Танасковић: Албанци би да је ’’Косово’’ само њихово, у прошлости, садашњости и у будућности

Професор Дарко Танасковић, исламолог и бивши амбасадор Србије при Унеску коментарисао је најновије покушаје присвајања Пећке патријаршије и за дневни лист „Данас“ казао да Албанци желе да Косово буде само њихово – у прошлости, садашњости, али и будућности.

Танасковић наводи да је српска духовна и културна баштина на Косову под ударом више видова притисака – од физичког угрожавања и уништавања, до фалсификаторског културно-историјског својатања и злоупотребе њене оверене универзалне вредности.

„Косово и Метохија, наравно, припадају и својим несрпским житељима, али они желе да покрајина буде само њихова, и у прошлости и у садашњости, а понајвише у будућности. Кад је реч о српској духовној и културној баштини, у зависности од локалних прилика и међународне коњунктуре, примењује се више поступака – физичко угрожавање и уништавање, фалсификаторско културно-историјско својатање и, најзад, злоупотреба њене оверене универзалне вредности, у склопу новог и у неким деловима међународне заједнице, укључујући ону стручну, прилично прихватљивог наратива, да је „држава Косово“ спремна да равноправно и одговорно брине о свом укупном културном наслеђу, без обзира на његову, условно речено, религијску и националну припадност, чиме му се „меко“ потире српски културни идентитет“, рекао је он.

Наглашава да је тешко водити делотворну борбу, али да је потребно стално се обраћати међународној политичкој и академској заједници и аргументовано оспоравати такве лажне верзије.

„Тешко је, у условима кад Србија нема контролу над територијом своје јужне покрајине, водити делотворну борбу против онога што они предузимају на терену. Како, рецимо, онемогућити Албанцима да у образовном систему и туристичкој понуди српско духовно и културно наслеђе приказују уз систематско замагљивање информација о њиховој суштинској српској природи? Треба се, наравно, на примерен начин, стално обраћати на све адресе у међународној политичкој и нарочито академској заједници и аргументовано оспоравати такве лажне верзије, али су домашаји оваквог деловања сразмерно скромни и ограничени, што никако не значи и занемарљиви. Изгледа да у овом погледу време ради за непријатеље српства, али то дугорочније не мора бити тачно. Време је крајње недокучив чинилац“, наглашава Танасковић.

Истиче да ваља увек подсећати на то да су на Унесковој листи светске културне баштине у опасности само четири српске светиње на Косову, а има их на стотине и све су под неким видом притиска и угрожавања.

„Ове које су на листи нису непосредно физички угрожене, али је и то релативно. Можда би се као метафора стања заштићености наше баштине на КиМ могло узети стање Цркве Богородице Љевишке у Призрену, а на основу скорашњег сведочења колеге Горана Комара – у цркву се не може ући на главну капију, испред које је паркиран комшијски џип, а она је сва у жици, већина драгоцених фресака је 2004. тешко оштећена намерним паљењем аутомобилских гума, поједине су бригом Унеска и трудом италијанских стручњака рестауриране, али се представа Светог Симеона Мироточивог са синовима неким чудом охрабрујуће сачувала нетакнута. Али, ту су жица и џип, против којих нема заштите Унеска… Но, не заборавимо, ова величанствена богомоља је својевремено била и џамија“, каже он.

Додаје да док је српске цркве, јуначких свештенослужитеља, монахиња и монаха и српског народа на Косову, одржаће се и српске светиње.

„Без народа, разговор о светињама ушао би у сасвим другу, за Албанце пожељну димензију и зато се свим расположивим начинима, укључујући и компромисне, али никако пристајањем на де јуре независност „Косова“, морамо залагати за што је могуће подношљивији и достојанственији живот Срба у покрајини. Наша Црква је тога свесна и увек се заветно залагала за опстанак у нашој духовној и државној колевци, али и за реалистичан приступ датим општим и локалним околностима. Држава и СПЦ морају да делују координисано. А што се Француско-немачког плана и сличних тиче, искуство, и то не само наше, учи нас да ништа не треба сматрати прихваћеним док није и спроведено. Звучи нелогично, али таква је логика међународних односа у којима све мање значи међународно право, а о моралу да и не говоримо. Мислим да је пут „Косова“ у Унеско за сада, из више разлога, затворен“, закључио је Танасковић.

Подсетимо, ученици Средње техничке школе „Рифат Ђота” недавно су у организацији Археолошког музеја у Пећи посетили Пећку патријаршију, која је у саопштењу музеја представљена као „комплекс првобитних предроманичких и византијских цркава које су систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“.

На то је реаговало Министарство културе Србије, осудом и оценом да је реч о најновијем примеру покушаја присвајања српске културне баштине фалсификовањем историје на најбизарнији начин.

Група српских невладиних организација са Косова у саопштењу је навела да се чини да то није изоловани инцидент, већ део ширег обрасца спорних тумачења, провокација и покушаја промене карактера и идентитета наслеђа СПЦ на Косову, а реаговао је и Институт за српску културу Приштина – Лепосавић.