Велика анилиза „Искре“ : Купци из југоисточне Азије оставили ЕУ без гаса из Ирана и Туркменистана

фото: © North stream

Државе југоисточне Азије велика су конкуренција ЕУ у куповини гаса из Туркменистана, последње државе на чији гас је ЕУ рачунала. Одсечена од гаса из Ирана и Туркменистана ЕУ ће морати да прави компромис у догледно време. Стога процењујем да ће се политика европских санкција према Русији, односно, руским енергентима – пре свега гасу, ускоро завршити. А са њима и ратна дејства у Украјини.

Индија тежи да постане главна металуршка сила у свету, а за то јој је потребна енергија – велика количина енергије, између осталог и велике количине гаса – како из Русије, тако и из Средње Азије. И Пакистан има амбиције. Жели да достигне нови ниво индустријског развоја. А за то му је неопходан природни гас. И све земље у суседству Индије и Пакистана суочавају се са дефицитом енергената, и нису нити намеравају да га деле. Подсећања ради, 40 процената људи на планете живи на подручју Индије, Пакистана, Бангладеша, Индокине, Индонезије…

Посредством Русије, падом марионетске владе у Авганистану, чини се да је тај проблем са енергентима решен. Кључне државе у овим пројектима су Иран и Туркменистан. Иран је држава која је после Русије друга по истраженим резервама природног гаса. Верује се да Туркменистан има четврте највеће резерве гаса у свету, који, тренутно, извози махом у Кину.

Значај ТАПИ и ИПИ гасовода

Пакистански ток је стратешки продор Русије на југ. Пројекат гасовода Пакистански ток (ПСГПП) треба да омогући испоруке течног природног гаса (ЛНГ) из обалних подручја Пакистана у индустријске области на северу земље, саопштило је маја 2021. године руско Министарство енергетике.

Али, то је тек почетак економског повезивања држава југоисточне Азије. Ових дана медији пишу да Русија наставља да шири своје стратешко присуство у кључним тачкама на карти света. У овом случају није реч о војсци и морнарици, него о енергетици, тачније о гасоводима ТАПИ (гасовод који повезује Туркменистан са Авганистаном, Пакистаном и Индијом) и ИПИ (гасовод повезује Иран, Пакистан и Индију).

Гасоводи до Индије заслужују пуно више од пар реченица, јер је реч о пројектима који повезују Иран, Пакистан и Индију – са једне стране, док са друге стране повезују Туркменистан, Авганистан, Пакистан и Индију. Територије које је влада у Вашингтону сматрала за своје ексклузивно право.

У тренутку када су Талибани преузели власт у Авганистану постало је јасно да је остало још само да се Индија и Пакистан договоре.

У Исламабаду је недавно завршен билатерални састанак на коме су групе техничких стручњака из обе земље потврдиле спремност да реализују пројекат. Дуж трасе потенцијалног гасовода почеће геолошко-истраживачки радови.

 

Идеја о пројекту настала је у тешком тренутку. Али, да није оваквих тренутака и лидера ни свет не би био исти. Вештачка подељеност, од споља наметнуте разлике држале су најмногољуднији део света у перманентном сиромаштву.

 

Да би се разумела идеја и циљ оваквог пројекта, важно је подсетити да је Пакистан земља са више од 220 милиона људи. Индија има више од милијарду и двеста милиона становника. Подаци показују да цео југозападни део земље, дуж границе са Ираном и Авганистаном, практично нема сопствена когенерациона постројења, а у региону северно од Исламабада једини извор енергије представља неколико хидроелектрана малог капацитета. Дакле, да би се Пакистан развио неопходне су велике количине енергије.

 

Реализација гасовода Пакистански ток, чији је капацитет 12,4 милијарде кубних метара гаса годишње обезбедиће гориво за нове електране,које ће напајати индустријска предузећа у Панџабу, на граници са Индијом. Уколико пројекат успе, гасовод се може пружити и до престонице.

Који су интереси Русије?

Почнимо од гасовода ТАПИ (Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија), у коме је Русија имала улогу техничког гаранта, као и добављача опреме и цеви. Крајњи прималац гаса је Индија. Али, све транзитне земље имају огромну потребу за гасом. Стога ће јасно тражити свој удео угљоводоника. Што се тиче Пакистана, у складу са условима пројектног задатка Пакистанског тока, тај гасовод би требало да се у подручју града Мултана укључи у гасовод ИПИ.

Укупан капацитет та два гасовода, у тој тачки, износиће 55 милијарди кубних метара, што у потпуности одговара капацитету било ког од западноевропских гасовода (од Русије ка Немачкој) названих Северни ток. Имајући такве ресурсе у рукама Пакистан ће моћи да започне масовну унутрашњу гасификацију. А добиће и значајан адут за индустрализацију државе, тј. бег из зоне сиромаштва.

Поред тога, формирање гасног тржишта у земљи као што је Пакистан гарантовано ће изменити светско тржиште угљоводоника. Првенствено, веома је интересантан Катару, који ће најкраћом рутом из Персијског у Омански залив и даље у Карачи моћи да испоручује сопствени течни природни гас. С тим у вези, у будућности ће се испоруке катарског гаса у Европу смањити, што ће још више повећати значај руских гасовода и испорука преко њих.

Поред тога, Русија испоручујући цеви и другу опрему, продаје финалне производе са максималном додатом вредношћу.

Излазак САД из Авганистана – старт лавине глобалних размера

Не постоји ни најмања сумња да је повећана активност у регион, повезана како са политичким променама у Авганистану, тако и са завршетком изградње гасовода Северни ток 2. Управо је завршетак овог европског мега пројекта био карта на коју је руски министер Сегеј Лавров играо када је убеђивао две нуклеарне силе да се договоре и превазиђу разлике и направе гасоводе (за почетак), који ће им омогућити технолошки и индустријски раст. И, који ће, истовремено, оставити Европу без полигона за уцењивање. Русија је јасно показала да је способна да заврши било који пројекат, чак и под притиском масовних санкција.

Одлазак Американаца из Авганистана био је камен који је покренуо читаву лавину глобалних промена. Ако покрет Талибан (организација забрањена у Русији) успе да сачува земљу од још једног тоталног рата свих против свих, у најскорије време бићемо сведоци борбе за нова енергетска, трговинска и индустријска тржишта.

Александар Новак, тада руски министар енергетике потврдио је 2018. године да су Москва и Техеран потписали меморандум о разумевању за изградњу гасовода ИПИ. Цевовод дуг 1.200 километара ће повезати Иран и Индију преко Пакистана. А, према његовим речима, Гаспром ће имати важну улогу у развоју иранских гасних поља дуж будућег гасовода.

Санкције Ирану због ТАПИ гасовода

Оно што је мало познато, ТАПИ је био један од главних, ако не и кључни разлог за наметање санкција Ирану 2012. године. Исламска Република је из система SWIFT искључена због гаса, а не нуклеарног програма.

Дакле, виталне енергетске инфраструктуре за Пакистан и Индију су одгођене за више од 10 година, како би се спречио Иран да ојача утицај у регији. Истовремено је покушано да се да маневарски простор ЕУ да замени руске енергенте. Било је важније водити рат за гасовод, него дозволити становништву у регији приступ обиљу јефтине енергије.

Једноставно, Индија више није могла да чека на „имагинарне“ америчке линије снабдевања. Најбрже растућа држава на свету хитно је морала да осигура своје енергетске потребе. Русија је, са друге стране, добила приступ тржишту Средње Азије.

Данас Туркменистан производи 70 до 75 милијарди кубних метара гаса. Ова земља има читав низ занимљивих налазишта, која могу битно да увећају читаву базу производње гаса. Изграђени су гасоводи ка Кини, Ирану, Русији. Гасовод ка Авганистану, Пакистану и Индији врло је важан за Туркменистан са политичке тачке гледишта. Тај пројекат има више шанси од било ког европског пројекта. Ако он буде изграђен, евентуални ЕУ пројекти ће остати без ичега. Они и данас немају неку ресурсну базу.

Сигуран сам да ће изградња гасовода ТАПИ, али и ИПИ, још више отежати проблем везан за осигурање гаса за перспективну гасну диферсификацију у Европи. Тим пре што ће, по свему судећи, Авганистан, Пакистан и Индија, први уговорити потребне обиме испорука гаса.

Што се тиче медијски најављених ЕУ пројеката, ти пројекти, како истичу експерти, ризикују да остану на папиру, пошто до данас нема наговештаја за потписивање уговора ни са Туркменистаном, ни са Азарбејџаном. Ова неодређеност веома напреже пре свега Азербејџан, који је не тако давно заиграо на Еу карту.

Ипак у светлу нових догађаја Азербејџан је упозорио партнере из ЕУ да ако не буде другог извора гаса за ЕУ, он неће пристати да снабде на половину празан гасовод. Азарбејџан, при томе, полази од чисто економских разлога. Конкретно, да би без Туркменистана морао сам да покрива транзитне тарифе. А пошто ће цеви бити практично полупразне, онда ће цена азарбејџанског гаса одмах скочити и постати неповољна за Европљане.

Одсечена од гаса из Ирана и Туркменистана ЕУ ће морати да прави компромис у догледно време. Стога процењујем да ће се политика санкција према Русији, односно, руским енергентима – пре свега гасу, ускоро завршити. А са њима и ратна дејства у Украјини.

Милош Здравковић