроку Првог светског рата? Војислав Павловић сматра да је књига превасходно вредна јер анализа и закључци нису доведени у питање у односу на време када је писана.

„За међународну историографију је новост, јер ми књиге на енглеском из тог периода немамо“, додаје Павловић.

Жан Пол Блед се нада да ће књига имати одјек.

„То је могуће, јер књигу подржава Институт Хувер са Универзитета Стенфорд у Америци. Дакле, кроз те канале би могла имати одјек на америчким универзитетима, и у историјским часописима, што је врло важно“, објашњава Блед.

Владимир Ћоровић је био политички активан целог живота. Присталица идеје југословенства, масон високог ранга, човек кога је Трећи рајх осудио на смрт. Погинуо је током евакуације 1941. После рата, пришивен му је надимак „крвави ректор“ јер је водио универзитет у време студентских демонстрација 1936. Послератни научници нису га цитирали.

Део заоставштине је сачуван од Гестапоа у ишчекивању бољих времена. Књига Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку, пронађена је у архивама почетком деведесетих. У новом веку, преведено издање је чини се, сачекало прави тренутак.

 

Аутор Наташа Ђулић-Бановић

standard.rs

1 коментар

  1. Neko каже:

    Vladimir Corovic je inace stric sarajevskom advokatu Milenku Corovicu; koga sam ja uvek zvao cika Braco.
    Milenko Corovic je odrastao u jednoj kuci, koja ce posle postati Dom pisaca, pa kafana, koju je krstio Goran Bregovic kao Dzoni Voker.
    Pre Doma pisaca, bila je dom BH-a komunisti i nekadasnjem Predsedniku Predsednistva SFRJ Cvijetinu Mijatovicu.
    Posle rata Cvijetin je isterao porodicu Corovic i uselio se u tu kucu.
    Godine su prolazile, advokat Milenko Corovic je sa porodicom pred ovaj zadnji rat ziveo u drugoj kuci.
    Iz te druge kuce (koja se nalazila ispod cuvenog sarajevskog kafica SOS) ga je, za vreme rata, isterao niko drugi nego Ejup Ganic, Predsednik predsednistva BiH.
    Kako koji rat dodje, cika Bracu sa porodicom isteraju iz kuce… i to ne bilo ko, nego Predsednici!
    Rat je bratanac Vlade Corovica cika Braco proveo kao izbeglica.. na Kanarskim ostrvima. Ima valjda Boga.
    Ako nekada budete setali Sarajevom, cika Bracu cete odmah prepoznati kako elegantno pije caj u nekoj basti.. ispeglan u odelu.. sa Panama sesirom i stapom od slonovace.
    Takvi su retkost, necete pogresiti.. pogotovo ne u Sarajevu.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.